U Srbobranu je održan još jedan veliki protestni skup podrške Slavici Filipović, Mirjani Mihajlov i Vesni Vrekić, profesoricama Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“, kojima je direktorka te škole, Jasmina Crveni, uručila otkaze.

Protest podrške počeo je skupom na Trgu slobode na kojem je prisustvovao veliki broj građana, kolega iz Gimnazije i prosvetnih radnika iz Srbobrana i drugih naseljenih mesta. Skupu su prisustvovali i sadašnji i bivši učenici srbobranske srednje škole, a neki od njih obratili su se prisutnima i iskazali svoju podršku profesoricama i ponos što su njihovi učenici, ali i osudu postupka Jasmine Crveni, a svaki pomen njenog imena prisutni su i ovog puta ispratili salvom zvižduka i povika. Okupljenima na Trgu obratila se i profesorica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Nataša Milićević, koja je prenela podršku akademske zajednice, poručivši profesorkama Filipović, Mihajlov i Vrekić da nisu same. U ime dela kolektiva Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“, prisutnima se obratila i šef računovodstva ove škole Ana Barački, čije obraćanje prenosimo u celosti:

„Profesorice Vesnu Vrekić, Mirjanu Mihajlov i Slavicu Filipović poznajem 12 godina. Ako bih birala jednu reč, kojom bih opisala njihove ljudske i profesorske kvalitete, ta reč bi bila integritet. Ono što ću sada reći, ne govorim samo u svoje ime, već i u ime koleginica i kolega koje se nalaze pored mene, ali i u ime onih kolega koji su danas bili sprečeni da budu sa nama, a koji dele isto mišljenje. Vest o otkazu, koji je direktorica škole u kojoj radimo uručila našim koleginicama, sve nas je ostavila u šoku i neverici. Mi koji smo danas ovde, članovi kolektiva u Gimnaziji i stručnoj školi „Svetozar Miletić“, najoštrije se protivimo odluci direktorke da otpusti Slavicu Filipović, Vesnu Vrekić i Mirjanu Mihajlov, koje su profesorice kakve se danas svećom traže! Škola ne služi samo sticanju znanja. Generacije učenika koje su prošle kroz našu Gimnaziju, a mnogi od njih su danas ovde, posvedočiće da su ih Mira, Vesna i Slavica, učile o tome šta su ljudskost, empatija, zajedništvo i poštenje. Da se bilo ko od nas našao u situaciji u kojoj se one danas nalaze, one bi prve podigle glas, i ustale protiv nepravde. Otkaz njima, otkaz je slobodi mišljenja i govora, i otkaz dostojanstvu prosvete! Udar na njih, udar je na ugled naše škole, koja već 63 godine uči đake da veliki ljudi dolaze iz malih sredina. Ako kažnjavamo i otpuštamo najvrednije među nama, zbog toga što nisu želele da okrenu glavu od nepravde, što nisu pognule glave i ćutale, već stale uspravno uz svoju decu, i svoje sadašnje i bivše učenike, čemu učimo đake i čemu onda škola? Rečeno je mnogo puta, ali ponoviću: prosveta je kičma društva, i zato mora biti uspravna! Prosvetne radnice od ugleda, znanja i integriteta, kakve su naše koleginice Mira, Slavica i Vesna, ne zaslužuju otkaze, već pohvale. Zato danas, sa ovog mesta, tražimo od članova Školskog odbora Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“, da ne usvoji odluku direktorice Jasmine Crveni o otkazima za nastavnicu srpskog jezika i književnosti Slavicu Filipović, nastavnicu matematike i informatike Vesnu Vrekić i nastavnicu matematike Mirjanu Mihajlov. Obraćajući se Školskom odboru, posebno apelujemo na tri člana odbora koji su i članovi našeg nastavničkog kolektiva, da ne dozvole dalje urušavanje ugleda naše Gimnazije i stručne škole, i da ne glasaju za odluku direktorke. Sve što radimo danas, ostaće zapisano u istoriji, a kako bi veliki pesnik rekao – pokolenja dela sude, što je čije, daju svima"!

Nakon skupa na Trgu slobode protest je nastavljen šetnjom srbobranskim ulicama, a zatim polučasovnom blokadom raskrsnice Karađorđeve i ulice Svetog Save, gde je održan šesnaestominutni pomen žrtvama pada nadstrešnice, nakon čega su se prisutni uputili prema prostorijama SNS-a ispred kojih je, nakon povika „ko ne skače, taj je ćaci“, protest završen.FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandra Nastić 

U organizaciji protesta i ovog puta su učestvovali poljoprivrednici UPOS-a, čiji traktori su se nalazili na početku i na začelju kolone u protestnoj šetnji. I ovaj protest protekao je uz odličnu saradnju traktorista i redara iz neformalne Samoinicijativne grupe mladih Srbobran, pa ni ovog puta nije bilo incidenata. Policija je ponovo regulisala saobraćaj i na taj način pomogla da sve protekne u najboljem redu.FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandar Nastić FOTO: Aleksandar nastić

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Pročitah negde ovih dana objavu na društvenim mrežama, konkretno na fejsbuku, kako će "đavolji" advokati opet profitirati u ovo vreme histeričnih protesta. Da, advokati će svoj "đavolski" posao odraditi profesionalno, pa time i pošteno zaraditi. Nažalost, to ćemo platiti svi mi, poreski obveznici, umesto onih koji svoj posao rade bahato i osiono, ne mareći za zakon i pravdu. Ali, ipak istina je da ovo nije vreme advokata. Ovo je vreme u kojem profitiraju moralne amebe, poltroni, sitni uvlakači i podguzne muve. Ljudi koji su spremni da svoje dostojanstvo prodaju za radno mesto, bilo da ga dobiju ili da ga sačuvaju. Za sitnu korist, honorar ili nešto još trivijalnije. Toliko ih je sada, da ovi koji se prodaju za ozbiljnu lovu nisu više u konkurenciji. To su ljudi koji su spremni da odu tako daleko, da se usude da kritikuju one koji se bune protiv totalitarizma, tiranije i nepravde, a nemaju hrabrosti da sami bilo šta urade, pa ih savest muči i tera da se nekako opravdaju. Obično su to oni koji kažu "svi su oni isti, to je priča sjaši Kurta da uzjaši Murta", uz druge besmislene izgovore. Često se deklarišu kao komunisti bakunjinovske provenijencije, ali su sada samo sluge ovog režima, i svetlosnim godinama daleko od borbe za sopstvene ideale. Da je ova vlast na moralnom nivou advokata, više ne bi bila vlast (podnela bi ostavku). Moja poruka je, da citiram jednog pravog borca za slobodu: "ne žalim jadne pitekantrope, ne žalim mirna goveda, ne žalim egzotične papuance, ne zalim sto sam četvrti odozada isto kao i prije rata, ne žalim ja sam cvrsta linija".

  Dejan Mudrinić

Prošlo je dva dana od kako je stranačka direktorica srbobranske Gimnazije, Jasmina Crveni, uručila otkaze Slavici Filipović, Vesni Vrekić i Mirjani Mihajlov, a podrška otpuštenim profesorkama je sve glasnija. Juče je ispred škole održan veliki protest na kojem su se okupili mnogobrojni građani Srbobrana, kolege iz srbobranskih škola, prosvetni radnici iz Novog Sada, Bečeja, Vrbasa, Kule, Crvenke, Pivnica i drugih mesta, da pruže podršku profesorkama koje su dobile otkaz.

Potpomognuti članovima UPOS-a koji su doterali traktore ispred škole, protest su organizovali bivši i sadašnji učenici Gimnazije, okupljeni u neformalnoj Samonicijativnoj grupi mladih Srbobran, a neki od njih obratili su se okupljenima. Teodora Momčilović, studentkinja žurnalistike podelila je sa prisutnima svoj ponos što je bila učenica čestitih profesorki kakve su Slavica Filipović, Vesna Vrekić i Mirjana Mihajlov, dodavši da nikada neće zaboraviti da je od njih naučila da „uvek treba koračati podignute glave i da nikada ne treba okretati glavu od nepravde“: „Znam da je teško i da je potrebna velika hrabrost istupiti kao pojedinac i boriti se kao što to čine naše profesorice. Zato sam ponosna što danas stojim na istoj strani sa njima, i što sam bila njihova učenica“ istakla je Momčilovićeva. Prisutnima se obratila još jedna bivša učenica Gimnazije, Nikolina Gajinović kojoj je profesorka Filipović bila razredni starešina. U svom obraćanju, Gajinović je pružila podršku svojim bivšim profesoricama, poručivši „sekti koja se bavi ovim stvarima“, odnosno vinovnicima nepravde koja je načinjena prema profesorkama da odustajanja nema i da im ovo „neće proći“: „Samo imam da im poručim jedno: ako ste mislili da će vam ovo proći, onda ste se prevarili, jer neće! Mi smo tu, i bićemo tu“ rekla je Gajinović.

Podršku svojim koleginicama pružio je i profesor Ivan Pivnički iz Novog Sada, nastavnik istorije u Tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn“, koji je poručio da „profesorke mogu da hodaju ulicom uspravno i uzdignutog čela“: „Čestite profesorke mogu ovim ulicama, ovim gradovima i ovom našom Srbijom da hodaju uzdignutog čela, bez stida i srama. Ne moraju da se crvene kao neki“ istakao je Pivnički aludirajući na direktorku Crveni, a prisutni su svaki pomen njenog imena tokom čitavog protesta ispratili salvom zvižduka. Profesor Siniša Avramov, nastavnik Tehničke škole u Bečeju, koji je uz tri profesorke srbobranske Gimazije jedini u Vojvodini protiv kojeg je pokrenut disciplinski postupak i koji je trenutno pod suspenzijom, takođe se obratio prisutnima i pružio podršku svojim koleginicama, kao i Eva Božić, učiteljica iz Novog Sada.

Prisutnima na protestu obratila se i Slavica Filipović, jedna od otpuštenih profesorki, koja se zahvalila svima koji su došli da im pruže podršku i dodala da „ništa što su njih tri uradile nije spektakularno“: „Ništa što smo nas tri uradile nije nešto što nije uradila većina prosvetnih radnika u prethodnih pola godine, zato što je prosveta kičma i mora biti uspravna. U prosveti ne mogu da rade beskičmenjaci!“ istakla je Filipović i dodala da bi volela da se Srbobranci manje plaše: „Moram da napomenem jednu stvar o kojoj često razmišljam. Ja sam iz Novog Sada, Mirjana Mihajlov takođe. Vesna Vrekić je završila ovu Gimnaziju i njena porodica je iz Srbobrana, ali ona živi u Bačkom Dobrom Polju. Zapitajte se svi, zašto nije bilo Srbobranaca koji su smeli da nam se pridruže“, što su prisutni pozdravili aplauzima.

I brojne medijske kuće izveštavale su sa protesta. Televizija N1 je uživo prenosila skup, a vest o otkazu za profesorke bila je prva u udarnom terminu Dnevnika te televizije! Saopštenja podrške profesorkama i osude bezobzirnog čina direktorke Crveni ređaju se sa svih strana. Svi mediji koji nisu pod režimskom kontrolom su preneli vest o postupku direktorke, a pojedinci su izjavili i da se bezobzirnim i bahatim ponašanjem kandidovala za lustraciju koja će biti sprovedena nakon promene vlasti.

I društvene mreže su se usijale od objava i komentara osude postupka Jasmine Crveni.

Naš portal preneo je samo jedan deo tih komentara, i to najblaže komentare koje smo našli, budući da je izliv besa i ogorčenosti na društvenim mrežama takav da najveći deo komentara sadrži mnoštvo psovki ili kletvi, od kojih neke zaista nisu za objavljivanje u medijima.

Podrška profesorkama koje će, po svemu sudeći, pravdu morati da traže na sudu, nastaviće se i u narednim danima. U subotu u 19.00 časova u parku u Srbobranu održaće se velika protestna akcija podrške profesorkama, pod sloganom „Ne damo Slavicu, Vesnu i Mirjanu – Solidarno možemo sve!“.

Svoj dolazak najavili su i prosvetni radnici i građani iz drugih mesta, pa se očekuje da će i Srbobranci ovog puta u još većem broju doći na protest, da pruže podršku hrabrim i čestitim profesorkama koje spadaju u ono najvrednije što srbobranska Gimnazija ima.     

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Nažalost, dogodilo se ono što smo u jednom od prethodnih tekstova i najavili. Direktorka Gimnazije i srednje stručne škole „Svetozar Miletić“ iz Srbobrana, Jasmina Crveni, uručila je profesorkama Vesni Vrekić, Mirjani Mihajlov i Slavici Filipović rešenja o otkazu! Da podsetimo, profesorke Vrekić, Mihajlov i Filipović obustavile su nastavu u periodu od 24. februara do 14. aprila ove godine, iz razloga osećanja ugrožene bezbednosti i u znak solidarnosti sa studentima i kolegama prosvetarima koji su širom Srbije obustavili nastavu. Direktorka Crveni je zbog toga protiv njih pokrenula disciplinski postupak, a onda im po ekspresnom postupku dala otkaze, ne dozvolivši profesorkama koje su se u međuvremenu vratile u nastavu ni da zaključe ocene učenicima! Iako je ogroman broj škola i prosvetnih radnika u nekoj vrsti obustave, štrajka ili blokade, pomenute profesorke, prosvetne radnice od velikog ugleda sa ogromnim pedagoškim iskustvom (sve tri rade u prosveti preko 20 godina, a profesorica Vrekić je rođena Srbobranka i bivša učenica ove škole u kojoj je provela ceo dosadašnji radni vek) su JEDINE PROFESORICE U SRBIJI KOJE SU DOBILE OTKAZ! Iako je svima jasno da se u našoj zemlji integritet, stručnost i posvećenost odavno ne ceni, i da se ovde „korov zaliva“, postupak direktorke Crveni ipak je na neki način neočekivan. Zašto neočekivan?(Direktorka Jasmina Crveni) Pre svega iz razloga što je direktorka na raspolaganju imala i druge, blaže disciplinske mere kojima je mogla da sankcioniše tri profesorke koje su u Gimnaziji već dugi niz godina u stalnom radnom odnosu. Ipak, ona se odlučila za najdrastičniju i najtežu meru, a to je otkaz. Pošto svi znamo kako sistem u Srbiji funkcioniše, i da je sve institucije države uzurpirala vladajuća stranka, za pretpostaviti je da je nalog za uručenje otkaza došao iz SNS-a, čiji je gđa. Crveni istaknuti član i aktivistkinja. Ako je tako, onda se postavljaju pitanja: ima li stranačka poslušnost granice, da li je direktorka svesna težine svog postupka, kao i posledica koje taj postupak nosi ne samo po profesorice kojima je dala otkaze, već i po nju samu? U ovako polarizovanom društvu koje vri od svakodnevne tenzije, gde i najmanji potez može izazvati vulkansku erupciju, zaista treba biti nepametan ili ludo hrabar i bezobzirno bahat, pa biti prvi direktor u zemlji (!) koji je zbog obustave dao otkaz profesoricama, i time navući na sebe animozitet velike većine prosvetara u zemlji, svojih sugrađana i kompletne javnosti uopšte. Ili treba imati putera na glavi, pa biti zaplašen od strane onoga ko te drži u šaci jer je upoznat sa tvojim nepočinstvima, na osnovu kojih te ucenjuje da bespogovorno radiš sve što ti se naredi. Zaista koji su razlozi ili motivi zbog kojih bi neko stavio na kocku svoju budućnost i potpuno je vezao za sudbinu stranke čiji je član? Ostaviti profesorke bez posla i na taj način ugroziti njihovu egzistenciju – zbog čega, zbog stranačke poslušnosti? Niko nije vladao večno, pa tako neće ni ova vlast koja je svakako na izdisaju. Stranački koordinator, pa bio to Kružević, Adamović, Paunović ili kako god se već zvao, jednog će dana sići sa vlasti, a sve su prilike da će to biti vrlo brzo. Treba živeti i raditi i posle toga. Treba pogledati kolege u oči, a bogami i komšije, kumove, prijatelje, sugrađane. A treba se i u ogledalo pogledati. Ili je direktorka Crveni ubeđena da će doveka ostati ovako? A neće. Šta posle? Lustracija i nemogućnost zaposlenja u javnom sektoru je najmanje čemu može da se nada. Sve i da ne bude lustrirana, čak i da sutra ode daleko od Srbobrana gde je direktorka, ili Bečeja gde živi, da ode u Niš da radi u prosveti – bruka ostaje. Ostaje trag nepočinstva kao rep koji će se vući za njom – da je bila prva direktorka u Srbiji koja je dala otkaz profesorkama koje su obustavile nastavu na neko vreme, u znak solidarnosti sa studentima koji traže pravdu za 16 poginulih u padu nadstrešnice! To ostaje zapisano u istoriji. A ima i ono što se čulo na mnogim protestima ovih dana, naročito u malim sredinama: „treba sutra gradom šetati“. Ili, što bi rekao veliki Njegoš: „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“!

P.S.

Sutra 29.05. sa početkom u 11 i 30 časova ispred Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić", održaće se skup podrške profesorkama koje su dobile otkaz.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Desetine hiljada Beograđana slilo se na Slaviju iz svih delova prestonice, odakle su sa studentima krenuli u protestnu šetnju "krugom dvojke", odnosno trasom kojom se u Beogradu kreće tramvaj na liniji 2.

Protestna šetnja "Pazi koga biraš" krenula je sa Trga Slavija u 12.30 časova. Krećući se Nemanjinom ulicom ka zgradi Vlade Srbije, građani i studenti su uzvikivali "hoćemo izbore" i "pumpaj", a posebnu poruku imali su za predsednika države kojem su ponovo pevali "Kukavicu".

Iz razgovora sa studentima Farmaceutskog fakulteta saznajemo da je sada "glavni fokus studenata na raspisivanju izbora": "Naš glavni fokus sada jeste raspisivanje izbora. Ali ono što je očigledno, kao što kaže pesma "Kukavica" - mi još nismo videli da on hoće da raspiše izbore, i mislimo da je to naviše iz straha." ističu studenti i dodaju da im zahtev za vanredne parlamentarne izbore daje vetar u leđa i da sada imaju još jedan veliki cilj za koji se bore.

Dok je reka ljudi tekla beogradskim ulicama, građani su ih pozdravljali sa terasa povicima "pumpaj" i "raspišite izbore", a neki su na svoje balkone okačili transparente . Na zgradi Pravnog fakulteta razvijen je transparent sa natpisom "Ćacilend - ko je kriv".

Protest je završen oko 15 časova i 20 minuta, kada je kolona Beogradskom ulicom ponovo došla do Trga Slavija, gde je protest i počeo. Protestnim aktivnostima za danas tu nije kraj, pošto će zbor građana Voždovca, zajedno sa studentima, organizovati blokadu Dušanovačkog mosta – od 15 do 20.15 časova.

U isto vreme, veliki broj ljudi skupio se u Ćacilendu, a među prisutnima su Dane Šijan i bivši rukometaš Vlada Mandić, jedan od nasilnika koji su napali veterane 1. maja.

Nije poznato zbog čega su tu, ali je atmosfera slična onoj kakva je bila za vreme održavanja Svesrpskog sabora SNS-a.

Srbobranske ćacije još uvek nismo uočili, ali pretpostavljamo da ni ova žurka u Ćacilendu nije mogla proći bez njih, s obzirom na to da su među najredovnijim stanovnicima istog.

Bezcenzure.info ostaje uz studente i dalje, i pravovremeno će izveštavati svoje čitaoce o svim dešavanjima.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Kula, Zaječar, Novi Sad... svakog dana nova dešavanja i novi protesti građana koji traže izbore! Sinoć u Kuli, više hiljada građana okupilo se ispred zgrade opštine pod sloganom „Hteli ste vatromet, dobićete vatromet“. Hiljade demonstranata, oko 150-200 ćacija (među njima i članovi opštinskih uprava Vrbas i Kula) dovedenih u parkić ispred Doma penzionera prekoputa opštine da zastraše narod, i nekoliko stotina policajaca pod punom opremom koji su obezbeđivali skup, i ovog puta zaista čuvali građane od batinaša.  Batinaši su u Kulu pristizali tokom celog dana, a bili su raspoređeni na više lokacija, u većim grupama, spremni da započnu nerede u bilo kom trenutku. Do nereda ipak nije došlo, najviše zahvaljujući prisebnosti građana i organizatora protesta, neformalne organizacije „Glas mladih Kula“. Skup je počeo u 20 časova, a mladi su u svom obraćanju imenovali vinovnike nereda koji su se u Kuli desili u utorak veče, nabrajajući ime jednog po jednog člana opštinske uprave Kula. Građani su pominjanje imena nasilnika ispratili zvižducima, a na pomen imena predsednika opštine Damjana Miljanića, skandirali su „vrati konju glavu Damjane“ – nešto što nikada nijedan predsednik u istoriji ove opštine nije doživeo! Nakon obraćanja u kojem su zatražili raspisivanje vanrednih izbora mladi su pozvali u protestnu šetnju, uz molbu da niko od prisutnih ne napravi ni najmanji incident. Protestna kolona krenula je od Lenjinove ulice, preko Kramerove do ulice Maršala Tita, gde je na raskrsnici ove ulice i ulice Veljka Vlahovića održan šesnaestominutni pomen. Tokom pomena građani su ispalili 16 signalnih raketa, po jednu za svakog poginulog pod nadstrešnicom u Novom Sadu, kao odgovor ćacijima koji su ih u utorak gađali vatrometom. Nakon toga, građani su se mirno razišli i protest je završen bez ijednog incidenta.

U isto vreme kada je u Kuli održavan protest, Zaječar je dočekivao studente na veliki skup koji su u ovom gradu studenti organizovali pod sloganom „Sloboda kreće sa istoka“, a dve maturantkinje Tehničke škole iz Zaječara čak su izašle sa proslave mature da bi dočekale studente koji su iz više pravaca stizali u taj grad. Na pitanje reporterke Nove da li im je interesantnije da budu na dočeku studenata umesto na proslavi mature, rekle su: „Imamo neke prioritete. Prioriteti su tu, da se ispoštuje protest“.

Protest u Zaječaru počeo je danas u 11 časova i trajaće 12 sati, a uz studente koji su peške ili biciklima stigli u taj grad sa raznih strana, prisutan je i veliki broj građana iz svih krajeva Srbije. Kako je najavljeno, cilj je da se probude apstinenti pred lokalne izbore koji se u ovom gradu održavaju 8. juna. Student sa kojim smo razgovarali ističe da „društvena klima nikada nije bila pogodnija za promene na lokalu“: „Građani koji su došli na protest, mogu da glasaju za najdražu izbornu krađu kod velike i male bine, u ulici Svetozara Markovića, nije veliki prostor – gde god da su, videće glasačke kutije i tu će moći da glasaju za svoju omiljenu izbornu krađu” rekao je ovaj student u izjavi za naš portal i dodao da u tom kraju „postoji iskustvo rudarenja, sa čime žele da upoznaju ostatak Srbije koji je manje osetljiv na te teme“: „U Ulici rudarenja biće postavljeni panoi na kojima su fotografije koje beleže šta je to važno, što je potrebno da se sačuva i kako će izgledati naš grad, priroda i okruženje ukoliko dozvolimo da se na takav način prljavi kapital odnosi prema našim resursima. Nadamo se da ćemo poslati poruku da je vreme da neke stvari menjamo”, zaključio je.

U Zaječaru su danas mnogi poznati iz sveta sporta, a među njima je i Vladimir Štimac, proslavljeni srpski košarkaš koji je uvek uz studente. Uz studente su i ovog puta bajkeri, kao i veterani koji obezbeđuju binu u centru grada dok traju obraćanja, a kasnije će sa bajkerima upriličiti defile zaječarskim ulicama. Okupljenima se na početku obratio Nikola Petrović, student IV godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu: „Nakon hiljada pređenih kilometara, nakon najvećih protesta u istoriji naše zemlje, mi još uvek čekamo pravdu i verujemo da je ona dostižna. Danas, ovde u Zaječaru, pokazujemo da se mi još uvek borimo i da nećemo prestati sve dok se ne izborimo za normalnije i bolje sutra. Mi Zaječarci imamo prvi priliku da kažemo: Dosta. Dosta tiraniji, dosta nepravdi, i da nam je dosta laži“.

Nakon njega govorio je Zlatko Kokanović iz pokreta „Ne damo Jadar“:

„Ovo smatram da je istorijski događaj za Zaječar i za Kosjerić. U narednom periodu se očekuju izbori, gde će biti referendumska odluka za borbu da sačuvamo našu zemlju i vodu, jer o vodi ne može da se priča i odlučuje. Ova trenutna vlast, od istoka do zapada, od severa do juga – planira sve da rasproda, da od nas napravi jednu koloniju. Zaboravljaju da mi, slobodnomisleći razumni ljudi imamo svoj stav i pravo glasa”, rekao je Kokanović u svom obraćanju prisutnima.

U vreme kada ovo pišemo u Zaječaru počinje defile veterana, dok je u Novom Sadu je nastavljena blokada suda koja traje već 10 dana. Građani okupljeni u zborovima pozivaju sve da se pridruže studentima na blokadi: „Studenti već danima hrabro i uporno drže blokadu ispred Suda. Sada je vreme da im uzvratimo podršku i omogućimo makar kratki predah. Zato vas pozivamo da im se pridružite – makar na sat vremena“, stoji u pozivu koji se deli po viber grupama novosadskih zborova građana. Od 15 časova se održava blokadni turnir u šahu. Od 19.30 časova biće prikazan dokumentarac „Pištaljka jača od pendreka“, a od 20.45 časova premijera filma studenata Fakulteta dramskih umetnosti „22. novembar“. Takođe, studenti su najavili i program ispred suda za nedelju, 25. maj: u 11 časova odigraće se blokadni turnir u odbojci, u 17 časova biće održana radionica izrade transparenata „Zid slobode“, dok će u 18 časova biti organizovan blokadni kviz. Novosadski studenti za sutra su najavili i studentski protest podrške Srbima na Kosovu i Metohiji, koji će biti održan u univerzitetskom kampusu sa početkom u 16 časova.

Budući da se širom Srbije istovremeno dešavaju masovni protesti i protestne akcije, zaključujemo da se Srbija zaista „umirit’ ne može“! Bezcenzure.info sa svojom mrežom saradnika nastaviće da izveštava iz Kule, Zaječara, Novog Sada, Niša, Kosjerića, Subotice i svih drugih mesta u kojima je narod stao uz studente.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

U psihologiji postoji više različitih definicija inteligencije. Jedna od njih kaže da inteligencija podrazumeva sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i ideja, odnosno apstraktno mišljenje, te mogućnost brzog i lakog učenja i savladavanja zadatih problema. Savremeni kognitivno-razvojno teoretičari zastupaju interakcionistički pristup, koji kaže da su razvoj inteligencije i ljudsko ponašanje određeni biološkim predispozicijama i okolinom u kojoj se čovek razvija. Tu se posebno ističu dve škole mišljenja: Teorija kognitivnog razvoja, Žana Pijažea, i socio-kulturalni model koji je zastupao sovjetski psiholog Lav Vigotski. Za Pijažea, inteligencija je vid prilagođavanja organizma okolini, dok je po Vigotskom socio-kulturalni model ono što određuje ideal koji čovek želi da dostigne na intelektualnom i fizičkom planu ličnosti. Tako na primer pojedine žene teže da dostignu standard lepote ženske osobe koju smatraju idealnom. Junakinja ove priče savršeno se uklapa u oba koncepta. Iako skromnih intelektualnih sposobnosti, u skladu sa Pijažeovom teorijom uspešno se prilagođava okolini, nepogrešivo prepoznajući tajming preletanja i prišlepavanja vladajućim strukturama. Po socio-kulturalnom modelu Vigotskog, takođe je dostigla vrhunac, odnosno stepen intelektualnog razvoja i fizičke lepote koju vidi kao ideal. Njen ideal je Mica Trofrtaljka, pa je u skladu sa stepenom sličnosti sa ovom počivšom estradnom “umetnicom” dobila i nadimak – Tetka Đana. Prepredena i lukava, savršeno se uklapa i u definiciju lukavstva po kojoj je lukavstvo “inteligencija neinteligentnih” i “pamet podlih”. Tetka Đana je oko i uho partije – sve čuje, sve vidi, i sve referiše partijskim rukovodiocima. Specijalnost joj je potkazivanje nadređenih u firmi u kojoj je zaposlena. Iako nisko rangirana u sistematizaciji radnih mesta, Tetka Đana je konstanta – sve se menja, sve prolazi, samo ona ostaje. Ako joj se upravitelj iz nekog razloga ne svidi, ili ne daj Bože zameri, završio je karijeru. Nema toga ko mu može sačuvati položaj. Ih, koliko ih je samo ispratila iz preduzeća! Zahvaljujući takvim sposobnostima, izgradila je dobru poziciju u mesnom komitetu gde se naprimala svega, a između ostalog i novaca. Milionske sume dosad su izdvojene za njeno rukotvorstvo i podelu nakurnjaka, koji su njena uža specijalnost kada je rad zgloba šake u pitanju – što dodatno opravdava nadimak koji nosi. “Šut’ bolan, erotika!“, rekla bi na to njena imenjakinja iz filma „Lepa sela lepo gore“. Kada je erotika u pitanju Tetka Đana ne bira mnogo, pa se u tom smislu vodi stihovima Mice Trofrtaljke „ Nema loših, sve se troši, i labavi ume da zabavi“. Sposobnost dražesnih prstiju nedavno je pokazala i u Ćacilendu gde je, pošto je malo zahladnelo ovih dana, brzinski po meri i to na licu mesta mustrovala nakurnjake za sve ćacije – „greota da se momci nahlade“, kako je rekla. Ipak, nije sve tako bajno ni u Ćacilendu. Meteorolozi predviđaju klimatske promene koje neće pogodovati populaciji ćacija, pa će i  "nakurnjačenje" prestati da donosi profit. Za Tetka Đanu, međutim, nema zime. Smeši joj se blistava glumačka karijera, u novom filmu Srđana Dragojevića.

Čarls Spirman

Ispred Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu, danas je održan veliki skup podrške profesorkama ove škole protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak. Da podsetimo, profesorice Vesna Vrekić (matematika i informatika), Slavica Filipović (srpski jezik i književnost) i Mirjana Mihajlov (matematika), obustavile su 24. februara nastavu u znak solidarnosti sa studentskim zahtevima. U obustavi su bile 7 nedelja, do 14. aprila, kada su se vratile u nastavu da učenici ne bi ispaštali. Disciplinski postupak protiv njih pokrenula je direktorka ove škole Jasmina Crveni, a saslušanje profesorki održano je danas, 19. maja u 9 časova. U znak solidarnosti sa profesorkama Filipović, Vrekić i Mihajlov, šestoro njihovih kolega iz srbobranske Gimnazije stupilo je u jednonevnu obustavu rada, a za vreme saslušanja ispred škole je održan veliki protest podrške pomenutim profesorkama. Protest je okupio veliki broj sadašnjih i bivših učenika ove škole, kolega prosvetara iz Novog Sada i Bečeja, članove porodica profesorki protiv kojih je pokrenut postupak, kao i građana Srbobrana.

(direktorka škole Jasmina Crveni)

Dok je direktorka saslušavala profesorice, prisutnima se prvi obratio Ivan Pivnički, profesor istorije u Tehničkoj školi Mileva Marić Ajnštajn:

- Pošto ovde ima nekih Crvenih, čisto da kažem: moji su ovde u Srbobranu Srđanovi, Gavanski, Čobanovi, Marunićevi. Ima nas malo i u Turiji: Beljanski, Crnojački, Maletin. Tako da Srbobran je naš, Srbobran je moj! Vi ste moji, i dobro mi došli u goste! Molim vas da u narednim danima pokrenemo sve Srbobrance, pokrenemo celu Vojvodinu, pokrenemo Srbiju – da se rešavamo ovog zla koje se nalazi na mestu gde ne treba da bude. Da dozvolimo našim koleginicama da nastave časno da rade svoj posao upravo onako kako ga rade i danas, na čast i na ponos svima vama i nama njihovim kolegama. Ove profesorice protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak zaslužuju samo hvalu i podršku, nikako bilo kakve prigovore i pokretanja disciplinskih postupaka. Ova država, nažalost, naša Srbija, postala je politička država kojom upravlja sekta kojoj ne želim da spomenem ni ime! Srbija je naša država. I mi smo država! Oni koji sebi dozvoljavaju suviše toga, nemaju pravo to da rade i nemojmo im više to dozvoljavati! Pokreću disciplinske postupke, zatvaraju u pritvor, nanose bol ljudima koji se zalažu za prave vrednosti. Za iskrenu, poštenu, radnu, vrednu, lepu Srbiju. Srbobranci moji, paori moji, vi ste ponos ove zemlje! Nemojte dozvoliti makar kome i makar čemu da vas uči kako i šta. Jer to što oni kažu da treba, baš to ne treba. Treba ono što mi radimo. Svi mi treba da učinimo taj jedan mali korak da bi Srbija već sutra bila bolja. Niko ne treba da se boji! Budite odlučni i uradite ono što treba. Srbija je naša kuća. Mi moramo da sredimo našu kuću! Avlija mora da se počisti, i kuća mora da zablista, da zasija, da se ne crveni! Kako može neko da digne ruku na tri poštene i časne prosvetarke? Kako može to neko sebi da dozvoljava?! Kako može neko čitavu državu da pretvara u roba jedne političke opcije?! Država to smo mi! I ne damo nađu državu, ne damo naše koleginice, vaše sugrađanke! Živela Srbija! – rekao je Pivnički i pozvao prisutne da bukom pruže podršku profesorkama.

Nastavnik Tehničke škole u Bečeju, profesor engleskog jezika Siniša Avramov, uz tri profesorke srbobranske Gimnazije, jedan je od četiri prosvetna radnika u Vojvodini protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak, i zasad prvi koji je zbog obustave nastave suspendovan sa posla. Nakon kolege Pivničkog, i on se obratio prisutnima:

- Zato što smo odlučili da ukažemo na nepravdu, mi smo kažnjeni! Došao sam ovde danas, da pružim podršku mojim koleginicama. Dok se držimo zajedno, dok smo solidarni, možemo sve i ne bojimo se ničega. – rekao je između ostalog Avramov, iskazavši podršku i Mariji Vasić, profesorki sociologije koja štrajkuje glađu i žeđu i koja je, nakon što joj je pozlilo, prebačena u zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu, i o čijem stanju trenutno niko nema pouzdane informacije!

 Nakon saslušanja na kojem nije donesena nikakva odluka, profesorka srpskog jezika i književnosti Slavica Filipović se obratila prisutnima i u svom obraćanju zahvalila se kolegama koje su došle iz Novog Sada, zatim svojim kolegama iz škole koje su obustavile rad na jedan dan u znak solidarnosti, kao i svojim članovima porodice, prijateljima i bivšim učenicima:

- Bez ikakvih stranačkih priča, moji učenici znaju da sam ih učila na časovima književnosti da misle svojom glavom! Prosveta je kičma. Kičma nije samo anatomski pojam, već i pojam morala. Iz tog razloga prosveta mora biti uspravna! Ja sam sve vreme podrška profesorima moje dece u Isidorinoj gimnaziji i školi Bogdan Šuput. Apsolutno sam podržala kolege verujući da se borimo za društvo, za prosvetu, odnosno za nas prosvetitelje koji volimo da radimo ovaj posao, koji smo u njemu stručni i koji dajemo sve od sebe kako bismo izveli generacije na pravi put. Škole su se napunile svim i svačim! Meni je žao što ja to moram da kažem, i ja nekako više ne osećamo potrebu da budem deo takve institucije. Studenti već šest meseci šire pozitivnu energiju, ljubav i nadu. Budimo ljudi, budimo ispravni, budimo solidarni i unesimo svetlost ljubavlju i znanjem, koliko god je to do nas. – rekla je profesorka Filipović, zahvalivši se još jednom prisutnima uz poruku da nastave da se bore, kao što će i ona i njene koleginice.

 Prisutnima se obratila i maturantkinja Gimnazije Dragana Jojkić, koja je ispričala javno da je doskorašnji domar te škole Aleksandar Ristić, kako ona smatra, u prisustvu jednog našeg sugrađana, pokušao da naleti automobilom na nju:

- Na mene je 1. marta za malo nateran auto! Tadašnji domar, Aleksandar Ristić, mogu slobodno da kažem javno, pokušao je smatram sa namerom, da me ozledi na pešačkom prelazu. Zaleteo se na mene kolima, falilo je moja dva koraka da mene više ne bude! Ali ja sam tu gde sam i ne predajem se. Nisam se uplašila i nemam čega da se bojim, jer svi mi nešto nosimo u našim glavama i našim srcima, a oni nažalost ne nose ništa. I to je čijnenica! Profesorke znaju koliku podršku imaju od mene, od pojedinih maturanata i pojedinih đaka ove škole. Mislim da smo to do sada pokazali i mislim da je suvišno da sada govorim o tome. Zahvalila bih se svima koji su danas ovde i poručujem da nemamo čega da se bojimo! Ova borba će trajati, ali ne treba da posustanemo, jer je ovo nešto što je stvarno vredno! – završila je svoje izlaganje hrabra maturantkinja Dragana Jojkić, zahvalivši se još jednom prisutnima.

Na skupu podrške bilo je mnogo bivših učenika ove škole, a jedna od njih, Nikolina Gajinović prisutnima se obratila sledećim rečima:

- Došla sam da podržim sve tri profesorke. Moj razredni starešina je bila gospođa Slavica Filipović i mogu da kažem da nije samo školsko znanje ono čemu nas je ona učila. Uvek ću se sećati njenih saveta i koliko je ona bila pravična i učila nas da budemo pravi ljudi pre svega. Razredna, hvala Vam na svemu! Hvala Vam što stojite tu ispred nas, i ispred studenata, što ste nam osvetlali obraz. Izuzetna mi je čast što ste mi baš Vi bili razredni starešina! ( profesorke Slavica Filipović i Mirjana Mihajlov) – zaključila je Nikolina Gajinović, pozivajući prisutne da nastave sa „pumpanjem“.

Budući da nikakva odluka nije doneta na današnjem saslušanju, disciplinski postupak protiv profesorica će biti nastavljen u narednom periodu. S obzirom na to da se u više navrata pokazalo da jedini zakon koji važi u ovoj zemlji je zakon jačeg, ishod postupka će najviše zavisiti od podrške koju Slavica Filipović, Mirjana Mihajlov i Vesna Vrekić, ali i Siniša Avramov iz Tehničke škole u Bečeju, dobiju od svojih kolega i sugrađana. Danas ta podrška nije izostala, a nadamo se da neće ni ubuduće!

   T.M.

Nakon brojnih protesta širom Srbije, na red je došao i sever da pokaže svoje sposobnosti. Studenti su pozvali na veliki protest koji je bio održan 17. maja sa početkom u 14 časova. Suboticu je posetilo na stotine hiljada ljudi sa raznih strana, dok se paralelno održavao i studentski protest u Nišu.
Cirkulacija protestanata je bila kroz ceo grad. Bile su postavljene dve bine pozicionirane na dve različite strane, tako da su svi posetioci protesta mogli da proprate i posete ono što ih je zanimalo.  Pored raznovrsnog programa i obraćanja različitih govornika, u večernjim časovima nastupila je i muzička grupa “Beogradski sindikat”. Njihov nastup prekinuli su ćaciji koji su pokušali da ih pogode jajima, ali bezuspešno. Brza reakcija ratnih veterana i redara je sprečila haos, ćaciji su odmah bili uhvaćeni i uhapšeni, a kod jednog od njih je pronađen džoint.

Atmosfera je bila takva da je tokom celog dana di-džej puštao muziku, a prilikom pomena koji je počeo u 20.15 časova, čitava Subotica je utihnula na 16 minuta. Odmah nakon tišine, usledila je i šesnaestominutna buka. Skup je protekao u odličnoj organizaciji redara, koordinatora i svih učesnika protesta. Nedaleko od bine bila je ulica sa posluženjem, pićem i hranom, kao i dva platna od kojih je jedno predstavljalo “zid srama”, a drugo “zid nade”. Naši Srbobranci su ostavili svoje obeležje na zidu nade.

Do Subotice je pešačilo 11 Srbobranaca, a neki od njih su prespavali na fakultetima. Ovo je bio veliki dan zajedništva za našu zemlju, a veoma poseban i istorijski dan za ovaj grad. Drago nam je što smo svojim prisustvom uveličali ovaj protest i podelili energiju.   Ono što znamo jeste da ovo nikako nije kraj studentskoj borbi. U stopu zajedno, do ispunjenja svih zahteva!

  T.M.

Aleksandar Vučić doživeo je još jedan veliki fijasko, ovog puta u Nišu. Nakon što je u Majamiju obrukao Srbiju, obilazeći poput Srećka Šojića oko privatnog imanja američkog predsednika Donalda Trampa u pokušaju da se nekako umuva unutra, te nakon diplomatskog šamaranja koje je doživeo u Moskvi, diktator Srbije doživeo je još jedan debakl. Umesto najavljenog „najvećeg skupa u istoriji Srbije“, na kraju je jedva 8000 ljudi skupljeno s koca i konopca iz svih krajeva Srbije i dovedeno u Niš kako bi Vučić nahranio svoj ego, umirio sopstveni strah i zavarao samog sebe da još uvek ima podršku. U toru sa ostalim ćacijima na Trgu kralja Milana zatvoreni su bili i Srbobranci, ali se njima nećemo previše baviti jer se prisustvo srbobranskih ćacija na ovom skupu podrazumevalo i ne predstavlja nikakvu novost. Očajnički pokušaj „peglanja“ rejtinga i pokušaj promocije tzv. Pokreta za narod i državu, i to u gradu u kojem je podrška SNS-u sa svim satelitima i koalicionim partnerima pala na ispod 30%, završio se bolnim neuspehom po diktatora. Dok je Vučić sa bine pretio profesorima univerziteta da neće dobiti ni dinara „sve i da preplivaju Atlantik“, i galamio da ga ne interesuju studentski zahtevi, iz publike se čuo žamor ljudi potpuno nezainteresovanih za ono što je njihov predsednik govorio. Bezvoljni, pokisli, i gladni ćaciji ograđeni u tor, bili su prava slika Vučićevog rejtinga i podrške koju ima, odnosno nema. Diktatorov rejting je u strmoglavom padu, entuzijazam kod naprednjaka odavno ne postoji i to više nikakvi skupovi, ni medijski spinovi svih režimskih glasila ne mogu da sakriju. Proređena masa koja mlako ili uopšte ne reaguje na Vučićeve izlive besa i poruke studentima da nisu nadležni, da neće dobiti ispunjenje nikakvih zahteva pa ni zahtev za raspisivanjem izbora – u Nišu se videlo sve. Izmučeni i nesrećni, mahom sredovečni ljudi i penzioneri, samo su čekali priliku da odu sa skupa, gledajući pritom da sa sobom ponesu paket vode ili sokova koji su deljeni, pa su zbrisali samo 30 sekundi nakon njegovog govora.

Vučićev tantrum samo je potvrdio pucanje po svim šavovima i njegov strah od izbora jer zna da ni pod svojim uslovima, uz sve manipulacije i štelovanje, čak ni na pokradenim izborima ne može pobediti studente! U isto vreme kada i skup ćacija, samo 200 metara dalje, niški studenti su organizovali protestnu šetnju i protest pod nazivom „Izbori(mo) se”. Kolone građana koje su se kretale iz dva pravca — jedna od Apelacionog suda, druga sa „Delte“ spojile su se na Trgu kralja Aleksandra, gde je održan daleko brojniji skup od onog na Trgu kralja Milana, u šta smo se na licu mesta uverili, posetivši oba skupa.  Za razliku od Vučićevog skupa na kojem je bilo mnogo manje Nišlija nego ljudi dovedenih iz drugih mesta, prisutni na studentskom skupu su bili samo građani Niša. Skup je počeo dodelom medalja studentima koji su trčali maraton do Brisela, a studenti su potom još jednom zatražili raspisivanje izbora: „Prestanite da pravite ćacilende po Srbiji, raspišite izbore i vratite mandat narodu ove zemlje. Ne stičemo utisak da ste sigurni u podršku naroda. Utisak je da ste kukavica i da podršku nemate. Ako ne raspišete izbore, biće jasno da se ne bojite opozicije već sopstvenog naroda“ poručio je student Mašinskog fakulteta u Nišu Dimitrije Prokopović, a potom je sa razglasa, kao poruka predsedniku puštena pesma „Kukavica“. Skup je završen nakon šesnaestominutnog pomena za nastradale u Novom Sadu, tokom kojeg su sa Trga kralja Milana dopirali zvižduci kojima su ćaciji pokušavali da ometaju pomen žrtvama pada nadstrešnice, pokazavši još jednom koliko su bezdušni. Posle svega viđenog, i posle Vučićevog psihičkog meltdown-a na skupu, jasno je da kraj naprednjačkog režima veoma blizu. Protestne akcije studenata i građana širom Srbije toliko su masovne i česte da ih je teško ispratiti (čak i bezcenzure.info ima problema da sve postigne, i pored velike mreže saradnika širom zemlje), a podrška režimu svakodnevno opada. Ono što predstavlja veliku opasnost je to što i pored toga što je njegova vlast izgubila legitimitet i podršku naroda, Vučić još uvek ne pokazuje spremnost da raspiše izbore. Umesto toga pojačava represiju, i sada se već otvoreno ponaša po klasičnom obrascu diktatora, u skladu sa Ciceronovom rečenicom „kako se imperija bliži svom kraju, njeni zakoni postaju sve luđi”. Ipak, ne treba se plašiti. Nikada nijedan diktator u istoriji nije uspeo da pobedi mladost, pa neće ni ovaj. Sloboda je blizu!

  Za "Bezcenzure.info" iz Niša T.K.