Svedoci smo da je hotel "Elan"- prodat, ALI ! Interesantno je sve ovo oko hotela. Treba podsetiti da je hotel "Elan" opština Srbobran kupila od Agencije za privatizaciju 2012. godine. Nekadašnji svetao primer da opština može da vrati svojinu koju su srbobranci sami platili i izgradili odavno je prestala da bude "svetao primer". Iako je ubrzo posle kupovine hotela 2012. godine za oko 85.000 evra svima bilo jasno da opština nema ni finansijske snage ni političke podrške za svoje planove, Srbobranci su zdušno pozdravili novu preprodaju hotela 2022. godine od strane vlasti SNS, koja bi trebalo da oživi jedno od nekada boljih mesta za izlazak. Samo postavlja se pitanje kome zapravo treba hotel ovakav kakav jeste, pa i za 200.000 evra koliko je plaćen. Zgrada je potpuno ruinirana i izvesno je da će u nju biti potrebno uložiti jako mnogo novca.Kako se u štampi navodi hotel Elan je kupila novosadska kompanija "Rotor" kojoj je pretežna delatnost trgovina na malo metalnom robom, bojama i staklom. I kakve veze farbara "Rotor" ima sa ugostiteljstvom ? Malo je komplikovano. U Srbobranu smo videli na potpisivanju ugovora gospodina Radomira Lojaničića, koji je zastupnik firme "Rotor". Iako mu je zahvaljivano da je prepoznao kapacitete Srbobrana i odlučio da ulaže u siromašnu opštinu itd. itd. gospodin Lojaničić je tek zastupnik firme. Vlasnici su drugi par rukava.

"Rotor" je porodična firma kojoj su vlasnici : Valerija Nađ (20% vlasništva), Eniko Janković Nađ (25% vlasništva) i Šandor Nađ (55% vlasništva). Kako saznajemo gospodin Nađ je svojevremenom kupio TP Univerzal iz Bečeja i TP Ravnica iz Ade, kao i Zoru iz Mola... Današnji je vlasnik kompanije Rotor, Aretol, Brico-S... Počeo je poslovnu karijeru u Agrovojvodini a zatim je u vreme sankcija trgovao sa slovenačkim firmama. Gospođa Valerija Nađ pored vlasničkog dela u Rotoru od 20% vlasnik je 70% preduzeća Vivens Novi Sad. U istom preduzeću 30% vlasništva ima Eniko Janković Nađ. Do 2019. godine vlasnik 55% Vivensa bio je Šandor Nađ. Za razliku od Rotora Vivensu pretežna delatnost jeste ugostiteljstvo i turizam i u svom vlasništvu ima hotel Park u Adi, kuglanu u Adi i hotel Panorama Aqualux na Kamenjaru u Novom Sadu.

Kompanija je na konkursu fondacije Prosperitati "za podršku poljoprivrednom razvoju" dobila 12.865.427 dinara, a zatim i 43.210.569 dinara za razvoj i podršku turističkim kapacitetima... U svom vlasništvu Nađovi imaju i kompaniju Brico S iz Novog Sada ( Valerija 40%, Eniko 8%, Šandor 52%).Kao pretežna delatnost navedena je nespecijalizovana trgovina na malo. Ista vlasnička struktura je i u kompaniji Aretol. Valerija 15%, Ištvan 30%, Šandor 55%. Firma se bavi trgovinom voćem i povrćem i zapravo je nastala spajanjem fabrike odeće Akotex Ada i Zora iz Mola. Ima ogranke u Novom Sadu, Adi, Molu, Vrbasu, Feketiću, Horgošu, Bačkom Petrovom Selu... Jedan je od najvećih prerađivača povrća u Vojvodini. U ulaganje u kompaniju Aretol značajno je učestvovala mađarska fondacija Prosperitati sa oko 4 miliona evra. Na otvaranju hladnjače u Feketiću bili su prisutni Ištvan Pastor, predsednik SVM-a i Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Republike Mađarske.

Činjenica je da je Srbobranu potreban ugostiteljsko smeštajni kapacitet i da je sve bolje nego da zgrada propadne ali ko je spreman da ulaže mnogo novca u danas ne naročito profitabilnu delatnost, u objekat koji se nalazi neposredno pored najzagađenijeg vodotoka u Evropi u čiju gradnju i vraćanje kapitala treba čekati desetine godina ? Prema kafanskim glasinama koje ne treba uzeti previše ozbiljno u pitanju je eksploatacija bušotine termalne vode koja je planirana pored hotela i koja bi mogla da bude veoma isplativa ako se Toplana u vlasništvu JP Graditelja bude vezala za nju. Profit bi išao u ruke kome ? I u kom procentu ? Zato bi bilo zanimljivo videti ugovor o kupoprodaji hotela i sve buduće anekse ugovora i pažljivo pratiti dinamiku radova.

Mišljenje na ovu temu potražili smo i od nekadašnjeg prvog čoveka opštine Srbobran gospodina Branka Gajina, koji je ovu građevinu - hotel "Elan", kupio 2012. godine od Agencije za privatizaciju. Gospodin Gajin nam je ovom prilikom istakao: "Hotel Elan sam u ime opštine kupio kao njen predsednik par meseci pre izbora 2012. godine, za 9 miliona dinara. Taj iznos je bio usluga opštini jer je realna vrednost bila daleko veća. Kupovina je bila deo strategije privrednog razvoja opštine jer smo imali ozbiljne namere da pravimo akva- park na vašarištu, na prostoru nekadašnjeg "kampa". Za tako nešto potrebni su smeštajni kapaciteti i začetak svega toga je bila, upravo, kupovina hotela. Adaptacija objekta je procenjena na 600.000 eura i finansijska konstrukcija je bila obezbeđena. Ova danas nesposobna vlast da je za deset godina svake godine pomalo ulagala u ovaj objekat, hotel bi već bio u funkciji i u njemu bi radilo četrdeset ljudi. Ne bi bili prinuđeni da ga prodaju i to prikazuju kao genijalni, spasonosni, potez. Sama zgrada danas izgleda prilično oronulo ali, temelji i zidovi su u odličnom stanju. Probajte da izidate zgradu do ovog nivoa pa ćete videti da će vas metar kvadratni koštati najmanje 300 eura, a tamo ima 2800 m2. Iz tog razloga se ne slažem sa procenom početne vrednosti od strane poreske uprave pogotovu što uz objekat ide i skoro katastarsko jutro zemljišta u strogom centru naselja. Primera radi, kada smo 2010. godine hteli da kupimo zgradu kasarne, ta ista poreska uprava ju je procenila na 250.000 eura, a sada hotel vredi daleko manje. Recimo, zemljište oko zgrade hotela, dakle strogi centar,procenjeno je na mizernih 488,68 dinara po m2. Ništa me ovo ne čudi i sve je to posledica što su u Srbobranu na vlasti ljudi koji se ništa ne pitaju".

Da li će ovaj potez aktuelne vlasti SNS biti još jedan u nizu propalih pokušaja pokretanja privrednog razvoja ove opštine sa mrtve tačke, ili je samo razapeta mreža za ulov još ponekog glasa na narednim izborima, bićemo svedoci narednih dana.

     Ž.B. "Bezcenzure.info" 

Predsednički kandidat Zdravko Ponoš je 10.03.2022. u programu svojih predizbornih aktivnosti posetio Srbobran. Sa njim u poseti su bili gospodin Borislav Novaković predsednik novosadskog odbora i potpredsednik Narodne Stranke i gospodin Dejan Bulatović potpredsednik Stranke slobode i pravde i predsednik Resornog odbora za poljoprivredu. Prilikom obilaska sva tri naseljena mesta koja pripadaju opštini Srbobran, gospodin Ponoš je sa svojim saradnicima u sklopu svojih aktivnosti obišao pojedina domaćinstva naših vrednih sugrađana kod kojih je proveo neko vreme u srdačnom razgovoru. Prvi svoj predah gospodin Ponoš je napravio u naseljenom mestu Nadalj, gde se tom prilikom kratko zadržao u poseti domaćinstvu Miodraga Andrića - Badeta.

Nakon posete Nadalju delegacija koalicije "Ujedinjena Srbija" svoju posetu je nastavila i u Srbobranu. Bili su gosti poljoprivrednog gazdinstva gospodina Segi Ištvana, koji ih je srdačno dočekao. Važno je napomenuti da je gospodin Segi diplomirani veterinar koji je egzistenciju svoje porodice orijentisao u razvoj stočarstva, na salašu koji je sedam decenija u vlasništvu njegove porodice. U razgovoru koji je vođen domaćin se dotakao i problema restitucije gde je izrazio svoje nezadovoljstvo u delu gde se u povraćaju zemlje dobija daleko lošija, slabo rodnija zemlja od one koja je oduzeta. Evo šta je tom prilikom zabeleženo... Kraj posete Srbobranu predsednički kandidat koalicije "Ujedinjena Srbija", general u penziji gospodin Zdravko Ponoš, obeležio je političkom tribinom u centru Srbobrana, tačnije u parku ispred zgrade opštine gde se obratio okupljenima i odgovarao na pitanja prisutnih.

Nakon svih obavljenih aktivnosti koje su za taj dan isplanirali članovi delegacije gospodina Ponoša, reporter "Bezcenzure.info" je od predsedničkog kandidata dobio kraću izjavu...

- Gospodine Ponoš, kako ocenjujete svoju dosadašnju predizbornu kampanju kroz Srbiju ?

Praktično kampanja je počela pre neki dan i još nije završeno prijavljivanje svih predsedničkih kandidata tako da još nemamo redne brojeve sa glasačkog listića i sve to utiče na samu kampanju jer ne možemo da pozovemo birače da glasaju za određen broj. Još nisam uspeo mnogo toga da obiđem, pojavljuju se normalno i neki organizacioni problemi koje u hodu rešavamo, a sve to podiže i sam stepen kvaliteta samih predizbornih aktivnosti. Na ono na čega ne možemo da utičemo to je pojavljivanje u državnim medijima. Koliko sam već u priči predsedničkog kandidata još nisam dobio priliku pojavljivanja na takvim televizijama. Za sada imamo mogućnost pojavljivanja samo na lokalnim nezavisnim medijima, poput vašeg, i takve prilike za sada ne propuštamo. 

- Koji su takoreći zajednički problemi građana sa kojima se upoznajete prolazeći kroz Srbiju ?

Ono što bih istakao kao zajedničko je strah i zazor od sopstvene države. Umesto da građani doživljavaju državu kao nešto što je zajedničko, što je dobro, što donosi sigurnost, ljudi zaziru od države zato što je vide kao nekog ko želi da te odžepari. To je utisak svih sa kojima razgovaram bez obzira da li je ne obrazovan ili je akademski građanin, utisak je isti. Ljudi moraju postati svesni da oni državi ne duguju ništa nego država duguje njima. Zato se zalažem posle ovih izbora da konačno dobijemo državu koja daje građanima, a ne da se od njih stalno nešto traži. Ljudi traže da imaju uređene lokalne sredine poput saobraćaja, škola, parkova, radnih mesta i svakako da nam je potreban veći stepen decentralizacije. Politika i život se dešava na lokalu i zato ja samo pokušavam da razumem svoj narod. 

- Da li je koalicija čiji ste vi predsednički kandidat spremna na saradnju sa strankama koje nisu u njoj, sa onima koji su prekršili "Sporazum sa narodom" i kakav vam je stav po pitanju saradnje sa ljudima iz SNS, a koji su činili vlast ?

Ja u ovim izborima nisam predstavnik ni jedne partije, ja sam kao nestranačka ličnost koju je kandidovala ova koalicija. Lično ne verujem da političari neće biti spremni da sarađuju sa ljudima koji su na neki način pekršili "Sporazum sa narodom" ili su učestvovali na izborima 2021. godine. Moramo biti fleksibilni, različite poglede moramo ostaviti iza nas. Najvažnije je da mi sklonimo ovu vlast. Moramo razgraničiti određene stvari, nije svejedno dali je neko učestvovao na izborima 2021. godine ili je pak neko ko je vršio vlast. Oni koji su vršili vlast moraju da prođu kroz proces lustracije i tu nema dileme. Lično sam protiv toga da bude pretrčavanja ljudi iz stranke sadašnje vlasti u stranke koje će tek činiti vlast. Isto tako mislim da ne treba da budemo osvetoljubivi prema ljudima koji su se zaposlili u vreme ove vlasti pa na primer rade u državnoj upravi ali uz uslov da ispunjavaju određene kriterijume, da imaju tačno određenu školsku spremu. Moramo odvojiti ljude koji su bili partijski kadrovi od ljudi koji su glasali za SNS. Ljudi koji su samo glasali za SNS ne treba da se boje bilo čega niti sme da im se uskraćuje bilo šta, ali oni koji su se ogrešili o druge samo zato što su bili drugačijhih političkih stavova, trebali bi da odgovaraju.

- Šta poručujete vašim biračima a šta biračima SNS ?

Ljudi koji su glasali za SNS trebali bi da upitaju sami sebe - da li je ovo vredelo ? Ako je glasao jednom za SNS i bio naivan, pa i drugi put naivan, pa ako i treći put isto učini onda nešto nije u redu. Imamo Srbiju u kojoj su urušene institucije, imamo Srbiju koja je narušila mnoga međudržavna prijateljstva, imamo Srbiju u kojoj je luksuz da je obrazovanje forma u kojoj se vlast hvali da imamo mnoge zaposlene a pri tome ne govore da ti isti rade za državnu bezbednost. Ova vlast nas je posvađala sa našim okruženjem, dele nas na one ko je glasao za njh, za SNS, i na one koji to nisu. Ne treba da upadamo u tu zamku da nastavljamo sa podelama koje su oni započeli. Moramo gledati u budućnost i vratiti veru u život.

     Ž.B. "Bezcenzure.info"

Protest zemljoradnika u opštini Srbobran –  biti ili ne biti, pitanje je sad

U organizaciji neformalne grupe građana 15.02. je, na parkingu kod supermarketa IDEA, tačno u podne simbolično počeo prijavljen protest poljoprivrednika opštine Srbobran, koji je trajao do 14 časova. Protestna vožnja ulicama, u kojoj je učestvovalo pedesetak traktora, krenula je u 12:30h, a završila u parku ispred zgrade Opštine Srbobran, gde su pročitani zahtevi ratara, usaglašeni sa kolegama iz Zrenjanina i Šapca:

1. Da gorivo za poljoprivrednike bude bez akcize.
2. Da subvencije po hektaru budu 200 eura.
3. Da se cena mineralnog đubriva smanji na nivo prosečne cene u zemljama okruženja (članicama CEFTA).
4. Da se zaostale i nove subvencije isplate u roku od 45 do 60 dana.
5. Da se ograniči uvoz smrznutog mesa iz EU pomoću svih dozvoljenih vancarinskih, inspekcijskih i drugih mera države.
6. Da se reguliše nekontrolisan uvoz mleka u prahu.

Zahteve su pismenim putem 17.02. podneli Skupštini opštine Srbobran, predsedniku Opštine i članu Opštinskog veća zaduženom za poljoprivredu. Od lokalne samouprave zahtevaju da preduzme mere za realizaciju protesnih zahteva, koje su u njenoj nadležnosti, kao i da od Vlade Republike Srbije traži njihovo ispunjenje. U međuvremenu, zahtevaju da se iz tekuće budžetske rezerve, kao i preraspodelom budžetskih sredstava, HITNO, u roku od 7 dana, finansijski ili naturalno pomogne svim zemljoradnicima na teritoriji opštine Srbobran. Traže da im se u roku od 48 sati, koji danas ističe, pismenim putem dostavi odgovor. Najavljuju da će, ukoliko nadležno ministarstvo i lokalna vlast ne ispune njihove zahteve i ne obezbede im uslove da mogu makar da prežive od svog rada, biti prinuđeni da omasove i radikalizuju svoj opravdani protest. Ratari iz Radičevića i okolnih opština su izrazili nameru da im se pridruže, kao i kolege iz opštine, ohrabrene uspehom prvog protesta, ali i brojni solidarni sugrađani. 

Zoran Janković, zemljoradnik iz Srbobrana, poput svojih kolega širom zemlje, kao glavni razlog za protest paora ističe katastrofalno stanje u poljoprivredi: „Cene dizela su astronomske, više ne postoji D2 koji je uvek bio jeftiniji, cene veštačkog đubriva  su  u odnosu na prošlu godinu skočile do 350%, subvencije po hektaru danas su 4.000 dinara, a za vreme „žutih lopova” su iznosile 12.000 dinara. Po današnjim cenama mali proizvođač, koji nema kombajn, mora da uloži od 600 do 700 eura po katastarskom jutru, a ako uzme zemlju u zakup još dodatnih 250 do 300 eura, pa da očekuje rod od 700 do 900 eura u prosečnoj godini. Bukvalno radimo na sopstvenoj propasti, a ja imam tri posla samo da prehranim sebe i svoju porodicu”

Janković ima kritičke zamerke i na diskriminatoran odnos otuđene lokalne samouprave prema zemljoradnicima u opštini Srbobran koji nisu bliski vladajućoj stranci „Svima nam je poznato da se lokalna samouprava ne pita ništa i da probleme opštine Srbobran samovoljno rešava jedan čovek, partijski namesnik SNS-a. Dok, s druge strane imamo primer Požarevca u kome gradska vlast subvencioniše mineralno đubrivo celom Braničevskom okrugu. Znači, ako postoji demokratska odgovornost  funkcionera prema građanima, onda lokalna samouprava može i mora da nam svima ravnopravno pomogne.”

Činjenicu da je u Vojvodini 70 odsto portala u službi propagande vlasti, koju je nedavno otkrilo istraživanje VOICE-a, potvrdio je i ovaj protest, jer ga nijedan lokalni medij, izdašno finansiran iz opštinskog budžeta, nije ispratio. Kuriozum je i da opština Srbobran, iako obuhvata najkvalitetnije obradivo zemljište, koje se prostire na 24.582,129 ha, nema člana opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu.

Nesumnjivo, višedecenijski vođena štetočinska agrarna politika (uništavanja domaćih fabrika i prilagođavanja tržišta za stranu robu i uvoznike), kao i partokratsko upravljanje javnim resursima, stiže na naplatu najslabijim članovima u ekonomskom lancu proizvodnje i egzistencije. Odgovor na pitanje da li ovako mora biti, umnogome zavisi i od nas koji zajedno treba da branimo svoje pravo na opstanak i ljudsko dostojanstvo.  

        Petar Drapšin

Loša agrarna politika Ministarstva poljoprivrede bila je povod da dana 15.02.2022. godine sa početkom u 12h. srbobranski zemljoradnici izađu na ulice, u protestnu vožnju traktorima, kako bi na taj način iskazali svoje nezadovoljstvo. Posle Požarevca i Srbobran se pridružio istim zahtevima koje su uputili zemljoradnici Zrenjanina i Šapca. Srbobranci su mišljenja da su građani drugog reda s obzirom da je grad Požarevac pod pritiskom protesta, subvencionisao mineralno djubrivo za ceo Braničevski okrug. Ako se stvari mogu menjati od slučaja do slučaja onda je ova država nekom majka, a nekom maćeha. "Da li za nas u Vojvodini važe ista pravila kao i u Braničevu", pitaju se Srbobranci. Nakon protestne vožnje traktorima po ulicama našeg mesta nezadovoljni poljoprivrednici su svoje zahteve saopštili na Trgu slobode, ispred zgrade opštine Srbobran, a zahtevi su sledeće sadržine :

- Da gorivo za poljoprivrednike bude bez akcize

- Da subvencije po hektaru budu 200 eura

- Smanjenje cene mineralnog đubriva

- Da se zaostale i nove subvencije isplate u roku od 45 - 60 dana

- Da se zabrani uvoz smrznutog mesa iz EU

- Da se reguliše nekontrolisan uvoz mleka u prahu 

Rok za izpunjenje ovih zahteva je 18. februar tekuće godine, a ako do ispunjenja zahteva ne dođe poljoprivrednici iz Srbobrana obećavaju proteste širih razmera. Na protestnom skupu je učestvovalo oko dvesta zemljoradnika sa preko pedeset radnih mašina. Kako je sve to u Srbobranu izgledalo pogledajte u sledećim fotografijama...

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Proizvodnja nadristručnjaka i njihovo zapošljavanje nije zaobišlo ni Srbobran. Tvrdnje koje dovode u sumnju verodostojnost diploma postavljenih i izabranih lica od strane SNS u opštinskoj upravi Srbobran, kao i u ustanovama kojima je osnivač SO Srbobran, postaju tačne. "Bezcenzure.info" ima nameru da se sa takvim sumnjama kao i tvrdnjama u narednom periodu više pozabavi. Od prvog dana vlasti Srpske Napredne Stranke u našem malom mestu pojavili su se vrlo sporni, a pošto ih lično poznajemo čak i smešni novokonponovani akademski građani koji su zauzeli vrlo odgovorna radna mesta u našoj opštini. Svojim nakaradnim i neobrazovanim radom, hoštaplerstvom, načinili su ogromnu štetu građanima naše opštine. Posledice takvog rada sagledaćemo tek onda kada takvim stučnjacima ugledamo leđa a potom i sumiramo rezultate njihovih prevara i adekvatno ih nagradimo.

Pored kupljenih i falsifikovanih diploma postoje i plagijat "radovi". "Plagijat, to jeste i onda kada autor, prepisujući, zameni sinonimom poneku reč, kada u neki prepisani paragraf ugradi i po koju svoju rečenicu. Rad ostaje plagijat i ako naznači izvor iz koga je prepisao, a da pritom svaku preuzetu deonicu nije jasno označio na propisan način". Pod sumnjom PLAGIJATA, a po informaciji insajdera, prvi ko se na tu temu ističe je direktorka dečijeg vrtića "Radost" Srbobran. Da ovaj slučaj koji je za sada pod sumnjom plagijata a odnosi se na dečiji vrtić "Radost" nije usamljen potvrdićemo vam u narednom periodu sa prezentacijom i ostalih sumnjivo stečenih diploma pojedinaca koji su oličenje vlasti srbobranskog SNS. "Bezcenzure.info" je u tom pravcu preduzeo određene korake i o svemu što saznamo uredno ćemo vas obaveštavati. 

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Da li postoji veza između paora i "ruže vetrova"? Da postoji.. i to ona Don Kihotova protiv vetrenjača. Odvajkada su ovim prostorima šibali vetrovi ali da će partijska oligarhija u taj kovitlac gurnuti poljoprivrednike opštine Srbobran, tome se malo ko nadao. Obnovljivi izvori energije su sve zastupljeniji u svetu pa je realizacija takvih projekata stigla i do nas. Rukovodstvo opštine Srbobran je rešilo da do  obnovljivih izvora energije dođe preko leđa zemljoradnika. Ideja su vetroparkovi. Zašto ? Zašto se rukovodstvo opštine rešilo za vetroparkove kada postoje i drugi obnovljivi izvori energije. Da li je normalno da najplodniju zemlju Evrope "zatrpamo" sa vetroparkom ili je prirodnije da smo se usmerili na drugi izvor energije poput Sunca, biomase koje imamo na pretek ili termo voda koje su kod nas davno otkrivene u potezu "Elan - staklena bašta" i samo čekaju svoju eksploataciju. Mnogi smatraju da plodnu oranicu treba sačuvati za nesmetan rad našim vrednim paorima, a "vetrenjače" prepustiti onima koji imaju daleko devastiranija zemljišta koja su čak i više vetrovitija od našeg područja. 

Kako postoje studije o opravdanosti korišćenja energije vetra (vetroparkovi) tako postoje i studije o njihovoj štetnosti. Takvi elaborati govore da se vetroparkovi obično nalaze u blizini staništa velikog broja ptica ili na njihovim preletnim putevima. Najugroženije su velike ptice i ptice grabljivice poput orlova, sokolova, roda koji nemaju prirodnog neprijatelja. Dalje se kaže: "Ništa se u prirodi ne okreće brzinom kojom se okreću propeleri vetroturbina. To ide i do 250 kilometara na čas i divlje životinje, pre svega ptice, nemaju mehanizam odbrane protiv toga". Gubitkom samo jedne populacije životinja na nekom staništu posledice na takav ekosistem su nesagledive. Vetroelektrane imaju još jedan negativan uticaj, a to je buka koju vetropark može da stvara i koja svakako loše utiče na raspoloženje ljudi i životinja.  Iz svih tih razloga potražili smo mišljenje od običnog, malog paora čija je dedovina na neki način došla na udar interesa velikih moćnika a sve pod nazivom "modernizacije" i izgovorom zbog "zdravog života". Ovim povodom smo razgovarali sa poljoprivrednikom iz Srbobrana koji je zbog lične bezbednosti insistirao da ostane anoniman (ime poznato redakciji), evo šta smo zabeležili :

- " Ja sam četvrta generacija paora koja obrađuje istu zemlju koju su i moji preci radili. Ja ću svoju zemlju braniti svim i svačim. Ja ne znam šta će meni ta vetrenjača doneti, da li ona šteti zdravlju ili ne, ali znam da će mi zemlja biti ubogaljena njihovim gaženjem, prevrtanjem žute zemlje, izgradnjom nekih njihovih puteva okolo. Svi se mi paori trudimo da ukrupnimo svoje posede, da nemamo bandera na njivi, i sad dođe neko pametan da kaže - mi ćemo sada kod vas postaviti vetrenjaču. Pa jel to sad lepo ? Pa on kad stavi samo temelj na moju parcelu to ima da zauzme po jutra, šta će meni tu roditi. Idem ja po kafanama i pričamo mi tako po koješta. Ljudi su neobavešteni, malo ko ima pojma o tome. Ne znam šta će biti ali znam da se nećemo dati. Gledaćemo još malo hoćel naša opština nas nešto po tom pitanju zaštititi, ako neće biće cirkusa". 

Kratku izjavu smo dobili i od prvog čoveka srbobranske opozicije gospodina Branka Gajin, koji je ne mali broj puta zastupao inerese poljoprivrednika naše opštine. Tako se sećamo primera da je sa pozicije predsednika opštine gospodin Gajin uspeo da Srbobranu povrati zemlju od opštine Bečej u visini od 1244. hektara, koja je nekad i bila u vlasništvu opštine Srbobran.

- " Bilo kakva reč kritike na ovu temu biće dočekana od ove vlasti kao nešto protiv opšteg napredka, kao izraz zatucanosti. Oni su NAPREDNI, jelte, a mi smo u srednjem veku. Stvarnost je ipak drugačija. Danas su u svetu dva glavna ekonomska resursa proizvodnja hrane i energije. To će biti u budućnosti izraženo još više. Mi ovde u Srbobranu nepotrebno suprotstavljamo ta dva resursa jedan protiv drugog, što je potpuna ludost. Nije nikakva urbana legenda da Srbobran leži na najboljem poljoprivrednom zemljištu u državi. Nadalje, srbobranski atar ne obiluje stalnim i snažnim vetrovima kakvi su u Banatu. Jedna ozbiljna studija ekonomske isplativosti na nivou Vojvodine pokazala bi da je mnogo ekonomičnije i efikasnije graditi vetroparkove u Banatu gde je najveći broj vetrovitih dana u godini i gde je zemljište šeste klase. Zato mislim da bi u ovom slučaju Vlada Vojvodine morala biti angažovanija. Ako se nešto pitaju. Ili, šta mislite, da pitate o ovome Brnabićku i njenog brata ?

Ono što sigurno znam je da će ovim biti ugrožen mali i srednji poljoprivrednik koji bi trebali biti predmet posebne brige jer su u nestajanju. Inače, ovo naprednjačko neozbiljno i "ad hok" odlučivanje, bez izrade zakonom predviđenih studija, karakteriše njihovu vladavinu na svim nivoima. Meni ovaj projekat liči na socijalističku pomorandžu iz mađarskog kultnog filma "Svedok" kada su komunistički rukovodioci odlučili da u Mađarskoj uzgajaju pomorandže". 

Do odgovora kakvo je obrazloženje vlasti na ovu temu i šta odgovorni u opštini misle o ovom "Bezcenzure.info" nije mogao da dođe iz njima znanih razloga. Pratimo dalji razvoj ove situacije.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Referendum o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, zakazan je za 16. januar. Opozicija je jedinstvena u stavu da je poželjno da se građani opredele na način da bojkotuju referendum ili ako već moraju da u izbornom danu budu "zapaženi" na biralištima - zaokruže NE. Koalicija okupljena oko Stranke slobode i pravde (SSP), Narodne stranke (NS) i Demokratske stranke (DS) svojim pristalicama poručuje da se uzdrže od izlaska na referendum, da ga bojkotuju, obrazlažući takav stav nelegitimnošću Skupštine koja ga je raspisala. Po novom, još ne usvojenom predlogu za izmenu Ustava stoji da sudije i tužioce više neće birati Skupština Srbije, već Visoki savet sudstva i Visoki savet tužioca. Međutim, politika će i dalje imati uticaj na pravosuđe time što će birati svoje ljude u članstvo visokih saveta.  

Po oceni mnogih građanstvo je zbunjeno čak možda i smišljeno neobavešteno o čemu se to odlučuje na referendumu. Mnogi koji žele da izađu na birališta i ne znaju za čega to glasaju. Predlog izmene Ustava nije bio predmet javne rasprave od strane relevantne opozicije jer u Skupštini Srbije takve opozicije i nema. Kao razlog zbog čega treba bojkotovati ovo glasanje navodi se i činjenica da će na biračkim mestima sedeti isključivo predstavnici partija na vlasti kao i njihovi koalicioni partneri. U razgovoru sa građanima Srbobrana primećuje se da je po mnogima ovaj referendum i skandalozan pošto opoziciona javnost koja je zadnje izbore bojkotovala nema kontrolu ovog glasanja na biralištima. Mišljenje opozicije koja je potpisala "Sporazum sa narodom" i bojkotovala zadnje izbore u Srbobranu je da je građanska dužnost zaštititi demokratske tekovine od uzurpatora demokratije i stoga poručuju građanima Srbobrana da ne glasaju na referendumu i da ostanu kući. Onaj ko misli da treba da glasa iz poznatih razloga - ucena, neka izađe i zaokruži NE. 

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Svedoci smo sve većeg pada popularnosti SNS, protestnih šetnji u mnogim gradovima Srbije zbog donošenja niza nepopularnih odluka u Vladi republike Srbije, kao i zbog sve lošijeg stanja u opštini Srbobran, razgovaramo sa prvim čovekom srbobranske opozicije gospodinom Brankom Gajin. Polarizacija našeg društa je u poslednje vreme sve veća. Podele kao i tenzije među građanima iz dana u dan su sve veće kako iz ekoloških tako i iz političkih razloga. Složiće te se samnom gospodine Gajin, da iz ranijih iskustava znamo da na kraju ovakva dešavanja dovode neminovno do promene sistema u društvu.                 

- Kako vi sagledavate ovu nastalu situaciju i kakve bi stavove po ovom pitanju podelili sa našim čitaocima ?

U Srbiji se desila građanska pobuna. Građani su izašli na ulice ne zato što su im to naredile političke stranke, nego jednostavno što su gnevni i što im je dosta ovog terora od strane nesposobnih ljudi koji vode kako državu tako i opštine. Na ulice su izašli slobodni građani koji imaju svoje ja, i to nisu nikakvi "zgubidani" kako ih naziva Aleksandar Vučić. Čovek koji nema jednog dana radnog staža van politike, čovek koji nije vodio ni jednu firmu danas deli svima lekcije i naziva druge da su zgubidani, dok su sa druge strane jedino on i njegov brat idealni. Blokade puteva su odgovor ne samo na "Rio Tinto", već i na svakodnevno ispiranje mozga koje smo u prilici da slušamo u nastupima "vođe". Narod ne želi više da sluša čoveka koji vlast održava krađom.

Režim na sva ova dešavanja reaguje na način kako jedino i zna, a to je siledžijski. Na mirne demonstrante on pošanje huligane sa motkama i čekićima. Taj čekić sa kojim su nasrnuli na svoje građane meni je simbol siledžijske ekipe koja je na vlasti. Oni ne znaju drugačije i njih možemo ironično nazvati "neki fini svet sa čekićem". 

- Šta može biti odgovor na ovu situaciju ?

Odgovor na sve ovo može biti samo ujedinjena opozicija. To se dešava i to će se desiti. Pod opoziciju podrazumevam Đilasa, Jeremića i Lutovca zajedno sa svim onim pokretima koji su uz njih. Svi ostali mimo njih su lažna opozicija, sateliti ovoga režima koji su tu samo da bi služili stvaranju iluzija kako živimo u višestranačkoj državi. Oni su u suštini poslušnici Srpske Napredne Stranke. Ovaj režim je stvorio takvu sliku kod ljudi da smo svi postali "zombirani", nezainteresovani, ravnodušni i u takvom raspoloženju vlast je izbacila parolu da su svi političari isti. Nismo isti niti možemo biti isti. Ne sme biti ravnodušnih jer je podaništvo postalo stil života i nešto što se smatra normalnim. Ne možemo se ponašati sebično samo misliti na sebe, u sebe i poda se. Sutra će zlo i takvima zakucati na vrata. Vi koji ste uspavani probudite se, vi koji mislite da vam je sjajno razmislite da li vam je baš tako dobro. Jedini odgovor je ujedinjena opozicija koja nas može izvaditi iz ovog srljanja u propast u koji Srbija galopira. Ovih dana smo svedoci da je i to malo snega što je palo dovelo do kolapsa EPS , to nikada nije bilo. Dakle radi se o nesposobnim ljudima, o nekopetentnim ljudima koji su zaseli na mesta koja im ne pripadaju. Srbobran je mala sredina da bi nastupali razjedinjeno i zato je ujedinjenje opozicije suštinski važno kako bi srušili ovu vlast.

- Kako ujediniti opoziciju čije ste lidere pomenuli kada odbori stranaka SSP, NS i DS praktično u Srbobranu ne postoje, jedina opozicija koja je bojkotovala izbore jeste vaša GG "Branko Gajin"?

Partije i stranke koje ste pomenuli jesu zaista ozbiljne političke organizacije i ne sumnjam da do izbora neće imati oformljene opštinske odbore i kod nas. Moramo napraviti jedinstvenu listu samo sa proverenim borcima protiv ovog režima. Sitni lokalni "liderčići" koji su iskočili nakon zadnjih, rekao bih smešnih izbora, rade u interesu lokalnog SNS. Ti "liderčići" direktno zavise od lokalnog SNS, njima su podčinjeni i oni ih finansiraju na raznorazne načine i uglavnom su svi na platnom spisku SNS. Svi znamo da je SNS čak i za njih glasao kako bi ušli u parlament Srbobrana i tako predstavili lažni parlamentarizam. Takvi ljudi koji nisu bili u stanju da skupe ni dvesta potpisa za svoju kandidaturu ne mogu biti interesantni ni vlasti a pogotovu ne pravoj opoziciji.

- Šta mislite o stanju u našoj opštini ?

Srbobran na žalost prati sudbinu svih ostalih opština u Srbiji. Nigde nije bolje, a ni gore, svuda je jednako tužno i žalosno. Srbobran se dolaskom SNS promenio na gore, tačnije rečeno Srbobran se uprostačio pod ovom vlašću. Naše mesto je "okupirano" od ljudi iz drugih sredina. Kada nekim poslom odem u opštinu tamo više nikog ne poznajem. Da li je moguće da u Srbobranu nema dece koja znaju da rade poslove koje rade ti i takvi dovedeni ljudi iz Veternika, Vrbasa, Futoga, Temerina, Beočina itd. Nije nikakva pretnja ali smenom ove nakaradne vlasti ljudi iz drugih sredina moraće svoje radno mesto da ustupe našoj deci. Naša deca će imati prednost prilikom zapošljavanja. Za nepoverovati je da je u Srbobranu Mića Reljić postao ugledan građanin, on je taj čovek iz vlasti koji predlaže kandidate za najprestižniju nagradu opštine Srbobran. Tako nam počasni građanin postaje neki Žića Maradona, koga samo tako i znamo. Ne znamo ni ko je, ni šta je. Žića i Mića su po meni simboli ove vlasti u Srbobranu. Postavljam pitanje sa kakvim pravom Žića Maradona betonira i ograđuje površinu naše "Šumice" i time naslućujem proširuje sebi potreban prostor?Ovo ni jedna vlast do sada nije radila. Kakvi su to motivi i kakvi su to razgovori vođeni sa Maradonom malo ko zna ali će jednog dana neko na ova pitanja morati da odgovori. 

Lično podržav aktuelne blokade puteva i pozivam sve čestite građane, naše Srbobrance, da se pridruže blokadi puteva gde god im je to izvodljivo. "Rio Tinto" je samo vrh ledenog brega. Svi mi imamo neki svoj "Rio Tinto". Srbobranci imaju bahati "NIS - Naftagas", u Novom Sadu imaju urbanističku mafiju koja hoće da gradi na "Šordošu", a naša poruka ovoj bahatoj vlasti bi bila poruka naših novosadskih prijatelja "Vidi gari ne može". Zagađenje svih zagađenja nalazi se na Andrićevom vencu u liku Aleksandra Vučića, Šešeljevog đaka. Narod je prevazišao strah od vlasti i ubeđen sam da iza ovog slede promene na bolje.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Zašto smo ostali bez izabranih lekara, gde su, ko je za to kriv ? Ovo su pitanja koja se mogu ovih dana čuti. Ako tražite izabranog lekara do njega sigurno nećete doći, ako ne nikad onda sigurno NE - bar za neko vreme. Situacija po pitanju zdravstvene zaštite naših sugrađana dospela je do svog vrhunca, usijanja, u negativnom kontekstu. Rešeni smo da ovu temu zaista podignemo na jedan viši nivo kako bi se građanima konačno neko obratio, neko ko je za ovo stanje odgovoran. Sve češće se iz redova zaposlenih u Domu zdravlja čuje reč "kolaps" što je najblaže rečeno uznemirujuće. Za takav kolaps po našem mišljenju u ovoj ustanovi sigurno nisu krivi zdravstveni radnici koji su u njoj zaposleni. Medicinske sestre, tehničari, lekari, higijeničarke i vozači rade svoj posao po nalogu pretpostavljenog - A ŠTA RADI PRETPOSTAVLJENI ? Ovim putem direktno prozivamo da nam odgovore na ovako lošu zdravstvenu situaciju u našopj opštini daju direktor Doma zdravlja dr Vlastimir Kladar i predsednik opštine Srbobran Radivoj Debeljački.dr Vlastimir Kladar Radivoj Debeljački

Svesni smo da je pritisak na zaposlene u ovoj ustanovi ogroman. Osoblje Doma zdravlja je svakodnevno izloženo pandemijskom riziku. Od KOVIDA 19 oboljevaju i ti junaci našeg doba i neretko završavaju na medicinskim aparatima koji život znače. Sigurni smo da je problem ove vrste prisutan u svim opštinama u Srbiji ali se osećamo obaveznim istaći i onu drugu stranu ne tako sjajne medalje srbobranskog zdravstva.

U ranijem periodu smo pisali o pojedinim manjkavostima u radu kao i o incidentnim situacijama koje su se dešavale u ovoj ustanovi ( u tekstu "Menadžment Doma zdravlja zatajio" i "Pitanja na koja čekamo odgovor") na čijem je čelu direktor Vlastimir Kladar. Tada smo pokušali doći do izjave gospodina Kladara ali on nije bio raspoložen za razgovor sa nama. Ovog puta pišemo po našem mišljenju o propustima i o lošim medjuljudskim odnosima u samom kolektivu, koji su kako mi smatramo dobrim delom doveli do haosa u srbobranskom zdravstvu. Po našim saznanjima u poslednjih mesec dana Dom zdravla "dr Djordje Bastić" je napustilo četiri lekara. Do samo par meseci ranije u ovom Domu je radilo 12 lekara u oštoj i hitnoj zdravstvenoj službi da bi danas 8 lekara odsustvovalo sa posla (bolovanja, dali otkaze ili su otišli u druge zdravstvene ustanove) što znači da je ostalo samo 4 aktivna lekara . Jasno je svima da četiri lekara iz hitne i opšte službe ne mogu na pravi način zadovoljiti potrebe građana Srbobrana. Po našem mišljenju ovo je posledica i delom zbog negativne selekcije u odabiru medicinskih radnika u ovoj ustanovi a sve zbog kako se sumnja partokratskog zapošljavanje kao i odlaska lekara koji nisu želeli da prihvate "sugestiju" da moraju da budu "pametni" prilikom odabira partijske knjižice.

Mnogi koji su u proteklih nekoliko meseci potražili pomoć u Domu zdravlja "dr Djordje Bastić" uverili su se da je nivo usluga drastično opao. Sumnjiva obučenost pojedinog medicinskog osoblja, poremećeni medjuljudski odnosi u kolektivu kao i vrlo loša komunikacija sa pacijentom je glavna odlika koja je u najvećoj meri devastirala sertifikat ove ustanove koji je ostvaren iz ranijeg perioda, a to je " sertifikat o akreditaciji ". Dolaskom dr Vlastimira Kladara na čelo ove ustanove sve je postalo vrlo sporno i diskutabilno, a svedoci smo da je i sam dalji rad ovog Doma zdravlja vrlo neizvestan. Po našem mišljenju predsednik opštine Radivoj Debeljački, naprednjački kadar dr Kladar kao i član veća za zdravstvo dr Goranka Ašćerić su odgovorni za ovakvo loše stanja u srbobranskom Domu zdravlja.  

Primer loše komunikacije na relaciji lekar - pacijent je slučaj našeg sugrađana (ime poznato redakciji) koji je bio svedok selektivnog izdavanja lekova iz ordinacije nama poznatog lekara koji je pacijentu napomenuo da se lekovi koji su tog trenutka trebali da budu implementirani - besplatno, a bilo ih je na stanju u previjalištu, preformulisani u lekove koje pacijent mora da kupi ako misli da počne sa svojom terapijom. Isti pacijent je pre nekoliko dana imao ponovo potrebu da se lično javi lekaru kog nije bilo moguće pronaći. Kako bi dobio bar nekakvo objašnjenja za svoj slučaj obratio se medicinskoj sestri na prijemnoj šalter sali sa pitanjem da li se može zakazati kontakt sa lekarom. Odgovor je bio kratak i jasan - "NE MOŽE". Nije loše napomenuti da je medicinska sestra supruga istaknutog naprednjačkog kadra pa se možda tu i krije objašnjenje za takvo ponašanje.

Koliko god da želimo sagledati situaciju u ovom Domu zdravlja iz nekog lepšeg ugla to je nemoguće jer celokupnu realnost pomračuje činjenica da su organi gonjenja po službenoj dužnosti sve češći posetioci ove ustanove. O nekim slučajevima smo pisali i ranije ali u nekoliko meseci unazad to je postalo sve učestalije. Za većinu takvih nemilih scena građani su upoznati a poslednji se dogodio pre nekoliko dana kada je po našim saznanjima došlo do zloupotrebe službenog položaja kao i pečata lekara. Tom prilikom overena je zdravstvena sposobnost za lice za koje se sumnja da nije moglo da ispuni ovaj kriterijum radi produžetka vozačke dozvole.

Gospodine Kladar da li je moguće da pored plate direktora Doma zdravlja primate i platu ginekologa a da pri tome kao ginekolog skoro i ne radite ? Verujemo da vam je poznato da je tako nešto protivzakonito. Bilo bi vrlo korisno da odgovorite građanima Srbobrana da li je moguće da kao direktor ustanove sami sebi potpisujete povećanje mesečne plate za 10 % kao nadoknadu za rad sa KOVID pacijentima, a što po našim saznanjima vi sa takvim pacijentima nemate skoro nikakve kontakte ? Imamo saznanja da je ne mali broj vozila Doma zdravlja van funkcije što svakako smanjuje mobilnost hitne službe kao i ostalih službi što i jeste jedna od pritužbi na rad vaše ustanove. Postalo je normalno da u moru kritika koje vam građani upućuju a ovaj sajt prenosi, jesu i kritike koje se upućuju vama a u vezi vašeg stranačkog kolege lekara u penziji Ilije Gazepovog. Ilija Gazepov kao penzioner radi i kao plaćeni funkcioner od strane opštine - član opštinskog veća. Ali to nije sve. Gospodine Kladar da li je tačno da Gazepov radi i treći posao, da radi kao lekar u vašem Domu zdravlja iako je u penziji i to na tuđe ime lekara (ime lekara poznato redakciji) - šifra lekara ? Ako je to gospodine Kladar tačno vi ste u ozbiljnom prekršaju jer ste dozvolili čoveku u penziji da pristupi podacima pacijenata, a drugi opasan momenat u ovom slučaju proizilazi iz pitanja - ko u slučaju greške nad pacijentom ima odgovornost, da li Gazepov ili lekar na čije se ime ulogovao ?Ilija Gazepov dr Vlasimir Kladar

Predsedniče opštine Radivoje Debeljački, da li smatrate da je kucnuo zadnji čas za smenu direktora u srbobranskom Domu zdravlja ? Umirite pod hitno zabrinutost građana Srbobrana koju je izazvao svojim radom i  ponašanjem Vlastimir Kladar. Po mišljenju mnogih rad dr Kladara je neophodno što pre sprečiti, prekinuti sa njim svaku dalju saradnju i na njegovo mesto postaviti lekara iz kolektiva, po mogućstvu iz Srbobrana, koji bi znao na pravi način prepoznati probleme naših građana. Dom zdravlja je spao na najniže grane od njegovog osnivanja do danas a to je predsedniče Radivoje Debeljački direktno vaša odgovornost i sramota. Ako za takve korenite promene nemate kuraži i hrabrosti građani smatraju da je i visoko moralan čin PODNETI OSTAVKU. 

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Srbobran (Begluk), ulica 19. oktobra, dolazimo na poziv bračnog para Skuban - Stanišić, kako bi zabeležili problem koji je po mišljenju ove porodice teško rešiv, a ujedno ističu da je nesuglasica između njih i opštinskih funkcionera sa njihove strane ničim izazvana. Po definiciji posao lokalne samouprave jeste da se stara da život građana učini što lakšim i prihvatljivijim u sredini u kojoj ti isti građani žive, da bude njihov servis kao i da rešava urbanističke probleme meštana sa tog prostora. U priči ove porodice to nije slučaj. Ova porodica ima pritužbe na rad lokalne samouprave. Da bi saznali šta je problem, od koga problem potiče i da li postoji rešenje istog, razgovaramo sa porodicom Skuban - Stanišić, i evo šta smo zabeležili ...

U Srbobranu živim nepunih godinu dana i nekako sam za to vreme primetio da je u našem okruženju prisutan problem krpelja koji mogu da budu vrlo opasni kako po kućne ljubimce tako i po našu decu, a i odrasle. Dugogodišnji sam radnik preduzeća koje se bavi između ostalog i suzbijanjem krpelja, a kao neko ko je na rukovodećoj poziciji u takvoj firmi u dobroj meri sam upoznat, a i zabrinut na ovu temu, rekao nam je...Predrag Skuban

Odlučio sam da svoje zapažanje pokušam podići na jedan viši nivo, pokušao sam da skrenem pažnju javnosti na ozbiljnost situacije u kojoj se svi nalazimo i to na način da problem krpelja plasiram preko "Srbobranskog informatora". Podršku za takvu moju inicijativu sam dobio i od nekolicine veterinarskih ambulanti iz naše opštine. Ta moja aktivnost je istog momenta "zapala za oko" ljudima iz lokalne samouprave koji su se mojom inicijativom osetili na neki način ugroženi, a zbog čega - ne znam ! Smatram da mi namere nisu bile loše i iz tog ugla posmatranja nisam mogao da vidim kako postajem opasnost i pretnja za nečiju ličnu egzistenciju ili kakvu drugu bezbednost. Iz tog razloga sam prekinuo svaku aktivnost u tom pravcu da bih pokazao svoju dobronamernost prema novoj sredini u kojoj sam rešen da živim. Međutim, rešeni da se dalje bavimo isključivo sami - sobom, supruga i ja nailazimo ponovo na probleme za koje nam se kao prepreka za njihovo rešavanje pojavljuje opet lokalna samouprava.   

Kako se u narodu kaže da jedan problem nikada ne ide sam, to se desilo i nama. U želji da što konfornije uredimo naše životno okruženje, a i zbog nesrećnog slučaja koji se desio u to vreme ispred naše kuće gde je jedna starica zbog lošeg trotoara pala i polomila ruku, rešili smo da izbetoniramo i uredimo novu pešačku stazu. Priču o nastavku problema ove porodice sa opštinskom administracijom nastavlja supruga gospodina Skubana, gospođa Sandra Stanišić...

Isped naše kuće postoji izbetonirana pešačka staza koja je u izuzetno lošem stanju, lično smatram da lošije staze od naše nema u celom Srbobranu. Kada je period toplog vremena i kada su nam prozori od kuće koji gledaju na ulicu otvoreni, svakodnevno se čuju neprijatne reči koje izgovaraju prolaznici koji se kreću "našim" trotoarom...  Stim u vezi obraćala sam se svima koji su nešto predstavljali u našoj opštini. Obraćala sam se mnogim predsednicima opštine kao što su Neško Čestić i Radivoj Paroški. Odgovor do danas od njih dvojice nisam dobila, dok sam i lično otišla na sastanak kod dir.JKP "Graditelj" Miloša Jovanovića, koji mi je čak na neki način i obećao kada budu radili neku sličnu investiciju uradiće i to malo staze, i rekao je kako to za njega nije ništa. Kada sam posle pustih Jovanovićevih obečanja videla da on nije čovek od reči obratila sam se za pomoć i aktuelnom predsedniku opštine Radivoju Debeljačkom. Njemu sam putem SMS detaljno opisala celokupnu problematiku kao i lokaciju na kojoj se nalazi problematični trotoar, a poslala sam mu i fotografije kako bi i sam mogao da se uveri u opasnost kojima se izlažu slučajni prolaznici. Predsednik mi je odgovorio rečima "dvadeset godina imaš taj problem i mene si sad čekala da ga ja rešim". Kada sam videla da od opštinske vlasti pomoći nema odlučila sam da sama o svom trošku izbetoniram novu pešačku stazu. Ali nastaju novi problemi. Rečeno mi je da bez kojekakvih dozvola za gradnju i raznih potvrda ja u ovaj poduhvat ne smem da se upustim jer u tom slučaju činim prekršaj. Iskreno rečeno za silne potvrde, takse, dozvole za gradnju koje sigurno poskupljuju investiciju rušenja stare i izgradnju nove pešačke staze - ja novaca nemam.

Želim istaći da supruga i ja nismo članovi Srpske Napredne Stranke ali sam ubeđen da sam lično daleko više uradio za ovu partiju nego što je uradio za nju predsednik opštine Debeljački, ističe u nastavku razgovora gospodin Skuban i nastavlja... kao dugogodišnji radnik preduzeća sa kojim upravlja grad Novi Sad, i neko kog nije zaposlila SNS jer sam se zaposlio daleko pre njenog osnivanja, bio sam uključen u mnoge naprednjačke aktivnosti po okolnim opštinama u vreme lokalnih i svakih drugih izbora, tako da sam svedok mnogih aktivnosti koje su se obavljale po receptu SNS, za kraj ističe gospodin Skuban. 

Po obavljenom razgovoru napustili smo dom porodice Skuban - Stanišić i uputili smo se tragom opštinskih investicija koje bi mogli da podvedemo pod naš naziv "rekonstrukcija i izgradnja novih pešačkih staza". I zamislite ! Jedinu investiciju koju bi mi mogli izdvojiti i kao najveću, kapitalnu, u opštini Srbobran u poslednjem periodu vlasti SNS, je upravo IZGRADNJA NOVE PEŠAČKE STAZE U ULICI SVETOG SAVE U KOJOJ JE UPRAVO PORODIČNA KUĆA PREDSEDNIKA RADIVOJA DEBELJAČKOG. Ovaj trotoar po našoj slobodnoj proceni je urađen u dužini od oko 500 metara. Očigledno da je ova ulica dospela u prioritete investicionog ulaganja naše opštine.

Iz svega ovoga mogli bi zaključiti da je posed članske karte SNS ili pak "posed" funkcije iste te partije preporuka za novi trotoar. I ne makar kakav. Trotoar u dužini od oko 500 metara. Da li se budućnost porodice Skuban - Stanišić može podvesti pod onu Lanetovu (Šojićevu), doduše malo izvrnutu krilaticu, koja bi mogla da glasi : "Ne znam zašto smo sve ovo i pominjali... ali ako ne koristi... znači može da škodi".

       Ž.B."Bezcenzure.info"