Ako se protekla nedelja posmatra kao termometar političke temperature, Valjevo je puklo plamenom, Novi Sad varničenjem, a Vrbas vatrometom nakon kojeg je krenuo talas solidarnosti širom zemlje. U tom luku, Srbobran je (za sada) ostao mirniji, ali ne i izolovan. Lokalna vlast, oličena u predsedniku opštine Radivoju Debeljačkom i predsedniku SO Radivoju Paroškom, suočava se sa izmenjenom realnošću: ono što je do juče prolazilo kao „politika sile“, danas se sudara sa društvom koje je sve sklonije da ospori autoritet, na ulici i u institucijama.
Eskalacija u Valjevu i (pre toga) incidenti u Novom Sadu i Vrbasu stvorili su novu psihologiju u manjim sredinama – ideju da je otpor moguć i da ima efekta. Iako za Srbobran nema potvrđenih napada na prostorije SNS u poslednjim danima, sama činjenica da stranački odbor organizuje dežurstva govori da je strah promenio stranu. Time se i lokalne teme (započeti projekti, bratimljenja, „redovne“ sednice) odjednom čitaju u drugačijem svetlu – kao pokušaj demonstracije normalnosti usred raspada sistema.
Snimci i svedočenja o pirotehnici i fizičkim sukobima ispred prostorija SNS-a širom zemlje, napadi maskiranih batinaša na mirne građane i prebijanje dece, raskrinkavaju rizičnu praksu mešanja batinaško-parapolitičkih grupa u političke skupove. Jednom kad se ta vrata otvore, eskalacija postaje verovatnija, a odgovornost se, pre ili kasnije, vraća na one koji su stvorili uslove da nasilje uopšte bude taktika. Za Srbobran to znači: svaka saradnja, prećutna ili aktivna, sa strukturama koje demonstriraju silu – politički je neodrživa, pravno i bezbednosno rizična. Dok se Srbija trese posle nasilnih događaja u Valjevu, Novom Sadu i Vrbasu, u opštini Srbobran vlast i opštinski odbor SNS-a pokušavaju da deluju mirno i stabilno. Valjevo je gorelo: kancelarije SNS zapaljene, gradska uprava i tužilaštvo su demolirani. Novi Sad je video napade batinaša i pirotehniku koja je letela prema demonstrantima, ali i uzvraćen udarac kada su građani demolirali stranačke prostorije SNS-a.
Vrbas je postao simbol nasilja: prema izveštajima i snimcima, maskirane falange su pirotehnikom, kamenicama, mehaničarksim ključevima i palicama napadale građane. Zbog toga danas lokalni funkcioneri u Vrbasu praktično ne mogu na ulicu. Građani im otvoreno poručuju da za njih više nema mesta u tom gradu, a predsedniku opštine Milanu Glušcu i njegovom zameniku Jovanu Kovačeviću, veliki broj građana zapretio je batinama čim ih sretnu u gradu, uz poruku da treba da budu srećni ako im se bude sudilo. Prema svedočenjima prisutnih demonstranata, u javnost je dospela informacija da je među batinašima u Vrbasu bio i predsednik opštine Srbobran, Radivoj Debeljački, uz druge članove SNS-a iz Srbobrana. Ako je to tačno, posledice po njega samog bi mogle biti razorne (ne samo političke), jer bi to značilo da je prvi čovek opštine prešao granicu između politike i uličnog nasilja.
Za sada, prostorije SNS-a u Srbobranu nisu polupane, ali strah je očigledan. Članovi stranke dežuraju ispred kancelarije, svesni da se atmosfera menja i da im moć koju su godinama koristili na bahat način nestaje pred očima.
Oni koji su donedavno delovali nedodirljivo, sada strepe da će i Srbobran krenuti putem Valjeva i Vrbasa. Dodatni teret ovoj vlasti donose afere i odluke koje su već duboko obeležile njihovu reputaciju. Portal Bezcenzure.info je ranije izveštavao o prebijanju akademika Šetrajčića, događaju koji je simbol straha i sile u kojoj ni intelektualci nisu sigurni. Poseban udarac poverenju građana predstavlja slučaj otpuštanja uglednih profesorki u Gimnaziji i stručnoj školi „Svetozar Miletić“. Direktorka Jasmina Crveni uručila je otkaze profesorkama Vesni Vrekić, Slavici Filipović i Mirjani Mihajlov. Ono što je posebno šokiralo javnost u Srbobranu je priča koja se munjevito pronela selom nakon otkaza koje su profesorice dobile, a to je da su roditelji predsednika opštine, Debeljačkog, i roditelji Vesne Vrekić, jedne od otpuštenih profesorica, u kumovskim vezama! U našoj tradiciji, i ne samo našoj, kumstvo je svetinja – stub poverenja i časti.
Time što je dozvolio (ne znamo da li je “kumovao” otkazu, ali ga svakako nije sprečio) da se kumovske veze zgaze zarad partijskog interesa, Debeljački je, prema našem mišljenju, osramotio svoju porodicu i pogazio kumstvo radi stranke, i to prema ljudima koji mu ničim nisu naudili. Građani to vide kao vrhunac beščašća i sramote, i kao znak da je spreman da pređe i granice koje su u našem društvu nikada ne prelaze. Ako je bio spreman na tako nešto, postavlja se pitanje šta bi još bio spreman da učini?
Iako se Jasmina Crveni danas ponaša kao moćna direktorka,
po padu vlasti posledice će je sustići – neminovnost promene režima. Otkazi koje je podelila već se posmatraju kao simbol zloupotrebe političke moći u obrazovanju, a ime će joj ostati vezano za progon profesorki koje su se usudile da iskažu svoje mišljenje. Po padu vlasti, teško je zamisliti da će moći da nastavi karijeru u prosveti – mnogo je verovatnije da će završiti na društvenoj margini, s podsmehom građana koji je već sada vide u karikaturalnim poslovima, što postaje metafora njene sramote i političkog kraja.
Tu je i slučaj dr Ilije Gazepova,
koji je po našem mišljenju kao član opštinskog veća za zdravstvo bio u sukobu interesa, dok je njegovo udruženje primilo sredstva iz opštinskog budžeta. Iako institucije često ostanu neme na ovakve situacije, to su tačke koje se pamte i koje će vrlo brzo doći pod lupu kada dođe do promene vlasti. Srbobran se, poput drugih opština, suočava sa nagomilanim pitanjima – od javnih nabavki do finansiranja privatnih i partijskih interesa – i jasno je da tu neće moći da bude amnestije. Slučaj dr Ilije Gazepova nije nov, ali je poučan: višegodišnje prozivke Agencije i medija zbog potencijalnog preplitanja javne funkcije i finansiranja udruženja iz opštinskog budžeta deo su obrasca po kome se lokalna moć distribuira. Kad talas političke promene krene, to postaju temeljne tačke za reviziju odluka, finansijsku forenziku i moguće krivične postupke. To je scenario koji, po našem mišljenju čeka i druge članove lokalne elite.
Susedni Vrbas već godinama nosi teret afera oko firme „Eko-vet plus“, povezane sa nekadašnjim poverenikom SNS-a za Srbobran, stranačkim aktivistom Todorom Šimpragom,
koja je naglo rasla na poslovima spaljivanja životinjskog otpada uz pomoć političkih veza. Priče o poslovanju firme „Eko-vet plus“ u Vrbasu – o meteorskom usponu na talasu javnih nabavki, promenama vlasništva/direkcije i sumnjama u političke veze, nisu samo istorija jedne firme. One su mapa kako funkcioniše burazerska ekonomija oko vlasti. Kada se režim potrese, ovakvi dosijei izlaze u prvi plan, otvaraju se istrage i revidiraju tenderi. Za Srbobran, koji je administrativno i tokovima ljudi i poslova čvrsto vezan za taj mikroregion, to znači da će svaka slična šema, ako postoji, doći pod lupu istražnih organa u narednim mesecima. O Šimpraginom angažovanju u „Gornjem Banatu“, delu sistema „ Voda Vojvodine“ čiji je direktor donedavno bio Srđan Kružević, naš portal je u više navrata već pisao. Nezvanično, u javnosti se pojavio podatak da je kod Kruževića pronađeno čak 50 miliona evra u kešu, što, ako je tačno, predstavlja jedan od najogoljenijih primera bogaćenja u sprezi sa politikom. Sve to pokazuje kako funkcioniše matrica privilegija i kako se javni resursi pretvaraju u privatne monopole. Srbobran, koji je deo tog vojvođanskog mikroregiona, ne može da se izdvoji iz tog lanca – kada jednom krene talas revizija, povlači sve pred sobom. Za Šimpragu, Debeljačkog, Paroškog
i druge članove lokalnog odbora SNS-a i opštinske funkcionere, dolazi vreme političkog, zakonskog i moralnog svođenja računa za sve što su činili poslednjih godina. Svaki otkaz, svaka afera, svako povezivanje sa nasiljem ili kriminalnim strukturama, sada postaje kamen oko vrata. Možda formalno i dalje drže funkcije, ali atmosfera u opštini se, kao i u celoj zemlji promenila: njihovo vreme prolazi, i sutra će biti teško da prošetaju ulicom kao da ništa nije bilo – već sada je.
Šta konkretno sledi za lokalne aktere u Srbobranu? Političke posledice: Pad rejtinga i fragmentacija odbora: posle Valjeva i Vrbasa, lokalni odbori SNS-a počeli su da ulaze u „mentalitet bunkera “. To dovodi do pogrešnih reakcija (hapšenja i prekomerna upotreba sile, pravljenje spiskova nepodobnih), što dalje smanjuje rejting vlasti istovremeno povećavajući animozitet prema sebi kod građanstva, rizikujući pojavu „valjevskog efekta“ i u Srbobranu.
Institucionalne posledice nakon promene vlasti: Revizija odluka školskih i opštinskih organa (otkazi u prosveti, konkursi, finansiranja udruženja, tenderi, sporni ugovori, nenamensko trošenje budžetskog novca, nepotizam, korišćenje položaja za obračun sa neistomišljenicima, itd) i mogući sporovi i tužbe; forenzička analiza javnih nabavki i budžetskih transfera, i moguće pozivanje aktera na krivičnu odgovornost.
Lične posledice za nosioce funkcija: pre svega, krivična odgovornost. Gde god postoje tragovi mogućih zloupotreba ili sukoba interesa, uslediće pokretanje postupaka. I naravno, ono što je ne manje važno od svega navedenog, a to je da “treba sutra gradom šetati”.
Ova rečenica – prepoznatljiv refren današnje Srbije – nikako nije poziv na nasilje nego upravo suprotno, poziv nosiocima funkcija na vlasti, na kojima je i najveća odgovornost, da se uzdrže od nasilja prema svojim sugrađanima. Da ne dovode batinaše da biju narod i decu u mestima kojima rukovode – da ne gube obraz nečasnim postupcima prema svojim sugrađanima. A zaista jeste tako – treba sutra gradom šetati!
P.S.
Namerno se nismo dotakli lika i dela direktora JKP "Graditelj" Srbobran Miloša Jovanovića
, iz razloga obimne i kompleksne dokumentacije koju posedujemo a želja nam je da slučaj "Graditelj" bude prvi predmet koji će se obrađivati u oslobođenim državnim institucijama.
Ž.B. "Bezcenzure.info"