Petak 22.11.2024. godine u 11:52 h. Srbobran je stao. Ispred zgrade SO Srbobran u organizaciji srbobranske opozicije održan je petnaestominutni pomen žrtvama ljudskog nemara i korupcije, kada se obrušila betonska nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu. Zamišljeno je da se na taj način izjavi saučešće porodicama petnaestoro postradalih koji su tog dana trebali samo nekud da putuju. Organizatori skupa su u parku razvili crnu zastavu sa otiscima imitacije krvavih dlanova i započeli svoje "ćutanje". Ćutanje je bilo vrlo iritirajuće za članove SNS pa su isti spremno i organizovano izašli iz svojih stranačkih prostorija i započeli svoj performans u vidu zviždanja, urlanja i striptiza. Da dobro ste pročitali, i STRIPTIZA ! Po informacijama sa kojim raspolažemo protagonisti ovog sramnog čina a sve u prilici koja ne može biti tužnija, su članovi SNS iz susednih mesta. Pokazivanje genitalija usred dana, u centru Srbobrana i pred mnoštvom naših sugrađana je u najmanju ruku kažnjivo ili je možda čak i medicinski interesantno. U gore pomenutom bestidnom činu istakao se "gost" iz Radičevića po nadimku "Dodo".   Pored bestidnih radnji koje je Dodo izvodio bilo je još i povika "ustaše","lopovi","plaćenici"..., dok je opozicija odgovarala rečima "ruke su vam krvave". Kako "Bezcenzure" saznaje nakon završenog protesta pristalice SNS su se vratile u svoje stranačke prostorije, pod predpostavkom, da li da se prijave ili odjave ili dignu pare.

U duhu dobrih komšijskih odnosa ovakvu nadahnutu kulturnu posetu trebalo je i uzvratiti pa je samo odabrano članstvo SNS iz Srbobrana dobilo priliku da takvu posetu upriliči opštini Bečej, i da tako na pravi način predstave opštinu Srbobran. Da i Srbobran ima svoje " dike i dikane" potvrđuje bogata dokumentacija, čiji deo peuzimamo sa stranice "samolokalno"- Bečej ...  

Da se Srbobran nije priključio akciji koju je pokrenuo "PROGLAS" i da se petnaestominutna ćutnja nije u isto vreme organizovala u skoro svim mestima u Srbiji pomislili bi da je tenzija kod građana Srbobrana posledica čina otpora pojedinaca prema aktuelnoj vlasti. Naime naš sugrađanin Radoslav Manojlović - Bata, je dana 20.11.2024.godine u toku pre podneva crvenim sprejom precrtao lik i ime Aleksandra Vučića na prostorijama OO SNS Srbobran .Tom prilikom gospodin Manojlović je izjavio :"Smatram da nisam prekršio zakon jer predsednik Vučić zakon krši svaki dan. Iz revolta zbog žrtava u Novom Sadu o kojima se niko ne brine i još niko nije procesuiran išarao sam crvenim sprejom prostorije stranke". Nakon učinjenog na licu mesta se pojavio Radivoj Paroški, predsednik SO Srbobran koji ga je po rečima Manojlovića "napao i udario u levu stranu lica". Kako saznajemo Manojlović se prilikom napada Paroškog nije branio i ističe kako su se pojavili Mihajlo Reljić, Milan Gluščević i Jovica Andrić koji su izjavili da im je Manojlović pretio sa bombom, što Manojlović negira. O ovom slučaju je sačinjena i uredna službena beleška. Da li će predsednik Paroški, zbog zadatog udarca Manojloviću, biti sudski procesuiran - saznaćemo.

Protesti, blokade, akcije građanske neposlušnosti prisutne su manje ili više u svim gradovima Srbije. Mnogi su mišljenja da su političke promene veoma blizu ali ako ostavimo na trenutak sve to po strani, mi i dalje ostajemo bez odgovora na pitanje: "Zašto su naprednjaci toliko protiv  odavanja pošte poginulima"? 

     Ž.B. "Bezcenzure.info"

Tvorac biste Momčila Tapavice izbačen iz Doma kulture. Akademski umetnik, naš sugrađanin Dragan Šijački, nakon četrdeset godina likovnog stvaralaštva zamislio je da svoju karijeru kruniše postavkom svojih slika u Domu kulture svoje opštine Srbobran. Nije ni slutio da će mu to biti najveći problem kao i stres u profesionalnoj karijeri. Preko četrdeset samostalnih izložbi je do sada imao Dragan Šijački, što u Srbiji tako i u inostranstvu. Došao je na red i Srbobran. Po rerčima gospodina Šijačkog razgovori i pregovori oko postavke izložbe sa direktorom Doma kulture u Srbobranu gospodinom Dejanom Korcebom trajali su više meseci da bi se konačno pronašao zajednički termin za predstavljanje umetnikovih dela u ovoj ustanovi. 

- Gospodine Šijački kao umetnik iz ove sredine bili ste spremni da doživite nešto lepo a zapravo gore nije moglo ispasti.Kakve ste to trenutke preživeli u svojoj opštini Srbobran i o čemu se radi?

Prvi problemi su nastali 23.10.2023. godine prilikom same postavke izložbe gde smo već tada naišli na tihi bojkot domaćina na način da niko od zaposlenih nije bio raspoložen da nam pomogne u postavljanju slika. Nismo dobili ni "dobar dan" a kamoli čekić ili ljudsku pomoć, dok smo merdevine tek kasnije dobili. Već u startu zatečeni sve ovo je ličilo na svašta. Uz pomoć moje drugarice a ujedno i koleginice iz Srbobrana koja je završila srednju umetničku školu a do sada je organizovala više sličnih izložbi pristupili smo postavljanju izložbe. Na njenu intervenciju upućenu domaćinu rečima "Kako vas nije sramota da ljude kafom ne ponudite", nastupio je politički problem iako sam nestranačka ličnost. Od tada nastaje totalan bojkot. Sutradan 24.10.2023. sat vremena pre otvaranja izložbe dobijam poziv od direktora Doma kulture Dejana Korcebe te mi saopštava kako je moje ponašanje za njih neprihvatljivo kao i što se komentariše na društvenim mrežama i da on procenjuje da će na izložbi biti održan politički miting i da će izložbu ON zatvoriti. Na to sam mu odgovorio da će izložba biti održana pa makar ispred kapije Doma jer sam ja prijatelje pozvao na otvaranje pa ću ih ispred kapije i dočekati. Rekao sam mu da ako se već boji mitinga i revolucije tu mu je blizu policija i lako po pozivu mogu doći da te "revolucionare" koji dolaze na izložbu slika rasture. Zaista smešno. 

Izložbu sam ipak otvorio kako sam i rešio uz sve moguće rizike. Za divno čudo bio je i gospodin Korceba, čak se i šturo obratio okupljenima. Bio sam primoran da mnogim zvanicama otkažem poziv na izložbu jer prosto nisam znao kako će sve ovo ispasti tako da je poseta mogla biti daleko veća. Izložba pod naslovom "RE-VIZIJA" je trebalo da traje do 7.11.2023.godine ali usledio je ponovni poziv gospodina Korcebe 1.11.2023. gde mi je naredio da izložba mora biti uklonjena "pod hitno". Na moje pitanje - zašto ? Rekao je "imamo drugi program na repertoaru". Skrenuo sam mu pažnju da ako je to bilo kakav program dramski,muzički,recitatorski... kako mogu da smetaju moje slike na zidu, naprotiv, mogu biti samo ukras priredbe. Nije imao kud te se na posletku dosetio da kaže kako i oni imaju izložbu. Na moje pitanje a ko su ti "oni" - nisam dobio odgovor. Rekao sam mu da je direktno dobio partijsku direktivu da me skine sa repertoara i da nema smisla da me dalje gleda u oči i izmišlja razloge. Ja taj dan slike nisam uklonio da bi 3.11. 2023.godine dobio usmeni nalog da ako slike ne uklonim do 10 časova oni će ih ukloniti sami. Dok sam svoje slike sam to pre podne čuvao ujedno sam morao organizovati i njihovo iseljenje iz Doma kulture da bi u tom trenutku na lice mesta pristigle TV ekipe N1 i nova S, kako bi sve ovo zabeležili. Međutim istog trenutka kapije Doma bivaju zaključane tako da moje slike ostaju u Domu a ja ostajem na ulici. Dok sam na ulici sa TV ekipama i dok su vrata Doma zaključana pristižu i deca iz osnovnih škola sa učiteljicom na izložbu, ali i oni ostaju na ulici. Kada su se svi razišli osim mene otključali su vrata kako bih mogao nastaviti sa poslom.

- Da li se sve ovo može dovesti u vezu sa politikom iako je o kulturi reč ?

Na posletku cele priče smatram da je politika iza svega ovoga jer ja vučem posledice od pre dvadeset i tri godine još iz vremena vlasti Slobodana Miloševića, jer sam u to vreme preživeo fizičku torturu od onog režima a ovo danas vidim kao nastavak starog. Nešto slično mi je rekao i sam Dejan Korceba da su oni pregledali moja pisanja kao i prepiske i komentare mojih prijatelja na društvenim mrežama, i da sam ja okružen sa jako sumnjivim likovima i da je to nedopustivo za jedan Dom kulture. Ovako nešto nisam doživeo, a doživeo sam da je u Parizu na moju izložbu došao tadašnji ambasador Srbije u Francuskoj, da me pozdravi. 

- Da li smatrate da je ova izložba vaš lični neuspeh ? 

Ne, naprotiv. Ovo je moj uspeh jer je ovo potvrda onog što ja i mislim a to je da ova vlast kulturu smatra problematičnom. Ovo je njihov neuspeh jer su oni mogli moju izložbu iskoristiti kao njihov uspeh i iskoristiti je u njihove svrhe bez mog odobrenja. Može im se. Poručio bih građanima Srbobrana kao i umetničkim stvaraocima nešto slično kao što je poručila i ona mis Amerike, a to je da delfini budu živi i zdravi, a i da ovaj narod dođe pameti.

Posle reči Dragana Šijačkog šta na kraju reći ? Srbobran je ponovo dospeo u žižu javnosti. Ponovo ga uplašeni partijski nameštenici brukaju postupajući ne sa poštovanjem, kako bi morali nego sa jednom jedinom mišlju - kako da se ne zamere onima iznad sebe. Sećate se verovatno da je u januaru 2021.godine novinarskoj ekipi N1 zabranjen ulaz u srbobransku crkvu jer je postojao strah da bi ti prokleti radoznali novinari mogli prisutnima postaviti kakvo neugodno pitanje. Izgovor za prevremeno otkazivanje gostoprimstva uglednom slikaru su bili, zamislite, komentari na njegovom Fejsbuk nalogu i strah da bi se na otvaranju izložbe moglo reći nešto što neće biti po volji partiji !!! Zamišljam u ekran zagledane botove kojima naš grad nažalost ne oskudeva kako prate postove slikara i kako prijavljuju da je on antidržavni element ! Naravno kad je krenula matrica ponašanja koja nalikuje slonovima u staklarskoj radnji ista se nastavlja do groteske. Šijački im je izgleda smetao do te mere da su pokušali da ga ponize. Samo, čini se da su se namerili na pogrešnog, osobu koja je po svaku cenu rešila da brani svoj umetnički i ljudski integritet. Groterska se nastavila i kad su stigle novinarske ekipe. Šijački je dao izjavu. Ne mora ona biti lepa, ne mora biti blaga, umetnik je razume se, BRANIO SVOJE DELO. U reportaži se vidi da je novinarka pokušala da posle izjave ogorčenog slikara dobije reakciju direktora Doma kulture a on se kao uplašeno dete zaključao u kancelariju, zaključao ulaznu kapiju i verovatno bi se zaključao u sopstvenu fioku od stola da je mogao. Vreme prolazi u nastojanjima da se dobiju instrukcije od nadređenog koji onda poziva svog nadrđenog koji opet poziva svog nadređenog i tako u beskraj. Ili bolje reći dovraga gde smo izvesno stigli.

Pred Domom kulture u Srbobranu je za koji dan velika književna manifestacija "Lenkin prsten" ( koju opštinsko rukovodstvo svojata i sebe hvali kao da su je sami smislili ). Možda da razmisle da ustanove i neku "Lazinu brnjicu", koja bi se davala umetnicima kada se volšebno pokaže da su nepodobni, a svi znamo da je Fejsbuk najbolje mesto za to. Najbolje mesto da se vidi koliko se umetnik u Srbobranu poštuje izgleda da će postati poseta Domu kulture. Pod uslovom da nije zaključan.  

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

U trenucima nemoći a u nedostatku argumenata ON odgovara sa "Pa šta... i ?" Nemoć vodi u očaj, očaj u nepromišljenost i postupke koji su teško razumljivi normalnom umu. Osećaj nemoći ima svoj uzrok, a kada zakažu institucije i kad čovek oseti da od njega svi okreću glavu i niko ne želi da se bavi njegovim problemom, nemoć rađa bespomoćnost i čovek pada u očaj. "Pa šta... i ?" Više od jedne decenije živimo živote koji su nam začinjeni sa osećajem nemoći. Svako onaj ko nije njemu pripadao to je osetio. Kada nam je prećeno ratovima i mobilizacijama, kada su nas smišljenim "igrama" pljačkali, kada su nam dokumente svake druge godine menjali, kada nas je pobednikom zvao a ratove gubio. Nemoćno smo svojim očima gledali kako zločinca ne osuđuju, kako izvršitelji sirotinju iz stana isteruju dok nam Tomu i premijerku u vile useljavaju, pa nesrećni rudari, Jovanjica, helikopter, Krušik, Savamala, falična dva minuta sa naplatne rampe, kupovina diploma, lažni doktorati, nemoćni smo dok u Pećincima decu disident roditelja u vrtiće ne primaju... A ON bi opet "pa šta...i ?" Nemoćni smo pred vojskom Velje Nevolje i prosvetnog moderatora Kristijana Golubovića, pred umotvorinama vojnog izumitelja i zadružnog direktora Željka Mitrovića, i stidljivog povratnika Milorada Komrakova. Bezbedonosni triling Vulin - Gašić - Stefanović (Hrkalovićku bi dodali samo ako joj je nanogica spala) čvrsto našu brigu brinu da se naša nemoć ne izrodi nadmoć.

Danas smo svedoci velike tragedije. U pitanju su naša deca koju posle svih gore navedenih nemoći želimo vaspitati, ali KAKO ? Svedoci smo da onaj koji baš sve zna na novinarsko pitanje na ovu temu danas odgovara ne sa "pa šta...i ", nego sa "Aaauuuu". Oni koji sada moraju da odgovaraju na mnoga pitanja pokušavaju da se vade kako su zatečeni. Nismo mi zatečeni ovom situacijom, nedam da smo zatečeni. Gospodo lično smatram da smo na ove tragične događaje čitavu jednu deceniju upozoravani. Danas, i u danima koji nam predstoje jedno pitanje dominira nad svim ostalim, a to je kako niko i ništa ne preduzima kada se primeti neobično ponašanje pojedinca koje odudara od ponašanja okoline, kako nam takvi ljudi ostanu ne primećeni ? Opet je odgovor u našoj nemoći. Poznajem jednog takvog doduše iz viđenja, koji sigurno duže od jedne decenije "nije u redu", mnogi to znamo i ništa ne preduzimamo. Pa zar nam treba izgovor ? Zatečeni smo kao ovi od malopre !? Pa nismo prijatelji dragi, mi bar nismo, samo smo malo ... Bolje da ovde stanem. Ono što sigurno sebi mogu da obećam a to je da mi više nikad u životu ne izleti "pa šta... i " - muka mi je !

            Ž.B. "Bezcenzure.info" 

Ovaj prostor je rezervisan za vest o presudi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, na koju čekamo već 24 godine da bude objavljena. Od ishoda suđenja koje traje već skoro devet godina zavisi da li će istina konačno ugledati svetlost dana ili će zauvek ostati sakrivena od nas. 

Pozivamo vas da se dana 11.04.2023. godine priključite šetnji u znak sećanja na Slavka Ćuruviju. Šetnja počinje od restorana Kolarac u Knez Mihajlovoj ulici u 17:45h, do mesta ubistva Slavka Ćuruvije u Svetogorskoj 35.

Dudvarski ostao bez posla, je vest koja je iznenadila mnoge koji su upućeni u dešavanja na političkoj sceni Srbobrana, a koji su znali da je Zoran Dudvarski nepunih osam godina vrlo verno služio vlasti Srpske Napredne Stranke. Gospodin Dudvarski je 2020. godine rešenjem predsednika opštine Srbobran postavljen za pomoćnika predsednika Opštine iz oblasti ekonomski razvoj, finansije i javne službe, da bi pre nekoliko dana dobio rešenje o razrešenju pomoćnika predsednika opštine za delatnosti koje su napred navedene. Ono što karakteriše Dudvarskog jeste da je petnaest godina bio u svakoj vlasti, bio je funkcioner raznih koalicija od demokrata preko grupa građana i SPS pa sve do funkcionerske pozicije u vlasti SNS sa kojima se i najduže zadržao, gde je i dospeo do pomoćnika predsednika opštine Radivoja Debeljačkog.

Da li je Dudvarski radio svoj posao kako treba ? Opozicija traži opravdanost njegovog učešća u vlasti ili bolje reći odgovornost za nešto za čega je plaćen a vredno, po mišljenju mnogih, nije radio ništa. Po rešenju radnog mesta za koje je primao platu mnogo veću od prosečne plate u našoj opštini nije se primetilo da je naša sredina učinila bilo kakav napredak u ekonomsko - finansijskoj sferi koja je bila i sfera njegove odgovornosti. Svedoci smo da je baš u ovom mandatu vlasti SNS u kojoj je Dudvarski "savetovao" predsednika opštine učinjeno ne mali broj ekonomsko - finansijskih promašaja, zapravo skandala. Nedavno je "Bezcenzure.info" pisao o aferi kupovine pa potom nestanka tri službena opštinska auta i jedanog glisera. Na primer baš ovaj skandal treba da je tema pomoćnika predsednika Dudvarskog kojeg je on verovatno prepoznao kao pravi ekonomsko - finansijski potez od ogromnog značaja za razvoj opštine Srbobran. Neodgovorno trošenje budžeta bez velikog osvrta na pravdanje istog je postala svakodnevnica na koju niko iz vlasti ne obraća pažnju, naprotiv, čak i podržavaju ovakvo trošenje para uključujući i pomoćnika predsednika. Ono šta je Zoran Dudvarski priznajemo vrlo ozbiljno shvatio kao svoj posao i tu se maksimalno angažovao jeste podela sedišta za bebe verujući valjda da je to glavni potencijal ekonomsko - finansijskog razvoja opštine Srbobran. U tom zalaganju moramo priznati nije bio sam, od velike pomoći mu je bila i njegova koaliciona saradnica Savka Lazić koja je i idejni tvorac akcije darivanja beba.

A da li je Dudvarski opravdao poverenje i očekivanja SNS ? Samo u nekom delu da i to u svojoj bezrezervnoj podršci prilikom donošenja svih odluka skupštinske većine kojoj je i on kao lider G.G "Zoran Dudvarski" i pripadao. Ono zbog čega je možda smenjen može biti njegovo članstvo u POKS-u (Pokret Obnove Kraljevine Srbije) koje on nije isticao čak je po našem mišljenju na lokalnim izborima iz nekog razloga i sakrivao, a poznata su nam i nedavna dešavanja na republičkom nivou na relaciji SNS i POKS. Smatramo da njegova nekompetentnost i nestručnost kao i marljivost u poslovima opštine za koje je bio zadužen nije bila čašica razdora između njega i SNS iz razloga što su svi iz vlasti kao i iz opozicije na njega takvog i navikli. Ono što je sigurno a to je da u protekla dva mandata vlasti Napredne stranke Dudvarski nikada nije bio opozicija ma kako se on privatno predstavljao, naprotiv, čak se i trudio da se vlastima ne zameri.

Procena opozicije je da će Dudvarskova loše vođena politika sigurno imasti dugoročne posledice po njegovu dalju političku afirmisanost a smatraju takođe da mu je saradnja sa SNS pa zatim razlaz sa njima svakako umanjila njegove koalicione kapacitete u budućnosti kao i lične benefite. Ono što mu niko ne može oduzeti a moraju svi da mu priznaju kao izuzetan kvalitet je uspeh u dugogodišnjoj fudbalskoj karijeri u kojoj je, izgleda, trebao i ostati. Oko toga se moraju složiti i pozicija i opozicija.

      Ž.B. "Bezcenzure.info"  

Gde to nestaju opštinska plovila i vozila ? Tamo gde nestaju vozila i plovila tamo je Đavolji trougao, poznat kao Bermudski trougao. Dok je u svetu Bermudski trougao izvikan kao tvorevina nekakve đavolje više sile, ovaj naš Srbobranski trougao je poznat po sili partije na vlasti. Kako za Bermudski trougao postoji značajna dokumentacija koja objašnjava kako su mnogi slučajevi nestanka preuveličani ili čak nestvarni sa druge strane dokumentacija Srbobranskog Đavoljeg trougla, koja opisuje o kakvim se to nestalim plovilima i vozilima radi, je savršeno precizna i jasna. U Srbobranu se ne zna gde su nestala dva auta i jedan gliser (čamac sa motorom) koji je kupila opština Srbobran ili se možda zna ali se ćuti. Taj zavet ćutanja je vrlo ozbiljan u redovima SNS što smo videli nedavno na primeru međusobnog obračuna partijskih istomišljenika u prostorijama JKP "Graditelj" Srbobran (što za Graditelj i nije prvi put), gde su svedoci bili građani koji su se tog momenta zatekli u čudu.  Da ne bi pojavu nestanka plovila i vozila pripisivali đavoljim radnjama mi pitamo predsednika opštine Srbobran gde su naša vozila?

Izreka "Ima se može se" u našem slučaju mogla bi da se premunduri u Nema se, glumi se ili možda Nema se - mora se. Opština Srbobran je pokazala u proteklih godinu dana da je široke ruke. Nema veze što tradicionalno kukamo da je budžet malo promajiv. Zapravo malo više. Priča počinje sredinom 2021. Tada smo pod velom tajne kupili pravi pravcati gliser za pravu pravcatu cenu. Novcem poreskih obveznika opštinsko rukovodstvo iz SNS je 15.06.2021. za simboličnu sumu od 2.278.000 dinara kupilo čamac sa motorom, zapravo gliser. U selu je kupovina tada izazvala podrugljive komentare i nagađanja za čega ćemo taj gliser da koristimo, pa se pominjalo i Sutomore (sećate se odmarališta?) i neki ribolovci. Misterija je potrajala sve dok na manifestaciji održanoj u Novom Sadu 21. oktobra iste godine JP Vode Vojvodine nije predstavilo flotu od 6 čamaca. Jedan od njih je baš onakav kakav je platila opština Srbobran. Ako direktor Voda Vojvodine i predsednik opštine Radivoj Debeljački smatraju da je adekvatna kompezacija za gliser poribnjavanje kanala sa šarančićima (što smo svedoci ovih dana) onda je neko u ovoj igri ostao kratkih rukava. Koincidencija ? Malo verovatno. To sa sobom povlači i pitanje kako se i za čega koristi taj gliser koji smo svi mi velikodušno platili. Sobzirom da ljudima sklonim svemu i svačemu može svašta pasti na pamet nadajmo se da se sa istim tim gliserom neće isti ti šarančići izlovljavati.

Priča se nastavlja i krajem 2021 i početkom 2022. godine. Opština je 28.10.2021. nabavila na lizing dva putnička automobila za koje je plaćeno 2.570.984 dinara a zatim još jedan automobil i jedan kombi, takođe na lizing, za koji je 17.03.2022. zaključen ugovor vredan 3.717.186 dinara. Ukupno to bi bilo 8.566.170 dinara ili po drugarskom kursu od 117 dinara za evro ukupno za tri automobila, kombi i čamac nešto više od 73.000 evra. Ono što se zna je da je predsednik opštine Srbobran na ceremoniji održanoj 1.aprila 2022. uručio jedan automobil predškolskoj ustanovi Radost Srbobran. Ispravno i treba im, pozdraviće svako taj gest. Samo nekako nam je promaklo - gde su ostala tri vozila ? Možda je neko i pomislio da je kombi dodeljen MNRO Biser iz Srbobrana, greška, taj kombi je donacija Vlade Japana. Mi tragamo za drugim kombijem. Najavljena je tada skorašnja nabavka jednog automobila za Centar za socijalni rad ali nekako nam je promaklo kad je taj automobil uručen, a vidimo da je plaćen. Čisto sumnjamo da bi neko propustio priliku da se još malo reklamira. Iz računa se vidi da su nabavljena četiri vozila i da je rok isporuke davno prošao, dakle samo da pitamo, gde su ti automobili ? Da li ih opština Srbobran koristi, ako ih ne koristi ko ih vozi ? Kako i zašto ? Pitamo i podsećamo da je sav taj vozni park na vodi i kopnu plaćen našim novcem a ne novcem koji je donirao neko iz opštinskog SNS rukovodstva kad mu je npr. legla arenda. Na opštinskom sajtu iako postoji obaveza objavljivanja javnih nabavki ovih stavki nema. Zanimljivo je i to da su tri vozila i čamac nabavljeni od istog ponuđača koji je bio i jedini koji se javio na oglas. Na direktno upućeno pitanje jednoj drugoj kompaniji iste delatnosti da li su znali za ponudu i zašto se nisu javili na oglas odgovoreno nam je da su bili upoznati i da se nisu javili jer bi to bilo "čisto gubljenje vremena, a vi to tumačite kako hoćete". Dakle, ako su vozila nekom uručena, to je plemenit gest koji bi svi pozdravili, ako mi grešimo ukažite nam na grešku u tumačenju da vam ne kaljamo čist obraz. Ako ste se ponovili za tri vozila, dajte da proslavimo i u zdravlju ih vozili. Samo je red da znamo, ipak smo vam mi dali taj novac. Baš kao i onaj za vaše plate. 

      "Bezcenzure.info" 

Šimpraga, u Kikindi kažu "Čovek sa strane obriso' pa zbriso' ".Tačno pre godinu dana "Bezcenzure.info" je objavio tekst pod naslovom "Tragom srbobranskog jurišnika" u kom je izražena sumnja u stručnost i poštenje istaknutog člana SNS iz Srbobrana. Todor Šimpraga je prihvatio partijski zadatak da "savesno i odgovorno" rukovodi JKP "Gornji Banat " iz Kikinde. Kada je pre nešto više od godinu dana rešenjem Vlade Srbije Šimpraga imenovan za direktora ovog preduzeća, javno smo istakli sumnju da će fitnes majstor gospodin Todor svojim nestručnim radom dovesti do propasti ovog vodoprivrednog preduzeća koje je od velikog značaja za čitav region. To se i desilo. Za vreme Todorovog direktorovanja a sve po uputstvima njegovog nadređenog Srđana Kruževića, ova firma je brisana iz registra privrednih društava.. Todor Šimpraga Srđan Kružević

Opet smo posetili Kikindu i ponovo na ovu temu zatražili mišljenje od gospođe Svetlane Kozić, sada liderke pokreta građana "Banat je u pravu" iz Kikinde, koja je u mnogo čemu bila u pravu kada je tačno pre godinu dana u gore pomenutom tekstu dala svoj komentar na imenovanje Šimprage na mesto direktora "Gornjeg Banata". Prenosimo saopštenje gospođe Kozić..." Severni Banat je ostao bez vodoprivrede. Dok besne poplave u Novom pazaru i Tutinu, pravo je vreme da se osvrnemo na stanje povodom odbrane od poplava u severnom Banatu. Ovo područje je nekada bilo močvarno i postalo je obradivo zahvaljujući isušivanju sistemom kanala koji su vekovima građani i održavali, a sa tim poslom se se počelo 1718. godine. U Kikindi se, do pre tri meseca, održavanjem kanala bavilo vodoprivredno privredno društvo Gornji Banat, a isto je ugašeno 01.avgusta ove godine. Od tada se poslovi pripajaju zrenjaninskom preduzeću.

Da se podsetimo kako je poslovalo ugašeno preduzeće. Gornji Banat je bio u stopostotnom državnom vlasništvu. Imao je upisan kapital od oko 153 miliona dinara. U avgustu je pripojen Vodoprivrednom privrednom društvu Srednji Banat iz Zrenjanina. 29.12.2021. godine Vlada Srbije je dala saglasnost da se sa procesom pripajanja počne. Za razloge su navedeni smanjenje administrativnih troškova, racionalizacija resursa, optimalizacija procesa rada... Ovo su uobičajna opravdanja za oduzimanje nečega provinciji umesto da se nešto revitalizuje. Ipak, mi u Banatu dobro znamo da sve što je pripojeno većim gradovima dovodi do propasti u manjim. Do momenta državne intervencije na pripajanju, preduzeće je uz sve potrebe za reorganizacijom ipak poslovalo uspešno, kako se može videti iz objavljenih finansijskih izveštaja na sajtu APR-a. Završni račun za 2020.godinu je bio pozitivan - firma je ostvarila dobit. Prihode je ostvarivala najviše na osnovu svojih usluga u zemlji. U imovini preduzeća najveća stavka su bila postrojenja i oprema, zatim slede zemljište i građevinski objekti od kojih je posebno značajna nepokretna imovina na površini od 1818 kvadratnih metara u centru grada koja će sad ostati višak. Od važne opreme pogodne za pružanje naplativih i isplativih usluga Gornji Banat je posedovao terenska vozila i mašine za raščišćavanje divljeg rastinja tzv. tarupe.  Sada ćemo kao što na školovanje i lečenje često moramo u veće gradove, Zrenjaninu da se obraćamo i ukoliko imamo problem po pitanju kontrole voda u našem ataru. Banat je u pravu je pismeno uputio pitanje Vodoprivrednom privrednom društvu Srednji Banat u Zrenjaninu kako misle da se poslovi sada organizuju".

Iz gore navedenog sumnjamo da je Šimpraga i poslat od strane svoje partije da bi ovu firmu brisao iz Registra privrednih društava. Koja je svrha i šta bi mogao biti cilj svega ovog ? Naslućujemo da prekidom rada preduzeća Gornji Banat sva njegova pokretna kao i nepokretna imovina postaju predmet interesovanja bratsko partijskih likova, a svedoci smo da i samom dojučerašnjem direktoru ovog preduzeća nije strano  učestvovanje na licitacijama onih nekretnina koje se nalaze na vrlo popularnim gradskim lokacijama. Po onoj narodnoj "da se vlasi ne dosete " pojedine nekretnine putem javnog nadmetanja kupuje porodica Šimpraga, tačnije majka Todora Šimprage - Dušanka Šimpraga. Gospođa Dušanka kupuje objekat firme " PTC " iz Srbobrana, koji je u stečaju, za 4.118.079,00. dinara. Prema tome što se tiče budućih zemljanih radova u opštini Kikinda, a i šire, sve te radove koje je do sada radilo preduzeće Gornji Banat radiće neko drugi, predpostavljamo iz vrha vlasti a možda i sa istim građevinskim mašinama koje su prehodno izlicitirane. Ne sumnjamo da će i dojučerašnji direktor iz naše sredine, naš čovek, biti adekvatno nagrađen.

     Ž.B. "Bezcenzure.info"    

Da li se radi o plagijatu utvrdiće nadležni organi ali ono do čega je "Bezcenzure.info" došao po našem mišljenju je klasičan primer "copy-paste" izdanja. Da bi čitaocima pojasnili šta to u prevodu znači, to je "čin kopiranja celog komada nečijeg rada za sopstvenu upotrebu. Pokušaj da se taj sadržaj provuče kao nov i originalan". U tekstu "Sumnjive diplome u rukama vlasti" koji smo nešto ranije pisali, najavili smo da ćemo posebnu zainteresovanost pokazati na temu kupovine, falsifikovanja ili plagiranja diploma funkcionera srbobranske opštine iz redova SNS. To smo i uradili. Na ovu temu najviše se istakla direktorka dečijeg vrtića "Radost" Srbobran, gospođa Biljana Bajić   

O dešavanju u ovoj ustanovi pisano je više puta do sada ali nakon sedam meseci istraživačkog rada, pisanja zahteva i urgencija Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, da nam dostavi diplomski rad gospođe Bajić, do traženog dokumenta "Bezcenzure.info" je došao preko Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. 

Prosvetne radnike, predpostavka je i nepisano pravilo, trebalo da krase visoke moralne vredenosti i profesionalizam. Da izuzeci postoje svedoci smo u slučaju direktorke Predškolske ustanove "Radost" u Srbobranu. Naime, gospođa Bajić je svoj diplomski (specijalistički) rad na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača u Kikindi prepisala od koleginice Bojane Jokić, koja je diplomirala na Vaspitačkoj školi u Novom Sadu, dve godine ranije, odnosno 2014. godine. Po dobijanju insajderske informacije o radovima Resavske škole u P.U. "Radost", kao glavni i odgovorni urednik ovog informativnog portala obratio sam se Visokim školama za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, odnosno Kikindi. I dok je VŠSS za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu odmah poslala kopiju rada sa zapisnikom o odbrani diplomskog rada gospođe Bojane Jokić, to je kikindska vaspitačka škola odugovlačila sa slanjem diplomskog rada Biljane Bajić - puna četiri meseca ! U članu 21 Kodeksa se navodi i da nije dozvoljeno plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje i autoplagiranje. To se odnosi na sve pisane radove i izveštaje nastavnog i naučnog osoblja i studenata ( seminarski, diplomski ili završni rad, master, specijalistički i magistarski rad, doktorska disertacija, rad u časopisu, udžbenik, monografija, poglavlja u zbornicima).

Ono što je posebno zanimljivo kada se uporede radovi gospođe Jokić - Bajić, jeste to što je uzorak ispitanika činilo 50 dece koji borave u PU "Radost" Srbobran, za eksperimentalnu grupu odabrano 25 dece iz objekta " Bubamara" u Nadalju, a da je kao kontrolna grupa odabrano 25 dece iz objekta "Pčelica" u Srbobranu.Prvi su obučavani folklornim narodnim igrama, dok drugi nisu. Vrlo je indikativno što su u razmaku od dve godine, kada su vršena ova istraživanja, postignuti identični rezultati. Bez obzira što se sastav dece po grupama, tj. objektima, promenio za dve godine. Prilikom prepisivanja o ovome se nije vodilo nimalo računa. Ovo je lako uočljivo u tabelarnom pregledu istraživanja.

Upućeni kažu da je pre imenovanja B. Bajić za direktora PU "Radost", ovo mesto nuđeno još nekim vaspitačicama iz Ustanove. One su to odbile dok je Bajićeva pristala da se pozabavi uručivanjem otkaza zaposlenom nakon 22 godine radnog staža u objektu zabavišta, potom uruči otkaz majci troje maloletne dece i drugoj, majci dvoje maloletne dece koja je na određeno vreme radila 8 godina u ovoj ustanovi, invalidu i majci troje dece iz Nadalja i...  Prema informacijama koje posedujemo u vreme imenovanja Biljane Bajić za direktora PU "Radost" prosvetni inspektor opštine Srbobran bila je njena rođena sestra Ljiljana Belić. Verujemo da je sve ovo na ponos gospodina poverenika - koordinatora gospodina Srđana Kruževića koji je Bajićevu i kadrirao.

I dalje ćemo se baviti nedozvoljenim radnjama ljudi iz vlasti. U ovom slučaju tražićemo procesuiranje od strane tužilaštva, stav akademske javnosti kao i mišljenje visokoškolske ustanove. Ako se prevarom stekne protivpravna korist red bi bio te pare i vratiti. Pratimo i dalje razvoj situacije i o svemu ćemo vas uredno obaveštavati. Na kraju teksta pod naslovom "Prilozi" možete u celosti pročitati originalan rad gospođe Bojane Jokić i prepisan rad gospođe Biljane Bajić.

        Prilozi: 

- (otvori ovaj prilog)...Diplomski B. Jokić

- (otvori ovaj prilog)...Diplomski B. Bajić

        Ž.B. "Bezcenzure.info"

Koga plaćamo, za čega i koliko da bi nam groblje ostalo neuredno - i dalje je misterija. Ružičalo, zabeleška jednog našeg sugradjanina...         Ovim putem pozivamo direktora JKP "Graditelj" Miloša Jovanovića, da nam odgovori na sledeća pitanja :

- Ko kosi groblja u srbobranskoj opštini ?

- Koliko se puta godišnje groblja kose ?

- Ko groblja kosi ako to nije "Graditelj" i koliko nas ta "druga ruka" košta ?

- Kako i na koji način se utvrđuje kvadratura pokošene površine koja se isplaćuje privatnoj agenciji koja groblja "održava" ?

- Da li je tačno da vlasnički kapital u agenciji koja održava zelene površine groblja u Srbobranu ima Đorđe Radetić, predhodni direktor JKP "Graditelj" Srbobran ?

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Najkraće rečeno - bilo je svega ! Da je Srbobran postao zanimljiva turistička destinacija "gostima" iz Stare Pazove uverio se svako onaj ko je dana 03.04.2022. godine izašao na svoje biralište. U danu glasanja, na mestima koja su obeležena kao "biračko mesto", građani su mogli da uoče parkirana vozila sa tablicama ST (Stara Pazova) koja nisu karakteristična za našu sredinu, naime toga dana smo bili pod prismotrom momaka sa širokim čelima, mutnim pogledima u crnim jaknama, koji su redom svojim autima razvozili birače od kuća do birališta. Sa istim tim momcima koji ne poznaju ulice Srbobrana, i koji ne znaju sami pronaći partijski zanimljivog glasača, glasača koji je iz nekog razloga partiji ostao "dužan" da glasa za nju, sedi i po jedan stranački aktivista (meštanin) koji služi kao vodič ljudima sa ST tablicama. Svi oni su vrlo vešto sakrivali svoje likove prilikom naših obilazaka birališta...   Uočenih nedostataka kao i nepravilnosti na biralištima bilo je mnogo i na sve njih  u pisanoj formi ukazali su članovi opštinske izborne komisije iz redova opozicije ali bez rezultata. Opštinska izborna komisija na čelu sa predsednicom komisije Julijom Popić je sve prigovore kao primedbe uredno odbacila odlukom većine (SNS). O kakvim se primedbama radi pročitajte u "zahtevima za poništenje glasanja", a koja su potkrepljena i sa fotografijama koje navedene nepravilnosti i dokazuju...     Kako je izgledala izborna noć u kuloarima opštine Srbobran u vreme pregleda zapisnika od strane Opštinske izborne komisije, i da li su se zapisnici sa biračkih mesta potpisivali u zakonskim strogo propisanim okvirima, pogledajte u sledećem linku i prosudite sami...

 - (otvori ovaj link)...https://bezcenzure.info/media/k2/videos/154.mp4 

    Ž.B. "Bezcenzure.info"