Još jedno veče bez Dnevnika 2! Studentska blokada RTS-a večeras je ušla u 6. dan, a srpska mladost već je uspela ono što niko do sada nije: da spreči emitovanje Dnevnika 2, i to drugi dan zaredom. Hiljade građana već danima se nalaze ispred zgrade RTS-a u Takovskoj i Aberdarevoj, kao i ispred studija u Košutnjaku. Podrška građana ne jenjava iako je vreme Vaskrsa, a za svaki slučaj u pomoć su priskočili studenti i građani Novog Pazara, došavši da odmene svoje kolege koje proslavljaju najveći hrišćanski praznik. "Pumpa" se iz sve snage: pištaljkama, vuvuzelama, dobošima, i povicima "ko ne skače, taj je ćaci"! Brojni su i transparenti kojima studenti pokazuju da im ni posle 5 meseci svakodnevnih protesta ne fali kreativnosti.  Studentkinja medicinskog fakulteta, Sonja, napravila je transparent kojim je želela da pošalje snažnu poruku, kako je rekla u izjavi za naš portal: "Mnogo ljudi u poslednje vreme govori kako su studenti njihovi heroji, pa čak i superheroji. Onda mi je pala na pamet ideja da napravim transparent superheroja kao što je Betmen, koji je borac za pravdu, jer se danas za pravdu bori bezmalo cela Srbija, ne samo studenti. I onda se nekako zaključak nameće sam: ako je Betmen uz studente, logično je da su miševi u Ćacilendu. Pumpamo do kraja"! Blokada RTS-a biće nastavljena i u narednim danima, sve do ispunjenja zahteva, dok RTS sa nepoznate lokacije emituje pokrivalice umesto pravog Dnevnika. Za sve to vreme, nenadležna institucija lomi kvake po Andrićevom vencu, jer je nemoćan kao nikada do sad. Studenti pumpaju i lagano dinstaju, a on je već na ivici živaca. Šta li će tek biti kad krene prvomajsko "roštiljanje", ostaje da se vidi. Bezcenzure.info i dalje prati dešavanja ispred RTS i o svemu će vas pravovremeno izveštavati.   

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Blokada RTS-a koju su studenti započeli pre nekoliko dana nastavljena je. Ovoga puta bez buke, ali ponovo uz veliko prisustvo građana. Budući da je Veliki petak najtužniji dan u godini, studenti su pozvali građane da u tišini, bez buke, pištaljki i povika, na miran način i u tišini iskažu podršku studentskim zahtevima i svoje neslaganje izveštavanjem RTS-a. Jedan od onih koji se uvek među prvima odazove pozivu studenata je i Vladimir Štimac, bivši reprezentativac Srbije u košarci. Borbeni duh, požrtvovanost i ljubav prema Srbiji koju je pokazivao na košarkaškom terenu, Štimac u još većoj meri pokazuje boreći se svakog dana za ispunjenje studentskih zahteva, pružajući podršku mladima gde god je to potrebno, pokazajući na delu kako se voli svoja zemlja. I građani to prepoznaju, prilaze da ga pozdrave, zahvale za podršku ili zamole za fotografiju. Naravno, tako je bilo i ispred RTS-a, gde smo sreli gospodina Štimca i zamolili ga za jedan mini - intervju, na koji je rado pristao.

- Gospodine Vladimire odakle vam snaga, svugde stignete i uvek se nađete na licu mesta i kako vidite ovu situaciju, dokle će trajati i kako će se po vama završiti. ? Zahvalan sam Bogu što mi je dao talenat i kvalitet, ja to nosim i uspevam da koristim na pravi način. Celokupna ova situacija će se završiti sigurnom pobedom. Studenti su ispostavili konkretne zahteve aktuelnoj vlasti a to su između ostalog da se Rem "očisti" i da se za njega raspišu novi izbori, i da se ugasi RTS što je i normalno. Mislim da je u poslednje vreme ova ustanova postala spomenik zla i kao takav treba da bude ugašen. Na mestu RTS treba stvoriti nešto novo što će građanima i studentima zapravo biti od koristiti.

- Šta mislite o ideji da bi ova zgrada mogla postati muzej propagande, što se čulo na današnjem skupu i šta bi poručili za kraj ? To ne bi bilo loše, sve je bolje od ovoga što danas imamo i smatram da je to dobra ideja. Dođite da budemo sa decom jer ne znamo šta će i koga će ovaj nepomenik da pošalje, a deci ne sme da fali dlaka sa glave. Svi ljudi koji su ovde, i ja sa njima, borićemo se za to.

Koliko saznajemo sa lica mesta blokada RTS-a se nastavlja do ispunjenja zahteva studenata. Redakcija bezcenzure.info ostaje ispred zgrade RTS-a kako bi noć provela sa studentima a u prilici smo da vam prezentujemo i fotografije sa ovog skupa.      

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Pod sloganom „Ne damo Srbiju“, veliki broj pristalica SNS-a (skoro deset hiljada, po našoj proceni) okupio se u Beogradu kako bi, po njihovim rečima, „pružili podršku predsedniku“. Ko predsednika napada, zašto mu je podrška potrebna, kome to „ne daju“ Srbiju i da li neko uopšte pokušava da je
otme, nikome nije jasno – valjda ni okupljenim „nedavačima“. Skup je održan ispred čuvenog Ćacilenda koji je za ovu priliku proširen, sa nameštenim belim šatorima u kojima se nalazila hrana i piće koje je deljeno prisutnima na skupu. Roštilj se dimio na sve strane, a pojedini mediji navode da je došlo i do požara, te komešanja oko štandova gde su deljene pljeskavice. Uz Cakanu, Karleušu, i Baju Malog Knindžu koji je bio najveća zvezda na ovom događaju ( ali samo zato što je Zmaj od Šipova bio sprečen da dođe), sve je više ličilo na šabački vašar nego na politički skup – falila je samo Maca Diskrecija da ugođaj bude potpun. Naravno, ne treba zaboraviti ni nastup Garavog sokaka, budući da se ime benda savršeno uklapa u simboliku skupa čiji su posetioci bili garavi od dima i ćumura, a oni neoprezniji nagaravili su se i od mašinske masti kojom je ograda Ćacilenda namazana. Podršku predsedniku pružili su i „nedavači“ i „nedavačice“ (mada je takvih veoma malo) Srbije iz opštinskog rukovodstva, zatim zaposleni u opštini i lokalno članstvo SNS-a. Neki od njih ponosno su istakli da su pripadnici populacije koja sebe naziva „ćacijima“.  
Na skupu je bilo i onih promućurnijih, visprenijih i školovanih, koji su se nedavno na fejsbuku čak javno hvalili svojim diplomama, (toliko da su izazvali polemiku ispod objave) tvrdeći da nisu ćaciji.foto:Facebook Radivoj Debeljačkifoto:Facebook Radivoj Debeljačkifoto:screenshot facebookfoto:screenshot facebookfoto:screenshot facebook
Budući da su školovani i promućurni, pretpostavljamo da su izračunali da je na ovakav skup najisplativije ići porodično – em prilika da se skupe poeni za pokazanu lojalnost stranci, em se obiđe Ćacilend, pa još dobiješ i besplatan ručak (stomak mera). Radost na licima osoba na fotografiji najbolje govori o zadovoljstvu koje im je izlet priuštio.foto:Facebook Radivoj Debeljački
Osim zadovoljstva predsednika i njegove porodice, na ovoj fotografiji primetili smo i da predsednik Opštine, Radivoj Debeljački, na sebi ima narandžasti prsluk. To nas je navelo da se zapitamo: koju ulogu, ili dužnost, je predsednik Opštine Srbobran obavljao na skupu „Ne damo Srbiju“ ? Ovakve prsluke na javnim skupovima najčešće nose redari ili higijeničari, pa se postavlja logično pitanje da li je predsednik naše opštine možda bio redar ili higijeničar na skupu, budući da je prsluk narandžast i bojom podseća na uniformu radnika gradske čistoće. Pošto je dužnost redara da čuva red i mir na skupu, a dužnost higijeničara da skuplja smeće i po potrebi prazni pokretne toalete i održava ih čistim, smatraćemo za veliki propust organizatora skupa ako su (ponavljamo, ako su!) jednom predsedniku opštine i budućem doktoru nauka (!) dali da obavlja takve dužnosti! Ne zato što sumnjamo da on te dužnosti ne bi obavljao vrlo savesno i odgovorno, niti što mislimo da bi mu palo teško to da radi (naprotiv, sudeći po fotografijama suprotnog smo mišljenja), nego što jednostavno nije red da predsednik jedne opštine sa slavnom istorijom, kakva je Srbobran, skuplja otpatke i održava čistoću mobilnih klozeta, ili se brine o bezbednosti ćacija! Još jedan primer nepoštovanja koje je organizator skupa pokazao prema Srbobranu vidi se iz fotografije na kojoj se, pretpostavljamo, nalazi zamenik predsednika Opštine Srbobran, Vladimir Šarčev, snimljen kako se gura sa ostalim učesnicima skupa da bi siroma došao do pljeskavice! Umesto da je za Srbobrance obezbeđen VIP šator, kakav i dolikuje onima koji su toliko učinili za stranku, oni im dali fluorescentne prsluke i pustili ih da se laktaju i guraju sa običnim narodom kako ne bi ostali gladni. Sramota za organizatore skupa, zaista! U Srbobranu se barem zna red – opštinski funkcioneri jedu prvi, za narod ako šta ostane. Tako je nedavno, kada je Pasuljijadom na Gedanki obeležen Dan Roma – jedan Radivoj kuvao, a drugi Radivoj, uz direktorku Doma kulture, prvi je jeo pasulj. 
Ali da se vratimo na skup u Beogradu. Vraćajući se sa radnog zadatka, vozeći prema izlazu iz Beograda, reporter našeg portala ugledao je dva Srbobranca kako stopiraju, na delu puta kod Geneksove zgrade. Iznenađen kada ih je ugledao, naravno da je odmah zaustavio auto i povezao ih. Srbobranci, presrećni što vide svog sugrađanina, ispričali su muku koja ih je snašla i zašto su se uopšte tu našli. Zamolivši da ostanu anonimni, oni su reporteru bezcenzure.info ispričali da su za Srbobran pošli autobusom kojim su i došli, ali da dalje od Geneksove kule nisu izdržali. Prema njihovim rečima, posle toliko pojedenih pljeskavica, kobasica, bureka, popijenih limenki piva i žestokih alkoholnih pića, u autobusu je toliko smrdelo da nisu mogli da izdrže.   

- Sve, sve, brate mili, i luk, i pivo i rakija, ali kada je iz šaraga zasmrdelo kao da se nekome razvezao pupak, ja sam povikao „majstore, koči“! Terajte se i vi i vaš autobus i vaši skupovi, prosta vam bila i dnevnica i pljeskavice! –rekao je jedan od sagovornika našeg reportera, na šta se njegov saputnik (i sapatnik) nadovezao:
- Ja nisam ni bio na skupu! Prvo su nas u dolasku prevarili jer su nam dali jedan sendvič umesto dva, koliko su obećali, a i dnevnice su bile manje nego što je dogovoreno – rekao je on i dodao – Hajde to još i nekako, ali da mi je neko pričao da ću i batine dobiti, ne bih mu verovao! A evo šta je bilo. Kada smo stigli u Beograd, parkirali smo se kod zgrade bivšeg SIV-a, na Novom Beogradu. Nas petoro-šestoro odlučili smo da ne idemo na skup i da ostanemo u autobusu. Čekajući da se ostali vrate i da krenemo nazad, od duga vremena popili smo koje pivo više nego što treba, pa nam se pritužilo. Kako u blizini nije bilo kafića, otišli smo na dečije igralište da se olakšamo. Bilo je tu i dece i roditelja, ali šta ćeš, muka ne bira! Bolje i to nego u gaće. Kad, taman što smo obavili posao, zaleti se jedan razbesneli otac i poče da nas lema. Valjda je čekao da se olakšamo, da ga ne zapišamo
dok nas bije. Izlemao nas dasa kao volove u kupusu! Ovaj jedan, što je bio pijan još u Srbobranu kad smo krenuli, onesvestio se od prvog udarca. Jedva smo ga povratili! Da li je neki kik bokser, karatista, ko će znati, ali deran ćuti i bije! E, tu sam reko, daleko vam lepa kuća i vama i stranci, ja odoh peške! S vama više nikad u istom autobusu. Nema te dnevnice za koju bih opet išao!

Na kraju, skup se može okarakterisati kao potpuni debakl, s obzirom na to koliko je broj posetilaca bio manji od najavljivanog i očekivanog. Hektolitri popijenog alkohola i ko zna koliko pojedenih pljeskavica usred Vaskršnjeg posta, dok sebe proglašavaju kao najveće Srbe a sve druge za izdajnike, postoji li gore i tužnije lice naše zemlje? Zato moramo uputiti i kritiku zameniku predsednika opštine, koji je inače uvek bio pristojan, što se usred najstrožeg posta gurao da uzme pljeskavicu. Osim ako pljeskavica nije bila riblja – u tom slučaju se izvinjavamo.

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Beše dobro dete. U vrtiću poslušan, zabavljen igračkama u uglu sobe. Dobar đak, nikad štrčao, disciplinovan.Tako i u srednjoj školi. A potom je na red došao i fakultet. Državni-na kom je stekao diplomu-regularno. Karijeru u struci nije ganjao, jer se moglo solidno živeti od uzgoja kućnih ljubimaca, prodaje slatkog i rada na šalterima platnog prometa. Pomisao na rad u inostranstvu, iako je imao i tu mogućnost, nije mu se činila prihvatljivom. Međutim, tržište kućnih ljubimaca biva prezasićeno, slatkog nije bilo svake godine (ispostaviće se da ga ima na drugoj strani), a platni promet je stao. Do kopernikanskog obrta, za njega i suprugu, dolazi sredinom 2020., u doba Korone. Kada su NS gaulajter, Olinjali Garfild, Teletabis, Resavka, Rubinova Maliganka i Garfildova 3XL saradnica, uz sasluženje sitne boranije, osmislili i sproveli u delo disciplinski postupak i otkaz, radniku ustanove kojom upravlja Resavka. Tad mu se ukazala sjajna prilika. Povoljnu situaciju koju koristi, mora da oduži stranci. Pa ga tako viđamo u poslednjim redovima, kamufliranog, sa kapom i zaštitnom maskom, na dočeku ministra poljoprivrede u mestu poznatom po čuvenoj gastronomskoj manifestaciji, i drugim akcijama koje stranka organizuje. Zadatke marljivo izvršava, ispočetka gledajući da ga ne slikaju u prvim redovima. Direktorku bezpogovorno sluša, čak je se i plaši. Usput, svakodnevno, Boga moli, dok traje parnica između bivšeg radnika i ustanove, da se ovaj ne vrati na posao, kako bi njegov ugovor postao ugovor na neodređeno vreme. Njegove molitve su uslišene pre izvesnog vremena, kada potpisuje ugovor na neodređeno vreme. U međuvremenu je postao i odbornik u parlamentu i zaozbiljno se politički angažovao. Kada je jednog letnjeg dana osvanuo spisak botova SNS-a iz cele Srbije, na njemu se našao i junak naše priče. Morao je...egzistencija je u pitanju! A gde je politika, tu su, vele obavešteni, i ljubavne afere. Zli jezici su počeli govorkati da Lemi odlazi na seminare sa dugonogom brinetom, sa kojom inače u paru, obavlja stranačke aktivnosti na terenu. Za neke druge radnje nema pouzdanih svedočenja. Poslednjih meseci, kako vlast njegove stranke postaje sve nestabilnija, Nepomenik dolazi do briljantne ideje da osnuje kamp ‘’studenata koji žele da uče’’, u Pionirskom parku, u Beogradu, u narodu poznatiji kao ‘’Ćacilend.’’ Pored raznih menadžera, prepisivačica, stočnih nakupaca, lica sa debelim dosijeima i osoba sa poternica, stanovnik Ćacilenda postaje, nakratko, i Lemi, naš prepodobni lik iz ove skazke. Jeste da je diplomirao na državnom fakultetu davnih dana, ali zadatak je zadatak. Pogotovo kad ga pred tebe stavi partija koja ti je sve dala. Osim toga biće koja hiljadarka pride na platu, organizovan prevoz i ukusni sendviči. Zluradi bi rekli da mu je tamo, zbog moralnog posrnuća i koristoljublja, i mesto. Među ‘’elitom’’.
Bila je ovo priča o Lemiju koji je, eto, morao...Na kraju, ostaje pitanje: ‘’Lemi, pošto obraz?’’

    Trndžov fon Jamursky

Još jedan protest podrške profesoricama održan je ispred srbobranske Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“. Sadašnji i bivši učenici, njihovi roditelji, građani Srbobrana, kolege prosvetari i prijatelji iz drugih naseljenih mesta, okupili su se ispred srbobranske srednje škole kako bi pružili podršku profesoricama protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak. Da podsetimo čitaoce, direktorica Gimnazije pokrenula je nedavno disciplinski postupak protiv profesorica koje su obustavile nastavu u znak solidarnosti sa studentskim zahtevima, ali i zbog osećanja ugrožene bezbednosti.  Jasmina Crveni, direktorica Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“

 I ovog puta skup je počeo šesnaestominutnim pomenom za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Nakon toga, usledila je buka kojom su prisutni iskazali svoje protivljenje pokretanju disciplinskog postupka, a srcima koja su za njih izradili, bivši i sadašnji učenici škole pokazali su ljubav i solidarnost sa svojim hrabrim profesoricama. Svi okupljeni ostavljali su na ogradi školskih stepenica poruke podrške i zahvalnosti profesoricama, navodeći šta misle o njihovom radu i koliko ih cene.      Na skupu je takođe pružena podrška i Vedranu Peiću, studentu kojeg je nedavno targetirao gradonačelnik Subotice. Teodora Momčilović, studentkinja iz Srbobrana, sa transparentom podrške za kolegu

Osim poruka podrške profesoricama, bilo je i natpisa sa porukama podrške studentskim zahtevima, ali i ispisanih poruka za direktoricu, kojoj su učenici ponovo pod prozorom kancelarije pevali „Izađi mala“. Na stepeništu je i ovog puta ostavljen sendvič, s tom razlikom što ovog puta nije eksplicitno navedeno kome je namenjen.   Na kraju skupa, u ime bivših učenika prisutnima ispred Gimnazije obratila se studentkinja Teodora Momčilović, i najavila da će podrška profesorima i đacima ove škole biti nastavljena i u narednom periodu.
U nastavku možete pogledati još fotografija sa protesta podrške profesoricama Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“.        

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Posmatrano kroz istoriju, svaki veliki diktator bio je okružen poslušnicima i poltronima koji su bespogovorno slušali sve što im se naredi, klimajući potvrdno glavom na svaku, pa i najluđu ideju diktatora. Isti slučaj je i sa malim diktatorima koji su umislili da jesu, ili bi želeli da budu veliki, makar u svojoj sredini. I veliki i mali diktatori, po pravilu se okružuju poltronima i klimoglavcima koji su gluplji od njih. Više je razloga za to. Čak i ako je glup, u poređenju sa klimoglavcem diktator će izgledati kao pametan i sposoban. Klimoglavac nikada neće pitati zašto, već šta treba da uradi, da bi udovoljio ruci koja ga hrani. Za razliku od psa, poltron nikada takvu ruku neće ujesti. Ipak, ne treba se zavaravati da je u pitanju vernost – radi se o simbiozi. Ova pojava se u biologiji objašnjava kao zajedničko življenje dva organizma koji žive u zajednici radi obostrane koristi. Takav oblik zajednice naziva se normalnom simbiozom. Za razliku od biologije, termin simbioze u psihologiji odnosi se na odnos koji nije zdrav – kada su dve osobe sposobne za samostalan život, a formirale su simbiotski odnos, tada govorimo o patološkoj simbiozi. Upravo takav je i odnos između diktatora i klimoglavca, to jest, u ovom konkretnom slučaju, odnos plemenskog poglavice i njegovog zamenika poznatijeg pod imenom Razvezani Pupak. Jedan bez drugog ne mogu. Simbiotski odnos ova dva organizma uspostavljen je još u detinjstvu, a Razvezani Pupak uvek je igrao ulogu klimoglavca. Neinteligentan i nesposoban za bilo kakav ozbiljan rad, netalentovan za sport ali dovoljno savitljiv da poljubi gde treba, odabrao je slugeranjstvo kao strategiju preživljavanja i socijalnog snalaženja. Svestan svoje nesposobnosti, zadovoljio se ulogom potrčka. I poglavici je odgovarao takav odnos. Nesiguran u sebe, od malih nogu vapeći za potvrdom sopstvene veličine, uvek je pored sebe imao Razvezanog Pupka, spremnog da klimne glavom i potvrdi mu da je najbolji i najpametniji na svetu, a po potrebi da istrpi i poglavicin histerični ispad. Dakle, poglavicin nedostatak samopouzdanja i želja za samopotvrđivanjem, glavni su razlozi zašto je Razvezanog Pupka uvek držao pored sebe, i zašto ga je izabrao za svog zamenika. Od njega mu ne preti nikakva opasnost: poglavica se, makar i neuspešno, bavio sportom, dok je Pupka lakše preskočiti nego zaobići; poglavica ima diplomu državnog fakulteta, Pupak je diplomirao na fakultetu „prekoputa pijace“, kako popularno nazivaju privatnu visokoobrazovnu ustanovu koju je završio ovaj zamenik plemenskog poglavice. U onome za šta on smatra da su mane Razvezanog Pupka, poglavica vidi svoje vrline. Pupak, koji je i inače nenametljiv, svoj položaj prihvata bez pogovora i ne protivreči poglavici ni u čemu. Mada, kako je nedavno bio na stručnom usavršavanju, boraveći jedan period u Ćacilendu među studentima koji žele da uče,  nije isključeno da će i njegov apetit porasti, i da će poželeti da se uloge u ovom patološko - simbiotskom odnosu promene. Ipak, dok se to ne desi, nastaviće da se zadovoljava ostacima hrane sa poglavicinog stola – da se ne baci!

     Alfred Adler

Šesnaest minuta tišine za pomen žrtvama, pa šesnaest minuta buke u znak podrške profesoricama – na taj način sadašnji i bivši učenici Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ organizovali su protest podrške za tri profesorice ove škole protiv kojih je direktorka Jasmina Crveni pokrenula disciplinski postupak jer su, zbog osećanja ugrožene bezbednosti i u znak solidarnosti sa studentima, obustavile nastavu. (direktorka Jasmina Crveni)

Iako su škole širom zemlje u višenedeljnim i višemesečnim blokadama ili obustavama nastave, na prste jedne ruke mogu se izbrojati profesori protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak, a i ti malobrojni postupci koji su pokrenuti su još uvek u stanju mirovanja, odnosno drže se na nultoj tački i po njima se ne postupa. Međutim, opština Srbobran kao da se nalazi u paralelnom univerzumu, pa je tako direktorka Crveni pokrenula disciplinske postupke protiv profesorice srpskog jezika i književnosti Slavice Filipović, profesorice informatike i matematike Vesne Vrekić i profesorice matematike Mirjane Mihajlov, zakazavši saslušanje profesorica već za 29. april! Sve tri profesorke su prosvetni radnici od velikog ugleda već duže od 20 godina, bez mrlje u karijeri, a profesorica Vesna Vrekić, rođena i odrasla u Srbobranu, je i bivša učenica ove škole u kojoj je provela ceo dosadašnji radni vek. Tolika užurbanost direktorke budi sumnju da se trima hrambrim profesorkama, jedinim u celoj opštini koje su stale uz svoje bivše i sadašnje učenike, sprema otkaz po ubrzanoj proceduri! Budući da je stanje u prosveti, i generalno u državi, od dolaska naprednjaka na vlast u stanju permanentnog haosa, ne bi bilo iznenađenje da je nalog za disciplinski postupak stigao upravo iz vlasti koja je, uzgred budi rečeno, direktorku i dovela na čelo Gimnazije! Iako je u školi zabranjen stranački rad, od dolaska Jasmine Crveni na čelo ustanove mišljenja smo da broj članova SNS stranke u jedinoj srbobranskoj srednjoj školi se povećava iz godine u godinu. Stoga ne bi bilo neuobičajeno da se profesorkama od ugleda pakuju otkazi kako bi na njihova mesta bili dovedeni stranački kadrovi, što je redovna pojava u svim ustanovama kojima upravlja SNS. Direktorki, inače, uskoro ističe mandat, pa je trenutno raspisan konkurs za izbor direktora škole i za očekivati je da će gospođa Crveni ponovo konkurisati za ovu poziciju. Stoga bi bilo dobro proveriti da li pomenuta poseduje licencu za direktora, koju svaki direktor mora položiti nakon dve godine prvog mandata, jer po zakonu mora da je poseduje ukoliko želi da konkuriše za novi mandat. Mišljenje o njenom rukovođenju školom i o tome koliko je poželjna na mestu koje zauzima, bivši i sadašnji učenici pokazali su tako što su joj pod prozorom kancelarije pevali „Izađi mala“, a na stepeništu ispred ulaza u školu ostavili sendvič za nju – bruka koju nikada nijedan direktor u istoriji školstva u Srbobranu nije doživeo i posle koje bi svaki moralan čovek na bilo kojoj poziciji, a pogotovo prosvetni radnik, podneo neopozivu ostavku.    Sledeći skup podrške hrabrim profesoricama srbobranske Gimnazije, za koji se očekuje da će biti još masovniji, najavljen je za petak, 11. april.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Priroda ume da bude surova. Desi se tako nekad da reke nabujaju, voda se izlije iz rečnog korita i poplavi okolna područja. Tri najzastupljenije kategorije koje se u poplavama uvek javljaju su ugroženi, spasioci i lešinari. Jasno je ko su ugroženi: to su oni koji su prošli najgore, kojima je poplava odnela sve. Spasioci su oni koji po radnom zadatku, ili dobrovoljno, iz humanih pobuda, pomažu ugroženima i spasavaju što se spasti može. Treća kategorija su uvek lešinari – moralni talog koji gleda da iz tuđe muke i nesreće izvuče korist za sebe. Po pravilu, poplava uvek na površinu izbaci i mulj. Predmet stručne analize ekspertskog tima portala bezcenzure.info, izronio je sa dna upravo nakon velike poplave u Banatu, lešinareći izlivenim Tamišom pre ravno 20 godina. Dok su ugroženi spasavali gole živote, ovaj primerak brahikefalne lobanje je iz poplava „spasavao“ njihovu stoku – „pecajući“ svinje, ovce i goveda, a zatim ih prevozeći skelom do klanice kojoj ih je prodavao, deleći tal sa svojim bliskima. Kada bi napunio skelu, ploveći prema klanici, usput bi učio. Već posle nekoliko plovidbi, dao je kravu za diplomu. Budući da je uvek voleo matematiku, toliko da je svake godine iz tog predmeta išao na popravni u trogodišnjoj školi koju je na živu muku završio, a pošto je fakultet završio švercujući stoku skelom, tema njegovog diplomskog rada bila je Arhimedov problem stoke. Rešenje ovog matematičkog problema je broj koji se sastoji od 206 545 cifara za čije zapisivanje bi bilo potrebno 87 listova papira, broj za koji ovaj diplomac i budući doktor nauka inače tvrdi da ga zna napamet. S obzirom na pozamašan obim glave budućeg doktora nauka, za očekivati bi bilo da se u njoj, valjda, nešto i nalazi. Na takvim pretpostavkama zasnivala se pseudonauka frenologija, koja je, na primeru velike lobanje najvećeg novovekovnog filozofa Imanuela Kanta, branila tvrdnju da ljudi sa natprosečnom veličinom glave poseduju i natprosečnu inteligenciju. Budući da je bezcenzure.info ozbiljan portal i ne bavi se pretpostavkama, već isključivo činjenicama, oformili smo ekspertski tim, sastavljen od naučnika iz različitih naučnih oblasti, kako bismo pomoću multidisciplinarnog pristupa došli do egzaktnih podataka. Kefalometrijskom analizom doktoranda poznatog pod nadimkom Globus, na naučnoj osnovi dokazaćemo da velika kvadratura lobanje ne podrazumeva jednaku količinu inteligencije. Prva stvar koja se na primeru Globusove glave potvrđuje i golim okom, jeste stara latinska misao Nomen est omen, što u prevodu na srpski znači „ime je znak“. Okrugla i glomazna, približno jednake širine i dužine (oblik vangle), sa zapreminom koja je za 57,5% veća od zapremine lobanje prosečnog homo sapiensa, po Kefalnom indeksu pripada tipu takozvanih brahikefalnih lobanja. Intrakranijalnim uvidom u sadržaj kojim je dominantno ispunjena, mogla bi se klasifikovati i kao brahifekalna. Pri vrhu frontalne kosti velika fontanela je pomerena unapred, a iza nje se nalazi ispupčenje u vidu grebena, što sa udubljenjem čeone kosti i zaravnjenjem potiljačnog dela, ukazuje na koronalnu sinostozu sekundarnog tipa, dakle posledicu mehaničke povrede. Kranioskopijom je utvrđeno da je udubljenje čeone kosti posledica udarca ekstremitetom životinjskog porekla, najverovatnije konjskog. Prostim rečima rečeno, konj se ritnuo i tresnuo ga posred čelenke više puta u jedno mesto. Pošto je iza čeone kosti smešten prefrontalni korteks – zadužen za kognitivne funkcije, intelektualne sposobnosti, učenje, pamćenje, razlikovanje dobrog od lošeg i ponašanje u društvu – postojala je bojazan da su sve manjkavosti u ovim sposobnostima, kod doktoranda Globusa posledica udarca konjskim kopitom u čelo. Specijalističkim neurološkim pregledom, međutim, utvrđeno je da na cerebralnom korteksu ipak nema traumatskih povreda izazvanih spoljašnjim uticajima. Prevedeno na srpski: prirodno je i glup i pokvaren – od rođenja! Kefalometrijska analiza je, dakle, dokazala da je kod Globusa zapremina lobanje obrnuto proporcionalna njegovoj inteligenciji. Da je Globus kojim slučajem živeo u vreme Johana Lavatera, fiziognomika bi i danas bila priznata i poštovana naučna disciplina. A da je Vuk Bojović živ, odredio bi mu mesto u svom zoološkom vrtu, kao jedinom živom primerku nedostajuće karike u Darvinovoj teoriji evolucije. Po popularnosti bi nadmašio čak i čuvenog šimpanzu Samija, nekada najslavnijeg stanovnika beogradskog zoo vrta. U današnje vreme, međutim, pojava poput Globusa je ugledni član društva, pa se i on u skladu sa svojim renomeom našao u Ćacilendu, među onima koji žele da uče. Normalno, i on je student, i to na doktorskim studijama. Ograđen bodljikavom žicom, taman će imati vremena da se na miru posveti izradi disertacije pod naslovom „Realni problemi prilikom utovara Podolskog govečeta zbog hlađenja mošnica u hladnom Tamišu“. Osim toga, vreme je da počne da se navikava na zatvoren i dobro čuvan prostor, gde će se posle nadolazećih promena uskoro naći sa ostalim ćacijima. Do tada, može se podičiti titulom koju su mu dodelile ostale kolege, i na koju je izuzetno ponosan – Prva lobanja Ćacilenda!

    Čarls Robert Darvin

Da bismo razumeli neke pojave i procese u društvu, neophodno je znati njihov razvoj i perspektivu i posmatrati ih u njihovom totalitetu i kretanju. To kretanje uvek se odvija od opšteg ka pojedinačnom. U sociologiji, takav način istraživanja naziva se dijalektička metoda, kojom ova nauka stavlja pojedinačne pojave u odnos sa zakonima kretanja celine. Umesto psihoanalizom, koja se bavi ličnošću pa je u ovom slučaju nemoćna, poslužićemo se upravo dijalektičkom metodom – jedinom kojom se može objasniti razvojni put jedne bezlične pojave, koja se odaziva na ime Leglabi. Po taksonomskoj klasifikaciji, ova pojava pripada vrsti takozvanih „svakovodnih dupljara”, odnosno dupljarki, koje plivaju u svakoj vodi. Telo joj je izgrađeno od jednoslojnog epidermisa (pokrivnog sloja beskičmenjaka) i pihtijaste mase (mezogleje), koja joj daje sposobnost da se kreće klizanjem odnosno puzanjem po podlozi, kao i da se na isti način izmigolji iz svake situacije, ili prilagodi istoj. Zahvaljujući fleksibilnoj građi i još fleksibilnijem moralu, Leglabi se, već prema potrebi, uklapa u svaki kalup. Savršeno je „legla” i u Ćacilend, gde je odradila normu koju joj je stranka propisala u skladu sa položajem koji zauzima. Tako bezlična i pihtijasta, Leglabi je tipičan produkt nakaradnog sistema. Neperspektivna i bez imalo harizme, ni lepa ni ružna, na opštem planu se ni po čemu ne razlikuje od drugih pripadnica iste vrste. Ali, na pojedinačnom ima odlučujuću prednost – kliza se najbolje od svih dupljarki! Sposobnost dobrog klizanja, koja se u aktuelnom sistemu najviše ceni, omogućila joj je uspon na društvenoj lestvici. Kao i većina dupljara, na vrh je došla sa dna. Iako školovana da školuje druge, mada voli da deli lekcije i uživa da je slušaju dok govori, strukom se slabo bavila. Svoju sposobnost da uzbudi onog koji je sluša dok priča, kao i ljubav prema mikrofonu, otkrila je u kompaniji Vrući impuls, gde je u mladosti radila na SOS telefonima za one koji pate od ere...... disfunkcije. Uspešnost u telefonskom lečenju bila je preporuka za jednu veliku telefonsku kompaniju da je zaposli. Ipak, kako u toj kompaniji nisu umeli dovoljno da je cene, Leglabi je poželela da svoje isceliteljske sposobnosti upotrebi na korist svih svojih sugrađana. Učlanila se u stranku, pa je mikrofon telefonske slušalice zamenila za mikrofon skupštinske govornice. E, tada je počela žurka! Njeno prvo pojavljivanje u skupštini bilo je komično, a prvo obraćanje sa govornice više je ličilo na telefonsku seansu Vrućeg impulsa, gde je nekada radila, nego na govor odbornice. Bilo je tu i uzdisanja, i plaženja jezika, a naposletku i gutanja žvakaće gume! Ali, mic po mic, tačnije kliz po kliz, uspela je da dogura do visokog položaja. Sa položajem je došla lova, a sa lovom i promena imidža. Ne shvatajući da odelo ne pravi čoveka od dupljara, od tada se oblači po poslednjoj modi – cipelice, bluzice, kompletići, šeširi, sve skuplje od skupljeg! Iako bez kičme, naučila je da hoda uspravno (čak i na štiklama!) i da gleda druge sa visine, parajući nosom oblake. Stekla je moć da drugima određuje da li mogu ili ne mogu da govore, ali je izgubila isceliteljske sposobnosti. Njeni govori i dalje uzbuđuju slušaoce, ali ne leče, već izazivaju tegobe – probavne ili kardiovaskularne, kako kad. Svoje početke iz vremena Vrućeg impulsa je zaboravila, kao da ih se stidi. Jedino joj se ponekad desi Frojdovska omaška, pa obraćanje za govornicom započne pitanjem kojim je nekad započinjala telefonske terapije: „Dragi, da li se čujemo?”
       Talkot Parsons

Veliki broj građana okupio se u četvrtak na protestu ispred zgrade Opštine kako bi, po njihovim rečima „dostojanstveno pozdravili ćacije“. U to vreme zgrada opštine Srbobran je bila dostupna samo pojedincima i ako je neko od građana imao nameru da obavi posao u opštini bio je u tome sprečen. Kako saznajemo privatno skupštinsko obezbeđenje je u prepodnevnim satima u zgradu puštalo samo odbornike i građane koji su lojalni partiji na vlasti, pod izgovorom da su akreditovani, dok su ostali mogli samo da poljube vrata. Tom odabiru "podobnih" svoj doprinos su dali predsednik Skupštine opštine Srbobran Radivoj Paroški i njegova zamenica Milena Alargić. Razlog njihovog angažovanja je bila 6. sednica Skupštine opštine Srbobran sa 16 tačaka dnevnog reda. Stotinak građana koji su imali nameru prisustvovati sednici uspeli su stići samo do skupštinskog zdanja. Tu su i ostali. Okupljeni građani su pištaljkama, vuvuzelama, šerpama, bubnjevima i traktorskim sirenama, sve vreme trajanja skupštinske sednice pravili buku.   Proteste su pratili i povici „ko ne skače, taj je ćaci“ i „ko ne skače – Rale ćaci“, čime su građani „pozdravili“ opštinske funkcionere i predsednika koji su, prema mišljenju građana, osramotili ceo Srbobran svojim boravkom među batinašima i polusvetom u beogradskom Pionirskom parku, u prostoru ograđenom bodljikavom žicom, koji je narod posprdno nazvao Ćacilend. Svoje mišljenje o ćacijima i aktuelnoj vlasti izneo nam je Branko Gajin, jedan od prisutnih na protestnom skupu :"Razlog što smo se danas okupili jeste izuzetna bahatost lokalne vlasti. Bahatost i neosetljivost na probleme sa kojima se građani svakodnevno suočavaju sada je kulminiralo odlaskom u Ćacilend predsednika opštine Srbobran i njegovih saradnika. Njemu nije tamo mesto, on nije student. Ako hoće da glumi neka bude glumac. Iz tih razloga okupili smo se da tražimo ostavku predsednika opštine zbog nedostojnog i neprimerenog ponašanja. Iz istog razloga tražimo i ostavku javnog pravobranioca Julije Popić, zbog neprimerenog gesta kada je na društvenim mrežama objavila crvenu šaku sa istaknutim srednjim prstom, što je za ženu u godinama vrlo ružno i kao takva ne može da bude javni pravobranilac. Isto tako česti napadi na mirne protestante od strane probisveta i batinaša koji su angažovani da vređaju petnaestominutnu ćutnju su razlozi za traženje njihove ostavke. Još uvek nije procesuiran predsednik Skupštine opštine Radivoj Paroški koji je tukao jednog našeg sugrađanina što je opet nedostojno ponašanje jednog funkcionera koji mora da poštuje sve građane podjednako. Protiv njega po našim saznanjima nije podignuta nikakva prijava. Isto poput Paroškog nije podignuta prijava ni protiv čuvenog "Dodoa" koji je osvedočeni siledžija, a skidao je gaće na građane u petnaestominutnoj ćutnji. Primera ima mnogo ali smo sada rešeni da prostakluku i korupciji stanemo na put".    

Da su usvojili manire „probranog društva“ u kojem su se nalazili prethodnih dana, srbobranski ćaciji pokazali su time što su, poput lažnih studenata koji su okupirali Pionirski park i zabranili pristup građanima, zaključali sve ulaze u zgradu opštine. I sednica Skupštine ličila je na Ćacilend: na primedbe odbornika Zorana Jankovića (GG Oslobodimo Srbobran) da je sramota što su pojedini funkcioneri bili u Pionirskom parku za vreme velikog narodnog protesta, te da su pojedini funkcioneri delili srednji prst i nazivali studente ustašama na svojim nalozima na društvenim mrežama, predsednik Opštine Radivoj Debeljački reagovao je burno. Zapretivši sa skupštinske govornice krivičnom prijavom Jankoviću, Debeljački je piskavim glasom, histerično, više puta ponovio „sram vas bilo“, iako se odbornik Janković u tim trenucima nije nalazio u sali. Predsednik Skupštine Radivoj Paroški bio je pomirljiviji, rekavši da je i on bio u Beogradu i podržao studente koji žele da uče, dodavši da tu nikakve sramote nema. Posebno zanimljivo je bilo pitanje kojim bi, po našem mišljenju, trebalo da se pozabave istražni organi, a to je: koliko je plaćena ugradnja stakla na stolu predsednika Skupštine? Odbornik Zoran Janković upitao je kakvo je staklo u pitanju kada je plaćeno čak 1.060.044,00 dinara, koliko je prikazano na Portalu javnih nabavki!  Odgovarajući na postavljeno pitanje, predsednik Skupštine Paroški rekao je da je u pitanju „kompjuterska greška, pa su dve nule slučajno dodate“, i ustvrdio da je za pomenute radove firmi „Termoglass“ iz Srbobrana zapravo isplaćeno 88.377,00 dinara. Vest je brzo došla i do pomenute firme, pa je „Termoglass“ na društvenim mrežama demantovao Paroškog, objavivši fakturu i izvod iz banke na kojima se vidi da su pomenuti radovi plaćeni 10.600,44 dinara, navodeći da za pola veka postojanja firme nisu doživeli takvu neprijatnost! Kasnije tokom dana na fejsbuk nalogu Opštine Srbobran objavljeno je upravo ono što tvrdi „Termoglass“, uz obrazloženje da je bila u pitanju tehnička greška kojom je, umesto 10.600,44 otkucano 1060044, što je dovelo do zabune. Kako ne bismo bili zlonamerni, priznaćemo da je to moguće i da se greške dešavaju. Ipak, ono što budi sumnju da tu nisu sasvim čista posla je cifra od 88.377,00 dinara, koju je Paroški na sednici Skupštine naveo kao cenu radova, a koja se u demantiju na fejsbuk nalogu Opštine Srbobran uopšte ne spominje! Pored buke kojom su građani „pozdravili ćacije“, uz pomenuta dešavanja i zaključavanje zgrade Opštine, sednicu je obeležila i velika nervoza u redovima odbornika vladajuće većine koji, hteli – ne hteli, sve više postaju svesni da im je vreme isteklo!

    "Bezcenzure.info"