Srbobran je sinoć još jednom pokazao lice Srbije danas: pristojni građani u parku, koji su došli da mirno i dostojanstveno iskažu svoj bunt protiv represije i policijske brutalnosti, i sa druge strane – nešto više od stotinak ćacija, dovučenih iz drugih mesta da čuvaju kancelariju stranke koju niko nije hteo ni da pipne. I dok su građani držali pomen žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, sa druge strane treštala je pesma „Pevaj Srbijo“ Baje Malog Knindže. Groteskna slika, ali ujedno i najbolja dijagnoza današnje Srbije: svetlo i tama, civilizacija i primitivizam, tišina i buka, dostojanstvo i sramota – sve na nekoliko desetina metara razdaljine.  

Na protestu je bilo nekoliko stotina ljudi različitih generacija, od omladine do starijih, svi okupljeni oko jedne ideje – da pokažu da strah više ne vlada u Srbobranu, odnosno da je promenio stranu. Prisutnima u parku govorili su odbornik GG „Oslobodimo Srbobran”, Zoran Janković, zatim njegov kolega iz Vrbasa Luka Mažar, studentkinja iz Srbobrana Dragana Jojkić, kao i student Mitar Kupusović, koji je nedavno i sam bio žrtva batinaških napada u Vrbasu. Njihove poruke nisu bile parole i oveštale fraze, već lična svedočanstva i poziv da Srbobran i Srbija izađu iz mraka.     Na našem Youtube kanalu možete pogledati delić atmosfere sa protesta: https://youtu.be/BGTB4VXviXU

Ali, najveća simbolika večeri dogodila se onda kada su građani, nakon pomena i govora, odlučili da priđu bliže i pogledaju ćacije u oči. Nije bilo nasilja, nije bilo provokacija – samo dostojanstveno pokazivanje da se ljudi više ne plaše. Sa jedne strane, strah oslobođenog naroda pretvorio se u hrabrost; sa druge, strah partijskih vojnika postao je opsesija da brane kancelariju koju nikome sinoć nije padalo na pamet da napadne.   

Kolika je panika u redovima naprednjaka videlo se i po tome što je urednik Bezcenzure.info, koji je pre početka protesta želeo da zabeleži atmosferu karikaturalnog patriotizma ispred kancelarije SNS-a, naišao na dobacivanje, pljuvanje i polivanje vodom! Na snimku koji možete pogledati na našem portalu se jasno vidi ono što je Srbobran već znao: isti oni ljudi koji su donedavno bili bahati i nedodirljivi, sada se kriju iza urlanja, psovki i demonstracije lažne snage i lažne hrabrosti. Među njima su bili i najviši opštinski funkcioneri, Radivoj Debeljački i Radivoj Paroški. Ljudi koji su doskoro paradirali selom kao gospodari, sinoć su stajali sakriveni iza policije i nekoliko desetina nepoznatih lica koja su doveli u strahu da im neko ne polupa stranačka vrata. To je i pravi dokaz mentaliteta bunkera u koji su ušli i čelnici srbobranskog odbora SNS-a: opsadna psihologija u kojoj se sve svodi na čekanje napada, na pretpostavku da je svako ko misli drugačije – neprijatelj. Upravo ta slika najbolje govori da je strah promenio stranu, a najveći poraz lokalnog odbora SNS-a u Srbobranu jeste što ni stotinu ljudi više ne mogu da okupe iz sopstvene opštine. Moraju da dovlače plaćenike i poslušnike sa strane, jer ovde, među svojim komšijama, više nemaju poverenje. A kada u svom gradu nemaš više koga da pozoveš, onda i opsadni mentalitet postaje samo farsa u kojoj vojnici čuvaju praznu tvrđavu.

U svemu tome, Srbobran je dao i jednu gotovo poetsku sliku tragedije današnje Srbije: na protestu je bio sin predsednika lokalne skupštine Radivoja Paroškog, dok je njegov otac stajao na drugoj strani. Kao u Balaševićevoj pesmi „Živeti slobodno” – „upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu“. Srbija se sinoć ogledala u toj slici iz Srbobrana – da su generacije spremne da raskrste sa lažima svojih roditelja, i da biraju slobodu.

Građani su se nakon svega mirno razišli, ostavivši iza sebe sliku dostojanstva, hrabrosti i otpora. SNS aktivisti, koji su čuvali kancelariju koju niko nije napadao, razišli su se odmah potom – jedva dočekavši da odu. Umorni, obeshrabreni, i bez imalo vere u ono što brane (ni pesme Baje Malog Knindže im nisu pomogle). To je, verovatno, najveći znak kraja: kada i oni koji su plaćeni da veruju, prestanu da veruju. Sinoć se u Srbobranu još jednom pokazalo da je strah promenio stranu – a kad slobodni građani pogledaju ćacije u oči, režim je već izgubio.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"