Prošlo je 6 meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tragedija u kojoj je život izgubilo 16 ljudi pokrenula je talas masovnih protesta koje su širom zemlje započeli mladi ljudi, studenti srpskih fakulteta. U Srbobranu je počelo polako, sa mnogo straha. Malobrojni građani stajali su na Trgu slobode svakog petka u 11.52, dajući pomen žrtvama stradalim pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Onda su se uključili mladi – poveli proteste koji su jedan za drugim postajali sve masovniji, a neki kažu i najmasovniji skupovi u istoriji Srbobrana. Jedna od inicijatorki protesta u Srbobranu je Teodora Momčilović, studentkinja prve godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sa svojim saborcima iz neformalne Samoinicijativne grupe mladih Srbobran, Teodora je pokrenula prve proteste u našem mestu, želeći da „probudi Srbobrance“. Ubrzo su se pridružili poljoprivrednici, članovi Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran, koji od tada pružaju bezrezevnu podršku i blisko sarađuju sa mladima u organizaciji protesta. Želeći da napravimo malu rekapitulaciju dešavanja u Srbobranu, porazgovarali smo sa Teodorom o svemu što se u našem mestu događalo poslednjih meseci.

- Prvi protest na koji je Samoinicijativna grupa mladih Srbobran pozvala svoje sugrađane održan je pre oko 4 meseca, pod sloganom „Srbobran se budi“. Od tada se mnogo toga desilo, kako u zemlji, tako i u našem mestu. Da li možemo da kažemo da se Srbobran u međuvremenu „probudio“?

Ono što mogu da primetim posle nekoliko meseci duge borbe svakako jeste da se Srbobran probudio, ali i cela Srbija je. Sam cilj, da ustajanjem mladih probudimo sve građane, je bio uspešan. Verujemo da su naši sugrađani prosto prepoznali nameru i borbu za bolje sutra svih nas.

- Fakulteti su blokirani još u decembru, nijedan ispitni rok u ovoj školskoj godini nije održan, pa je sad već izvesno da je tekuća akademska godina izgubljena za sve studente. Kako ti, kao studentkinja prve godine fakulteta, sagledavaš ovu situaciju i žrtvu koju vi studenti, ali i vaše porodice podnosite?

S obzirom na to da sam fakultet tek upisala, verujem da nisam mogla da iskusim čari svega što studiranje nosi, ali sam sasvim sigurna da kao brucoškinja sasvim svesno žrtvujem prvu, možda i najbitniju godinu svojih studija, jer tad nekako shvatiš da li je to što si upisao za tebe, ili nije. Rečeno je mnogo puta, ali ponoviću i ja sada – mi studenti ćemo stići sve da nadoknadimo, a nečiji životi se nikada neće nadoknaditi i to je ono što nas drži. Verujem da nekoliko propuštenih ispitnih rokova donose promenu svesti, bolje društvo, i konačno odnose talog zla, nataložen godinama unazad.

- Čini se da je situacija u zemlji učinila da ti i tvoja generacija preko noći odrastete. Organizacija protesta koji su pomogli da se Srbobran oslobodi straha, pešačenje do Beograda... mnogo toga si uradila za kratko vreme, a tek ti je 19 godina. Kako se osećaš kada se osvrneš na sve što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci?

Upravo tako, osećam se dosta zrelije. Upoznavši ljude oko sebe na drugi način, pa i život kao takav, nesumnjivo znam da se trenutno oblikuju najbitniji delovi moje ličnosti. Bez lažne skromnosti, na svoju devetnaestogodišnju, žensku smelost sam i te kako ponosna, ali složićemo se, ništa to ne bi bilo tako bez bezuslovne podrške moje porodice i mojih sugrađana. Pređoh i 120 kilometara peške, za mene lično tokom cele borbe, to je najveće iskustvo. Neke stvari doživiš samo jednom u životu, a ove istorijske malo ko. Beograde, hvala ti na tome!

- Samoinicijativna grupa mladih redovno organizuje skupove podrške za profesorice naše Gimnazije protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak jer su obustavile nastavu i stale uz studente. Isto su učinile njihove kolege širom zemlje, ali je broj disciplinskih postupaka koji je pokrenut veoma mali. U celoj Vojvodini, jedine profesorke protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak i ekspresno zakazano saslušanje su Slavica Filipović, Mirjana Mihajlov i Vesna Vrekić iz srbobranske Gimnazije. Kakvo je tvoje iskustvo sa pomenutim profesorkama, i kako ti se sada čini škola u čijim klupama si i ti donedavno sedela?

Kao bivša učenica srbobranske Gimnazije, kao učenica Slavice, Mirjane i Vesne, mogu reći da je ovaj bunt koji imam u sebi delom i njihova zasluga. Zaista nismo učili samo suvoparno gradivo. Vrlo dobro zna profesorka Mira kako mi je išlo gradivo iz matematike. Učile su nas o životu, o ljudskosti, o svemu šta je čovek van profesionalnih okvira, o tuzi i brizi, pa tako i o načinu prepoznavanja dobrog. Rekla bih da na mene jesu uticale, pa tako, eto me u prvim redovima podrške njima, prosvetnim ratnicama. Našoj podršci svakako nije kraj, i neće biti sve dok disciplinski postupci ne budu povučeni! Ovom prilikom pozivam svoje sugrađane da se opet probude i shvate da neko mnogo žrtvuje za dobro svih nas. Pratite društvene mreže i vidimo se ispred naše Gimnazije vrlo uskoro!

- Studenti su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Najavili su da se oni neće kandidovati, ali da će učestvovati u sastavljanju liste i da će svoju podršku dati kandidatima koji imaju njihovo poverenje. Da li ti imaš ambicija da se baviš politikom ili kandiduješ na nekoj listi, u slučaju lokalnih izbora u Srbobranu?

Iskrena da budem, ambiciju i želju za tako nešto trenutno nemam. Možda se nešto promeni, ali ipak ne bih da otkrivam sve svoje buduće planove.

- Za kraj ovog intervjua, šta bi poručila Srbobrancima?

Srbobranci moji, rekoh vam da se setite svega! Borba jeste duga i iscrpljujuća, ali je vredna, vredna zbog svake suze i kapi krvi. Svi smo delimično svojim delovanjem stavili sebi metu na čelo, ali uvek imajte u vidu – kada smo zajedno, ne mogu nam ništa. Izuzetno sam ponosna na sve vas i drago mi je što smo zajedno koračali srbobranskim ulicama – ispisasmo srbobransku istoriju, opravdasmo naše ime! Vidimo se na ulici, nema spavanja!

   "Bezcenzure.info"

U psihologiji postoje dva shvatanja o snagama koje pokreću i usmeravaju aktivnost ličnosti. Prvo shvatanje je da su osnovne pokretačke snage ponašanja urođene, a drugo da su za čovekovo ponašanje tokom života odgovorni stečeni motivi, kao osnovni pokretači ljudskog delanja. Tako je u teoriji. U praksi, najčešće se ispostavlja da je ono što čovek tokom života radi, uglavnom plod udruženog delovanja urođenih i stečenih pokretačkih snaga (motiva). Dobra je stvar kada je čovek rođen sposoban, pa tokom života dobije motiv da radi i stvara zahvaljujući svojoj snazi, fizičkoj ili intelektualnoj. Što bi naš veliki psihijatar Vladeta Jerotić rekao, „milina je kad je čovek stvaralac, a ima fantaziju“. Problem, međutim, nastaje kada se u čoveku javi nesklad između apetita, odnosno želja, i mogućnosti odnosno sposobnosti. Kada se takav nesklad upari sa urođenim prevarantskim i podlim, makijavelističkim karakterom spremnim na sve, nastaje dobitna kombinacija – ali samo za ćacija. Ili u ovom slučaju, za jednu povremenu stanovnicu Ćacilenda, koja je junakinja naše priče. Slab karakter, sklon laganju i prevrtljivosti, pokazao se još u ranom detinjstvu, kada se javljaju i prvi simptomi neakademskog ponašanja – još kao đačić prvačić, na kontrolnom je prepisivala od drugarice iz klupe. Učiteljica je nije videla, ili se pravila da ne vidi da prepisuje, pa je to prošlo nekažnjeno. Tada joj se osladilo, pa su kasnije na red dolazile puškice, sveska ili udžbenik ispod klupe... postala je majstor prepisivanja – i tako sve do završetka fakulteta. Zašto da uči i da se muči, kad na kvarno može lakšim putem, odnosno prečicom? Važan je bio cilj, sredstva su bila nebitna. Prečicom, odnosno učlanjenjem u partiju je došla i do zaposlenja, a potom i do rukovodećeg mesta. Odana i verna partiji, istovremeno svesna da je u svojoj suštini jedno veliko ništa, nije bilo zadatka koji nije bila spremna da izvrši da bi postala „nešto“: smestiti otkaz na pravdi Boga, najuriti s posla socijalni slučaj, ostaviti nečije dete bez hleba? Kein problem. Naređenje-izvršenje! Sa empatijom službenika Gestapoa, hladnokrvno izvršava najprljavije zadatke koje joj partija poveri. Sa istom hladnoćom u srcu, ali sa vrelinom tigrice u četiri zida, redovno se prepušta niskim strastima, ume i da se prepusti piću, a bogami i da zapeva. Sa uverenjem da je jača od sudbine, naročito uživa kad peva svoju omiljenu, pesmu Mitra Mirića „Ne može nam niko ništa“. Oni koji su primorani da je slušaju dok peva, doduše, ne uživaju, ali ona za to ne mari. Iako u pevanju ne može da se meri sa Mitrom, u piću ipak može – pije kao i on. Čak i po stilu oblačenja, junakinja ove priče podseća na Mitra Mirića jer često oblači drečave i neukusne odevne kombinacije, slično onome kako se ovaj pevač oblačio u jednoj drugoj epohi, jednako crnoj za narod kao što je ova današnja. Za nju to nije važno, jedini kriterijum je da je skupo. Sa fizionomijom i psihologijom rodenta, na taj način leči svoje komplekse. Još jedan metod lečenja njenih kompleksa i frustracija je maltretiranje podređenih, kako na radnom mestu, tako u partiji. Iživljavanje na podređenima u ustanovi kojom rukovodi, naročito nad onima koji pripadaju suprotnoj političkoj opciji, za nju ima efikasnije teraputsko dejstvo nego uzimanje anksiolitika – em je ne košta ništa, em zadovoljava svoje sadističke porive. Slično je i u partiji. Partija joj je sve, pa tako čak i svoje rođendane i druga veselja obeležava uz tortu sa stranačkim grbom. Pomoću pseće odanosti, uz druge osobine ove životinjske vrste poput sklonosti da reži, pa čak i da ugrize neposlušnike, izgradila je dobru poziciju u partijskoj hijerarhiji. Zahvaljujući tome, zaštićena je i od odgovornosti za neakademsko ponašanje. Upravo tu zaštitu nedavno je odrađivala u Ćacilendu, gde je, prema pričama onih koju su bili tamo sa njom, započela pisanje doktorske disertacije na temu „Kako uspešno završiti visoke škole prepisivanjem tuđih radova“. Doktorat je odbranila davno, potvrdivši svoju doktorsku tezu u praksi. Ostalo je samo da sve to stavi na papir i stekne doktorsku titulu – čim nađe nekoga od koga će prepisati disertaciju.

Volter Kin

Nikolaj Danilevski bio je ruski botaničar i prirodnjak, ali je najpoznatiji po svojoj knjizi „Rusija i Zapad“, u kojoj je razradio originalnu teoriju istorijskog ciklizma. Kao prirodnjak, Danilevski je ciklično kretanje i razvitak kulturno-istorijskih tipova civilizacija (identifikovao ih je deset) poredio sa kretanjem u prirodi, polazeći od naturalističkog stanovišta koje je opisao analogijom sa dugogodišnjim jednoplodnim biljkama, kod kojih je „period rasta neodređeno dug, a period cvetanja i donošenja plodova veoma kratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu životnu snagu“. Da je poznavao junaka ove priče, Danilevski bi sigurno identifikovao i jedanaesti tip, analogan dugogodišnjem endemskom korovu, čiji je period bujanja neobjašnjivo dug i iscrpljuje životnu snagu podneblja u kojem je nabujao. Jedan od izdanaka takvog korova, u uređenom društvu i sistemu i dalje bi sedeo na gajbi ispred prodavnice, žickajući se za cigare i pivo, ogovarajući komšije i bistreći svetsku politiku. U ovom, Andrićevskom vremenu i sistemu u kojem su „zli zavladali, a dobri im se pokorili“, ogovaranje komšija na gajbi ispred prodavnice, ovaj lokalni pijanac zamenio je za potkazivanje neposlušnih članova i denunciranje partijskih rukovodilaca, u nadi da će dobiti fotelju koja mu, avaj, uprkos kupljenoj diplomi uvek nekako isklizne iz prljavih ruku. Poput folksdojčera Leksija, predratnog probisveta-pijanca iz istoimenog filma, i ovaj „Hitler iz našeg sokaka“ dočekao je svojih pet minuta. Naopako doba dovelo je dno na vrh. Probisveti su postali ugledni građani, a iskompleksirani Leksi iz našeg sokaka sebe već sada vidi kao značajnu istorijsku ličnost, pa je shodno tome sam sebi kupio parcelu u Aleji velikana, sa željom da jednog dana počiva među najzaslužnijim građanima. Iako više ne sedi na gajbi, zadržao je manire koje je usvojio ispijajući zidarsko pivo ispred prodavnice i po lokalnim bircuzima. Kao što je nekada, dok je glumeći Tarzana visio sa grane u šumici kraj Kanala u kojoj je odrastao, sa drveta vređao i majmunskim kricima plašio prolaznike, a vulgarne komentare dobacivao ženama i devojkama koje su ga zaobilazile u širokom luku, sada leči frustracije iz mladih dana dobacujući iste takve komentare ćerkama, pa čak i unukama svojih vršnjakinja. Iako je sišao sa drveta, zadržao je tarzanske navike – onima koje su ga mladosti odbijale, u prolazu redovno dobaci da su frustrirane jer se „nisu ostvarile sa njim“ dok su bile mlade. Leksi se međutim, pod stare dane ostvario i kao poslovan čovek i kao ljubavnik. Shodno analno-zgrtačkom karakteru, kako je ovakav tip ličnosti klasifikovao socijalni psiholog i psihoanalitičar Erih From u drugom tomu „Anatomije ljudske destruktivnosti“, iz našeg Leksija na površinu su izašli svi najmračniji i najdublji porivi koji su nekada bili sputani isključivo nedostatkom prilike. Zlo vreme i odsustvo moralnih skrupula dalo mu je priliku da se dobro pozicionira u lokalnoj mašineriji destrukcije, i da pomoću šaptačkih diverzija i špijunskih sposobnosti određuje ko će gde da se zaposli; ko može a ko ne može, ko je podoban, a ko nepodoban da radi neki posao. Takva pozicija dala mu je priliku da po prvi put u životu postane „zavodnik“, stupajući u veze sa devojkama kojima po godinama može biti otac ili deda. Opijen statusom i alkoholom, ubeđen je da su njegovi ljubavni uspesi rezultat „suptilnog magnetizma njegove ličnosti“, kako bi to slikovito opisao Siniša Pavić u „Vrućem vetru“. Ali, čak ni ovaj tvorac najživopisnijih likova u srpskim televizijskim serijama, portretista najrazličitijih karaktera koji se mogu prepoznati u našem društvu čije su ogledalo njegove serije, ni u najluđim snovima nije mogao da pretpostavi da će ovako destruktivna pojava zaista predstavljati značajnog činioca i uglednog građanina, čak ni u maloj sredini. Ipak, kako i Pavićeve serije imaju srećan kraj, tako će se i ova priča završiti hepiendom – kada se Leksi vrati na drvo sa kojeg je sišao, gde mu je i mesto, ili ponovo sedne na gajbu ispred lokalnog kioska. Taj dan je svakako blizu. Ako se, ne daj Bože, desi da baci kašiku pre vremena i zaista popuni svoju parcelu u Aleji velikana, neka se ne brine – „iskopaće ga Bili“.

Karl Gustav Jung

Kako su za 8. jun zakazani lokalni izbori u opštini Kosjerić, poslednjih dana ovo mesto u zapadnoj Srbiji zaokuplja sve veću pažnju medija. Opštinska izborna komisija proglasila je do sada tri izborne liste za učešće na lokalnim izborima koji će biti održani 8. juna: „Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić” koju predvode naprednjaci, izborna lista “Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić” i GG “Ujedinjeni za Kosjerić” koju čini ujedinjena opozicija Kosjerića i koju su podržali studenti. S obzirom na to da će predstojeći izbori u Kosjeriću predstavljati svojevrsni lakmus test za saradnju studenata i opozicije, ali još više za rejting vladajuće stranke, nije isključeno da može doći do najrazličitijih zakulisnih radnji. Naša redakcija dobila je pismo nezadovoljnih članova Zdrave Srbije, stranke Milana Stamatovića, koji navode da „ne mogu više da ćute i gledaju šta se radi“. Uz minimalne redakcijske intervencije, pismo prenosimo u celosti:

Poštovani,

Kao članovi Zdrave Srbije, stranke koja je na vlasti, tj. podržava vlast, ne možemo više da ćutimo i gledamo ovo što se događa. Ovo su informacije koje smo dobili direktno iz centrale stranke:

Iz centrale nam je NAREĐENO da na lokalne izbore u Kosjeriću izađemo samostalno. Na našu primedbu da ne možemo čak ni da prikupimo dovoljan broj potpisa za izbore, obećano nam je da će nam potpise skupiti SNS! Rečeno nam je da naša briga ne treba da bude izborni rezultat Zdrave Srbije, već da je naš zadatak da svojim izlaskom na izbore pomognemo koalicionom partneru da ostane na vlasti u Kosjeriću! Takođe, od predsednika Izvršnog odbora smo dobili obećanje da će nam centrala stranke i operativci iz zapadne Srbije voditi kampanju, kao i da će nam oni obezbediti ugledne doktore, bivše funkcionere i direktore, za kandidate na izbornoj listi.

Budući da smo u Zdravu Srbiju Milana Stamatovića ušli iz najčistijih pobuda, smatrajući da je domaćinsko vođenje opštine jedini način opstanka, ne želimo da budemo ničija maska i nismo spremni da radimo za potrebe SNS-a i njihovog opstanka na vlasti! Mi smo i u aktuelnom sazivu skupštine opštine bili opozicija, pa ni sada ne želimo da glumimo fiktivnu listu, niti da želimo da nam drugi nameću kandidate. Da mi, uz Rusku stranku budemo fikus na ovim izborima? Ne dolazi u obzir! Ovim putem, mi iz Zdrave Srbije pozivamo sve one koji su glasali za nas 2021. godine, da ne nasedaju na provokacije vlasti i fiktivne liste koje imaju za cilj da održe SNS na vlasti, već da svoj glas daju jedinstvenoj studentskoj listi! Ovo je naš doprinos studentskoj borbi i borbi protiv ovog zla, a i da se Milan Stamatović konačno dozove pameti.

Nezadovoljni članovi Zdrave Srbije iz Kosjerića i okoline, koji napuštaju stranku zbog saradnje sa SNS-om.

Zdrava Srbija deo je vladajuće većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a njen predsednik Milan Stamatović nedavno se ogradio od izjava poslanika te stranke Miloljuba Albijanića, koji je kritikovao vlast. Stamatović je, inače, predsednik opštine Čajetina već 6. mandat zaredom. Prošao je put od žestokog kritičara vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, do njihovog koalicionog partnera. Zbog toga su ga ranije napuštali pojedini odbori poput lokalnog odbora Zdrave Srbije u Kraljevu, čiji su članovi kolektivno napustili stranku u oktobru 2023. godine, nakon što se Stamatović pojavio pored Vučića na proslavi 15. rođendana Sprske napredne stranke. Koaliciju sa naprednjacima Stamatović je objašnjavao praktičnim razlozima, navodeći da mu je „bolje da ide u koaliciju sa tom strankom, nego da SNS preseli svoje birače u Čajetinu“ i na taj način dobije izbore u ovoj opštini. Članovi, međutim, nemaju sluha za takvu vrstu pragmatizma. 

Osim u Kosjeriću, 8. juna se održavaju i izbori u Zaječaru. Izbori u ova dva mesta prvi su od početka studentskih protesta. S obzirom na to da je do izbora ostalo još oko mesec dana, za pretpostaviti je da nas u narednim danima i nedeljama očekuju veoma interesantna politička dešavanja.

   "Bezcenzure.info"

Danas je Niš pokazao da čuva svoju decu! U ranim jutarnjim časovima ispred Medicinskog fakulteta u Nišu okupio se veliki broj studenata, građana i ratnih veterana sa ciljem da spreče ono što se dogodilo studentima Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu – brutalno prebijanje i pokušaj nasilnog razbijanja blokade fakulteta od strane policije. Okupljanju na koje su pozvali studenti Medicinskog fakulteta u Nišu prethodio je dopis dekanskog kolegijuma u kojem je navedeno da će uprava pozvati policiju kako bi prekinula blokadu ove visokoškolske ustanove. Bezcenzure.info je na licu mesta razgovarao sa studentima, koji navode da neće dozvoliti da se ponove „scene sa DIF-a iz Novog Sada“: „Odlučili smo da pozovemo građane da nam se pridruže kako bismo sprečili da se ponove scene sa novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Dobili smo rok do juče da napustimo zgradu fakulteta i prećeno nam je krivičnim prijavama i disciplinskim postupkom, ali mi smo ovde da bismo pokazali da se borimo i dalje, da blokada nije gotova i da onlajn nastava nije legitimna.“ ističe student Branko za naš portal, dok studentkinja Milena dodaje da fakultet ostaje u blokadi i da nikome osim studentima neće biti dozvoljen ulazak u zgradu: „Radnici su jutros došli, popili kafu sa nama i otišli, tako da je jutro proteklo mirno. Međutim, dobili smo informacije da uprava planira da svakog dana u 7 ujutru šalje ekipu od 20 ljudi koja će, nakon što ne bude bila puštena na fakultet, da pozove policiju. Zato moramo biti oprezni i istrajni!“ ističe ona.

Okupljeni studenti, profesori i drugi građani, ponovo su protestovali praveći veliku buku pištaljkama i vuvuzelama, kao i povicima „ko ne skače, taj je Alek“ i „ko ne skače, taj je ćaci“, a i ovog puta okupljeni su bili pojačani bajkerima i veteranima koji su uvek uz omladinu. U razgovoru za naš portal, veteran Dragoslav ističe da su on i njegove kolege bili na braniku otadžbine kada je zemlju trebalo braniti od agresora, a da se danas otadžbina brani na fakultetima: „Ovde se brani Srbija, brane je ova deca – a mi branimo njih! Oni su naša budućnost, nešto najplemenitije i najlepše što imamo i ne sme da im fali dlaka sa glave! Bili smo i na DIF-u u Novom Sadu, a sada smo ovde i bićemo uz njih gde god i koliko god je potrebno!“ rekao nam je veteran iz Prokuplja.  

Prema navodima studenata, dekan Aleksandar Mitić je naveo da u 10 časova želi da razgovara sa studentima, ali nije rekao gde želi da se sretne sa njima. Stoga su studenti zajedno sa građanima blokirali Bulevar dr Zorana Đinđića koji deli Medicinski fakultet i Klinički centar Niš, gde je dekan zaposlen na Klinici za stomatologiju, u nadi da će se sresti sa njim. Nisu ga našli, verovatno jer se dekan u to vreme uključivao u program televizije Informer, za koju je izjavio da su ispred Medicinskog fakulteta sa studentima „razni bajkeri i neki sa beretkama“. Iako do susreta dekana i studenata nije došlo, u toku dana održan je sastanak šefova katedri na kojem je zaključeno da su onlajn kolokvijumi neizvodljivi, pa studenti zaključuju da je bojkot onlajn nastave uspeo, dodajući da će blokada fakulteta biti nastavljena do ispunjenja svih zahteva. Ispred Medicinskog fakulteta u Nišu i dalje se nalazi veliki broj studenata, učenika, profesora, veterana i drugih građana, a situacija je trenutno mirna. Bezcenzure.info i dalje ostaje sa studentima u Nišu i nastaviće da vas objektivno i pravovremeno izveštava o svim dešavanjima. 

   Za "Bezcenzure.info" iz Niša T.K.

Na jednoj strani mladost, lepota, inteligencija i borba za pravdu – na drugoj borba za pljeskavicu, besplatan sladoled, pivo i jeftine sokove. Prekjuče smo u Beogradu videli dve Srbije. Onu većinsku: časnu, poštenu, nepotkupljivu i istrajnu u borbi za pravdu, i onu drugu – šaku plaćenika, lažnih studenata, stranačkih aktivista zaposlenih u opštinskim upravama i javnim preduzećima, i nesrećnika koji su ucenom ili prevarom dovedeni u Ćacilend. Prošlo je tačno 6 meseci od tragične smrti 16 ljudi pod nadstrešnicom na novosadskoj železničkoj stanici. Sudski postupak koji bi utvrdio čija je odgovornost pad nadstrešnice još uvek nije počeo, a da ne govorimo o istrazi o korupciji u državnom vrhu. Upravo zato, pored prekjučerašnjeg ogromnog skupa u Novom Sadu, desetine hiljada ljudi došlo je na poziv studenata i ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, tražeći pravdu i sprovođenje zakona, za šta se studenti svakodnevno bore od novembra prošle godine.  Bio je ovo prvi put da su se studentima pridružili sindikati, pa je tako pet sindikata iznelo zahteve koji se odnose na izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku. Kako su naveli predstavnici studenata, radnici i studenti stoje zajedno, ujedinjeni u borbi za rad institucija, kao i za ispunjenje studentskih i radničkih zahteva.Kao na prethodnim skupovima, studenti i građani su svoj protest ponovo iskazali pištaljkama, vuvuzelama i bubnjevima, zatim povicima „mama više voli Andreja“ i „ko ne skače, taj je ćaci“, a ponovo je bilo i mnogo kreativnih transparenata.   Za razliku od građana koji su dostojanstveno okončali protest šesnaestominutnim pomenom za žrtve pada nadstrešnice, pripadnici populacije ćacija su na dan kada se navršilo pola godine od tragedije u Novom Sadu po ko zna koji put probili dno – neljudski su napali i pljunuli Dijanu Hrka, majku Stefana Hrke koji je poginuo pod nadstrešnicom.Najedeni, napijeni i besni, a zaštićeni stotinama pripadnika različitih jedinica policije koja je okružila Ćacilend sa svih strana, kao divlje zveri kidisali su na svakoga ko bi im se približio. Tako je jedan ratni veteran dobio udarac u glavu kada ga je jedan ćaci mučki udario s leđa, dok je nekadašnji rukometaš a sadašnji ćaci, Vlada Mandić, kukavički nogom u leđa šutnuo sina jednog od veterana, studenta koji je sa veteranima prolazio pored Ćacilenda i nosio zastavu Srbije (eto koliko ćaciji poštuju srpsku zastavu). Ratnim veteranima koji su krvarili za ovu zemlju okupljeni ćaciji su dovikivali da su ustaše, gađali ih flašama i polivali vodom, a pripadnici policije su sve to mirno posmatrali. Reagovali su tek kada su veterani hteli da uzvrate, da uđu u Ćacilend i obračunaju se sa razularenom masom.Oko Ćacilenda saobraćajni kolaps. Budući da su zbog ovog logora na otvorenom sve okolne ulice zatvorene za saobraćaj, usred tog cirkusa na raskrsnici Takovske ulice i Trga Nikole Pašića zarobljen se našao jedan trolejbus.Zaprepašćeni prizorom, zamolili smo vozača da nam pojasni kako se našao u ovom haosu i koliko dugo se tu nalazi:

- Ovde sam od 12.30. Tu sam se zatekao i zbog ćacija ne mogu da se pomerim jer trola može da se kreće samo ovom jednom trakom – rekao nam je vozač sa kojim smo razgovarali oko 17 časova i 30 minuta. Na pitanja kako se oseća, da li mu je potrebna voda ili hrana i da li je možda ljut na studente, odgovara da mu ne treba ništa i da su se mnogi građani već ponudili da mu pomognu. Zatim dodaje: Ne znam kada će se sve ovo završiti, ali znam da nema nazad. Ne smemo nazad! Moramo biti uz našu decu, a Bog zna kada će biti gotovo. U njega se uzdamo!Unutar Ćacilenda još veći haos! Uprkos neviđenim merama obezbeđenja i ogromnom broju pripadnika interventnih jedinica policije, raspoređenih u dva prstena da bi čuvali tek nešto više od hiljadu posetilaca prvomajskog krkanluka u Ćacilendu, uspeli smo da se provučemo među ćacije i iznutra vidimo, a bogami i osetimo (budući da je neopisivo smrdelo) atmosferu u samom logoru. Ono što smo videli može se opisati sa tri reči: tuga, čemer, jad. Muzika je treštala iz ogromnih zvučnika, a ćaciji su po običaju bili skoncentrisani oko štandova sa hranom i pićem. Najveća gužva bila je na štandu sa pljeskavicama, gde smo zatekli i Razvezanog Pupka kojem je ispao „majstorski dekolte“ kada se nalaktio na pult dok se borio za pljeskavicu sa drugim posetiocima. Velika gužva bila je i oko cisterne sa pivom, a tužna slika je bila kod štanda sa sokovima i vodom. Mnogi posetioci Ćacilenda grabili su da ponesu sa sobom što više paketa vode ili soka, što govori nešto ne samo o mentalnom sklopu ćacija, već i o materijalnom stanju stanovništva – naročito penzionera. Ipak, najružnije i najtužnije od svega bilo je to što je, na dan kada je trebalo dati šestomesečni pomen za poginule pod nadstrešnicom, u srcu prestonice održana fešta i krkanluk uz muziku i pesmu.    

P.S. Srbobranski ćaciji (osim Razvezanog Pupka) su se posakrivali po šatorima kada su videli da bezcenzure.info izveštava sa njihovog skupa, a nas je mrzelo da se zavlačimo po šatorima pa ih nismo fotografisali.

P.P.S. Snimićemo ih u Nišu.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Nakon nasilnog pokušaja upada na Fakultet za sport i fizičko vaspitanje od strane interventnih jedinica policije i žandarmerije, i nakon brutalnog prebijanja studenata, veliki broj građana okupio se ispred ove visokoobrazovne ustanove da brani svoju decu!  Da podsetimo, u toku današnjeg dana dekan Patrik Drid pozvao je policiju da nasilno probije blokadu DIF-a, pri čemu je došlo do nezabeleženog nasilja od strane policije, pri čemu je povređen veliki broj studenata, među kojima je i studentkinja koja je vozila bicikl do Strazbura. Posle neuspešnog razbijanja blokade, policija se povukla, a studenti su pozvali građane da u što većem broju dođu ispred fakulteta, strahujući od još većeg nasilja policije. Ratni veterani Srbije su se među prvima odazvali. Koliko saznajemo od prisutnih u večernjim satima u odbranu naše mladosti priključuju se i pripadnici 63. padobranske iz Niša. Đorđe iz Lazarevca ističe da je sa svojim kolegama krenuo put Novog Sada čim je čuo šta se dešava: "Ovo je bruka i sramota! Sramota za policiju, za nadležnog ministra i čitavu Vladu, a na prvom mestu za nepomenika koji je očigledno neuračunljiv i koji sve ovo režira! Mi smo tu.  Ostaćemo koliko god treba i branićemo našu decu! Da mi je neko rekao da ću ovo dočekati u Srbiji, ne bih mu verovao"! Dok ovo pišemo studenti pevaju himnu Srbije dok očekuju intervenciju policije, a građani pristižu u velikom broju. Bezcenzure.info ostaje ispred DIF-a uz studente koliko god je potrebno, i blagovremeno će izveštavati o svemu.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Na Trgu slobode u Srbobranu održan je još jedan protestni skup u organizaciji neformalne „Samoinicijativne grupe mladih Srbobran“, ovog puta pod sloganom „Jedna zemlja – jedna borba!“. Velikoj protestnoj akciji, kako su događaj nazvali organizatori, odazvalo se više stotina građana, a skup je bio drugačiji od svih prethodnih. Bila je to prilika da se napravi osvrt na sve što je urađeno u poslednjih nekoliko meseci, i da se hrabrim pojedincima uruče zahvalnice. Kao i na prethodnim akcijama, počelo je šesnaestominutnim pomenom za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, a nakon pomena prisutnim građanima se u ime organizatora obratila studentkinja Teodora Momčilović. Ona je pozdravila saborce iz Temerina, Siriga, Vrbasa i Savinog Sela, a zatim je prepustila reč govornicima. Prvi su se prisutnima obratili Srđan Brežnjak i Milan Vulić, učesnici biciklističke Ture do Strazbura, koji su se zahvalili na podršci koju su sve vreme dobijali.  Nakon toga, prisutnima se obratila Slavica Filipović, profesorka srpskog jezika i književnosti u srbobranskoj Gimnaziji, koja je jedna od tri profesorice u toj školi koje su obustavile nastavu u znak solidarnosti sa studentima (jedine u celoj opštini Srbobran). Profesorka Filipović održala je veoma dirljiv govor kojim je poručila da svako od nas treba da bude spreman na ličnu žrtvu i pozvala na generalni štrajk, jer deca ne smeju ostati sama u ovoj borbi. Uz koleginice Vesnu Vrekić i Mirjanu Mihajlov, profesorka Filipović je to ličnim primerom i pokazala, budući da su njih tri stale uz studente, na šta je direktorka škole reagovala smanjenjem plate i disciplinskim postupkom koji je protiv njih pokrenula.Prof. Mirjana Mihajlov, studentkinja Teodora Momčilović i prof. Slavica Filipović 

Nakon obraćanja, usledila je dodela zahvalnica. Prvo je dodeljena zahvalnica poljoprivrednicima, koji od samog početka učestvuju u ovoj borbi i pružaju maksimalnu podršku studentima i đacima u svim njihovim akcijama. Primajući zahvalnicu u ime Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran, Siniša Šeguljev pozvao je Srbobrance da nastave sa „pumpanjem“ i zamolio ih da ne posustaju. I tri hrabre profesorke, Vesna Vrekić, Mirjana Mihajlov i Slavica Filipović, dobile su zahvalnice kao „prosvetne ratnice“, za nesebičnu borbu, istrajnost i zajedništvo. Zahvalnice su takođe dodeljene saborcima iz Siriga, Temerina, Vrbasa i Savinog Sela, a zatim i fotografima Marku Šijačiću, Aleksandru Nastiću, Teodori Jolić i Tamari Gajinov. Nakon uručenja zahvalnica, krenulo se u protestnu šetnju. Kao i uvek, na čelu i na začelju kolone bili su traktori, a defile srbobranskim ulicama bio je veličanstven. I ovog puta saradnja između poljoprivrednika i redara iz Samoinicijativne grupe mladih Srbobran bila je odlična, dok je policija ponovo profesionalno uradila svoj deo posla i pomogla da sve prođe bez ijednog incidenta.    

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Još jedan skup podrške profesorkama, drugi ove nedelje, održan je ispred Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić". Ni ovaj skup nije bio previše posećen, kao ni skup koji je održan u utorak, ali su prisutni ostavili veoma snažne i upečatljive poruke. Protest je počeo šesnaestominutnim pomenom za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a nastavljen je šesnaestominutnom bukom ispred škole. I ovog puta bilo je pevanja "ko ne skače, taj je ćaci", a svakako najveći utisak ostavio je "Certifikat za uspešno savladanu obuku 'I ja sam ćaci' ", koji su prisutni izradili za direktorku škole, i ostavili na školskim stepenicama.
Da podsetimo, direktorka škole pokrenula je disciplinski postupak protiv profesorki koje su u znak solidarnosti sa studentima obustavile nastavu, a njihovo saslušanje zakazano je za utorak, 29. april. Od tada je ispred Gimnazije organizovano nekoliko skupova podrške hrabrim profesorkama, sa čime će se nastaviti i u budućnosti, rekli su prisutni.Direktorka škole Jasmina Crveni
Na kraju protesta, organizatori su pozvali na veliku protestnu šetnju i skup koji će se održati u subotu, 26. aprila u 18 časova u parku na Trgu slobode u Srbobranu.  

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Kao što smo i obećali našim čitaocima, bezcenzure.info dočekao je Vaskrs sa studentima koji blokiraju RTS. Nakon svečane Vaskršnje liturgije u Sabornoj crkvi u Beogradu, dočekali smo i vaskršnje jutro sa našom omladinom, i verujte, osećaj je predivan. Uz tradicionalni pozdrav Hristos vaskrse, studenti nastavljaju da šalju poruke ljubavi, mira, tolerancije i zajedništva, boreći se svakog dana za istinu.  U ranim jutarnjim časovima ispred RTS-a bio je nešto manji broj ljudi nego što je to uobičajeno od početka blokade, što je i razumljivo, budući da su mnogi građani bili na bogosluženju u vreme kada smo pisali ovaj tekst. Upravo zato su tu Novopazarci – došli su da čestitaju svojim kolegama najveći hrišćanski praznik, ali i da ih odmene na blokadi, kako bi pravoslavni i katolici mogli da odu na liturgiju i na miru proslave Vaskrs sa svojim porodicama, bez bojazni da će se prestati sa “pumpanjem”. Na pitanje kada je došla, da li je umorna i da li joj se spava, studentkinja iz Novog Pazara sa kojom smo razgovarali, poručila je sledeće: “Tu sam od petka i nisam umorna. Nisam ja došla ovde da spavam! Došla sam da svojoj braći i sestrama čestitam njihov najveći praznik, i da ih odmenim kako bi mogli u miru Božijem da ga proslave. Naša poruka jeste da je Pazar “svijet”, ali je Pazar na prvom mestu Srbija! Mi volimo svoju zemlju i drugu nemamo. Zato poručujem svim građanima pravoslavne ili katoličke veroispovesti da im od sveg srca čestitam Vaskrs, da ga proslave sa svojim najmilijima i neka ne brinu – i mi smo tu i pumpamo do kraja”! Tu su i zborovi građana. Zbor građana opštine Palilula tu je od srede, a Palilulci se smenjuju na svakih 8 sati kako bi 24 sata dnevno bili uz studente, ističe Vanja iz zbora građana Palilula: “Mi smo ovde prvenstveno da pomognemo studentima – skuvamo kafu, čaj, ili spremimo hranu. Tri dana zaredom smo i kuvali, mrsno i posno, za one koji drže Vaskršnji post. Studenti su predivni, atmosfera je odlična, a ljudi svakodnevno donose donacije. Mi ćemo biti uz studente do kraja. Dakle, ili dok RTS ne bude ugašen ili dok se ne raspišu izbori za novi REM. Da li pumpamo do kraja? Apsolutno, nema odustajanja”! Uz studente je i zbor građana sa Bežanijske kose, a kako Nenad sa kojim smo razgovarali kaže, studenti rade odličnu stvar jer rade na promeni svesti: “Mi smo uvek uz studente, pa smo tako podržali i ideju formiranja zborova na koju su studenti pozvali. Funkcionisanje institucija neće doći preko noći. Upravo zato je potrebna promena svesti građana, i mislim da studenti uspešno rade na tome. Učestvovanje pojedinca u politici ne svodi se samo na izbore, zato mislim da su zborovi neophodni, jer na taj način svi možemo uticati na donošenje odluka, što mislim da je neophodno za jedno zdravo društvo. Biće potrebno mnogo vremena da se to u potpunosti ostvari, ali idemo ka tome, pratimo našu decu i uspećemo. Poruka za Vaskrs: svima želim ljubav, sreću i zdravlje. Hristos vaskrse”! Studente je ovog jutra posetio i Vaskršnji zeka, koji je takođe imao poruku za sve: “Hristos vaskrse! Želim svima srećan praznik! Ja sam ovde obučen u kostim zeca da malo podignem vaskršnji duh i atmosferu ove naše dece. Vrlo je jednostavno danas u Srbiji birati – ovde su mladi i pametni, tamo (u Ćacilendu) su stari i neinteligentni. Izbor je lak. Živeli studenti, živela mladost, živela Srbija”!  Posle ovakvih poruka, nama ostaje samo da se složimo sa izrečenim i da poručimo još jednom da ćemo i mi pumpati do kraja. Hristos vaskrse!

    Ž.B. "Bezcenzure.info"