U Galeriji srbobranskog Doma kulture svečano je otvorena izložba fotografija mr Branimira Karanovića, profesora emeritusa Univerziteta umetnosti u Beogradu. Ljubitelji umetničke fotografije moći će da posete izložbenu postavku do 28. marta, do kada će ona ostati u Galeriji Doma kulture. Izložbu je otvorio sam autor, koji je u svom obraćanju rekao da fotografija sa napretkom tehnologije doživljava novi preporod, istakavši da u fotografiji nema apstrakcije: „Na fotografiji je nešto što je postojalo ispred objektiva, snimljeno i zabeleženo. Apstraktno je ono što mi svojim umom ili svojom kreativnošću izmislimo ako slikamo, crtamo ili pravimo neke nove, izmišljene forme. Ove fotografije su realne, ali su bliske logici apstrakcije po svojim likovnim kvalitetima.“ Govoreći na otvaranju izložbe, profesor Karanović rekao je još da se u svom radu bavio i dokumentarnom i angažovanom fotografijom, a da fotografije koje su izložene u Srbobranu karakterišu različiti motivi, koje povezuje fragmentarnost svakodnevnice.   Budnom oku reportera portala bezcenzure.info nije promaklo da je profesor Karanović na otvaranje izložbe došao noseći na reveru sakoa bedž sa krvavom rukom, kao znak podrške studentima. Bila je to
prilika da jednom od naših najpoznatijih fotografa postavimo nekoliko pitanja, apropo studentskih protesta:
- Profesore, koje je Vaše mišljenje o studentskim protestima, a posebno kada je u pitanju kreativnost njihove pobune, budući da su imali zaista do sada neviđene akcije?
Ovo je stvarno bila iznenađujuća, neverovatna organizacija studenata, koja do sada nije viđena kod nas. Oni nemaju političke želje za promenama. Jednostavno, oni traže promenu ne sistema, nego promenu rada sistema – poštenje i nekoruptivne metode rada. Svojom odličnom organizacijom su pokazali i starijim generacijama da se može na jedan miran, inteligentan način, postići da se dođe do pravde. Da može da se postigne nešto, ali samo upornim traženjem i zahtevanjem od društva i sistema da počne da funkcioniše pošteno, bez korupcije. Jednostavno, da se ispravno radi. Da poslove vode stručni ljudi, bez ikakvih interesa za brzom zaradom i rezultatima koji će biti samo jednodnevna politička akcija.
- Da li Vam se čini da se ovi mladi ljudi bave pre svega promenom svesti, a ne pukom promenom vlasti?
Apsolutno! Oni žele da se promeni svest kod ljudi, da nestane straha od vladajuće garniture i da sistem radi onako kako treba – po pravu i po zakonu. Da se Ustav poštuje i da se zakoni sprovode kako treba.
- Šta biste im poručili kao univerzitetski profesor, a šta kao umetnik?
Kao univerzitetski profesor, oduvek sam podržavao mladost, studente i njihove sveže ideje za bolju sutrašnjicu i za ostanak u zemlji – da svoju pamet i znanje iskoriste ovde gde su rođeni i gde žive, da ne moraju da odlaze. Kao umetnik, jednostavno podržavam umetnike i ono što oni traže: da Ministarstvo kulture poveća svoj udeo u budžetu, da naš budžet za kulturu i umetnost ne bude najmanji na svetu, ispod jednog procenta. U ovim studentskim protestima se vidi izuzetna kreativnost, jedan potencijal mladih umetnika, pogotovo studenata mog Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Univerziteta umetnosti u Kragujevcu, zatim Univerziteta u Nišu i Novom Sadu, koji su isto tako pokazali da imaju veliki umetnički potencijal. Imaju duhovit pristup svemu, ali pre svega humane, miroljubive načine svog protesta.

Na kraju oficijelnog dela izložbe prisutni su imali priliku da prisustvuju susretu na prvom mestu dva prijatelja, zatim profesora i bivšeg studenta a potom dva profesora. Naš sugrađanin, kako on insistira reći Nadaljčanin, akademski slikar i profesor likovne kulture Dragan Šijački na izložbi je ispričao jednu anegdotu iz studentskih dana uz svedočenje i profesora Karanovića, a to je da je student Šijački molio profesora da ga na četvrtoj godini studija obori kako bi i dalje... Svi se slažu kako su godine studija najlepše godine života. U prilog ove anegdote dodajemo i dokaz u vidu ove posvete.

Zahvaljujemo se Draganu Šijačkom koji nam je mnogo pomogao u pisanju izveštaja sa izložbe profesora Branimira Karanovića.

    "Bezcenzure.info"

U Beogradu je 15. marta održan najveći skup u modernoj srpskoj istoriji! Više stotina hiljada, ako ne i milion građana, iz svih krajeva Srbije stiglo je u Beograd na poziv studenata, zahtevajući pravdu za 15 žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom celog dana, srpska prestonica bila je puna kao košnica. Na prostoru od Skupštine i nekoliko okolnih ulica, preko Trga Nikole Pašića pa sve do hotela Moskva na Trgu Terazije, bilo je toliko ljudi da doslovno igla nije imala gde da padne!  Uz povike „ko ne skače taj je ćaci“ i „pumpaj“, koji je postao glavni poklič ovih protesta, građani su poručili vlastima da im je vreme isteklo i da su odavno izgubili svaki legitimet i podršku u narodu. Isto je bilo i na Trgu Slavija, gde je za 16 časova bio zakazan centralni skup, a sam Trg i okolne ulice bile su prepune nekoliko sati pre početka protesta. Na najvećem protestnom skupu koji je u Srbiji ikada viđen, našlo se i mnogo Srbobranaca.    Neki od njih upisali su se u istoriju na najlepši način tako što su od Srbobrana do Beograda došli peške sa studentima. Članovi Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran su se dovezli
traktorima do pred samu Skupštinu, a nemali broj meštana Srbobrana, Turije i Nadalja došao je automobilima. Na sam dan protesta prvi su stigli Turijci i Srbobranci koji su, sa nekoliko automobila, put Beograda krenuli u 2 časa posle ponoći kako bi izbegli moguće blokade i zastoje na putu. U Beograd su stigli u ranim jutarnjim časovima, a rani dolazak bio je prilika za obilazak gradskih znamenitosti. „Atrakcija“ koja je poslednjih dana privukla veliku pažnju ne samo srpskih, već i svetskih medija, bio je čuveni Ćacilend u Pionirskom parku prekoputa Skupštine. Opasan sa dva reda traktora svoj doprinos Ćacijima su dali i traktori iz Srbobrana, zatim jedan red bodljikave žice i metalna ograda preko koje je namazana mašinska mast, te jednim kanalom u kojem je samo falila voda sa krokodilima, Ćacilend je privukao i pažnju portala bezcenzure.info.  Za naše čitaoce, posetili smo ovo mesto u kojem se, prema navodima režimskih medija, nalaze „studenti koji žele da uče“, i uverili se na licu mesta da je tamo studenata najmanje. A bilo je svega: sredovečnih muškaraca i žena, maloletnika, rijaliti učesnika, migranata, penzionera, zaposlenih u javnom sektoru, predsednika mesnih zajednica i opština, kao i veliki broj nepoznatih lica obučenih u crno, sa tzv. fantomkama na glavi! Unutar kampa užasan nered. Smeće na sve strane, uz nesnosan smrad koji se širio po celom parku i okolini. Svoje mesto u ovom „odabranom“ društvu zauzeli su i Srbobranci, koji će u skladu sa tim zauzeti i svoje mesto u istoriji.  

Slično njima obučen, sav u crnom sa crnim kačketom na glavi, urednik "Bezcenzure.info" se veoma lako ušetao u prostor omeđen ogradom i nesnosnim smradom. Sve je ličilo na zverinjak. Prolazeći kroz špalir specijalnih jedinica policije potrudio sam se da se fizički transformišem kako bih ličio na njih (spustio čelo, rasteglio ramena, uvukao glavu i skratio ruke) i tako neupadljiv uz sendvič ulaznicu došao do srbobranskih Ćacijevaca. Kad tamo pored cisterne sa vodom u krugu malih šatorčića sede plemenski poglavica Nos Koji Curi, njegov zamenik Razvezani Pupak, Ojedeni Lofas, Podguzna Muva i dvojica Daltonovih. Bilo ih je i više ali su ostali bili mudriji pa su se maskirali te ih nismo mogli prepoznati. 

Građani Srbije, predvođeni onim najvrednijim što imamo, a to su naši studenti – naša deca, pokazali su da ne odustaju, da straha više nema i da je konačno došlo vreme promena. Ovo je vreme kada se piše istorija, a svako od nas ima priliku da sam odabere kako će u istoriji biti zapisan. Što bi veliki Njegoš rekao: „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“.

Radi naših čitalaca Ćacilend smo posetili i nakon protesta. Kako Pionirski park izgleda dva dana kasnije možete pogledati iz priloženih fotografija. Ovo su posledice boravka lažnih studenata.      

      Ž.B. "Bezcenzure.info"

Prodavci magle, učesnici rijaliti programa, porno glumci, bivše i sadašnje prostitutke, lažni studenti sa blanko indeksima – sve se to skupilo u Ćacilendu, kako narod „od milošte“ naziva prostor koji je ova ekipa s koca i konopca okupirala i ogradila u Pionirskom parku u Beogradu. Svoje mesto, odnosno šatore u svojevrsnom logoru za partijske poslušnike, dobili su i ćaciji iz mesnog komiteta. Navikli da spavaju po stolovima u partijskim prostorijama, nije im bilo teško da pacovsku jazbinu, u kojoj poslednjih meseci provode i dane i noći, zamene šatorom u Ćacilendu. Štaviše, to im dođe kao ekskurzija! Pojedini poput Drvoseče, jedva su dočekali da vide kako je to biti student – iako imaju fakultetske diplome, pa čak i doktorate, oni zapravo nikada nisu studirali. Primer je Globus, taj je završio tri godine srednje škole a usput dok je švercovao krave skelom preko Tamiša završio i fakultet, a blizu je i doktorat. Kako su stekli diplome, uskoro će utvrditi nadležne institucije. Javni sektor prepun je takvih kadrova. Jedna od njih je i drugarica Plagijatorka, rukovodilac javne ustanove, koja zaštitu od krivičnog gonjenja zbog sumnjive diplome odrađuje izigravajući studentkinju u Pionirskom parku. Iz iste ustanove, u Ćacilend je otišla i Grlica, vrlo bliska „prijateljica“ druga Lugara. O prirodi njihovog prijateljstva nećemo pisati, zbog onih sa slabijim stomakom. Drug Lugar je inače bio zadužen za selekciju ćacija iz mesnog komiteta, pa je u Pionirskom parku završio i radnik pomoćnog osoblja jedne obrazovne ustanove, u koju ga je drug Lugar smestio uprkos tome što ovaj lojalista ne zna da zameni sijalicu, a kamoli da uradi nešto ozbiljnije. Koliko je zločest, stari bećar je pokazao kada je drugaricu Plagijatorku i pomenutog lojalistu smestio u isti šator u Ćacilendu – da uče zajedno, dabome. U odabranom društvu našle su se i drugarice Garava i Ljubičica, kadrovi Podbulog, poznate kao bespogovorni vojnici partije. Garava je u šatoru sa Drvosečom koji joj je inače nadređeni u firmi, spremaju ispit iz iste skripte. Za razliku od njih dvoje, Ljubičica je sama u šatoru. Praktična kakva je, ona je to okrenula u svoju korist – umesto knjiga, ponela je tarot! Naravno, tu je i kugla, za one solventnije ćacije. Kažu da je pred njenim šatorom najveći red, i da ne može da se odbrani od rijaliti zvezda koje žele da im baš ona predskaže budućnost. Pored ostalih, indeks je dobila i dugonoga Borka. Ona se čak najozbiljnije hvalila prijateljicama da je postala studentkinja, i da joj je partija obećala da će se iz Ćacilenda vratiti sa diplomom Ekonomskog fakulteta! U tome joj pamet svakako ne smeta. Elem, gde su šatori, hrana i piće, tu je i Žika Živac. Poučen pređašnjim iskustvom, ovaj deran je svoj šator u Ćacilendu razapeo tik pored mobilnog klozeta – što je sigurno, sigurno je! Uz Žiku je i nekoliko omladinaca, sitna boranija koja od škole ima veliki odmor, ali je za male pare spremna da statira u Pionirskom parku. Sve u svemu, oko 15 lojalista i lojalistkinja iz mesnog komiteta smešteno je u šatore koje im je obezbedio drug Lugar. Za struju ne moraju da brinu, drug Skeledžija je nabavio agregate a ako zatreba nabaviće i struju za džabe. Naftu za agregate je, naravno, obezbedio drug Petrol, uspešni trgovac naftnim derivatima. Svoj doprinos ovoj ekspediciji dala je i Tetka Đana. Pošto iz zdravstvenih razloga nije mogla poći na ovu ekskurziju (kažu da joj je nedavno pozlilo na sastanku mesnog komiteta), svakom ćaciju je donirala po jedan nakurnjak (hladne su noći) koji je svojeručno isplela, i suzom zalila. Namera joj je da svakom lično poklon uruči osim Lugaru. Njemu će naknadno pošto se u njegovom nakurnjaku baš nekako ovih dana mačka omacila. Tako opremljeni, drugovi i drugarice našli su se na pravom mestu u pravo vreme. Ne zna se koliko dugo će taj cirkus trajati, ali je ishod unapred poznat – pacovi će se vratiti u kanalizaciju iz koje su ispuzali, baš tamo gde pripadaju!

        Dopisnik iz Ćacilenda

Već 40 godina, krajem februara, na čuvenu turijsku Kobasicijadu slije se na hiljade posetilaca sa svih strana. Lepa tradicija kojom se svi Turijci s pravom ponose pronela je slavu Turije širom sveta, pa posetioci sa svih meridijana dolaze da vide to „čudo“ od kobasice koje svake godine postavi novi Ginisov rekord. Uz takmičenje u pravljenju kobasica, festivalski program svake godine je ispunjen i bogatim kulturno-umetničkim sadržajima, a oni koji žele da se opuste uz dobru hranu i svirku, mogu potražiti okrepljenje pod šatrama. Ni ova godina nije bila izuzetak po tom pitanju. Najveselije je, a gde bi drugo, bilo pod šatrom mesnog komiteta partije, gde su pristup imali samo odabrani. Oni (retki) trezni koji su se tu zatekli, pričaju da su dešavanja pod partijskom šatrom bila „čudo nad čudima“, zapretivši da zasene čak i samu manifestaciju. Poneseni atmosferom i zagrejani pićem, drugovi i drugarice funkcioneri mesnog komiteta, kao prava jagnjeća brigada dali su sebi oduška za sve pare – razume se, ne svoje. Vođeni devizom „kad je džabe, i sirće je slatko“, mnogi od njih preterali su sa konzumacijom, a najgore je prošao Žika Živac. Poznat kao ješan, a uz to ljubitelj dobre kapljice, siroti Žika nije uspeo da stigne do toaleta na vreme, pa se uneredio u pantalone! Iako on tvrdi da je Toi Toi bio daleko od VIP šatre pa siroma nije stigao, zli jezici kažu da nije ni pokušao da ode do toaleta, te da nije ni osetio kad se uneredio – osetili su drugi. Da drug Živac ne bude izolovan slučaj, potrudio se drug Vaćaroš. Sa dve flaše u ustima demonstrirao je nesvakidašnju tehniku pravljenja špricera – dok nije povratio posred stola. Svoj doprinos dale su i pojedine funkcionerke poput Bajke koja se umočala na zadnjem sedištu Goljinog auta (Golja se taman bio ponadao da će omastiti brk, kad ono moša, tj. moča), dok je drugarica Stanka imala više sreće. Stanka je malu nuždu (na zaprepašćenje prolaznika) obavila ispred šatora, pa je samim tim i drug Skeledžija, odnedavno stručnjak za besplatnu struju, imao više sreće nego Golja. U sitne sate odvezao se sa Stankom, da joj pokaže kako strujomer vrti po jeftinoj tarifi. Uzalud su, dakle, bila upozorenja druga Zdravka – partijsko veselje pretvorilo se u pravu bunga bunga žurku na kojoj bi i pokojni Silvio Berluskoni pozavideo! Fraulein Živka naročito se potrudila da atmosferu dovede do usijanja. Utegnuta u pantalone kroz koje su se providele tangice, sa dopola otkopčanom košuljom koja je otkrivala njene adute, poskakivala je u ritmu cajke izluđujući raspojasane drugove. Na kraju se odvezla u nepoznatom pravcu sa Sretom Štetom i drugom Đurom (a trojke su Đuro šta?). Pod maskom lažne razdraganosti, utehu u rakiji tražila je i ocvala Zumbula koja se trenutno nalazi „u raljama života“ – priča se da je nedavno pokušala da istupi iz mesnog komiteta, ali joj to nije dozvoljeno. Ni u ljubavi joj ne ide. Vremešni Jahač sa kojim je se baš dobro poznaje, odbija da se razvede. Ne mari, tu je i drug Sima Utešitelj, sa kojim je završila na kraju večeri. Elem, ima i onih koji se nisu tako bajno proveli. Jedan od njih je svakako Petrol, uspešni trgovac naftnim derivatima, koji je sve vreme bio pod budnim okom supruge. Zbog njegovih prethodnih aktivnosti i sklonosti švrljanju (kažu da je naročito bio odlepio za Kamilicom), pratila ga je čak i u Toi Toi, a nije ga ispuštala iz vida ni kada se fotografisao. Kao Alfred Hičkok koji se pojavio u svakom svom filmu makar nakratko, tako i Petrolova supruga izviruje iz pozadine na svakoj njegovoj fotografiji. Fešti je naravno prisustvovao i drug Pišta koji se ovog puta (samo)zadovoljio posmatranjem, nije se upuštao u akciju. Da li zbog kritika druga Zdravka, da li zato što je već „prešao igricu“ pa uživa u voajerizmu kao najvišem obliku seksualne satisfakcije, ili mu je, pak, gospođetina zavrnula ručicu, tek, vragolan nije mnogo akcijao na veselju. Drugu Pišti se inače ozbiljno drma presto u mesnom komitetu. Mnogo je onih koji bi rado zauzeli njegovo mesto, pa je i to jedan od mogućih razloga što se nije prepustio užitku. Uz drugove Petrola i Pištu, ni drug Slina se nije prepustio bahanalijama i nije se dugo zadržavao. Ne zato što je mnogo fini, ili se što se plaši kritike druga Zdravka (mada ima i toga), već zato što mora rano u krevet – ne da mu mama da ostaje budan do kasno. Ipak, najgori od sve dece bio je drug Lugar. Poznat po vulgarnim ispadima i po prostačkom „udvaranju“ ženama i devojkama kojima bi po godinama mogao biti otac, ovaj pijani „zavodnik“ je sa bezbedne udaljenosti, iz partijskog šatora, polurazgovetno dobacivao prolaznicama neprikladne komentare. Kraj veselja dočekao je spavajući preko stola. Na kraju ga je Drvoseča tako pijanog ubacio u gepek i odvezao kući. Po Melisu, čiji suprug Vaćaroš je na pola večeri napravio rigoleto posred stola pa su ga spakovali u krevet, Drvoseča se vratio posle, kad je istovario Lugara. Nju nije odvezao kući. Gde su se odvezli, znaju njih dvoje. A zna i drug Zdravko.

Šta li će na sve ovo reći Centralni komitet, i da li će drug Zdravko preduzeti još neke mere osim verbalnih opomena, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno i što je očigledno, jeste to da su drugovi i drugarice odavno prekardašili, i da se nikakvim merama ni opomenama druga Zdravka, novi raspadi brakova, kao ni raspad mesnog komiteta – više ne mogu zaustaviti!
         

             Turinski Brica

Još jedan veliki protestni skup održan je u Srbobranu. Na poziv poljoprivrednika, studenata i srednjoškolaca, preko 2000 građana Srbobrana, Turije i Nadalja, ujedinilo se u znak podrške studentskim zahtevima. Počelo je protestnom šetnjom od Turije do Srbobrana, gde je potom usledila jednočasovna
blokada raskrsnice Karađorđeve i ulice Svetog Save. Nakon blokade raskrsnice, reka slobodnih ljudi, uz 20-ak traktora krenula je u protestnu šetnju ulicama Srbobrana. Krenulo se od pošte, ulicom Svetog Save, zatim ulicom Braće Jugović do ulice Nikole Tesle, a potom Karađorđevom ponovo do ulice Svetog Save, gde je na Trgu slobode održan petnaestominutni pomen žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom šetnje građani su poslali poruke podrške studentima, a naročito svojim sugrađanima kojima su prethodnih dana upućivane stravične pretnje. Prema rečima prisutnih ovo je bio najveći skup ikada održan u Srbobranu, a kao što je bio slučaj prethodnih nedelja, i ovog puta sve je proteklo u najboljem redu uz sjajnu organizaciju studenata i poljoprivrednika. Policija je svoj deo posla uradila profesionalno, sve vreme regulišući saobraćaj i obezbeđujući kolonu.    

      "Bezcenzure.info"

U Srbobranu 1.marta po naredbi SNS sve je trebalo biti tajna. Organizovati stranačku tribinu SNS, sakriti dolazak njihovog predsednika Miloša Vučevića, pozvati na skup samo odabrane članove kako im ne bi iskočio nekakav Miloje Sarić iz Rasinskog okruga... Bio je partijski zadatak koji je poveren Debeljačkom Radivoju i njegovom imenjaku Paroškom. Za ovo nisu smeli da saznaju slobodnomisleći građani kako ne bi uprskali celu njihovu stvar. Da Debeljački i Paroški nisu dorasli zadatku sami su saznali jedan sat pre dolaska ražalovanog premijera i predsednika SNS, kada su videli u kolikom broju se okupljaju građani koji su spremni da ukažu negostoprimstvo bivšem premijeru. Za razliku od njh dvojice predsednik Vučević se obradovao još u službenom vozilu "Audi" dok je silazio sa mosta ka Pozorištancetu. Da će ga toliki broj simpatizera dočekati ispred Pozorištanca tome se od Srbobranaca nije nadao. Međutim, šok je vrlo brzo usledio uvidevši da sav taj narod ispred Pozorištanceta je zapravo "odbor za doček" koji mu je uz gromoglasno zviždanje i skandiranje "Ruke su vam krvave" poručio da napusti Srbobran, i da je nepoželjan. Audi je na trenutak zastao u nameri da Vučević izađe iz vozila i uđe na glavna ulazna vrata ali su merodavni u vozilu procenili da je bezbednije da vozilo nastavi kretanje, tako da malo ko zna kako je i na koji način predsednik SNS ušao u Pozorištance. Šta se u samoj sali dešavalo niko ne zna. Građani koji su ostali ispred sale su pravili toliku buku da čak i ovi "odabrani" koji su u salu ušli ništa od buke nisu čuli. Više je građana bilo ispred Pozorištanceta nego što ih je bilo u njemu.   Po završetku planiranog stranačkog skupa rodio se novi problem - kako iz sale predsednik da izađe i Srbobran što pre da zaboravi ? Usledila je u narodu rečeno "bežanija" naprednjačkog rukovodstva u pravcu samo njima znane lokacije na kojoj ih je čekalo službeno vozilo. Ovog puta izostala im je draga izrežirana komunikacija sa narodom. Nepoženjne goste je ispratio Radivoj Paroški, šantajući i zastajkujući ali je izdržao nekako. Ostalo društvo iz Pozorištanceta je samo pogledom ispratilo gosta i ostali su u brizi šta li će ih snaći u narednom periodu zbog ove bruke i sramote. Utisak je da je predsednik SNS bukvalno pobegao iz sredine u kojoj su sigurno izgubili svaku podršku građana.  

Da Srbobran na žalost ne zaostaje od drugih sredina po pitanju nasilja napredno orijentisanih građana prema učenici gimnazije i NAŠOJ deci dokazao je i otac opštinske prosvetne inspektorke koja je inače i poznata po susednim opštinama kao neko ko se često viđa i ističe u verbalnom vređanju mirnih demonstranata. Da "iver ne pada daleko od klade" dokazuje i primer njenog oca koji kidiše na tuđe dete. Sreća je da je na vreme u pomoć pristigla i policija koja je sprečila kulminaciju nasilja, a kako je to izgledalo pogledajte ovde ...Napad na studentkinju

Već danas 2.marta (nedelja) u ranim jutarnjim satima usledila je kazna. Kompletno opštinsko rukovodstvo SNS je moralo izaći na pijacu kako bi hitno poradilo na reklamiranju i promociji stranke. To se lako može podvesti pod kažnjavanje državnog rukovodstva prema srbobranskoj SNS partijskoj ćeliji zbog javašluka i nerada koji je juče predstavljen, kako predsedniku Vučeviću tako i svim medijima sa državnom frekvencom, koji su ovu sramotu juče objavili.

Ako se podsetimo da je samo pre par nedelja unazad SNS u Srbobranu bio toliko silan i bahat da je opkoljavao i vređao ljude koji su u petnaestominutnom pomenu izrazili žalost prema poginulima u Novom Sadu, a danas je problem zaigrao ispod njihovog prozora. Nismo mogli pomisliti da će svoje mitinge u tajnosti organizovati i da će malu salu Pozorištanceta u Srbobranu morati popunjavati sa stanovnicima okolnih opština. Zbog ovakvih kadrova kao što srbobranski SNS ima bojim se da će bivši premijer Vučević morati podneti ostavku i na članstvo u partiji.

     Ž.B. "Bezcenzure.info"

Proteklih dana putem društvenih mreža upućen je javni poziv za sve poljoprivrednike i građane naše opštine da dana 18.02.2025.godine u 19 časova prisustvuju osnivačkoj Skupštini Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran - UPOS. Sastanak se održao u Velikoj sali opštine Srbobran sa početkom u 19 časova i ono što se primetilo jeste da je skupštinska sala bila mala kako bi prihvatila sve zainteresovane. Ovo Udruženje je zamišljeno kao nevladino i neprofitno, i ono bi zastupalo interese poljoprivrednika pred organima države i njenim institucijama. Osnivačka Skupština je po svemu sudeći odlično organizovana od strane inicijativnog odbora koje je brojalo dvatesetak poljoprivrednika opštine Srbobran, a koji su u toku sednice imenovali i radno predsedništvo u čijem su sastavu bili zemljoradnici : Slavko Dunđerski, Dragan Kurjački i Siniša Šeguljev, dok je za predsedavajućeg ovog puta izabran Dejan Radovanović. (predsedavajući Dejan Radovanović)

Na predlog radnog prerdsedništva predložen je sledeći dnevni red koji je jednoglasno usvojen:

1. Izbor radnog predsedništva

2. Odluka o usvajanju statuta Udruženja i uslovnom nazivu Udruženja

3. Izbor predsedavajućeg skupštine

4. Izbor predsednika udruženja

5. Izbor sekretara udruženja

6. Imenovanje zastupnika i potpisnika u udruženju kao i način potpisivanja u depo kartonima poslovne banke

7. Izbor 10 članova upravnog odbora

8. Izbor 3 člana i 1 zamenika disciplinske komisije

9. Izbor 3 člana i 1 zamenika nadzornog odbora

10. Odluka o visini članarine za 2025.godinu

11. Razno

Pristupilo se raspravi po tačkama dnevnog reda i odluke koje su donesene prenosimo vam uz pomoć i zahvalnost sekretara udruženja "UPOS" gospodina Dragana Kurjačkog.

Kao što smo već istakli nakon izbora radnog predsedništva i predsedavajućeg izborne Skupštine, usvojen je Statut Udruženja. Na predlog predsednika Skupštine a od strane svih prisutnih za predsednika Udruženja je izabran Petar Radić, dok je za sekretara izabran Dragan Kurjački. Za članove Upravnog odbora udruženja izabrani su:

Milan Debeljački (Nadalj)

Miodrag Andrić (Nadalj)

Miodrag Trifunović (Turija)

Jovan Tatić (Turija)

Siniša Šeguljev (Srbobran)

Slavko Dunđerski (Srbobran)

Lazar Paroški (Srbobran)

Dragan Belić (Srbobran)

Ferenc Fišteš (Srbobran)

Erika Kusli (Srbobran)

Za članove i zam. člana disciplinske komisije izabrani su Dejan Gajinović, Saša Atanackov, Miroslav Simin i Atila Fodor, dok su za članove nadzornog odbora izabrani Saša Pivnički, Svetislav Preradov, Borislav Jocić i Igor Pivnički. Ono što je ukrasilo proceduralnu formalnost konstitutivne Skupštine jeste i prisustvo Dragoslava Nastića, člana Samoinicijativne grupe mladih iz Srbobrana, koji se u ime organizacije mladih zahvalio poljoprivrednicima opštine Srbobran što su uzeli učešće u studentskim protestima i tako podržali mlade i studente u njihovim zahtevima upućenim Vladi Republike Srbije. Konstitutivna sednica udruženja UPOS je završena uz vidno zadovoljstvo svih prisutnih a nama je ostalo da im poželimo srećan rad.

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Završena je i treća protestna šetnja kroz Srbobran na kojoj se ponovo tražila odgovornost za pogibiju 15 ljudi. U organizaciji studenata đaci, studenti, poljoprivrednici, građani... Svi su danas po treći put stali u istu kolonu u znak protesta na muk odgovornih. Podsećanja radi u Srbiji kao i u Srbobranu se podiglo, i staro i mlado, da izraze svoj očaj zbog neispunjenja zahteva studenata, a u vezi korupcije koja je rezultirala padom nastrešnice u Novom Sadu. Zahtevi studenata su više od tri meseca jasno izraženi a vlast se svo to vreme pravi gluva, i ćuti. Studentski zahtevi su :

- Objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.

- Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima.

- Podnošenje kriv. prijave od strane MUP-a nadležnom tužilaštvu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore.

- Momentalna potvrda identiteta gore navedenih lica.

- Povećanje izdvajanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto.

Dragana Jojkić maturantkinja Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" Srbobran, je pre početka svog obraćanja saopštila prisutnima da se planirana ruta za šetnju koja je bila najavljena u pravcu Vašarišta odlaže iz bezbednosnih razloga, i da će se ova šetnja održati starim planom šetnje. Protestna kolona je i ovog puta posle petnaestominutne ćutnje krenula iz srbobranskog parka istom maršutom kao i ranije. Straha od vlasti više nema. Pretnje i ucene su bile SNS-u jedina poluga vlasti a danas smo svedoci kako su se građani tih strahova oslobodili. Oduševljenje građana na koje je kolona usput nailazila bilo je primetno na svakom koraku. Evo kako je to zabeleženo iz našeg ugla...                 

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Ne kaže se džabe da funkcija podiže libido. Moć je najveći afrodizijak. Otkad je postao baja u partiji, postao je i pravi lokalni Ištvan Fekete „Pišta“ – kao navedeni filmski junak, i on "oprema" koju stigne. Raspolućen između ljubavi prema ženama i ljubavi prema partiji, a ne mogavši da odluči šta mu je od ta dva preče, moderni drug Pišta došao je do solomonskog rešenja– švaleraće se sa ženama iz partije! Uvek uredno začešljan i doteran, mali rastom (ali tehničar), slatkorečivi Pišta lako je objasnio partijskim funkcionerkama da se ljubav prema partiji najbolje dokazuje u krevetu! Sve je krenulo glatko za druga Pištu. Partijske drugarice bile su više nego voljne da se povinuju partijskoj direktivi. Sad je trebalo izvršiti odabir funkcionerki koje će tu direktivu najbolje ispuniti. Najbolje mesto za selekciju bile su partijske ekskurzije za Pirot, Vranje, Niš, Leskovac i mnoga druga mesta. Pun autobus funkcionerki i aktivistkinja, a Pišta, vođa puta, šepuri se kao paun! Kako je koju ošacovao, tako ju je smestio u šarage, jer zna se – najbolja zabava u autobusu je uvek u šaragama. Tako su padale redom, nijedna mu se nije izmakla. Prva je fasovala Zumbula. Žena na položaju, razuzdana, a sklona egzibicionizmu – drug Pišta prosto nije mogao da odoli njenim čarima. Posle Zumbule, na red je došla Borka, ne tako visoko rangirana u partijskoj hijerarhiji, ali visoka rastom i dugonoga. Svakako, primamljiva za Pištu i uvek orna da ispuni zadatak koji partija stavi pred nju. Posle Borke, redom su padale , Živka, Mirka, Stanka, Ceca i Veca, a čak ni tetka Đani nije oprostio – kad joj je bilo teško, i njoj je pružio ruku spasa. Naposletku pade i Đula, gospođetina, i to preko Zumbule. Treba napomenuti da se glas o Pištinim sposobnostima proneo do inostranstva, pa se tako drugarica Živka čak vratila iz pečalbe, učlanila se u partiju i postala ugledna funkcionerka, samo zbog njega. I njoj se Pišta našao pri ruci. Ipak, veliki problem, ne za druga Pištu nego za partiju, predstavljalo je to što su drugarice iz šaraga udate. Tako, zahvaljujući aktivnostima živahnog druga Pište, počeše redom da pucaju brakovi, kako članica tako i partijskih funkcionerki (zli jezici kažu preko 40 brakova u zadnje dve godine). Opet je prva fasovala Zumbula – prvo je pukao njen brak. Ne mari, snašla se ona brzo, a tu je i drug Pišta, spreman da je povremeno uteši (kada drugi zanemoćaju). Od svih drugarica na visokom položaju koje su prošle njegov tretman, Đula mu je nekako najbliža srcu. Jedino nju vodi za ručicu – ostale samo odrađuje. Zahvaljujući sportskim dostignućima druga Pište, takav oblik ponašanja u partiji poprimio je razmere epidemije, pa se sada više ne zna ni ko koga, ni ko sa kim... Zbog toga se predlaže međuopštinska čak i regionalna saradnja, kako bi se rasteretili lokalni alfa mužjaci koji su na izmaku snaga. Čitajući sve ovo moglo bi se pogrešno zaključiti da je drug Pišta perjanica partijskog seksa. Međutim tu su i drug Šumar zadužen za nacionalnu ravnopravnost u tim i takvim odnosima. Akcenat se mora staviti i na druga Skeledžiju. Njemu je što se partijskog seksa tiče svejedno, zadužen je za suzbijanje starosne diskriminacije unutar partijskih redova, kao politikin zabavnik uključuje članstvo od 18 - 118 godina. One članice koje su bliže gornjoj granici koju je Skeledžija zacrtao svoju apatičnost prema "zabranjenoj temi" mogu nadoknaditi konspirativnim radom odnosno iscrtavanjem seksualnih simbola po neprijateljskim položajima. I imaju ljudi pravo. Zašto bi samo Pišti bilo lepo? Osim rasturanja brakova, to je dovelo i do osipanja članstva i toliko velikih razmirica u mesnom komitetu, da sada pola članova partije ne govore jedni sa drugima. Sokakom se šapuće da su se nedavno, zbog Živke gastarbajterke, Fića Golja i Deda Triša čak pohvatali za gušu! Borka je opet, od Ljubičice koja se bavi vradžbinama u vidu zanata (to joj je bila preporuka da je prime u partiju), tražila da pomoću crne magije privoli muža da joj se vrati. Vragolastog druga Pištu, međutim, sve to nimalo ne pogađa. Naime, nedavno mu je sinula još jedna genijalna ideja: organizovao je noćna dežurstva u partijskim prostorijama! Pod izgovorom da neprijatelji žele da oštete ili provale u partijske prostorije, naredio je da svake večeri po jedna funkcionerka i jedan funkcioner, zajedno provedu noć u partijskoj centrali. Ređaju se tako drugarice funkcionerke i drugovi funkcioneri jedni na drugima, u mraku iza svojih zamaskiranih stranačkih prozora kao da polažu ispit zrelosti dok vragolasti Pišta pravi raspored. I tako, zbog malih noćnih akrobacija uglednih drugova i drugarica pucaju brakovi, još više trpi partija. Dok „čuvaju“ prostorije od imaginarnih neprijatelja, ne shvataju da im je seks odavno postao partijski neprijatelj broj 1!

    Drug Zdravko

Priča se da su u poslednjih nekoliko dana dežurni lekari zabeležili mnogo veći broj poziva nego inače. Određene istaknute osobe na položajima, žalile su se na ubrzano disanje, zujanje u ušima, lupanje srca i nesanicu, a neki i na urinarnu inkontinenciju. Priča se i da su te zdravstvene tegobe jednim delom izazvane tekstovima koji su objavljeni na pojedinim portalima, ali su mnogo više posledica vremenske prognoze. Predviđaju se velike padavine, a njima kabanice poderane i kišobrani bušni, pa će da poliva sa svih strana. A mislili su da će večno biti sunčano i vedro! Ko bi se nadao da će dani radosti tako brzo proći? Govori se sokakom da su zbog toga i apotekari ovih dana na velikim mukama. Kako se priča, ne mogu da se odbrane od tih istaknutih osoba koje već danima dolaze da ištu lekove za smirenje. Siroti apotekari jedva su im objasnili da se ti lekovi nikome ne daju bez recepta, pa čak ni istaknutim osobama. Ali hajde vi sad objasnite jedinki za čijom fizionomijom vape frenolozi, koja nema završenu ni srednju školu a kupila je diplomu fakulteta pa sad kupuje i doktorat, da je moguće da kupi doktorsku titulu, a da lek bez recepta ne može da kupi! Ili objasnite personi da, ako je funkcioner partije na vlasti, to ipak ne znači da može da prepiše sama sebi recepte za lekove. Nedovoljno pametni i nedovoljno sposobni da se pošteno odškoluju, ali dovoljno glupi i dovoljno sposobni za svaku vrstu prevare da bi se domogli položaja za koje sada strepe, “majmuni su ušli u tenak” i napravili katastrofu! Treba ih razumeti, nije im lako. Navikli da za njih zakoni ne važe, da mogu da kupe sve, od diplome do firmirane odeće, teško se nose sa klimatskim promenama. Ima jedan primer koji donekle oslikava ono što će ih tek snaći, tj. kako to izgleda kada se sjaše s konja na magarca. Jedan čovek, VKV majstor, bio je šef radionice u jednom velikom kombinatu. Maltretirao je one kojima je bio nadređen, pa je zbog represije prema kolegama prebačen na radno mesto perača mašinskog parka. Nesrećnika je to toliko pogodilo da se razboleo od depresije. Godinu i po dana je dva puta nedeljno išao na seanse kod psihijatra, ali se barem izlečio. Za prethodno pomenute meteoropate, da im je IQ makar malo veći od broja cipela, navedeni slučaj mogao je da posluži kao nauk da se časkom stigne od represije do depresije. Njihovo lečenje, međutim, neće ići ni približno lako. Bolest od koje boluju “majmuni koji su ušli u tenak”, još uvek nije uvedena u šifrarnik F dijagnoza. I nema tih apoteka, lekova, ni psihijatara, koji im mogu pomoći. Ni Sigmund Frojd im ne bi pomogao. Umesto što beg od realnosti traže u alkoholu i lekovima za smirenje (a možda i u praškastoj materiji, ko zna?), za njih bi najbolje bilo da počnu polako da štirkaju prugasta odela. Pored onih sa lažnim diplomama, ima i onih koji su svoje diplome stekli pošteno. No, to ih ne sprečava da svojim ponašanjem kaljaju kako svoj lični, tako i ugled profesija kojima se bave, kao i ustanova kojima rukovode. Jedna od takvih je i osoba koja je, pored toga što je zaposlila osobu sa srednjom školom na radno mesto za koje je potreban završen fakultet, protivzakonito prvo pokušala da otpusti, a zatim pretnjama i prisilom da iznudi otkaze stručnih i poštenih kadrova. Za pomenutu osobu se priča da noći provodi čuvajući prostorije koje se nalaze, gle čuda, tik pored apoteke. Priča se da je taj zadatak prvo ponuđen jednom pulinu, ali je pulin to sa gnušanjem odbio – bilo mu je ispod časti. Za razliku od pomenute, pulin drži do sebe. U prostorije o kojima je reč, ni psi lutalice više ne žele da zalaze. Još samo poneki “lojalista”, a i njih je sve manje.

     Zertirner