„Kuća gori, temelji se ljuljaju, sve se ruši, a gospoda krenula na piknik!“ – ovom čuvenom replikom koju Bata Živojinović, u ulozi četničkog oficira, izgovara u još čuvenijoj seriji „Otpisani“, moglo bi se opisati stanje u redovima srbobranskih naprednjaka ovih dana. Nesvesni da su upravo to –OTPISANI, da je kraj sve bliže, iako karakterno slični pacovima (a pojedinci i po fizionomiji), još uvek ne napuštaju brod koji tone. Ne zato što su hrabri, ili verni svom kerovođi (naprotiv, pojedinci imaju sve osobine pasa, izuzev vernosti), nego zato što im intelekt nikada nije bio jača strana – ne mogu da shvate da se nalaze na Titaniku. Oni malo (ali samo malo) pametniji, još uvek pokušavaju da uskoče u čamac za spasavanje, pa sada pokušavaju da se operu od svojih nepočinstava, time što na društvenim mrežama objavljuju poruke podrške studentskim protestima. Kasno, džaba ste „krečili“ svoje fejsbuk zidove, prljavština izbija ispod –svi ste ZAPISANI. No, da se vratimo na one prve, koji su svakako brojniji. Zaneseni mišlju da će žurka večno trajati, u očajničkom pokušaju da sačuvaju pozicije na kojima se nalaze i da se spasu od krivičnog gonjenja, pojačavaju represiju. U ustanovama koje su zaposeli pa gazduju njima kao da im je to tata ostavio, prete otkazima slobodnomislećim i čestitim ljudima. Oni koji su se najviše uprljali, u tome posebno (na)prednjače. Naročito se u tome ističe osoba za koju postoji više nego osnovana sumnja da je plagirala diplomski rad – ne tvrdim da jeste, ali to će nadležne institucije u oslobođenoj Srbiji uskoro utvrditi – kako bi došla na čelo ustanove na kojoj se nalazi. O kakvoj se osobi radi, lako je zaključiti na osnovu njenog rada, ne samo diplomskog, nego celokupnog dosadašnjeg rada u ustanovi kojom vedri i oblači. Nakon otkaza koje je bez milosti uručila majkama maloletne dece, te čoveku koji je u ustanovi kojom ta osoba rukovodi radio duže od dve decenije, sada otkazima preti zaposlenima čija deca podržavaju studentske proteste. Pomenuta osoba ne štedi ni svoje stranačke kolege, da ne kažem saučesnike, od kojih mnogi jedva čekaju da joj vide leđa jer ih redovno postrojava i riba kako su nedovoljno poslušni. Neki od tih koji su pomenutoj osobi redovno na tapetu, počeli su da popuštaju. Tako je, na primer, jednoj osobi koju je stranka dovela na čelo (nekada) ugledne i vrlo značajne ustanove, osim živaca, počela da popušta i bešika. Da li zbog starih navika kojih se teško rešiti, ili zbog straha što dolazi vreme svođenja računa, tek, pomenuta osoba, poznata i po lascivnom nadimku (nomen est omen, rekli bi stari Latini), pronađena je jednom prilikom kako spava na podu toaleta jednog ugostiteljskog objekta – mrtva pijana i umočana. Jedna druga osoba, čiji je posao da kontroliše rad osoba poput one poznate po lascivnom nadimku, poznata je po istom takvom oblačenju i slobodnom ponašanju. Veći problem, međutim, od lascivnog oblačenja i ponašanja te osobe, predstavlja činjenica da se ona nalazi na radnom mest na koje je postavljena u suprotnosti sa zakonom, i da svoj položaj koristi da preti i maltretira zaposlene u ustanovama koje „nadzire“. No, svemu dođe kraj, pa i naprednjačkom piru. Stotine hiljada slobodnomislećih građana marširaju Srbijom, a ustao je i slobodni Srbobran! Miševi koji idu po kućama srbobranskih domaćina, prete im i ucenjuju, isti oni koji krišom snimaju hrabre Srbobrance i njihovu decu, uhode opozicione aktiviste po selu, ili naglas vređaju ljude koji u tišini daju pomen žrtvama pada nadstrešnice, uskoro će da potraže rupe u koje će pokušati da se sakriju. Neće im uspeti. Ima i onih koji će potrčati mami pod skute, ne bi im bio prvi put da to čine. To su one krupne zverke kojima, čim neko podvikne na njih da su nesposobni, okice zasuze, a uši im se zacrvene. Onda mama (od milošte zvana Avon dama) mora da reaguje, da reši stvar. Majčinska ljubav je čudo, ali ne može zaštititi od sprovođenja zakona. Oslobođenje je počelo, nazad više nema, pravda će doći po svoje! Žurka je gotova, uskoro dolazi konobar da naplati ceh! Vi znate šta ste imali, i koliko treba da platite. Mnogo ste ljudi ojadili, mnogima uzeli hleb iz usta, mnogima se zamerili... Moram vam priznati da seirim! Pošto pretpostavljam da ne razumete šta to znači, prevešću vam: uživam dok vas gledam kako se batrgate i valjate u sopstvenom blatu. Nemci bi to nazvali "schadenfreude". Siguran sam da znate da nisam jedini. Kako god, zaslužili ste!

    Živan Negrišorac

U organizaciji drugog protestnog skupa, juče su u Srbobranu učestvovali studenti i poljoprivrednici iz naše opštine dok su im podšku dali preko hiljadu nezadovoljnih građana, što je zasigurno najveći skup u novijoj istoriji našeg mesta. Stariji naši sugrađani se nisu stideli da kažu da je po brojnosti prisutnih ovaj skup prevazišao i na daleko čuvenu srbobransku slavu Petrovdan. Udruženim snagama studenti i paori su upriličili sjajan defile ulicama Srbobrana sa kojeg je poručeno da su studenti, naša deca, budućnost ove zemlje i da ćemo ih u svakom slučaju podržati do ispunjenja svih njihovih zahteva. Studentkinja Teodora Momčilović posle uvodnog govora pozvala je sve prisutne na petnaestominutnu ćutnju u znak odavanja počasti za sve nastradale pod novosadskom nadstrešnicom, a potom se krenulo u protestnu šetnju. Srbobranski park je bio mali da bi primio sve one koji su želeli da prisustvuju ovoj komemoraciji tako da se protestna kolona formirala delom iz parka a drugim delom iz sporednih ulica oko Trga slobode. Moglo se primetiti da je ovaj skup od strane studenata bio vrhunski organizovan a podrška poljoprivrednika je bila savršeno koordinisana. Kako je sve to izgledalo pokušaćemo da vam dočaramo putem fotografija koje smo tom prilikom zabeležili...                     

     Ž.B. "Bezcenzure.info"

Podsećanja radi, pre nekoliko dana studenti su napravili performans tokom Svetosavske akademije u Matici srpskoj i prekinuli svečanost na način da su pokušali da odrecituju pesmu "Sričem pesmu" (objavljena u časopisu Polja, 1981.god.) i to onu istu koju je napisao predsednik Matice srpske prof. Dragan Stanić. Studenti su tom prilikom putem fizičkog obezbedjenja bili odstranjeni sa Svetosavske svečanosti uz salvu kritike od strane autora pesme i domaćina skupa prof. Stanića. Autorski tekst predsednika Matice srpske u vidu otvorenog pisma studentima u blokadi, a koji je izazvao burnu reakciju gradjanskog dela javnosti možete pročitati ovde...Otvoreno pismo studentima

Mislim da je neophodno napomenuti da je cenjeni profesor Stanić, predsednik Matice srpske, koji se danas ogradjuje od studenata "buntovnika", pod pesničkim imenom Ivan Negrišorac dobio Lenkin prsten 2019. godine. Gospodin Stanić je bio veliki prijatelj sa pokojnim Milanom Dundjerskim, čak su i zajedno došli na ideju o pokretanju LENKINOG PRSTENA. Pitam vas profesore šta mislite na kojoj bi strani danas bio Milan i šta bi vam odgovorio na ovo pismo ? Zbog neizdrža koji ste u meni izazvali osećam potrebu da vam se obratim u vidu reakcije na vaše otvoreno pismo.

Reakcija na pismo predsednika Matice srpske :
Poštovani profesore,
Uvaženi predsedniče Matice srpske, cenjeni pesniče, Vi koji po mom mišljenju sada podržavate politiku manjinske Srbije, (i sve to dok se nalazite na čelu jedne od najuglednijih srpskih institucija),
Sa mnogo više gorčine i više nelagode nego što ste je Vi osećali dok ste se obraćali bivšim i sadašnjim studentima Filozofskog fakulteta, pročitao sam Vaše pismo.
Kažete, najteže Vam pada da ih oslovite sa „poštovani/e“, a da ne osetite nelagodu u želucu.
Da li Vam teško pada kada studentkinje bivaju gažene i prebijane? Da li zbog toga osećate nelagodu u želucu? Pitanja su retorska, ne morate na njih odgovarati. Sa istom rafiniranošću sa kojom ste, kažete, na svojim predavanjima razgovarali o lirskoj supstanci poezije, spremni ste da razgovarate i o doživljajima koji su studente pokrenuli na sve ono što poslednjih meseci čine – ton Vašeg obraćanja navodi na suprotan zaključak. Pišete o tome kako ste, kao student, putovali Evropom i Afrikom. Da, Vi ste u mladosti putovali da biste upoznali druge kulture i narode. Patetiku kojom opisujete svoj pesnički asketizam neću komentarisati, samo ću Vas obavestiti da hiljade svršenih ili aktivnih studenata svake godine napusti ovu zemlju, jer u njoj ne može da ostvari ni najosnovnija prava. Rekli ste da u Vama nema nikakvih identiteskih sukoba, pa se pitam: da li to iz Vas govori Ivan Negrišorac ili Dragan Stanić? Šta bi mladi pesnik Negrišorac rekao na uvrede kojima prof. dr Dragan Stanić optužuje studente da su okupirali fakultet i počinili nasilje nad tom ustanovom i njenim profesorima? Pitali ste studente: da li ste spremni da se vratite normalnom životu i predavanjima? Pa da Vas pitam: šta je za Vas „normalan život“? Ako je normalno da nam bezakonici (čiju stranu držite) gaze i prebijaju decu po ulicama, da niko ne odgovara za smrt 15 ljudi pod nadstrešnicom i da institucije u ovoj zemlji ne funkcionišu – odgovor svakog čestitog pojedinca na Vaše pitanje bio bi „ne“! Pitali ste studente da li se stide ili ponose, pa ste ih pozvali na čestiti čin autorefleksije, kako bi doneli pravu odluku i spasili dušu svoju. Studenti su to već učinili. Pravu odluku su doneli u pravom trenutku, i od nje ne odustaju. U tome imaju podršku svakog poštenog i moralnog čoveka u Srbiji. Ukoliko ste i Vi još uvek sposobni da obavite čestiti čin autorefleksije, bićete u stanju da samom sebi odgovorite na pitanje: stidite li se što danas niste uz studente?
Uveren da bi Ivan Negrišorac danas bio na pravoj strani, nadam se da će i prof. dr Dragan Stanić imati dovoljno intelektualnog poštenja da stane uz svoje kolege i studente.

    "Bezcenzure.info"

Miran protestni skup je i danas održan od strane gradjana Srbobrana kao vid podrške profesorima i djacima srbobranske gimnazije. Petnaestominutnom tišinom odat je pomen nastradalima u Novom Sadu, a potom se prisutnima obratila profesorka ove škole Slavica Filipović, koja se zahvalila prisutnima na ukazanoj podršci i hrabrom činu koji su iskazali svojim dolaskom.Kao što je i bilo i očekivano, odziv na skup je bio izuzetno dobar i iz toga razloga najavljena je protestna šetnja za nedelju 02.02.2025. Današnji skup su upotpunili i poljoprivrednici iz Srbobrana koji su dovezli traktor ispred gimnazije na kom je pisala poruka podrške prosvetarima. Gradjani i paori Srbobrana, okupiće se u 17 časova u parku u Srbobranu.Kako je današnji protestni skup izgledao u pravom prolećnom danu možete videti na fotografijama koje smo dobili od učesnika protesta kojima se ovim putem "Bezcenzure.info" zahvaljuje.  

       T.M. "Bezcenzure.info"

Srbobran je i ove nedelje pokazao da je "budan"!. U organizaciji učenika i profesora Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" Srbobran, dana 24.01.2025. godine održan je miran protestni skup ispred srbobranske gimnazije. U prepodnevnim časovima, na platou ispred škole, okupili su se gradjani, njih oko trista, kako bi pružili podršku, ovog puta profesorima i djacima. Medju njima su bili roditelji, deca, ali i bivši učenici srbobranske gimnazije. Nakon što je odzvonilo školsko zvono za odmor, skupu su se pridružili djaci i profesori ove škole. Usledio je petnaestominutni pomen žrtvama novosadske nadstrešnice. Gradjani su sa sobom poneli razne transparente. Prisutni su i na ovom skupu poručili da je ovo vanstranački skup i da je ovo skup podrške, kako profesorima i učenicima gimnazije, tako i studentima širom Srbije. Moglo se čuti da je medju srbobrancima prisutna ogromna energija za nastavak dalje, što znači da će se nesumnjivo nastaviti sa mirnim uličnim protestima do ispunjenja svih studentskih zahteva.

     T.M. "Bezcenzure.info"

U 11.30 časova na prostoru parka u Srbobranu, danas 18.januara održan je protestni skup u organizaciji srbobranskih srednjoškolaca i studenata pod naslovom "Srbobran se budi". Protest se u mnogo čemu razlikovao od svi dosadašnjih. Ovaj protest su vodila naša deca. Oni su pričali, recitovali, kritikovali a mi stariji slušali. Centralni deo parka je bio obeležen transparentima koji su najavljivali teme koje su ovih dana uznemirile celokupnu javnost Srbije, a to je korupcija, kriminal, kršenje ustava, podmitljivo pravosudje... Prisutne je pozdravila studentkinja novinarstva i žurnalistike Teodora Momčilović koja je kao organizator protestnog okupljanja pročitala saopštenje profesorke srpskog jezika i književnosti Slavice Filipović. Tekst saopštenja u vidu ličnog stava naše profesorke objavili smo u prethodnom tekstu našeg portala "Bezcenzure.info" pod naslovom "Dok ima sumraka biće i svanuća", od 17.01.2025.godine. Kao neko ko je preuzeo inicijativu same današnje organizacije, Teodora ocenjuje današnji skup kao veoma uspešan. " Pored toga što sam ponosna na sebe ponosna sam na svakog pojedinca koji je danas uzeo učešće na ovom dogadjaju i ovom prilikom želim svima da se zahvalim. Planovi za naredni period postoje ali ovom prilikom ne bih o tome da izlazim u javnost dok za to ne dodje vreme. Želim da istaknem da je skup zamišljen kao strogo gradjanski, studentski, djački i trudićemo se da tako i ostane. Pomoć je naravno pristizala sa raznih strana ali organizacija i samo učešće govornika mora biti vanstranačko. Ističem da podržavomo sve djačke i studentske proteste širom Srbije i želimo da im pružimo svaku pomoć u meri u kojoj to možemo. Ističem da je uspostavljena bliska saradnja sa studentima iz okruženja: Vrbasa, Bečeja, Novog Sada i Beograda, od kojih sam dobila ogromnu pomoć i podršku za ovaj skup. Zahvalila bih se i našim starijim sugradjanima koji su ovom prilikom osetili potrebu da svojim prisustvom podrže naše aktivnosti. Mi ćemo u svojim namerama istrajati zato što smo ovde što to želimo, a ne zato što moramo ". ( Teodora Momčilović i Mihajlo Mrkšić )

Drugi govornik na protestnom skupu je bio Mihajlo Mrkšić, učenik Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" iz Srbobrana. Mihajlo je poručio : " Danas su se okupili mladi, srednjoškolci, studenti, ljudi željni promena na bolje, da kažu "NE" sistemu koji nas gazi i tlači, radi sopstvene koristi. Stariji nam govore kako živimo u zemlji u kojoj se poštuju zakoni, u kojoj se obrazovanje vrednuje i podstiče, u kojoj se naporan trud i rad ceni. Medjutim, zakoni se poštuju, samo u situacijama kada nekom "od gore" to godi. Obrazovanje se ceni samo ako je u pitanju privatni fakultet nečijeg prijatelja, kuma, brata. Rad i trud se cene samo ako je neko uporan u ugnjetavanju, diskriminaciji i nasilju. Imajući ovo u vidu, da li možemo da se čudimo kada vidimo porast nasilja u školama, ginekološko - akušerskim ustanovama, na ulici... Koliko još nadstrešnica treba da padne da bi se našli odgovorni za ovakve tragedije ? Ovaj nedostatak odgovornosti i tragedija nisu nesrećan slučaj, oni su prikaz same vlasti i sistema. Mi zajednički možemo menjati svet. Kada se udružimo, mi smo sila koja razbija zidove nepravde i gradi put ka boljoj budućnosti. Verujem u pravdu, istinu i dostojanstvo. Zajedno smo snaga koja menja stvari. Ovo je naša borba, i zajedno ćemo pobediti ".

U nastavku protesta Mihajlo je pročitao stihove pesme koje je napisao prosvetni radnik iz Srbobrana...

 U srcu mladih danas plamen sja

pravde, znanja i obrazovanja.

Jednakost traže, da budu svoji.

Bez stida i srama u tišini

srušiće zidove nepravde ove,

podržati nastavnike koji i danas uz njih stoje.

Naučismo ih pravda šta je, kako je teško buntovan biti,

kako se država rečima brani i kako sloboda zna da boli.

                *

Sve manje ih boli kada su svoji,

Kada im misli slobodno teku

Kad smeju reći ono što žele

ono što znaju i ono što hoće.

               *

Dok oni traže istinu skrivenu

Nastavnik mudro sa njima stoji

Korak po korak istina se radja

Nastavnici i učenici - večiti buntovnici.

               *

ZAJEDNO HODE, SUDBINU KROJE

NASTAVNIK I UČENIK - ZA PRAVDU SE BORE.

Nakon pročitanih stihova održan je petnaestominutni pomen tragično nastradalima u Novom Sadu a potom se krenulo u protestnu šetnju ulicama Srbobrana.

        Ž.B. "Bezcenzure.info"

Povodom najavljenog protestnog skupa redakcija "Bezcenzure.info" primila je saopštenje u vidu ličnog stava profesorke srpskog jezika i književnosti gospodje Slavice Filipović koje objavljujemo, a ujedno želimo i da se zahvalimo na poverenju koje nam je ukazala. 

Stav profesorke Slavice Filipović prenosimo u celini... Sedim, trčim, koračam, tražim... Danima. Od 3.maja prošle godine nema smirenja. Iščekivanje da ćemo se probuditi. 4.maj. Ponovo pucanje u mladost. Ne budimo se. 1.11.2024. moj Novi Sad. 15 ubijenih prilikom pada rekonstruisane nadstrešnice i dva zauvek uništena života. Koliko imamo mladosti da je teramo u strane zemlje i da je ubijamo ? Mi, država sa prosečnom starošću od 44 godine ? 

Zločini se ređaju : 5.novembar - tuku studente Akademije dramskih umetnosti. U proteklih nedelju dana tuku studente Pravnog, na haubu bacaju Sonju. Koliko dece još imamo da ih teramo, gazimo, da im pretimo, saslušavamo, ucenjujemo ? Dokle zamena teza da je delovanje studenata političko u zemlji u kojoj je sve stranačko ? Šta nije u redu sa zahtevom - uhapsite odgovorne ??? Mi živimo u travestiji, izokrenutoj stvarnosti, iza ogledala. Nenormalno je normalno, nemoralno je moralno, poslušnost je vrlina a kritičko mišljenje mana. Zato što smo iza ogledala, ne možemo se pogledati. Ali nam pokazuju put mladi nad kojim se režim tako zlokobno nadvija. Negde se pojaviše ta pametna i moralna, časna i rodoljubiva deca. Da pitaju - dokle, zašto, ko je odgovoran ? Deca i mladi su najosetljiviji na nepravdu. Mi, odrasli, smo se isuviše uprljali. Većini je krvav obraz, mnogima ruke. Ovo je odsudni trenutak. Lavina je počela. Deca su zapalila sveću u mraku. Na nama je da upalimo još milione takvih i osvetlimo mrak. Jer, dok ima sumraka, biće i svanuća. Beskrajno zahvalna na vama, ljudima koji se ne prodaju, koji brane svoju budućnost - decu i domovinu na najdostojanstveniji mogući način. Sa željom da se krivci što pre privedu pravdi i da duše Komar Nemanje (2007) iz Stepanovićeva, Ruman Andjele (2004) iz Stare Pazove, Firić Djordja (1971) iz Kovilja, Firić Valentine (2014) iz Kovilja, Firić Sare (2018) iz Kovilja, Adamović Milice (2008) iz Kaća, Karanović Mileve (1948) iz Kaća, Arbutina Ćirić (1989) iz Kaća, Hrka Stefana (1997) iz Beograda, Milosavljević Miloša (2003) iz Knićanina, Švonja Djura (1947) iz Stepanovićeva, Raković Vukašina (1955) iz Bukovca, Sazdovski Vaska (1979) državljanina republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola, Raca Goranke (1966) iz Novog Sada, Radonjić Anje iz Paraćina - 24 godine, nadju smiraj. 

    Filipović Slavica, profesor srpskog jezika i književnosti Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" Srbobran 

U organizaciji  Aktivističke grupe "Žene za promene" dana 11.01.2025. godine sa početkom u 14 časova na Trgu slobode u Srbobranu, održan je protestni skup pod naslovom "Stop femicidu". Povod ovog događaja je slučaj femicida koji se dogodio 7. januara 2025. godine u Srbobranu u kom je život izgubila naša sugrađanka Mirjana Robotka . Protesni skup je počeo govorom predstavnice Aktivističke grupe "Žene za promene" gospođice Sinete Šmit. 

"Još jedna žena je izgubila život zbog nasilja koje nije prepoznato, zaustavljeno ili sankcionisano na vreme. Ovo tragično ubistvo nije samo lična tragedija - ono je društveni problem koji nas sve pogađa i na koji moramo reagovati. Femicid, ubistvo žene zbog njenog pola, predstavlja poslednji čin nasilja nad ženama, ali on nikada nije izolovan slučaj. To je kulminacija godina zanemarivanja, neprepoznavanja i neadekvatne reakcije na nasilje" - reči su gospođice Šmit. Nakon minute ćutanja okupljeni građani su pristupili paljenju sveća žrtvi femicida.

Nakon završetka protestnog skupa uzeli smo izjavu od gospođice Šmit, koja je za "Bezcenzure.info" rekla sledeće :" Ova Aktivistička grupa je spontano nastala sredinom prošle godine i od tada reagujemo na svaki femicid na način da na svaki izlazimo i preko performansa šaljemo poruku institucijama koje su zadužene za zaštitu žena. Mi smo po tome prepoznatljivi u Novom Sadu i ovo je naš prvi slučaj femicida na koji izlazimo a da je van grada Novog Sada. Došli smo i u Srbobran, a pošto sam iz Srbobrana imala sam i moralnu obavezu više da se ovakvom akcijom  predstavimo i u mom mestu. Državnim institucijama se obraćamo isključivo kroz medije i ono što je istina to je da mi nemamo nikakvu povratnu informaciju od strane institucija na naše urgencije. Institucije ćute i ne vidimo čak ni dobru volju za bilo kakvu saradnju sa njihove strane. Planovi za naredni period idu u pravcu organizovanja jednog memorijalnog centra u kom bi se posadilo drvo za svaku novu žrtvu femicida. To je za sada samo ideja koju očekujemo da će naići na razumevanje grada Novog Sada u pravcu dodele lokacije za potrebe ovog memorijalnog centra". 

    Ž.B. "Bezcenzure.info

Autorski tekst, piše Branko Gajin...Talas protesta protiv korupcije, burazersko zavičajnih veza i tendera, protiv nakaradnog novoradikalskog sistema kao i okupljanja iz pijeteta poginulima na novosadskoj železničkoj stanici, zapljusnuo je Srbiju. Tako je i u našem Srbobranu, u organizaciji srbobranske parlamentarne opozicije, 22.11. bio održan, prvi u nizu, pomen stradalima u novosadskoj tragediji. Bilo je to odavanje pošte na miran, dostojanstven i gospodski način. A kako bi i drugačije ? Bravo za organizatora i naklon do poda.

U isto vreme, sa druge strane ulice, imamo SNS divljanje. A kako bi i drugačije ? SNS "elita", predvođena Mićom Reljić, ražalovanim policajcem Gluščevićem, radnikom Crvenog krsta Monđom i ostalim polusvetom radila je ono što smo od njih navikli : urlala, vređala, psovala, provocirala. Ovog puta su bili pojačani gostima sa strane. Radi se o tome da SNS praktikuje da šalje provokatore  u susedna mesta gde ih ne znaju. Tako je kod nas bila ekipa iz bečejske opštine a mi smo njima uzvratili istim takvim kadrovima. Razmena polusveta na delu. Na protestu u Srbobranu bio je izvesni Dragan Jovanov zvani Dodo iz Radičevića, lik potpuno nebitan da nije na ulici radio gadosti. Naime, Dodo je skinuo gaće i pokazivao golotinju usred belog dana u centru Srbobrana, a sve to unoseći se u lice i preteći učesnici protesta. Stvar nije nimalo naivna pogotovu kad se uzme u obzir da je Dodo bio u zatvoru zbog seksualnog siledžijstva.

U vezi toga pitao bih načelnika i komandira policijske stanice u Srbobranu : da li je dotični Dodo, nakon javnog pokazivanja golotinje, bio sklonjen sa ulica i pritvoren ? Da li je protiv njega podneta krivična prijava zbog seksualnog uznemiravanja ili bar prekršajna prijava zbog remećenja javnog reda i mira ? Ako nije podneto ništa, zašto nije ?

Kad već govorimo o siledžijstvu jedan takav događaj zaslužuje pažnju javnosti, siledžijstvo Radivoja Paroškog. Taj diplomirani marksista, tih i miran, ispostavilo se da je i pomalo krvoločan. Naime, par dana posle prvog protesta naš sugrađan, Radoslav Manojlović zvani Bata, je sprejom iškrabao stranački izlog SNS a ponajviše Aleksandra Vučića. Videvši to, po rečima Bate, Paroški je istrčao iz stranačkih prostorija i mučki ga udario pesnicom. Ako je sve to tačno, Bata nije smeo da švrlja po izlogu i za to će platiti kaznu sudu za prekršaje, ali ni Paroški nije smeo da uzima pravdu u svoje ruke. Šta je time hteo da pokaže i kome ? Svom vrhovnom komandantu hteo je da se dodvori ? I čemu takva neprimerena reakcija pogotovu nekog ko je predsednik skupštine ? "Žestoki " momak Paroški, što stariji sve bešnji ! 

U vezi ovoga pitao bih, opet, načelnika i komandira policijske stanice Srbobran : da li je protiv Radivoja Paroškog podneta krivična ili prekršajna prijava zbog prebijanja Radoslava Manojlovića ? Ako nije, zašto nije ? I ako nije, da li to znači da i mi ostali možemo da pesničimo sugrađane ako nam nisu po volji ? Paroškog bih pitao samo jedno : kani li podneti ostavku na funkciju predsednika skupštine zbog nedostojnog ponašanja ? U svakom slučaju, ako se sam toga ne seti, opozicija bi mogla da ga podseti.

Za kraj, vratio bih se na protest da prokomentarišem jedan stav kod izvesnog dela stanovništva a to je alibi ponašanje zvano "morao sam". Znate ono: "Nisam ja hteo niti niti sam za njih ali morao sam, ucenili su me poslom, kaznom, otpuštanjem..." Na snimku gde je glavni junak siledžija Dodo vidi se gospođa koja stoji među naprednjačkom bulumentom i kojoj snimateljka dobacuje "posao, posao" a ova, kao, nemoćno širi ruke i kaže "da,šta da radimo". Pa možete, za početak, da ne budete među onima koji zvižde i urlaju mirnim protestantima koji odaju poštu poginulim. Gospodo, neće vas abolirati od odgovornosti to što ste "morali" jer da ta priča prolazi onda bi Ajhman i slični bili oslobođeni jer, Bože moj, oni su "morali". Ne morate, mora se samo umreti.

Njegoš nije džabe rekao: "čast i bruka žive dovijeka".

Viđao sam šljam, bolesnike, ništarije i moralne nakaze. Nagledao sam se agresivaca i kriminalaca. Slušao sam lažove i muljatore kojima ništa nije sveto, one koji su u oči lagali a u decu se kleli. Video sam lažne suze i kajanje koje je teralo na povraćanje. Ipak, performanse koje SNS priređuje svakog petka u Srbobranu i drugim mestima kao odgovor na počast koju građani odaju poginulima na železničkoj stanici u Novom Sadu odvratnošću nadilazi sve. Znate, postoji stara vojvođanska reč koja opisuje ovakvo društvo. To je GADILUK.

Iz potpuno nejasnih razloga gadiluk je tu po naređenju stranačkih koordinatora koji nisu iz Srbobrana i stranačkih funkcionera koji jesu, samo ne pomaljaju nos iz svojih kancelarija osim kada "bez svedoka" pored desetorice svojih podređenih prebijaju svog komšiju. Grupa kukavica, nesposobnjakovića, begunaca od pravde, taloga sa dna kace, ucenjeni bivši i sadašnji kriminalci, dileri i pokoji malouman, ukratko ljudska splačina, zaleće se na građane koje obasipa najgorim uvredama, krevelji se, unosi im se u lice, zviždi, pljuje, okreće im zadnjice. Da, to radi taj gadiluk svojim sugrađanima i komšijama kojima je jedini greh što ćute 15 minuta na javnom mestu ! Koliko sutra te moralne nakaze treba da se mimoiđu sa istim tim ljudima. Da ne pričam da je jedan od gadiluk heroja, usred bela dana, pred decom koja idu iz škole, polnim organom mahao prema onima za koje mu je rečeno da treba da ih mrzi. Najgore od svega je što je zbog tog komadića svoga tela ( gadiluka) nedavno došao sa robije. Tužno je što je takva osoba dobila od SNS stranački angažman. Ne znam šta je cilj ovakvog besramnog ponašanja i priglupog skandiranja jer danas žuti lopovi i Đilasova bando može da viče neko ko je sasvim lišen mašte. Potpuno je jasno da ova bagra može da postoji samo u vremenima tenzija, drugačije bi bili tamo gde im je mesto. Na delu vidimo kako izgleda čopor koji je dobio priliku da nekažnjeno istresa lične decenijske frustracije - GADILUK.

Oni koji demonstriraju vernost partiji nisu svesni da spadaju u red onih koji su najmanje potrebni, za koje su njihovi nadređeni procenili da ne bi bilo nikakve štete da im se nešto, daleko bilo, dogodi - što apsolutno niko ne želi. Zato ih guraju u prve redove gde služe kao toalet papir. Oni koji histerično viču " lopovi" i zaleću se u sugrađane su delom mentalno zaostali, a drugim delom svesni da u životu ne bi uradili ništa da nema stranke koja ih je pozapošljavala. Na određeno, naravno da bi svoju vernost morali neprestalno da dokazuju besramništvom koje što je agresivnije biva nagrađeno bržim usponom u hijerarhiji. Ironija je što upravo petkom u 11.52 izlaze sa tih radnih mesta gde su plaćeni novcem sugrađana na koje urlaju. Plaća ih pride i stranka, jer posle herojskog čina ( gadiluka ) kad glasno psuju Đilasa a potiho majku, ne skrivajući se odlaze u stranačke prostorije, zajedno sa " slučajnim prolaznicima " kojima šaka građana na trgu širokom 50 metara navodno smeta da prođu. Kakav komičan igrokaz ! Ne skrivaju oni ni novac sa kojim izlaze kao nadnicom za svoj herojski čin. Hvale se njime po kafanama.

Koliko god da ste plaćeni dame i gospodo gadiluci malo je to za budućnost u kojoj će na ulici dogod ste živi ljudi pljuvati za vama. Ako se pitate da li će ih biti sramota da u lice pogledaju svoju decu - budite bez brige. Deca su ih se uglavnom odrekla ili su lišeni roditeljskog staranja.Od samih sebe ih nije sramota jer žive živote čuvara Aušvica koji su izjavljivali da im je čista savest jer su sve radili po naređenju. Sa sobom su raskrstili kad su pristali da se za novac cere žrtvama nesreće. Na takav gadiluk, psihijatri su složni, treba gledati kao na posledicu trauma. Neki od ovih koji nasrću na svoje sugrađane su u životu češće viđali socijalnog radnika nego učiteljicu.

    Ž.B. "Bezcenzure.info"