U psihologiji postoje dva shvatanja o snagama koje pokreću i usmeravaju aktivnost ličnosti. Prvo shvatanje je da su osnovne pokretačke snage ponašanja urođene, a drugo da su za čovekovo ponašanje tokom života odgovorni stečeni motivi, kao osnovni pokretači ljudskog delanja. Tako je u teoriji. U praksi, najčešće se ispostavlja da je ono što čovek tokom života radi, uglavnom plod udruženog delovanja urođenih i stečenih pokretačkih snaga (motiva). Dobra je stvar kada je čovek rođen sposoban, pa tokom života dobije motiv da radi i stvara zahvaljujući svojoj snazi, fizičkoj ili intelektualnoj. Što bi naš veliki psihijatar Vladeta Jerotić rekao, „milina je kad je čovek stvaralac, a ima fantaziju“. Problem, međutim, nastaje kada se u čoveku javi nesklad između apetita, odnosno želja, i mogućnosti odnosno sposobnosti. Kada se takav nesklad upari sa urođenim prevarantskim i podlim, makijavelističkim karakterom spremnim na sve, nastaje dobitna kombinacija – ali samo za ćacija. Ili u ovom slučaju, za jednu povremenu stanovnicu Ćacilenda, koja je junakinja naše priče. Slab karakter, sklon laganju i prevrtljivosti, pokazao se još u ranom detinjstvu, kada se javljaju i prvi simptomi neakademskog ponašanja – još kao đačić prvačić, na kontrolnom je prepisivala od drugarice iz klupe. Učiteljica je nije videla, ili se pravila da ne vidi da prepisuje, pa je to prošlo nekažnjeno. Tada joj se osladilo, pa su kasnije na red dolazile puškice, sveska ili udžbenik ispod klupe... postala je majstor prepisivanja – i tako sve do završetka fakulteta. Zašto da uči i da se muči, kad na kvarno može lakšim putem, odnosno prečicom? Važan je bio cilj, sredstva su bila nebitna. Prečicom, odnosno učlanjenjem u partiju je došla i do zaposlenja, a potom i do rukovodećeg mesta. Odana i verna partiji, istovremeno svesna da je u svojoj suštini jedno veliko ništa, nije bilo zadatka koji nije bila spremna da izvrši da bi postala „nešto“: smestiti otkaz na pravdi Boga, najuriti s posla socijalni slučaj, ostaviti nečije dete bez hleba? Kein problem. Naređenje-izvršenje! Sa empatijom službenika Gestapoa, hladnokrvno izvršava najprljavije zadatke koje joj partija poveri. Sa istom hladnoćom u srcu, ali sa vrelinom tigrice u četiri zida, redovno se prepušta niskim strastima, ume i da se prepusti piću, a bogami i da zapeva. Sa uverenjem da je jača od sudbine, naročito uživa kad peva svoju omiljenu, pesmu Mitra Mirića „Ne može nam niko ništa“. Oni koji su primorani da je slušaju dok peva, doduše, ne uživaju, ali ona za to ne mari. Iako u pevanju ne može da se meri sa Mitrom, u piću ipak može – pije kao i on. Čak i po stilu oblačenja, junakinja ove priče podseća na Mitra Mirića jer često oblači drečave i neukusne odevne kombinacije, slično onome kako se ovaj pevač oblačio u jednoj drugoj epohi, jednako crnoj za narod kao što je ova današnja. Za nju to nije važno, jedini kriterijum je da je skupo. Sa fizionomijom i psihologijom rodenta, na taj način leči svoje komplekse. Još jedan metod lečenja njenih kompleksa i frustracija je maltretiranje podređenih, kako na radnom mestu, tako u partiji. Iživljavanje na podređenima u ustanovi kojom rukovodi, naročito nad onima koji pripadaju suprotnoj političkoj opciji, za nju ima efikasnije teraputsko dejstvo nego uzimanje anksiolitika – em je ne košta ništa, em zadovoljava svoje sadističke porive. Slično je i u partiji. Partija joj je sve, pa tako čak i svoje rođendane i druga veselja obeležava uz tortu sa stranačkim grbom. Pomoću pseće odanosti, uz druge osobine ove životinjske vrste poput sklonosti da reži, pa čak i da ugrize neposlušnike, izgradila je dobru poziciju u partijskoj hijerarhiji. Zahvaljujući tome, zaštićena je i od odgovornosti za neakademsko ponašanje. Upravo tu zaštitu nedavno je odrađivala u Ćacilendu, gde je, prema pričama onih koju su bili tamo sa njom, započela pisanje doktorske disertacije na temu „Kako uspešno završiti visoke škole prepisivanjem tuđih radova“. Doktorat je odbranila davno, potvrdivši svoju doktorsku tezu u praksi. Ostalo je samo da sve to stavi na papir i stekne doktorsku titulu – čim nađe nekoga od koga će prepisati disertaciju.

Volter Kin