„Kuća gori, temelji se ljuljaju, sve se ruši, a gospoda krenula na piknik!“ – ovom čuvenom replikom koju Bata Živojinović, u ulozi četničkog oficira, izgovara u još čuvenijoj seriji „Otpisani“, moglo bi se opisati stanje u redovima srbobranskih naprednjaka ovih dana. Nesvesni da su upravo to –OTPISANI, da je kraj sve bliže, iako karakterno slični pacovima (a pojedinci i po fizionomiji), još uvek ne napuštaju brod koji tone. Ne zato što su hrabri, ili verni svom kerovođi (naprotiv, pojedinci imaju sve osobine pasa, izuzev vernosti), nego zato što im intelekt nikada nije bio jača strana – ne mogu da shvate da se nalaze na Titaniku. Oni malo (ali samo malo) pametniji, još uvek pokušavaju da uskoče u čamac za spasavanje, pa sada pokušavaju da se operu od svojih nepočinstava, time što na društvenim mrežama objavljuju poruke podrške studentskim protestima. Kasno, džaba ste „krečili“ svoje fejsbuk zidove, prljavština izbija ispod –svi ste ZAPISANI. No, da se vratimo na one prve, koji su svakako brojniji. Zaneseni mišlju da će žurka večno trajati, u očajničkom pokušaju da sačuvaju pozicije na kojima se nalaze i da se spasu od krivičnog gonjenja, pojačavaju represiju. U ustanovama koje su zaposeli pa gazduju njima kao da im je to tata ostavio, prete otkazima slobodnomislećim i čestitim ljudima. Oni koji su se najviše uprljali, u tome posebno (na)prednjače. Naročito se u tome ističe osoba za koju postoji više nego osnovana sumnja da je plagirala diplomski rad – ne tvrdim da jeste, ali to će nadležne institucije u oslobođenoj Srbiji uskoro utvrditi – kako bi došla na čelo ustanove na kojoj se nalazi. O kakvoj se osobi radi, lako je zaključiti na osnovu njenog rada, ne samo diplomskog, nego celokupnog dosadašnjeg rada u ustanovi kojom vedri i oblači. Nakon otkaza koje je bez milosti uručila majkama maloletne dece, te čoveku koji je u ustanovi kojom ta osoba rukovodi radio duže od dve decenije, sada otkazima preti zaposlenima čija deca podržavaju studentske proteste. Pomenuta osoba ne štedi ni svoje stranačke kolege, da ne kažem saučesnike, od kojih mnogi jedva čekaju da joj vide leđa jer ih redovno postrojava i riba kako su nedovoljno poslušni. Neki od tih koji su pomenutoj osobi redovno na tapetu, počeli su da popuštaju. Tako je, na primer, jednoj osobi koju je stranka dovela na čelo (nekada) ugledne i vrlo značajne ustanove, osim živaca, počela da popušta i bešika. Da li zbog starih navika kojih se teško rešiti, ili zbog straha što dolazi vreme svođenja računa, tek, pomenuta osoba, poznata i po lascivnom nadimku (nomen est omen, rekli bi stari Latini), pronađena je jednom prilikom kako spava na podu toaleta jednog ugostiteljskog objekta – mrtva pijana i umočana. Jedna druga osoba, čiji je posao da kontroliše rad osoba poput one poznate po lascivnom nadimku, poznata je po istom takvom oblačenju i slobodnom ponašanju. Veći problem, međutim, od lascivnog oblačenja i ponašanja te osobe, predstavlja činjenica da se ona nalazi na radnom mest na koje je postavljena u suprotnosti sa zakonom, i da svoj položaj koristi da preti i maltretira zaposlene u ustanovama koje „nadzire“. No, svemu dođe kraj, pa i naprednjačkom piru. Stotine hiljada slobodnomislećih građana marširaju Srbijom, a ustao je i slobodni Srbobran! Miševi koji idu po kućama srbobranskih domaćina, prete im i ucenjuju, isti oni koji krišom snimaju hrabre Srbobrance i njihovu decu, uhode opozicione aktiviste po selu, ili naglas vređaju ljude koji u tišini daju pomen žrtvama pada nadstrešnice, uskoro će da potraže rupe u koje će pokušati da se sakriju. Neće im uspeti. Ima i onih koji će potrčati mami pod skute, ne bi im bio prvi put da to čine. To su one krupne zverke kojima, čim neko podvikne na njih da su nesposobni, okice zasuze, a uši im se zacrvene. Onda mama (od milošte zvana Avon dama) mora da reaguje, da reši stvar. Majčinska ljubav je čudo, ali ne može zaštititi od sprovođenja zakona. Oslobođenje je počelo, nazad više nema, pravda će doći po svoje! Žurka je gotova, uskoro dolazi konobar da naplati ceh! Vi znate šta ste imali, i koliko treba da platite. Mnogo ste ljudi ojadili, mnogima uzeli hleb iz usta, mnogima se zamerili... Moram vam priznati da seirim! Pošto pretpostavljam da ne razumete šta to znači, prevešću vam: uživam dok vas gledam kako se batrgate i valjate u sopstvenom blatu. Nemci bi to nazvali "schadenfreude". Siguran sam da znate da nisam jedini. Kako god, zaslužili ste!

    Živan Negrišorac