Podsećanja radi, pre nekoliko dana studenti su napravili performans tokom Svetosavske akademije u Matici srpskoj i prekinuli svečanost na način da su pokušali da odrecituju pesmu "Sričem pesmu" (objavljena u časopisu Polja, 1981.god.) i to onu istu koju je napisao predsednik Matice srpske prof. Dragan Stanić. Studenti su tom prilikom putem fizičkog obezbedjenja bili odstranjeni sa Svetosavske svečanosti uz salvu kritike od strane autora pesme i domaćina skupa prof. Stanića. Autorski tekst predsednika Matice srpske u vidu otvorenog pisma studentima u blokadi, a koji je izazvao burnu reakciju gradjanskog dela javnosti možete pročitati ovde...Otvoreno pismo studentima
Mislim da je neophodno napomenuti da je cenjeni profesor Stanić, predsednik Matice srpske, koji se danas ogradjuje od studenata "buntovnika", pod pesničkim imenom Ivan Negrišorac dobio Lenkin prsten 2019. godine. Gospodin Stanić je bio veliki prijatelj sa pokojnim Milanom Dundjerskim, čak su i zajedno došli na ideju o pokretanju LENKINOG PRSTENA. Pitam vas profesore šta mislite na kojoj bi strani danas bio Milan i šta bi vam odgovorio na ovo pismo ? Zbog neizdrža koji ste u meni izazvali osećam potrebu da vam se obratim u vidu reakcije na vaše otvoreno pismo.
Reakcija na pismo predsednika Matice srpske :
Poštovani profesore,
Uvaženi predsedniče Matice srpske, cenjeni pesniče, Vi koji po mom mišljenju sada podržavate politiku manjinske Srbije, (i sve to dok se nalazite na čelu jedne od najuglednijih srpskih institucija),
Sa mnogo više gorčine i više nelagode nego što ste je Vi osećali dok ste se obraćali bivšim i sadašnjim studentima Filozofskog fakulteta, pročitao sam Vaše pismo.
Kažete, najteže Vam pada da ih oslovite sa „poštovani/e“, a da ne osetite nelagodu u želucu.
Da li Vam teško pada kada studentkinje bivaju gažene i prebijane? Da li zbog toga osećate nelagodu u želucu? Pitanja su retorska, ne morate na njih odgovarati. Sa istom rafiniranošću sa kojom ste, kažete, na svojim predavanjima razgovarali o lirskoj supstanci poezije, spremni ste da razgovarate i o doživljajima koji su studente pokrenuli na sve ono što poslednjih meseci čine – ton Vašeg obraćanja navodi na suprotan zaključak. Pišete o tome kako ste, kao student, putovali Evropom i Afrikom. Da, Vi ste u mladosti putovali da biste upoznali druge kulture i narode. Patetiku kojom opisujete svoj pesnički asketizam neću komentarisati, samo ću Vas obavestiti da hiljade svršenih ili aktivnih studenata svake godine napusti ovu zemlju, jer u njoj ne može da ostvari ni najosnovnija prava. Rekli ste da u Vama nema nikakvih identiteskih sukoba, pa se pitam: da li to iz Vas govori Ivan Negrišorac ili Dragan Stanić? Šta bi mladi pesnik Negrišorac rekao na uvrede kojima prof. dr Dragan Stanić optužuje studente da su okupirali fakultet i počinili nasilje nad tom ustanovom i njenim profesorima? Pitali ste studente: da li ste spremni da se vratite normalnom životu i predavanjima? Pa da Vas pitam: šta je za Vas „normalan život“? Ako je normalno da nam bezakonici (čiju stranu držite) gaze i prebijaju decu po ulicama, da niko ne odgovara za smrt 15 ljudi pod nadstrešnicom i da institucije u ovoj zemlji ne funkcionišu – odgovor svakog čestitog pojedinca na Vaše pitanje bio bi „ne“! Pitali ste studente da li se stide ili ponose, pa ste ih pozvali na čestiti čin autorefleksije, kako bi doneli pravu odluku i spasili dušu svoju. Studenti su to već učinili. Pravu odluku su doneli u pravom trenutku, i od nje ne odustaju. U tome imaju podršku svakog poštenog i moralnog čoveka u Srbiji. Ukoliko ste i Vi još uvek sposobni da obavite čestiti čin autorefleksije, bićete u stanju da samom sebi odgovorite na pitanje: stidite li se što danas niste uz studente?
Uveren da bi Ivan Negrišorac danas bio na pravoj strani, nadam se da će i prof. dr Dragan Stanić imati dovoljno intelektualnog poštenja da stane uz svoje kolege i studente.
"Bezcenzure.info"