Nakon Vidovdana, ništa u Srbiji više nije isto. Studenti su građanima “dali zeleno svetlo” za građansku neposlušnost, posle čega je talas narodnog nezadovoljstva zapljusnuo ulice srpskih gradova i sela – stotine raskrsnica, ulica, puteva i mostova blokirane su svakog dana širom zemlje, pa je tako preksinoć organizovana blokada mosta i u Srbobranu. Za raziku od Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova, blokada u Srbobranu je protekla mirno. Međutim, iste večeri, akademik Jovan Šetrajčić izneo je šokantnu tvrdnju da je uvučen u prostorije SNS-a i tamo prebijen. Budući da je atmosfera u celoj zemlji dovedena do usijanja, ovakva informacija neminovno je izazvala veliki revolt kod građana koji su potom napustili blokadu mosta i stali ispred kancelarije naprednjaka, tražeći pravdu, odgovornost i – istinu. Ali istina, kao i obično u ovoj zemlji, dolazi sporo ili nikada. Prvobitna verzija akademika Šetrajčića koju je i saopštio građanima glasila je: prolazio je pored prostorija SNS, uvučen je unutra i pretučen. Rekao je da ne zna ko su ljudi koji su ga tukli, ali je pretpostavio da je razlog batinanja to što je imao bedž sa krvavom rukom i pištaljku. Jasna simbolika građanskog protesta, jasna poruka koja očito u nečijim glavama zaslužuje batine. Onda, dan kasnije – preokret! Akademik priznaje da je on prvi udario šamar jednom pripadniku SNS-a ispred prostorija te stranke ali u samoodbrani. Pojavio se i snimak koji to potvrđuje, a koji možete videti na ovom linku (https://nsuzivo.rs/srbija/video-pogledajte-sta-se-zapravo-desilo-u-srbobranu-jovan-setrajcic-udara-aktivistu-sns/).

Ono što se ne vidi na snimku jeste – šta se dešavalo nakon toga. Prema rečima profesora Šetrajčića, nakon tog udarca, grupa muškaraca ga je uvukla u kancelariju SNS-a i tukla ga pesnicama i nogama. Dakle, tačno je, akademik je udario prvi. Ali ipak – to nije, niti može biti opravdanje za ono što je, prema tvrdnji Šetrajčića, usledilo! U bilo kom demokratskom društvu, tako nešto bilo bi nezamislivo. Ali u Srbobranu, uvlačenje građana u prostorije vladajuće stranke i njihovo prebijanje – ima istoriju. Više puta su ljudi fizički napadani ispred, ili unutar prostorija SNS-a, pa ovo što se dogodilo nije izolovani incident – to je obrazac. Taj obrazac se nikada ne završava na fizičkom nasilju. On se nastavlja ćutanjem institucija, prebacivanjem odgovornosti i – targetiranjem onih koji su se usudili da govore. Kada SNS govori o “provokacijama”, “nasilju” i “uzimanju talaca”, građani Srbobrana se sete svih onih koji su ćutke trpeli prebijanja i pretnje. Kada SNS insistira na “zakonu“, građani se sete koliko je zakona pregaženo dok su batine padale iza zaključanih vrata njihove stranačke kancelarije kao i prostorija JKP "Graditelj". U ovako zatrovanoj društvenoj klimi, gde jedna varnica može da izazove požar, najzrelije su odgovorili Samoinicijativna grupa mladih Srbobran i Udruženje poljoprivrednika opštine Srbobran. Uradili su ono što bi svi savesni građani trebalo uvek da rade – reagovali su brzo, ali odgovorno. Na osnovu dostupnih informacija o napadu, dobijenih od samog akademika koji je svoje tvrdnje izneo javno na licu mesta, a sutradan i u sredstvima javnog informisanja, organizovali su protest. Ali, kada su se pojavile nove činjenice – nisu ih ignorisali. U svom saopštenju, priznali su da se tok događaja menja, ali nisu odustali od osnovnog principa: nikakvo prebijanje starijeg čoveka – ni bilo koga drugog – nije normalno, ni zakonito. I u pravu su. Upravo zato, ova mladost ima snagu i zaslužuje podršku – jer se kreće u pravcu istine, koliko god ona bila neprijatna. Sada se postavlja pitanje: ko mora da odgovara? Akademik Jovan Šetrajčić – mora da snosi odgovornost za fizički napad. Niko, pa ni on, nema pravo da udara druge. Pripadnici SNS-a, ako su ga potom prebijali – moraju da odgovaraju za organizovani napad, jer nikakav šamar ne opravdava grupno nasilje u zatvorenoj prostoriji. Policija i tužilaštvo – moraju da reaguju. Službenici koji ignorišu ovakve incidente su direktni saučesnici. Ako svi akteri ne budu procesuirani, još jednom će se potvrditi ono čemu smo svedoci već 13 godina – nasilje se isplati, ako si član vladajuće stranke. Ovaj incident nije samo lokalna stvar. On je ogledalo cele Srbije. U jednoj rečenici: šamar jednog čoveka ne sme da bude povod za pesnicu režima! A pesnica režima je Srbobrancima dobro poznata – nalazi se iza zatvorenih vrata kancelarije SNS-a.

   Ž.B."Bezcenzure.info"