Šesnaest minuta tišine za pomen žrtvama, pa šesnaest minuta buke u znak podrške profesoricama – na taj način sadašnji i bivši učenici Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ organizovali su protest podrške za tri profesorice ove škole protiv kojih je direktorka Jasmina Crveni pokrenula disciplinski postupak jer su, zbog osećanja ugrožene bezbednosti i u znak solidarnosti sa studentima, obustavile nastavu. (direktorka Jasmina Crveni)

Iako su škole širom zemlje u višenedeljnim i višemesečnim blokadama ili obustavama nastave, na prste jedne ruke mogu se izbrojati profesori protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak, a i ti malobrojni postupci koji su pokrenuti su još uvek u stanju mirovanja, odnosno drže se na nultoj tački i po njima se ne postupa. Međutim, opština Srbobran kao da se nalazi u paralelnom univerzumu, pa je tako direktorka Crveni pokrenula disciplinske postupke protiv profesorice srpskog jezika i književnosti Slavice Filipović, profesorice informatike i matematike Vesne Vrekić i profesorice matematike Mirjane Mihajlov, zakazavši saslušanje profesorica već za 29. april! Sve tri profesorke su prosvetni radnici od velikog ugleda već duže od 20 godina, bez mrlje u karijeri, a profesorica Vesna Vrekić, rođena i odrasla u Srbobranu, je i bivša učenica ove škole u kojoj je provela ceo dosadašnji radni vek. Tolika užurbanost direktorke budi sumnju da se trima hrambrim profesorkama, jedinim u celoj opštini koje su stale uz svoje bivše i sadašnje učenike, sprema otkaz po ubrzanoj proceduri! Budući da je stanje u prosveti, i generalno u državi, od dolaska naprednjaka na vlast u stanju permanentnog haosa, ne bi bilo iznenađenje da je nalog za disciplinski postupak stigao upravo iz vlasti koja je, uzgred budi rečeno, direktorku i dovela na čelo Gimnazije! Iako je u školi zabranjen stranački rad, od dolaska Jasmine Crveni na čelo ustanove mišljenja smo da broj članova SNS stranke u jedinoj srbobranskoj srednjoj školi se povećava iz godine u godinu. Stoga ne bi bilo neuobičajeno da se profesorkama od ugleda pakuju otkazi kako bi na njihova mesta bili dovedeni stranački kadrovi, što je redovna pojava u svim ustanovama kojima upravlja SNS. Direktorki, inače, uskoro ističe mandat, pa je trenutno raspisan konkurs za izbor direktora škole i za očekivati je da će gospođa Crveni ponovo konkurisati za ovu poziciju. Stoga bi bilo dobro proveriti da li pomenuta poseduje licencu za direktora, koju svaki direktor mora položiti nakon dve godine prvog mandata, jer po zakonu mora da je poseduje ukoliko želi da konkuriše za novi mandat. Mišljenje o njenom rukovođenju školom i o tome koliko je poželjna na mestu koje zauzima, bivši i sadašnji učenici pokazali su tako što su joj pod prozorom kancelarije pevali „Izađi mala“, a na stepeništu ispred ulaza u školu ostavili sendvič za nju – bruka koju nikada nijedan direktor u istoriji školstva u Srbobranu nije doživeo i posle koje bi svaki moralan čovek na bilo kojoj poziciji, a pogotovo prosvetni radnik, podneo neopozivu ostavku.    Sledeći skup podrške hrabrim profesoricama srbobranske Gimnazije, za koji se očekuje da će biti još masovniji, najavljen je za petak, 11. april.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Priroda ume da bude surova. Desi se tako nekad da reke nabujaju, voda se izlije iz rečnog korita i poplavi okolna područja. Tri najzastupljenije kategorije koje se u poplavama uvek javljaju su ugroženi, spasioci i lešinari. Jasno je ko su ugroženi: to su oni koji su prošli najgore, kojima je poplava odnela sve. Spasioci su oni koji po radnom zadatku, ili dobrovoljno, iz humanih pobuda, pomažu ugroženima i spasavaju što se spasti može. Treća kategorija su uvek lešinari – moralni talog koji gleda da iz tuđe muke i nesreće izvuče korist za sebe. Po pravilu, poplava uvek na površinu izbaci i mulj. Predmet stručne analize ekspertskog tima portala bezcenzure.info, izronio je sa dna upravo nakon velike poplave u Banatu, lešinareći izlivenim Tamišom pre ravno 20 godina. Dok su ugroženi spasavali gole živote, ovaj primerak brahikefalne lobanje je iz poplava „spasavao“ njihovu stoku – „pecajući“ svinje, ovce i goveda, a zatim ih prevozeći skelom do klanice kojoj ih je prodavao, deleći tal sa svojim bliskima. Kada bi napunio skelu, ploveći prema klanici, usput bi učio. Već posle nekoliko plovidbi, dao je kravu za diplomu. Budući da je uvek voleo matematiku, toliko da je svake godine iz tog predmeta išao na popravni u trogodišnjoj školi koju je na živu muku završio, a pošto je fakultet završio švercujući stoku skelom, tema njegovog diplomskog rada bila je Arhimedov problem stoke. Rešenje ovog matematičkog problema je broj koji se sastoji od 206 545 cifara za čije zapisivanje bi bilo potrebno 87 listova papira, broj za koji ovaj diplomac i budući doktor nauka inače tvrdi da ga zna napamet. S obzirom na pozamašan obim glave budućeg doktora nauka, za očekivati bi bilo da se u njoj, valjda, nešto i nalazi. Na takvim pretpostavkama zasnivala se pseudonauka frenologija, koja je, na primeru velike lobanje najvećeg novovekovnog filozofa Imanuela Kanta, branila tvrdnju da ljudi sa natprosečnom veličinom glave poseduju i natprosečnu inteligenciju. Budući da je bezcenzure.info ozbiljan portal i ne bavi se pretpostavkama, već isključivo činjenicama, oformili smo ekspertski tim, sastavljen od naučnika iz različitih naučnih oblasti, kako bismo pomoću multidisciplinarnog pristupa došli do egzaktnih podataka. Kefalometrijskom analizom doktoranda poznatog pod nadimkom Globus, na naučnoj osnovi dokazaćemo da velika kvadratura lobanje ne podrazumeva jednaku količinu inteligencije. Prva stvar koja se na primeru Globusove glave potvrđuje i golim okom, jeste stara latinska misao Nomen est omen, što u prevodu na srpski znači „ime je znak“. Okrugla i glomazna, približno jednake širine i dužine (oblik vangle), sa zapreminom koja je za 57,5% veća od zapremine lobanje prosečnog homo sapiensa, po Kefalnom indeksu pripada tipu takozvanih brahikefalnih lobanja. Intrakranijalnim uvidom u sadržaj kojim je dominantno ispunjena, mogla bi se klasifikovati i kao brahifekalna. Pri vrhu frontalne kosti velika fontanela je pomerena unapred, a iza nje se nalazi ispupčenje u vidu grebena, što sa udubljenjem čeone kosti i zaravnjenjem potiljačnog dela, ukazuje na koronalnu sinostozu sekundarnog tipa, dakle posledicu mehaničke povrede. Kranioskopijom je utvrđeno da je udubljenje čeone kosti posledica udarca ekstremitetom životinjskog porekla, najverovatnije konjskog. Prostim rečima rečeno, konj se ritnuo i tresnuo ga posred čelenke više puta u jedno mesto. Pošto je iza čeone kosti smešten prefrontalni korteks – zadužen za kognitivne funkcije, intelektualne sposobnosti, učenje, pamćenje, razlikovanje dobrog od lošeg i ponašanje u društvu – postojala je bojazan da su sve manjkavosti u ovim sposobnostima, kod doktoranda Globusa posledica udarca konjskim kopitom u čelo. Specijalističkim neurološkim pregledom, međutim, utvrđeno je da na cerebralnom korteksu ipak nema traumatskih povreda izazvanih spoljašnjim uticajima. Prevedeno na srpski: prirodno je i glup i pokvaren – od rođenja! Kefalometrijska analiza je, dakle, dokazala da je kod Globusa zapremina lobanje obrnuto proporcionalna njegovoj inteligenciji. Da je Globus kojim slučajem živeo u vreme Johana Lavatera, fiziognomika bi i danas bila priznata i poštovana naučna disciplina. A da je Vuk Bojović živ, odredio bi mu mesto u svom zoološkom vrtu, kao jedinom živom primerku nedostajuće karike u Darvinovoj teoriji evolucije. Po popularnosti bi nadmašio čak i čuvenog šimpanzu Samija, nekada najslavnijeg stanovnika beogradskog zoo vrta. U današnje vreme, međutim, pojava poput Globusa je ugledni član društva, pa se i on u skladu sa svojim renomeom našao u Ćacilendu, među onima koji žele da uče. Normalno, i on je student, i to na doktorskim studijama. Ograđen bodljikavom žicom, taman će imati vremena da se na miru posveti izradi disertacije pod naslovom „Realni problemi prilikom utovara Podolskog govečeta zbog hlađenja mošnica u hladnom Tamišu“. Osim toga, vreme je da počne da se navikava na zatvoren i dobro čuvan prostor, gde će se posle nadolazećih promena uskoro naći sa ostalim ćacijima. Do tada, može se podičiti titulom koju su mu dodelile ostale kolege, i na koju je izuzetno ponosan – Prva lobanja Ćacilenda!

    Čarls Robert Darvin

Da bismo razumeli neke pojave i procese u društvu, neophodno je znati njihov razvoj i perspektivu i posmatrati ih u njihovom totalitetu i kretanju. To kretanje uvek se odvija od opšteg ka pojedinačnom. U sociologiji, takav način istraživanja naziva se dijalektička metoda, kojom ova nauka stavlja pojedinačne pojave u odnos sa zakonima kretanja celine. Umesto psihoanalizom, koja se bavi ličnošću pa je u ovom slučaju nemoćna, poslužićemo se upravo dijalektičkom metodom – jedinom kojom se može objasniti razvojni put jedne bezlične pojave, koja se odaziva na ime Leglabi. Po taksonomskoj klasifikaciji, ova pojava pripada vrsti takozvanih „svakovodnih dupljara”, odnosno dupljarki, koje plivaju u svakoj vodi. Telo joj je izgrađeno od jednoslojnog epidermisa (pokrivnog sloja beskičmenjaka) i pihtijaste mase (mezogleje), koja joj daje sposobnost da se kreće klizanjem odnosno puzanjem po podlozi, kao i da se na isti način izmigolji iz svake situacije, ili prilagodi istoj. Zahvaljujući fleksibilnoj građi i još fleksibilnijem moralu, Leglabi se, već prema potrebi, uklapa u svaki kalup. Savršeno je „legla” i u Ćacilend, gde je odradila normu koju joj je stranka propisala u skladu sa položajem koji zauzima. Tako bezlična i pihtijasta, Leglabi je tipičan produkt nakaradnog sistema. Neperspektivna i bez imalo harizme, ni lepa ni ružna, na opštem planu se ni po čemu ne razlikuje od drugih pripadnica iste vrste. Ali, na pojedinačnom ima odlučujuću prednost – kliza se najbolje od svih dupljarki! Sposobnost dobrog klizanja, koja se u aktuelnom sistemu najviše ceni, omogućila joj je uspon na društvenoj lestvici. Kao i većina dupljara, na vrh je došla sa dna. Iako školovana da školuje druge, mada voli da deli lekcije i uživa da je slušaju dok govori, strukom se slabo bavila. Svoju sposobnost da uzbudi onog koji je sluša dok priča, kao i ljubav prema mikrofonu, otkrila je u kompaniji Vrući impuls, gde je u mladosti radila na SOS telefonima za one koji pate od ere...... disfunkcije. Uspešnost u telefonskom lečenju bila je preporuka za jednu veliku telefonsku kompaniju da je zaposli. Ipak, kako u toj kompaniji nisu umeli dovoljno da je cene, Leglabi je poželela da svoje isceliteljske sposobnosti upotrebi na korist svih svojih sugrađana. Učlanila se u stranku, pa je mikrofon telefonske slušalice zamenila za mikrofon skupštinske govornice. E, tada je počela žurka! Njeno prvo pojavljivanje u skupštini bilo je komično, a prvo obraćanje sa govornice više je ličilo na telefonsku seansu Vrućeg impulsa, gde je nekada radila, nego na govor odbornice. Bilo je tu i uzdisanja, i plaženja jezika, a naposletku i gutanja žvakaće gume! Ali, mic po mic, tačnije kliz po kliz, uspela je da dogura do visokog položaja. Sa položajem je došla lova, a sa lovom i promena imidža. Ne shvatajući da odelo ne pravi čoveka od dupljara, od tada se oblači po poslednjoj modi – cipelice, bluzice, kompletići, šeširi, sve skuplje od skupljeg! Iako bez kičme, naučila je da hoda uspravno (čak i na štiklama!) i da gleda druge sa visine, parajući nosom oblake. Stekla je moć da drugima određuje da li mogu ili ne mogu da govore, ali je izgubila isceliteljske sposobnosti. Njeni govori i dalje uzbuđuju slušaoce, ali ne leče, već izazivaju tegobe – probavne ili kardiovaskularne, kako kad. Svoje početke iz vremena Vrućeg impulsa je zaboravila, kao da ih se stidi. Jedino joj se ponekad desi Frojdovska omaška, pa obraćanje za govornicom započne pitanjem kojim je nekad započinjala telefonske terapije: „Dragi, da li se čujemo?”
       Talkot Parsons

Veliki broj građana okupio se u četvrtak na protestu ispred zgrade Opštine kako bi, po njihovim rečima „dostojanstveno pozdravili ćacije“. U to vreme zgrada opštine Srbobran je bila dostupna samo pojedincima i ako je neko od građana imao nameru da obavi posao u opštini bio je u tome sprečen. Kako saznajemo privatno skupštinsko obezbeđenje je u prepodnevnim satima u zgradu puštalo samo odbornike i građane koji su lojalni partiji na vlasti, pod izgovorom da su akreditovani, dok su ostali mogli samo da poljube vrata. Tom odabiru "podobnih" svoj doprinos su dali predsednik Skupštine opštine Srbobran Radivoj Paroški i njegova zamenica Milena Alargić. Razlog njihovog angažovanja je bila 6. sednica Skupštine opštine Srbobran sa 16 tačaka dnevnog reda. Stotinak građana koji su imali nameru prisustvovati sednici uspeli su stići samo do skupštinskog zdanja. Tu su i ostali. Okupljeni građani su pištaljkama, vuvuzelama, šerpama, bubnjevima i traktorskim sirenama, sve vreme trajanja skupštinske sednice pravili buku.   Proteste su pratili i povici „ko ne skače, taj je ćaci“ i „ko ne skače – Rale ćaci“, čime su građani „pozdravili“ opštinske funkcionere i predsednika koji su, prema mišljenju građana, osramotili ceo Srbobran svojim boravkom među batinašima i polusvetom u beogradskom Pionirskom parku, u prostoru ograđenom bodljikavom žicom, koji je narod posprdno nazvao Ćacilend. Svoje mišljenje o ćacijima i aktuelnoj vlasti izneo nam je Branko Gajin, jedan od prisutnih na protestnom skupu :"Razlog što smo se danas okupili jeste izuzetna bahatost lokalne vlasti. Bahatost i neosetljivost na probleme sa kojima se građani svakodnevno suočavaju sada je kulminiralo odlaskom u Ćacilend predsednika opštine Srbobran i njegovih saradnika. Njemu nije tamo mesto, on nije student. Ako hoće da glumi neka bude glumac. Iz tih razloga okupili smo se da tražimo ostavku predsednika opštine zbog nedostojnog i neprimerenog ponašanja. Iz istog razloga tražimo i ostavku javnog pravobranioca Julije Popić, zbog neprimerenog gesta kada je na društvenim mrežama objavila crvenu šaku sa istaknutim srednjim prstom, što je za ženu u godinama vrlo ružno i kao takva ne može da bude javni pravobranilac. Isto tako česti napadi na mirne protestante od strane probisveta i batinaša koji su angažovani da vređaju petnaestominutnu ćutnju su razlozi za traženje njihove ostavke. Još uvek nije procesuiran predsednik Skupštine opštine Radivoj Paroški koji je tukao jednog našeg sugrađanina što je opet nedostojno ponašanje jednog funkcionera koji mora da poštuje sve građane podjednako. Protiv njega po našim saznanjima nije podignuta nikakva prijava. Isto poput Paroškog nije podignuta prijava ni protiv čuvenog "Dodoa" koji je osvedočeni siledžija, a skidao je gaće na građane u petnaestominutnoj ćutnji. Primera ima mnogo ali smo sada rešeni da prostakluku i korupciji stanemo na put".    

Da su usvojili manire „probranog društva“ u kojem su se nalazili prethodnih dana, srbobranski ćaciji pokazali su time što su, poput lažnih studenata koji su okupirali Pionirski park i zabranili pristup građanima, zaključali sve ulaze u zgradu opštine. I sednica Skupštine ličila je na Ćacilend: na primedbe odbornika Zorana Jankovića (GG Oslobodimo Srbobran) da je sramota što su pojedini funkcioneri bili u Pionirskom parku za vreme velikog narodnog protesta, te da su pojedini funkcioneri delili srednji prst i nazivali studente ustašama na svojim nalozima na društvenim mrežama, predsednik Opštine Radivoj Debeljački reagovao je burno. Zapretivši sa skupštinske govornice krivičnom prijavom Jankoviću, Debeljački je piskavim glasom, histerično, više puta ponovio „sram vas bilo“, iako se odbornik Janković u tim trenucima nije nalazio u sali. Predsednik Skupštine Radivoj Paroški bio je pomirljiviji, rekavši da je i on bio u Beogradu i podržao studente koji žele da uče, dodavši da tu nikakve sramote nema. Posebno zanimljivo je bilo pitanje kojim bi, po našem mišljenju, trebalo da se pozabave istražni organi, a to je: koliko je plaćena ugradnja stakla na stolu predsednika Skupštine? Odbornik Zoran Janković upitao je kakvo je staklo u pitanju kada je plaćeno čak 1.060.044,00 dinara, koliko je prikazano na Portalu javnih nabavki!  Odgovarajući na postavljeno pitanje, predsednik Skupštine Paroški rekao je da je u pitanju „kompjuterska greška, pa su dve nule slučajno dodate“, i ustvrdio da je za pomenute radove firmi „Termoglass“ iz Srbobrana zapravo isplaćeno 88.377,00 dinara. Vest je brzo došla i do pomenute firme, pa je „Termoglass“ na društvenim mrežama demantovao Paroškog, objavivši fakturu i izvod iz banke na kojima se vidi da su pomenuti radovi plaćeni 10.600,44 dinara, navodeći da za pola veka postojanja firme nisu doživeli takvu neprijatnost! Kasnije tokom dana na fejsbuk nalogu Opštine Srbobran objavljeno je upravo ono što tvrdi „Termoglass“, uz obrazloženje da je bila u pitanju tehnička greška kojom je, umesto 10.600,44 otkucano 1060044, što je dovelo do zabune. Kako ne bismo bili zlonamerni, priznaćemo da je to moguće i da se greške dešavaju. Ipak, ono što budi sumnju da tu nisu sasvim čista posla je cifra od 88.377,00 dinara, koju je Paroški na sednici Skupštine naveo kao cenu radova, a koja se u demantiju na fejsbuk nalogu Opštine Srbobran uopšte ne spominje! Pored buke kojom su građani „pozdravili ćacije“, uz pomenuta dešavanja i zaključavanje zgrade Opštine, sednicu je obeležila i velika nervoza u redovima odbornika vladajuće većine koji, hteli – ne hteli, sve više postaju svesni da im je vreme isteklo!

    "Bezcenzure.info"

U Galeriji srbobranskog Doma kulture svečano je otvorena izložba fotografija mr Branimira Karanovića, profesora emeritusa Univerziteta umetnosti u Beogradu. Ljubitelji umetničke fotografije moći će da posete izložbenu postavku do 28. marta, do kada će ona ostati u Galeriji Doma kulture. Izložbu je otvorio sam autor, koji je u svom obraćanju rekao da fotografija sa napretkom tehnologije doživljava novi preporod, istakavši da u fotografiji nema apstrakcije: „Na fotografiji je nešto što je postojalo ispred objektiva, snimljeno i zabeleženo. Apstraktno je ono što mi svojim umom ili svojom kreativnošću izmislimo ako slikamo, crtamo ili pravimo neke nove, izmišljene forme. Ove fotografije su realne, ali su bliske logici apstrakcije po svojim likovnim kvalitetima.“ Govoreći na otvaranju izložbe, profesor Karanović rekao je još da se u svom radu bavio i dokumentarnom i angažovanom fotografijom, a da fotografije koje su izložene u Srbobranu karakterišu različiti motivi, koje povezuje fragmentarnost svakodnevnice.   Budnom oku reportera portala bezcenzure.info nije promaklo da je profesor Karanović na otvaranje izložbe došao noseći na reveru sakoa bedž sa krvavom rukom, kao znak podrške studentima. Bila je to
prilika da jednom od naših najpoznatijih fotografa postavimo nekoliko pitanja, apropo studentskih protesta:
- Profesore, koje je Vaše mišljenje o studentskim protestima, a posebno kada je u pitanju kreativnost njihove pobune, budući da su imali zaista do sada neviđene akcije?
Ovo je stvarno bila iznenađujuća, neverovatna organizacija studenata, koja do sada nije viđena kod nas. Oni nemaju političke želje za promenama. Jednostavno, oni traže promenu ne sistema, nego promenu rada sistema – poštenje i nekoruptivne metode rada. Svojom odličnom organizacijom su pokazali i starijim generacijama da se može na jedan miran, inteligentan način, postići da se dođe do pravde. Da može da se postigne nešto, ali samo upornim traženjem i zahtevanjem od društva i sistema da počne da funkcioniše pošteno, bez korupcije. Jednostavno, da se ispravno radi. Da poslove vode stručni ljudi, bez ikakvih interesa za brzom zaradom i rezultatima koji će biti samo jednodnevna politička akcija.
- Da li Vam se čini da se ovi mladi ljudi bave pre svega promenom svesti, a ne pukom promenom vlasti?
Apsolutno! Oni žele da se promeni svest kod ljudi, da nestane straha od vladajuće garniture i da sistem radi onako kako treba – po pravu i po zakonu. Da se Ustav poštuje i da se zakoni sprovode kako treba.
- Šta biste im poručili kao univerzitetski profesor, a šta kao umetnik?
Kao univerzitetski profesor, oduvek sam podržavao mladost, studente i njihove sveže ideje za bolju sutrašnjicu i za ostanak u zemlji – da svoju pamet i znanje iskoriste ovde gde su rođeni i gde žive, da ne moraju da odlaze. Kao umetnik, jednostavno podržavam umetnike i ono što oni traže: da Ministarstvo kulture poveća svoj udeo u budžetu, da naš budžet za kulturu i umetnost ne bude najmanji na svetu, ispod jednog procenta. U ovim studentskim protestima se vidi izuzetna kreativnost, jedan potencijal mladih umetnika, pogotovo studenata mog Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Univerziteta umetnosti u Kragujevcu, zatim Univerziteta u Nišu i Novom Sadu, koji su isto tako pokazali da imaju veliki umetnički potencijal. Imaju duhovit pristup svemu, ali pre svega humane, miroljubive načine svog protesta.

Na kraju oficijelnog dela izložbe prisutni su imali priliku da prisustvuju susretu na prvom mestu dva prijatelja, zatim profesora i bivšeg studenta a potom dva profesora. Naš sugrađanin, kako on insistira reći Nadaljčanin, akademski slikar i profesor likovne kulture Dragan Šijački na izložbi je ispričao jednu anegdotu iz studentskih dana uz svedočenje i profesora Karanovića, a to je da je student Šijački molio profesora da ga na četvrtoj godini studija obori kako bi i dalje... Svi se slažu kako su godine studija najlepše godine života. U prilog ove anegdote dodajemo i dokaz u vidu ove posvete.

Zahvaljujemo se Draganu Šijačkom koji nam je mnogo pomogao u pisanju izveštaja sa izložbe profesora Branimira Karanovića.

    "Bezcenzure.info"

U Beogradu je 15. marta održan najveći skup u modernoj srpskoj istoriji! Više stotina hiljada, ako ne i milion građana, iz svih krajeva Srbije stiglo je u Beograd na poziv studenata, zahtevajući pravdu za 15 žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom celog dana, srpska prestonica bila je puna kao košnica. Na prostoru od Skupštine i nekoliko okolnih ulica, preko Trga Nikole Pašića pa sve do hotela Moskva na Trgu Terazije, bilo je toliko ljudi da doslovno igla nije imala gde da padne!  Uz povike „ko ne skače taj je ćaci“ i „pumpaj“, koji je postao glavni poklič ovih protesta, građani su poručili vlastima da im je vreme isteklo i da su odavno izgubili svaki legitimet i podršku u narodu. Isto je bilo i na Trgu Slavija, gde je za 16 časova bio zakazan centralni skup, a sam Trg i okolne ulice bile su prepune nekoliko sati pre početka protesta. Na najvećem protestnom skupu koji je u Srbiji ikada viđen, našlo se i mnogo Srbobranaca.    Neki od njih upisali su se u istoriju na najlepši način tako što su od Srbobrana do Beograda došli peške sa studentima. Članovi Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran su se dovezli
traktorima do pred samu Skupštinu, a nemali broj meštana Srbobrana, Turije i Nadalja došao je automobilima. Na sam dan protesta prvi su stigli Turijci i Srbobranci koji su, sa nekoliko automobila, put Beograda krenuli u 2 časa posle ponoći kako bi izbegli moguće blokade i zastoje na putu. U Beograd su stigli u ranim jutarnjim časovima, a rani dolazak bio je prilika za obilazak gradskih znamenitosti. „Atrakcija“ koja je poslednjih dana privukla veliku pažnju ne samo srpskih, već i svetskih medija, bio je čuveni Ćacilend u Pionirskom parku prekoputa Skupštine. Opasan sa dva reda traktora svoj doprinos Ćacijima su dali i traktori iz Srbobrana, zatim jedan red bodljikave žice i metalna ograda preko koje je namazana mašinska mast, te jednim kanalom u kojem je samo falila voda sa krokodilima, Ćacilend je privukao i pažnju portala bezcenzure.info.  Za naše čitaoce, posetili smo ovo mesto u kojem se, prema navodima režimskih medija, nalaze „studenti koji žele da uče“, i uverili se na licu mesta da je tamo studenata najmanje. A bilo je svega: sredovečnih muškaraca i žena, maloletnika, rijaliti učesnika, migranata, penzionera, zaposlenih u javnom sektoru, predsednika mesnih zajednica i opština, kao i veliki broj nepoznatih lica obučenih u crno, sa tzv. fantomkama na glavi! Unutar kampa užasan nered. Smeće na sve strane, uz nesnosan smrad koji se širio po celom parku i okolini. Svoje mesto u ovom „odabranom“ društvu zauzeli su i Srbobranci, koji će u skladu sa tim zauzeti i svoje mesto u istoriji.  

Slično njima obučen, sav u crnom sa crnim kačketom na glavi, urednik "Bezcenzure.info" se veoma lako ušetao u prostor omeđen ogradom i nesnosnim smradom. Sve je ličilo na zverinjak. Prolazeći kroz špalir specijalnih jedinica policije potrudio sam se da se fizički transformišem kako bih ličio na njih (spustio čelo, rasteglio ramena, uvukao glavu i skratio ruke) i tako neupadljiv uz sendvič ulaznicu došao do srbobranskih Ćacijevaca. Kad tamo pored cisterne sa vodom u krugu malih šatorčića sede plemenski poglavica Nos Koji Curi, njegov zamenik Razvezani Pupak, Ojedeni Lofas, Podguzna Muva i dvojica Daltonovih. Bilo ih je i više ali su ostali bili mudriji pa su se maskirali te ih nismo mogli prepoznati. 

Građani Srbije, predvođeni onim najvrednijim što imamo, a to su naši studenti – naša deca, pokazali su da ne odustaju, da straha više nema i da je konačno došlo vreme promena. Ovo je vreme kada se piše istorija, a svako od nas ima priliku da sam odabere kako će u istoriji biti zapisan. Što bi veliki Njegoš rekao: „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“.

Radi naših čitalaca Ćacilend smo posetili i nakon protesta. Kako Pionirski park izgleda dva dana kasnije možete pogledati iz priloženih fotografija. Ovo su posledice boravka lažnih studenata.      

      Ž.B. "Bezcenzure.info"

Prodavci magle, učesnici rijaliti programa, porno glumci, bivše i sadašnje prostitutke, lažni studenti sa blanko indeksima – sve se to skupilo u Ćacilendu, kako narod „od milošte“ naziva prostor koji je ova ekipa s koca i konopca okupirala i ogradila u Pionirskom parku u Beogradu. Svoje mesto, odnosno šatore u svojevrsnom logoru za partijske poslušnike, dobili su i ćaciji iz mesnog komiteta. Navikli da spavaju po stolovima u partijskim prostorijama, nije im bilo teško da pacovsku jazbinu, u kojoj poslednjih meseci provode i dane i noći, zamene šatorom u Ćacilendu. Štaviše, to im dođe kao ekskurzija! Pojedini poput Drvoseče, jedva su dočekali da vide kako je to biti student – iako imaju fakultetske diplome, pa čak i doktorate, oni zapravo nikada nisu studirali. Primer je Globus, taj je završio tri godine srednje škole a usput dok je švercovao krave skelom preko Tamiša završio i fakultet, a blizu je i doktorat. Kako su stekli diplome, uskoro će utvrditi nadležne institucije. Javni sektor prepun je takvih kadrova. Jedna od njih je i drugarica Plagijatorka, rukovodilac javne ustanove, koja zaštitu od krivičnog gonjenja zbog sumnjive diplome odrađuje izigravajući studentkinju u Pionirskom parku. Iz iste ustanove, u Ćacilend je otišla i Grlica, vrlo bliska „prijateljica“ druga Lugara. O prirodi njihovog prijateljstva nećemo pisati, zbog onih sa slabijim stomakom. Drug Lugar je inače bio zadužen za selekciju ćacija iz mesnog komiteta, pa je u Pionirskom parku završio i radnik pomoćnog osoblja jedne obrazovne ustanove, u koju ga je drug Lugar smestio uprkos tome što ovaj lojalista ne zna da zameni sijalicu, a kamoli da uradi nešto ozbiljnije. Koliko je zločest, stari bećar je pokazao kada je drugaricu Plagijatorku i pomenutog lojalistu smestio u isti šator u Ćacilendu – da uče zajedno, dabome. U odabranom društvu našle su se i drugarice Garava i Ljubičica, kadrovi Podbulog, poznate kao bespogovorni vojnici partije. Garava je u šatoru sa Drvosečom koji joj je inače nadređeni u firmi, spremaju ispit iz iste skripte. Za razliku od njih dvoje, Ljubičica je sama u šatoru. Praktična kakva je, ona je to okrenula u svoju korist – umesto knjiga, ponela je tarot! Naravno, tu je i kugla, za one solventnije ćacije. Kažu da je pred njenim šatorom najveći red, i da ne može da se odbrani od rijaliti zvezda koje žele da im baš ona predskaže budućnost. Pored ostalih, indeks je dobila i dugonoga Borka. Ona se čak najozbiljnije hvalila prijateljicama da je postala studentkinja, i da joj je partija obećala da će se iz Ćacilenda vratiti sa diplomom Ekonomskog fakulteta! U tome joj pamet svakako ne smeta. Elem, gde su šatori, hrana i piće, tu je i Žika Živac. Poučen pređašnjim iskustvom, ovaj deran je svoj šator u Ćacilendu razapeo tik pored mobilnog klozeta – što je sigurno, sigurno je! Uz Žiku je i nekoliko omladinaca, sitna boranija koja od škole ima veliki odmor, ali je za male pare spremna da statira u Pionirskom parku. Sve u svemu, oko 15 lojalista i lojalistkinja iz mesnog komiteta smešteno je u šatore koje im je obezbedio drug Lugar. Za struju ne moraju da brinu, drug Skeledžija je nabavio agregate a ako zatreba nabaviće i struju za džabe. Naftu za agregate je, naravno, obezbedio drug Petrol, uspešni trgovac naftnim derivatima. Svoj doprinos ovoj ekspediciji dala je i Tetka Đana. Pošto iz zdravstvenih razloga nije mogla poći na ovu ekskurziju (kažu da joj je nedavno pozlilo na sastanku mesnog komiteta), svakom ćaciju je donirala po jedan nakurnjak (hladne su noći) koji je svojeručno isplela, i suzom zalila. Namera joj je da svakom lično poklon uruči osim Lugaru. Njemu će naknadno pošto se u njegovom nakurnjaku baš nekako ovih dana mačka omacila. Tako opremljeni, drugovi i drugarice našli su se na pravom mestu u pravo vreme. Ne zna se koliko dugo će taj cirkus trajati, ali je ishod unapred poznat – pacovi će se vratiti u kanalizaciju iz koje su ispuzali, baš tamo gde pripadaju!

        Dopisnik iz Ćacilenda

Već 40 godina, krajem februara, na čuvenu turijsku Kobasicijadu slije se na hiljade posetilaca sa svih strana. Lepa tradicija kojom se svi Turijci s pravom ponose pronela je slavu Turije širom sveta, pa posetioci sa svih meridijana dolaze da vide to „čudo“ od kobasice koje svake godine postavi novi Ginisov rekord. Uz takmičenje u pravljenju kobasica, festivalski program svake godine je ispunjen i bogatim kulturno-umetničkim sadržajima, a oni koji žele da se opuste uz dobru hranu i svirku, mogu potražiti okrepljenje pod šatrama. Ni ova godina nije bila izuzetak po tom pitanju. Najveselije je, a gde bi drugo, bilo pod šatrom mesnog komiteta partije, gde su pristup imali samo odabrani. Oni (retki) trezni koji su se tu zatekli, pričaju da su dešavanja pod partijskom šatrom bila „čudo nad čudima“, zapretivši da zasene čak i samu manifestaciju. Poneseni atmosferom i zagrejani pićem, drugovi i drugarice funkcioneri mesnog komiteta, kao prava jagnjeća brigada dali su sebi oduška za sve pare – razume se, ne svoje. Vođeni devizom „kad je džabe, i sirće je slatko“, mnogi od njih preterali su sa konzumacijom, a najgore je prošao Žika Živac. Poznat kao ješan, a uz to ljubitelj dobre kapljice, siroti Žika nije uspeo da stigne do toaleta na vreme, pa se uneredio u pantalone! Iako on tvrdi da je Toi Toi bio daleko od VIP šatre pa siroma nije stigao, zli jezici kažu da nije ni pokušao da ode do toaleta, te da nije ni osetio kad se uneredio – osetili su drugi. Da drug Živac ne bude izolovan slučaj, potrudio se drug Vaćaroš. Sa dve flaše u ustima demonstrirao je nesvakidašnju tehniku pravljenja špricera – dok nije povratio posred stola. Svoj doprinos dale su i pojedine funkcionerke poput Bajke koja se umočala na zadnjem sedištu Goljinog auta (Golja se taman bio ponadao da će omastiti brk, kad ono moša, tj. moča), dok je drugarica Stanka imala više sreće. Stanka je malu nuždu (na zaprepašćenje prolaznika) obavila ispred šatora, pa je samim tim i drug Skeledžija, odnedavno stručnjak za besplatnu struju, imao više sreće nego Golja. U sitne sate odvezao se sa Stankom, da joj pokaže kako strujomer vrti po jeftinoj tarifi. Uzalud su, dakle, bila upozorenja druga Zdravka – partijsko veselje pretvorilo se u pravu bunga bunga žurku na kojoj bi i pokojni Silvio Berluskoni pozavideo! Fraulein Živka naročito se potrudila da atmosferu dovede do usijanja. Utegnuta u pantalone kroz koje su se providele tangice, sa dopola otkopčanom košuljom koja je otkrivala njene adute, poskakivala je u ritmu cajke izluđujući raspojasane drugove. Na kraju se odvezla u nepoznatom pravcu sa Sretom Štetom i drugom Đurom (a trojke su Đuro šta?). Pod maskom lažne razdraganosti, utehu u rakiji tražila je i ocvala Zumbula koja se trenutno nalazi „u raljama života“ – priča se da je nedavno pokušala da istupi iz mesnog komiteta, ali joj to nije dozvoljeno. Ni u ljubavi joj ne ide. Vremešni Jahač sa kojim je se baš dobro poznaje, odbija da se razvede. Ne mari, tu je i drug Sima Utešitelj, sa kojim je završila na kraju večeri. Elem, ima i onih koji se nisu tako bajno proveli. Jedan od njih je svakako Petrol, uspešni trgovac naftnim derivatima, koji je sve vreme bio pod budnim okom supruge. Zbog njegovih prethodnih aktivnosti i sklonosti švrljanju (kažu da je naročito bio odlepio za Kamilicom), pratila ga je čak i u Toi Toi, a nije ga ispuštala iz vida ni kada se fotografisao. Kao Alfred Hičkok koji se pojavio u svakom svom filmu makar nakratko, tako i Petrolova supruga izviruje iz pozadine na svakoj njegovoj fotografiji. Fešti je naravno prisustvovao i drug Pišta koji se ovog puta (samo)zadovoljio posmatranjem, nije se upuštao u akciju. Da li zbog kritika druga Zdravka, da li zato što je već „prešao igricu“ pa uživa u voajerizmu kao najvišem obliku seksualne satisfakcije, ili mu je, pak, gospođetina zavrnula ručicu, tek, vragolan nije mnogo akcijao na veselju. Drugu Pišti se inače ozbiljno drma presto u mesnom komitetu. Mnogo je onih koji bi rado zauzeli njegovo mesto, pa je i to jedan od mogućih razloga što se nije prepustio užitku. Uz drugove Petrola i Pištu, ni drug Slina se nije prepustio bahanalijama i nije se dugo zadržavao. Ne zato što je mnogo fini, ili se što se plaši kritike druga Zdravka (mada ima i toga), već zato što mora rano u krevet – ne da mu mama da ostaje budan do kasno. Ipak, najgori od sve dece bio je drug Lugar. Poznat po vulgarnim ispadima i po prostačkom „udvaranju“ ženama i devojkama kojima bi po godinama mogao biti otac, ovaj pijani „zavodnik“ je sa bezbedne udaljenosti, iz partijskog šatora, polurazgovetno dobacivao prolaznicama neprikladne komentare. Kraj veselja dočekao je spavajući preko stola. Na kraju ga je Drvoseča tako pijanog ubacio u gepek i odvezao kući. Po Melisu, čiji suprug Vaćaroš je na pola večeri napravio rigoleto posred stola pa su ga spakovali u krevet, Drvoseča se vratio posle, kad je istovario Lugara. Nju nije odvezao kući. Gde su se odvezli, znaju njih dvoje. A zna i drug Zdravko.

Šta li će na sve ovo reći Centralni komitet, i da li će drug Zdravko preduzeti još neke mere osim verbalnih opomena, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno i što je očigledno, jeste to da su drugovi i drugarice odavno prekardašili, i da se nikakvim merama ni opomenama druga Zdravka, novi raspadi brakova, kao ni raspad mesnog komiteta – više ne mogu zaustaviti!
         

             Turinski Brica

Još jedan veliki protestni skup održan je u Srbobranu. Na poziv poljoprivrednika, studenata i srednjoškolaca, preko 2000 građana Srbobrana, Turije i Nadalja, ujedinilo se u znak podrške studentskim zahtevima. Počelo je protestnom šetnjom od Turije do Srbobrana, gde je potom usledila jednočasovna
blokada raskrsnice Karađorđeve i ulice Svetog Save. Nakon blokade raskrsnice, reka slobodnih ljudi, uz 20-ak traktora krenula je u protestnu šetnju ulicama Srbobrana. Krenulo se od pošte, ulicom Svetog Save, zatim ulicom Braće Jugović do ulice Nikole Tesle, a potom Karađorđevom ponovo do ulice Svetog Save, gde je na Trgu slobode održan petnaestominutni pomen žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom šetnje građani su poslali poruke podrške studentima, a naročito svojim sugrađanima kojima su prethodnih dana upućivane stravične pretnje. Prema rečima prisutnih ovo je bio najveći skup ikada održan u Srbobranu, a kao što je bio slučaj prethodnih nedelja, i ovog puta sve je proteklo u najboljem redu uz sjajnu organizaciju studenata i poljoprivrednika. Policija je svoj deo posla uradila profesionalno, sve vreme regulišući saobraćaj i obezbeđujući kolonu.    

      "Bezcenzure.info"

U Srbobranu 1.marta po naredbi SNS sve je trebalo biti tajna. Organizovati stranačku tribinu SNS, sakriti dolazak njihovog predsednika Miloša Vučevića, pozvati na skup samo odabrane članove kako im ne bi iskočio nekakav Miloje Sarić iz Rasinskog okruga... Bio je partijski zadatak koji je poveren Debeljačkom Radivoju i njegovom imenjaku Paroškom. Za ovo nisu smeli da saznaju slobodnomisleći građani kako ne bi uprskali celu njihovu stvar. Da Debeljački i Paroški nisu dorasli zadatku sami su saznali jedan sat pre dolaska ražalovanog premijera i predsednika SNS, kada su videli u kolikom broju se okupljaju građani koji su spremni da ukažu negostoprimstvo bivšem premijeru. Za razliku od njh dvojice predsednik Vučević se obradovao još u službenom vozilu "Audi" dok je silazio sa mosta ka Pozorištancetu. Da će ga toliki broj simpatizera dočekati ispred Pozorištanca tome se od Srbobranaca nije nadao. Međutim, šok je vrlo brzo usledio uvidevši da sav taj narod ispred Pozorištanceta je zapravo "odbor za doček" koji mu je uz gromoglasno zviždanje i skandiranje "Ruke su vam krvave" poručio da napusti Srbobran, i da je nepoželjan. Audi je na trenutak zastao u nameri da Vučević izađe iz vozila i uđe na glavna ulazna vrata ali su merodavni u vozilu procenili da je bezbednije da vozilo nastavi kretanje, tako da malo ko zna kako je i na koji način predsednik SNS ušao u Pozorištance. Šta se u samoj sali dešavalo niko ne zna. Građani koji su ostali ispred sale su pravili toliku buku da čak i ovi "odabrani" koji su u salu ušli ništa od buke nisu čuli. Više je građana bilo ispred Pozorištanceta nego što ih je bilo u njemu.   Po završetku planiranog stranačkog skupa rodio se novi problem - kako iz sale predsednik da izađe i Srbobran što pre da zaboravi ? Usledila je u narodu rečeno "bežanija" naprednjačkog rukovodstva u pravcu samo njima znane lokacije na kojoj ih je čekalo službeno vozilo. Ovog puta izostala im je draga izrežirana komunikacija sa narodom. Nepoženjne goste je ispratio Radivoj Paroški, šantajući i zastajkujući ali je izdržao nekako. Ostalo društvo iz Pozorištanceta je samo pogledom ispratilo gosta i ostali su u brizi šta li će ih snaći u narednom periodu zbog ove bruke i sramote. Utisak je da je predsednik SNS bukvalno pobegao iz sredine u kojoj su sigurno izgubili svaku podršku građana.  

Da Srbobran na žalost ne zaostaje od drugih sredina po pitanju nasilja napredno orijentisanih građana prema učenici gimnazije i NAŠOJ deci dokazao je i otac opštinske prosvetne inspektorke koja je inače i poznata po susednim opštinama kao neko ko se često viđa i ističe u verbalnom vređanju mirnih demonstranata. Da "iver ne pada daleko od klade" dokazuje i primer njenog oca koji kidiše na tuđe dete. Sreća je da je na vreme u pomoć pristigla i policija koja je sprečila kulminaciju nasilja, a kako je to izgledalo pogledajte ovde ...Napad na studentkinju

Već danas 2.marta (nedelja) u ranim jutarnjim satima usledila je kazna. Kompletno opštinsko rukovodstvo SNS je moralo izaći na pijacu kako bi hitno poradilo na reklamiranju i promociji stranke. To se lako može podvesti pod kažnjavanje državnog rukovodstva prema srbobranskoj SNS partijskoj ćeliji zbog javašluka i nerada koji je juče predstavljen, kako predsedniku Vučeviću tako i svim medijima sa državnom frekvencom, koji su ovu sramotu juče objavili.

Ako se podsetimo da je samo pre par nedelja unazad SNS u Srbobranu bio toliko silan i bahat da je opkoljavao i vređao ljude koji su u petnaestominutnom pomenu izrazili žalost prema poginulima u Novom Sadu, a danas je problem zaigrao ispod njihovog prozora. Nismo mogli pomisliti da će svoje mitinge u tajnosti organizovati i da će malu salu Pozorištanceta u Srbobranu morati popunjavati sa stanovnicima okolnih opština. Zbog ovakvih kadrova kao što srbobranski SNS ima bojim se da će bivši premijer Vučević morati podneti ostavku i na članstvo u partiji.

     Ž.B. "Bezcenzure.info"