U Beogradu je 15. marta održan najveći skup u modernoj srpskoj istoriji! Više stotina hiljada, ako ne i milion građana, iz svih krajeva Srbije stiglo je u Beograd na poziv studenata, zahtevajući pravdu za 15 žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom celog dana, srpska prestonica bila je puna kao košnica. Na prostoru od Skupštine i nekoliko okolnih ulica, preko Trga Nikole Pašića pa sve do hotela Moskva na Trgu Terazije, bilo je toliko ljudi da doslovno igla nije imala gde da padne!
Uz povike „ko ne skače taj je ćaci“ i „pumpaj“, koji je postao glavni poklič ovih protesta, građani su poručili vlastima da im je vreme isteklo i da su odavno izgubili svaki legitimet i podršku u narodu. Isto je bilo i na Trgu Slavija, gde je za 16 časova bio zakazan centralni skup, a sam Trg i okolne ulice bile su prepune nekoliko sati pre početka protesta. Na najvećem protestnom skupu koji je u Srbiji ikada viđen, našlo se i mnogo Srbobranaca.
Neki od njih upisali su se u istoriju na najlepši način tako što su od Srbobrana do Beograda došli peške sa studentima.
Članovi Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran su se dovezli
traktorima do pred samu Skupštinu, a nemali broj meštana Srbobrana, Turije i Nadalja došao je automobilima. Na sam dan protesta prvi su stigli Turijci i Srbobranci koji su, sa nekoliko automobila, put Beograda krenuli u 2 časa posle ponoći kako bi izbegli moguće blokade i zastoje na putu. U Beograd su stigli u ranim jutarnjim časovima, a rani dolazak bio je prilika za obilazak gradskih znamenitosti. „Atrakcija“ koja je poslednjih dana privukla veliku pažnju ne samo srpskih, već i svetskih medija, bio je čuveni Ćacilend u Pionirskom parku prekoputa Skupštine. Opasan sa dva reda traktora svoj doprinos Ćacijima su dali i traktori iz Srbobrana, zatim jedan red bodljikave žice i metalna ograda preko koje je namazana mašinska mast, te jednim kanalom u kojem je samo falila voda sa krokodilima, Ćacilend je privukao i pažnju portala bezcenzure.info.
Za naše čitaoce, posetili smo ovo mesto u kojem se, prema navodima režimskih medija, nalaze „studenti koji žele da uče“, i uverili se na licu mesta da je tamo studenata najmanje. A bilo je svega: sredovečnih muškaraca i žena, maloletnika, rijaliti učesnika, migranata, penzionera, zaposlenih u javnom sektoru, predsednika mesnih zajednica i opština, kao i veliki broj nepoznatih lica obučenih u crno, sa tzv. fantomkama na glavi! Unutar kampa užasan nered. Smeće na sve strane, uz nesnosan smrad koji se širio po celom parku i okolini. Svoje mesto u ovom „odabranom“ društvu zauzeli su i Srbobranci, koji će u skladu sa tim zauzeti i svoje mesto u istoriji.
Slično njima obučen, sav u crnom sa crnim kačketom na glavi, urednik "Bezcenzure.info" se veoma lako ušetao u prostor omeđen ogradom i nesnosnim smradom. Sve je ličilo na zverinjak. Prolazeći kroz špalir specijalnih jedinica policije potrudio sam se da se fizički transformišem kako bih ličio na njih (spustio čelo, rasteglio ramena, uvukao glavu i skratio ruke) i tako neupadljiv uz sendvič ulaznicu došao do srbobranskih Ćacijevaca. Kad tamo pored cisterne sa vodom u krugu malih šatorčića sede plemenski poglavica Nos Koji Curi, njegov zamenik Razvezani Pupak, Ojedeni Lofas, Podguzna Muva i dvojica Daltonovih. Bilo ih je i više ali su ostali bili mudriji pa su se maskirali te ih nismo mogli prepoznati.
Građani Srbije, predvođeni onim najvrednijim što imamo, a to su naši studenti – naša deca, pokazali su da ne odustaju, da straha više nema i da je konačno došlo vreme promena. Ovo je vreme kada se piše istorija, a svako od nas ima priliku da sam odabere kako će u istoriji biti zapisan. Što bi veliki Njegoš rekao: „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“.
Radi naših čitalaca Ćacilend smo posetili i nakon protesta. Kako Pionirski park izgleda dva dana kasnije možete pogledati iz priloženih fotografija. Ovo su posledice boravka lažnih studenata. 
Ž.B. "Bezcenzure.info"