Priroda ume da bude surova. Desi se tako nekad da reke nabujaju, voda se izlije iz rečnog korita i poplavi okolna područja. Tri najzastupljenije kategorije koje se u poplavama uvek javljaju su ugroženi, spasioci i lešinari. Jasno je ko su ugroženi: to su oni koji su prošli najgore, kojima je poplava odnela sve. Spasioci su oni koji po radnom zadatku, ili dobrovoljno, iz humanih pobuda, pomažu ugroženima i spasavaju što se spasti može. Treća kategorija su uvek lešinari – moralni talog koji gleda da iz tuđe muke i nesreće izvuče korist za sebe. Po pravilu, poplava uvek na površinu izbaci i mulj. Predmet stručne analize ekspertskog tima portala bezcenzure.info, izronio je sa dna upravo nakon velike poplave u Banatu, lešinareći izlivenim Tamišom pre ravno 20 godina. Dok su ugroženi spasavali gole živote, ovaj primerak brahikefalne lobanje je iz poplava „spasavao“ njihovu stoku – „pecajući“ svinje, ovce i goveda, a zatim ih prevozeći skelom do klanice kojoj ih je prodavao, deleći tal sa svojim bliskima. Kada bi napunio skelu, ploveći prema klanici, usput bi učio. Već posle nekoliko plovidbi, dao je kravu za diplomu. Budući da je uvek voleo matematiku, toliko da je svake godine iz tog predmeta išao na popravni u trogodišnjoj školi koju je na živu muku završio, a pošto je fakultet završio švercujući stoku skelom, tema njegovog diplomskog rada bila je Arhimedov problem stoke. Rešenje ovog matematičkog problema je broj koji se sastoji od 206 545 cifara za čije zapisivanje bi bilo potrebno 87 listova papira, broj za koji ovaj diplomac i budući doktor nauka inače tvrdi da ga zna napamet. S obzirom na pozamašan obim glave budućeg doktora nauka, za očekivati bi bilo da se u njoj, valjda, nešto i nalazi. Na takvim pretpostavkama zasnivala se pseudonauka frenologija, koja je, na primeru velike lobanje najvećeg novovekovnog filozofa Imanuela Kanta, branila tvrdnju da ljudi sa natprosečnom veličinom glave poseduju i natprosečnu inteligenciju. Budući da je bezcenzure.info ozbiljan portal i ne bavi se pretpostavkama, već isključivo činjenicama, oformili smo ekspertski tim, sastavljen od naučnika iz različitih naučnih oblasti, kako bismo pomoću multidisciplinarnog pristupa došli do egzaktnih podataka. Kefalometrijskom analizom doktoranda poznatog pod nadimkom Globus, na naučnoj osnovi dokazaćemo da velika kvadratura lobanje ne podrazumeva jednaku količinu inteligencije. Prva stvar koja se na primeru Globusove glave potvrđuje i golim okom, jeste stara latinska misao Nomen est omen, što u prevodu na srpski znači „ime je znak“. Okrugla i glomazna, približno jednake širine i dužine (oblik vangle), sa zapreminom koja je za 57,5% veća od zapremine lobanje prosečnog homo sapiensa, po Kefalnom indeksu pripada tipu takozvanih brahikefalnih lobanja. Intrakranijalnim uvidom u sadržaj kojim je dominantno ispunjena, mogla bi se klasifikovati i kao brahifekalna. Pri vrhu frontalne kosti velika fontanela je pomerena unapred, a iza nje se nalazi ispupčenje u vidu grebena, što sa udubljenjem čeone kosti i zaravnjenjem potiljačnog dela, ukazuje na koronalnu sinostozu sekundarnog tipa, dakle posledicu mehaničke povrede. Kranioskopijom je utvrđeno da je udubljenje čeone kosti posledica udarca ekstremitetom životinjskog porekla, najverovatnije konjskog. Prostim rečima rečeno, konj se ritnuo i tresnuo ga posred čelenke više puta u jedno mesto. Pošto je iza čeone kosti smešten prefrontalni korteks – zadužen za kognitivne funkcije, intelektualne sposobnosti, učenje, pamćenje, razlikovanje dobrog od lošeg i ponašanje u društvu – postojala je bojazan da su sve manjkavosti u ovim sposobnostima, kod doktoranda Globusa posledica udarca konjskim kopitom u čelo. Specijalističkim neurološkim pregledom, međutim, utvrđeno je da na cerebralnom korteksu ipak nema traumatskih povreda izazvanih spoljašnjim uticajima. Prevedeno na srpski: prirodno je i glup i pokvaren – od rođenja! Kefalometrijska analiza je, dakle, dokazala da je kod Globusa zapremina lobanje obrnuto proporcionalna njegovoj inteligenciji. Da je Globus kojim slučajem živeo u vreme Johana Lavatera, fiziognomika bi i danas bila priznata i poštovana naučna disciplina. A da je Vuk Bojović živ, odredio bi mu mesto u svom zoološkom vrtu, kao jedinom živom primerku nedostajuće karike u Darvinovoj teoriji evolucije. Po popularnosti bi nadmašio čak i čuvenog šimpanzu Samija, nekada najslavnijeg stanovnika beogradskog zoo vrta. U današnje vreme, međutim, pojava poput Globusa je ugledni član društva, pa se i on u skladu sa svojim renomeom našao u Ćacilendu, među onima koji žele da uče. Normalno, i on je student, i to na doktorskim studijama. Ograđen bodljikavom žicom, taman će imati vremena da se na miru posveti izradi disertacije pod naslovom „Realni problemi prilikom utovara Podolskog govečeta zbog hlađenja mošnica u hladnom Tamišu“. Osim toga, vreme je da počne da se navikava na zatvoren i dobro čuvan prostor, gde će se posle nadolazećih promena uskoro naći sa ostalim ćacijima. Do tada, može se podičiti titulom koju su mu dodelile ostale kolege, i na koju je izuzetno ponosan – Prva lobanja Ćacilenda!

    Čarls Robert Darvin