Šimpraga, u Kikindi kažu "Čovek sa strane obriso' pa zbriso' ".Tačno pre godinu dana "Bezcenzure.info" je objavio tekst pod naslovom "Tragom srbobranskog jurišnika" u kom je izražena sumnja u stručnost i poštenje istaknutog člana SNS iz Srbobrana. Todor Šimpraga je prihvatio partijski zadatak da "savesno i odgovorno" rukovodi JKP "Gornji Banat " iz Kikinde. Kada je pre nešto više od godinu dana rešenjem Vlade Srbije Šimpraga imenovan za direktora ovog preduzeća, javno smo istakli sumnju da će fitnes majstor gospodin Todor svojim nestručnim radom dovesti do propasti ovog vodoprivrednog preduzeća koje je od velikog značaja za čitav region. To se i desilo. Za vreme Todorovog direktorovanja a sve po uputstvima njegovog nadređenog Srđana Kruževića, ova firma je brisana iz registra privrednih društava.. Todor Šimpraga Srđan Kružević

Opet smo posetili Kikindu i ponovo na ovu temu zatražili mišljenje od gospođe Svetlane Kozić, sada liderke pokreta građana "Banat je u pravu" iz Kikinde, koja je u mnogo čemu bila u pravu kada je tačno pre godinu dana u gore pomenutom tekstu dala svoj komentar na imenovanje Šimprage na mesto direktora "Gornjeg Banata". Prenosimo saopštenje gospođe Kozić..." Severni Banat je ostao bez vodoprivrede. Dok besne poplave u Novom pazaru i Tutinu, pravo je vreme da se osvrnemo na stanje povodom odbrane od poplava u severnom Banatu. Ovo područje je nekada bilo močvarno i postalo je obradivo zahvaljujući isušivanju sistemom kanala koji su vekovima građani i održavali, a sa tim poslom se se počelo 1718. godine. U Kikindi se, do pre tri meseca, održavanjem kanala bavilo vodoprivredno privredno društvo Gornji Banat, a isto je ugašeno 01.avgusta ove godine. Od tada se poslovi pripajaju zrenjaninskom preduzeću.

Da se podsetimo kako je poslovalo ugašeno preduzeće. Gornji Banat je bio u stopostotnom državnom vlasništvu. Imao je upisan kapital od oko 153 miliona dinara. U avgustu je pripojen Vodoprivrednom privrednom društvu Srednji Banat iz Zrenjanina. 29.12.2021. godine Vlada Srbije je dala saglasnost da se sa procesom pripajanja počne. Za razloge su navedeni smanjenje administrativnih troškova, racionalizacija resursa, optimalizacija procesa rada... Ovo su uobičajna opravdanja za oduzimanje nečega provinciji umesto da se nešto revitalizuje. Ipak, mi u Banatu dobro znamo da sve što je pripojeno većim gradovima dovodi do propasti u manjim. Do momenta državne intervencije na pripajanju, preduzeće je uz sve potrebe za reorganizacijom ipak poslovalo uspešno, kako se može videti iz objavljenih finansijskih izveštaja na sajtu APR-a. Završni račun za 2020.godinu je bio pozitivan - firma je ostvarila dobit. Prihode je ostvarivala najviše na osnovu svojih usluga u zemlji. U imovini preduzeća najveća stavka su bila postrojenja i oprema, zatim slede zemljište i građevinski objekti od kojih je posebno značajna nepokretna imovina na površini od 1818 kvadratnih metara u centru grada koja će sad ostati višak. Od važne opreme pogodne za pružanje naplativih i isplativih usluga Gornji Banat je posedovao terenska vozila i mašine za raščišćavanje divljeg rastinja tzv. tarupe.  Sada ćemo kao što na školovanje i lečenje često moramo u veće gradove, Zrenjaninu da se obraćamo i ukoliko imamo problem po pitanju kontrole voda u našem ataru. Banat je u pravu je pismeno uputio pitanje Vodoprivrednom privrednom društvu Srednji Banat u Zrenjaninu kako misle da se poslovi sada organizuju".

Iz gore navedenog sumnjamo da je Šimpraga i poslat od strane svoje partije da bi ovu firmu brisao iz Registra privrednih društava. Koja je svrha i šta bi mogao biti cilj svega ovog ? Naslućujemo da prekidom rada preduzeća Gornji Banat sva njegova pokretna kao i nepokretna imovina postaju predmet interesovanja bratsko partijskih likova, a svedoci smo da i samom dojučerašnjem direktoru ovog preduzeća nije strano  učestvovanje na licitacijama onih nekretnina koje se nalaze na vrlo popularnim gradskim lokacijama. Po onoj narodnoj "da se vlasi ne dosete " pojedine nekretnine putem javnog nadmetanja kupuje porodica Šimpraga, tačnije majka Todora Šimprage - Dušanka Šimpraga. Gospođa Dušanka kupuje objekat firme " PTC " iz Srbobrana, koji je u stečaju, za 4.118.079,00. dinara. Prema tome što se tiče budućih zemljanih radova u opštini Kikinda, a i šire, sve te radove koje je do sada radilo preduzeće Gornji Banat radiće neko drugi, predpostavljamo iz vrha vlasti a možda i sa istim građevinskim mašinama koje su prehodno izlicitirane. Ne sumnjamo da će i dojučerašnji direktor iz naše sredine, naš čovek, biti adekvatno nagrađen.

     Ž.B. "Bezcenzure.info"    

Da li se radi o plagijatu utvrdiće nadležni organi ali ono do čega je "Bezcenzure.info" došao po našem mišljenju je klasičan primer "copy-paste" izdanja. Da bi čitaocima pojasnili šta to u prevodu znači, to je "čin kopiranja celog komada nečijeg rada za sopstvenu upotrebu. Pokušaj da se taj sadržaj provuče kao nov i originalan". U tekstu "Sumnjive diplome u rukama vlasti" koji smo nešto ranije pisali, najavili smo da ćemo posebnu zainteresovanost pokazati na temu kupovine, falsifikovanja ili plagiranja diploma funkcionera srbobranske opštine iz redova SNS. To smo i uradili. Na ovu temu najviše se istakla direktorka dečijeg vrtića "Radost" Srbobran, gospođa Biljana Bajić   

O dešavanju u ovoj ustanovi pisano je više puta do sada ali nakon sedam meseci istraživačkog rada, pisanja zahteva i urgencija Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, da nam dostavi diplomski rad gospođe Bajić, do traženog dokumenta "Bezcenzure.info" je došao preko Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. 

Prosvetne radnike, predpostavka je i nepisano pravilo, trebalo da krase visoke moralne vredenosti i profesionalizam. Da izuzeci postoje svedoci smo u slučaju direktorke Predškolske ustanove "Radost" u Srbobranu. Naime, gospođa Bajić je svoj diplomski (specijalistički) rad na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača u Kikindi prepisala od koleginice Bojane Jokić, koja je diplomirala na Vaspitačkoj školi u Novom Sadu, dve godine ranije, odnosno 2014. godine. Po dobijanju insajderske informacije o radovima Resavske škole u P.U. "Radost", kao glavni i odgovorni urednik ovog informativnog portala obratio sam se Visokim školama za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, odnosno Kikindi. I dok je VŠSS za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu odmah poslala kopiju rada sa zapisnikom o odbrani diplomskog rada gospođe Bojane Jokić, to je kikindska vaspitačka škola odugovlačila sa slanjem diplomskog rada Biljane Bajić - puna četiri meseca ! U članu 21 Kodeksa se navodi i da nije dozvoljeno plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje i autoplagiranje. To se odnosi na sve pisane radove i izveštaje nastavnog i naučnog osoblja i studenata ( seminarski, diplomski ili završni rad, master, specijalistički i magistarski rad, doktorska disertacija, rad u časopisu, udžbenik, monografija, poglavlja u zbornicima).

Ono što je posebno zanimljivo kada se uporede radovi gospođe Jokić - Bajić, jeste to što je uzorak ispitanika činilo 50 dece koji borave u PU "Radost" Srbobran, za eksperimentalnu grupu odabrano 25 dece iz objekta " Bubamara" u Nadalju, a da je kao kontrolna grupa odabrano 25 dece iz objekta "Pčelica" u Srbobranu.Prvi su obučavani folklornim narodnim igrama, dok drugi nisu. Vrlo je indikativno što su u razmaku od dve godine, kada su vršena ova istraživanja, postignuti identični rezultati. Bez obzira što se sastav dece po grupama, tj. objektima, promenio za dve godine. Prilikom prepisivanja o ovome se nije vodilo nimalo računa. Ovo je lako uočljivo u tabelarnom pregledu istraživanja.

Upućeni kažu da je pre imenovanja B. Bajić za direktora PU "Radost", ovo mesto nuđeno još nekim vaspitačicama iz Ustanove. One su to odbile dok je Bajićeva pristala da se pozabavi uručivanjem otkaza zaposlenom nakon 22 godine radnog staža u objektu zabavišta, potom uruči otkaz majci troje maloletne dece i drugoj, majci dvoje maloletne dece koja je na određeno vreme radila 8 godina u ovoj ustanovi, invalidu i majci troje dece iz Nadalja i...  Prema informacijama koje posedujemo u vreme imenovanja Biljane Bajić za direktora PU "Radost" prosvetni inspektor opštine Srbobran bila je njena rođena sestra Ljiljana Belić. Verujemo da je sve ovo na ponos gospodina poverenika - koordinatora gospodina Srđana Kruževića koji je Bajićevu i kadrirao.

I dalje ćemo se baviti nedozvoljenim radnjama ljudi iz vlasti. U ovom slučaju tražićemo procesuiranje od strane tužilaštva, stav akademske javnosti kao i mišljenje visokoškolske ustanove. Ako se prevarom stekne protivpravna korist red bi bio te pare i vratiti. Pratimo i dalje razvoj situacije i o svemu ćemo vas uredno obaveštavati. Na kraju teksta pod naslovom "Prilozi" možete u celosti pročitati originalan rad gospođe Bojane Jokić i prepisan rad gospođe Biljane Bajić.

        Prilozi: 

- (otvori ovaj prilog)...Diplomski B. Jokić

- (otvori ovaj prilog)...Diplomski B. Bajić

        Ž.B. "Bezcenzure.info"

Koga plaćamo, za čega i koliko da bi nam groblje ostalo neuredno - i dalje je misterija. Ružičalo, zabeleška jednog našeg sugradjanina...         Ovim putem pozivamo direktora JKP "Graditelj" Miloša Jovanovića, da nam odgovori na sledeća pitanja :

- Ko kosi groblja u srbobranskoj opštini ?

- Koliko se puta godišnje groblja kose ?

- Ko groblja kosi ako to nije "Graditelj" i koliko nas ta "druga ruka" košta ?

- Kako i na koji način se utvrđuje kvadratura pokošene površine koja se isplaćuje privatnoj agenciji koja groblja "održava" ?

- Da li je tačno da vlasnički kapital u agenciji koja održava zelene površine groblja u Srbobranu ima Đorđe Radetić, predhodni direktor JKP "Graditelj" Srbobran ?

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Najkraće rečeno - bilo je svega ! Da je Srbobran postao zanimljiva turistička destinacija "gostima" iz Stare Pazove uverio se svako onaj ko je dana 03.04.2022. godine izašao na svoje biralište. U danu glasanja, na mestima koja su obeležena kao "biračko mesto", građani su mogli da uoče parkirana vozila sa tablicama ST (Stara Pazova) koja nisu karakteristična za našu sredinu, naime toga dana smo bili pod prismotrom momaka sa širokim čelima, mutnim pogledima u crnim jaknama, koji su redom svojim autima razvozili birače od kuća do birališta. Sa istim tim momcima koji ne poznaju ulice Srbobrana, i koji ne znaju sami pronaći partijski zanimljivog glasača, glasača koji je iz nekog razloga partiji ostao "dužan" da glasa za nju, sedi i po jedan stranački aktivista (meštanin) koji služi kao vodič ljudima sa ST tablicama. Svi oni su vrlo vešto sakrivali svoje likove prilikom naših obilazaka birališta...   Uočenih nedostataka kao i nepravilnosti na biralištima bilo je mnogo i na sve njih  u pisanoj formi ukazali su članovi opštinske izborne komisije iz redova opozicije ali bez rezultata. Opštinska izborna komisija na čelu sa predsednicom komisije Julijom Popić je sve prigovore kao primedbe uredno odbacila odlukom većine (SNS). O kakvim se primedbama radi pročitajte u "zahtevima za poništenje glasanja", a koja su potkrepljena i sa fotografijama koje navedene nepravilnosti i dokazuju...     Kako je izgledala izborna noć u kuloarima opštine Srbobran u vreme pregleda zapisnika od strane Opštinske izborne komisije, i da li su se zapisnici sa biračkih mesta potpisivali u zakonskim strogo propisanim okvirima, pogledajte u sledećem linku i prosudite sami...

 - (otvori ovaj link)...https://bezcenzure.info/media/k2/videos/154.mp4 

    Ž.B. "Bezcenzure.info"  

Svedoci smo da je hotel "Elan"- prodat, ALI ! Interesantno je sve ovo oko hotela. Treba podsetiti da je hotel "Elan" opština Srbobran kupila od Agencije za privatizaciju 2012. godine. Nekadašnji svetao primer da opština može da vrati svojinu koju su srbobranci sami platili i izgradili odavno je prestala da bude "svetao primer". Iako je ubrzo posle kupovine hotela 2012. godine za oko 85.000 evra svima bilo jasno da opština nema ni finansijske snage ni političke podrške za svoje planove, Srbobranci su zdušno pozdravili novu preprodaju hotela 2022. godine od strane vlasti SNS, koja bi trebalo da oživi jedno od nekada boljih mesta za izlazak. Samo postavlja se pitanje kome zapravo treba hotel ovakav kakav jeste, pa i za 200.000 evra koliko je plaćen. Zgrada je potpuno ruinirana i izvesno je da će u nju biti potrebno uložiti jako mnogo novca.Kako se u štampi navodi hotel Elan je kupila novosadska kompanija "Rotor" kojoj je pretežna delatnost trgovina na malo metalnom robom, bojama i staklom. I kakve veze farbara "Rotor" ima sa ugostiteljstvom ? Malo je komplikovano. U Srbobranu smo videli na potpisivanju ugovora gospodina Radomira Lojaničića, koji je zastupnik firme "Rotor". Iako mu je zahvaljivano da je prepoznao kapacitete Srbobrana i odlučio da ulaže u siromašnu opštinu itd. itd. gospodin Lojaničić je tek zastupnik firme. Vlasnici su drugi par rukava.

"Rotor" je porodična firma kojoj su vlasnici : Valerija Nađ (20% vlasništva), Eniko Janković Nađ (25% vlasništva) i Šandor Nađ (55% vlasništva). Kako saznajemo gospodin Nađ je svojevremenom kupio TP Univerzal iz Bečeja i TP Ravnica iz Ade, kao i Zoru iz Mola... Današnji je vlasnik kompanije Rotor, Aretol, Brico-S... Počeo je poslovnu karijeru u Agrovojvodini a zatim je u vreme sankcija trgovao sa slovenačkim firmama. Gospođa Valerija Nađ pored vlasničkog dela u Rotoru od 20% vlasnik je 70% preduzeća Vivens Novi Sad. U istom preduzeću 30% vlasništva ima Eniko Janković Nađ. Do 2019. godine vlasnik 55% Vivensa bio je Šandor Nađ. Za razliku od Rotora Vivensu pretežna delatnost jeste ugostiteljstvo i turizam i u svom vlasništvu ima hotel Park u Adi, kuglanu u Adi i hotel Panorama Aqualux na Kamenjaru u Novom Sadu.

Kompanija je na konkursu fondacije Prosperitati "za podršku poljoprivrednom razvoju" dobila 12.865.427 dinara, a zatim i 43.210.569 dinara za razvoj i podršku turističkim kapacitetima... U svom vlasništvu Nađovi imaju i kompaniju Brico S iz Novog Sada ( Valerija 40%, Eniko 8%, Šandor 52%).Kao pretežna delatnost navedena je nespecijalizovana trgovina na malo. Ista vlasnička struktura je i u kompaniji Aretol. Valerija 15%, Ištvan 30%, Šandor 55%. Firma se bavi trgovinom voćem i povrćem i zapravo je nastala spajanjem fabrike odeće Akotex Ada i Zora iz Mola. Ima ogranke u Novom Sadu, Adi, Molu, Vrbasu, Feketiću, Horgošu, Bačkom Petrovom Selu... Jedan je od najvećih prerađivača povrća u Vojvodini. U ulaganje u kompaniju Aretol značajno je učestvovala mađarska fondacija Prosperitati sa oko 4 miliona evra. Na otvaranju hladnjače u Feketiću bili su prisutni Ištvan Pastor, predsednik SVM-a i Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Republike Mađarske.

Činjenica je da je Srbobranu potreban ugostiteljsko smeštajni kapacitet i da je sve bolje nego da zgrada propadne ali ko je spreman da ulaže mnogo novca u danas ne naročito profitabilnu delatnost, u objekat koji se nalazi neposredno pored najzagađenijeg vodotoka u Evropi u čiju gradnju i vraćanje kapitala treba čekati desetine godina ? Prema kafanskim glasinama koje ne treba uzeti previše ozbiljno u pitanju je eksploatacija bušotine termalne vode koja je planirana pored hotela i koja bi mogla da bude veoma isplativa ako se Toplana u vlasništvu JP Graditelja bude vezala za nju. Profit bi išao u ruke kome ? I u kom procentu ? Zato bi bilo zanimljivo videti ugovor o kupoprodaji hotela i sve buduće anekse ugovora i pažljivo pratiti dinamiku radova.

Mišljenje na ovu temu potražili smo i od nekadašnjeg prvog čoveka opštine Srbobran gospodina Branka Gajina, koji je ovu građevinu - hotel "Elan", kupio 2012. godine od Agencije za privatizaciju. Gospodin Gajin nam je ovom prilikom istakao: "Hotel Elan sam u ime opštine kupio kao njen predsednik par meseci pre izbora 2012. godine, za 9 miliona dinara. Taj iznos je bio usluga opštini jer je realna vrednost bila daleko veća. Kupovina je bila deo strategije privrednog razvoja opštine jer smo imali ozbiljne namere da pravimo akva- park na vašarištu, na prostoru nekadašnjeg "kampa". Za tako nešto potrebni su smeštajni kapaciteti i začetak svega toga je bila, upravo, kupovina hotela. Adaptacija objekta je procenjena na 600.000 eura i finansijska konstrukcija je bila obezbeđena. Ova danas nesposobna vlast da je za deset godina svake godine pomalo ulagala u ovaj objekat, hotel bi već bio u funkciji i u njemu bi radilo četrdeset ljudi. Ne bi bili prinuđeni da ga prodaju i to prikazuju kao genijalni, spasonosni, potez. Sama zgrada danas izgleda prilično oronulo ali, temelji i zidovi su u odličnom stanju. Probajte da izidate zgradu do ovog nivoa pa ćete videti da će vas metar kvadratni koštati najmanje 300 eura, a tamo ima 2800 m2. Iz tog razloga se ne slažem sa procenom početne vrednosti od strane poreske uprave pogotovu što uz objekat ide i skoro katastarsko jutro zemljišta u strogom centru naselja. Primera radi, kada smo 2010. godine hteli da kupimo zgradu kasarne, ta ista poreska uprava ju je procenila na 250.000 eura, a sada hotel vredi daleko manje. Recimo, zemljište oko zgrade hotela, dakle strogi centar,procenjeno je na mizernih 488,68 dinara po m2. Ništa me ovo ne čudi i sve je to posledica što su u Srbobranu na vlasti ljudi koji se ništa ne pitaju".

Da li će ovaj potez aktuelne vlasti SNS biti još jedan u nizu propalih pokušaja pokretanja privrednog razvoja ove opštine sa mrtve tačke, ili je samo razapeta mreža za ulov još ponekog glasa na narednim izborima, bićemo svedoci narednih dana.

     Ž.B. "Bezcenzure.info" 

Predsednički kandidat Zdravko Ponoš je 10.03.2022. u programu svojih predizbornih aktivnosti posetio Srbobran. Sa njim u poseti su bili gospodin Borislav Novaković predsednik novosadskog odbora i potpredsednik Narodne Stranke i gospodin Dejan Bulatović potpredsednik Stranke slobode i pravde i predsednik Resornog odbora za poljoprivredu. Prilikom obilaska sva tri naseljena mesta koja pripadaju opštini Srbobran, gospodin Ponoš je sa svojim saradnicima u sklopu svojih aktivnosti obišao pojedina domaćinstva naših vrednih sugrađana kod kojih je proveo neko vreme u srdačnom razgovoru. Prvi svoj predah gospodin Ponoš je napravio u naseljenom mestu Nadalj, gde se tom prilikom kratko zadržao u poseti domaćinstvu Miodraga Andrića - Badeta.

Nakon posete Nadalju delegacija koalicije "Ujedinjena Srbija" svoju posetu je nastavila i u Srbobranu. Bili su gosti poljoprivrednog gazdinstva gospodina Segi Ištvana, koji ih je srdačno dočekao. Važno je napomenuti da je gospodin Segi diplomirani veterinar koji je egzistenciju svoje porodice orijentisao u razvoj stočarstva, na salašu koji je sedam decenija u vlasništvu njegove porodice. U razgovoru koji je vođen domaćin se dotakao i problema restitucije gde je izrazio svoje nezadovoljstvo u delu gde se u povraćaju zemlje dobija daleko lošija, slabo rodnija zemlja od one koja je oduzeta. Evo šta je tom prilikom zabeleženo... Kraj posete Srbobranu predsednički kandidat koalicije "Ujedinjena Srbija", general u penziji gospodin Zdravko Ponoš, obeležio je političkom tribinom u centru Srbobrana, tačnije u parku ispred zgrade opštine gde se obratio okupljenima i odgovarao na pitanja prisutnih.

Nakon svih obavljenih aktivnosti koje su za taj dan isplanirali članovi delegacije gospodina Ponoša, reporter "Bezcenzure.info" je od predsedničkog kandidata dobio kraću izjavu...

- Gospodine Ponoš, kako ocenjujete svoju dosadašnju predizbornu kampanju kroz Srbiju ?

Praktično kampanja je počela pre neki dan i još nije završeno prijavljivanje svih predsedničkih kandidata tako da još nemamo redne brojeve sa glasačkog listića i sve to utiče na samu kampanju jer ne možemo da pozovemo birače da glasaju za određen broj. Još nisam uspeo mnogo toga da obiđem, pojavljuju se normalno i neki organizacioni problemi koje u hodu rešavamo, a sve to podiže i sam stepen kvaliteta samih predizbornih aktivnosti. Na ono na čega ne možemo da utičemo to je pojavljivanje u državnim medijima. Koliko sam već u priči predsedničkog kandidata još nisam dobio priliku pojavljivanja na takvim televizijama. Za sada imamo mogućnost pojavljivanja samo na lokalnim nezavisnim medijima, poput vašeg, i takve prilike za sada ne propuštamo. 

- Koji su takoreći zajednički problemi građana sa kojima se upoznajete prolazeći kroz Srbiju ?

Ono što bih istakao kao zajedničko je strah i zazor od sopstvene države. Umesto da građani doživljavaju državu kao nešto što je zajedničko, što je dobro, što donosi sigurnost, ljudi zaziru od države zato što je vide kao nekog ko želi da te odžepari. To je utisak svih sa kojima razgovaram bez obzira da li je ne obrazovan ili je akademski građanin, utisak je isti. Ljudi moraju postati svesni da oni državi ne duguju ništa nego država duguje njima. Zato se zalažem posle ovih izbora da konačno dobijemo državu koja daje građanima, a ne da se od njih stalno nešto traži. Ljudi traže da imaju uređene lokalne sredine poput saobraćaja, škola, parkova, radnih mesta i svakako da nam je potreban veći stepen decentralizacije. Politika i život se dešava na lokalu i zato ja samo pokušavam da razumem svoj narod. 

- Da li je koalicija čiji ste vi predsednički kandidat spremna na saradnju sa strankama koje nisu u njoj, sa onima koji su prekršili "Sporazum sa narodom" i kakav vam je stav po pitanju saradnje sa ljudima iz SNS, a koji su činili vlast ?

Ja u ovim izborima nisam predstavnik ni jedne partije, ja sam kao nestranačka ličnost koju je kandidovala ova koalicija. Lično ne verujem da političari neće biti spremni da sarađuju sa ljudima koji su na neki način pekršili "Sporazum sa narodom" ili su učestvovali na izborima 2021. godine. Moramo biti fleksibilni, različite poglede moramo ostaviti iza nas. Najvažnije je da mi sklonimo ovu vlast. Moramo razgraničiti određene stvari, nije svejedno dali je neko učestvovao na izborima 2021. godine ili je pak neko ko je vršio vlast. Oni koji su vršili vlast moraju da prođu kroz proces lustracije i tu nema dileme. Lično sam protiv toga da bude pretrčavanja ljudi iz stranke sadašnje vlasti u stranke koje će tek činiti vlast. Isto tako mislim da ne treba da budemo osvetoljubivi prema ljudima koji su se zaposlili u vreme ove vlasti pa na primer rade u državnoj upravi ali uz uslov da ispunjavaju određene kriterijume, da imaju tačno određenu školsku spremu. Moramo odvojiti ljude koji su bili partijski kadrovi od ljudi koji su glasali za SNS. Ljudi koji su samo glasali za SNS ne treba da se boje bilo čega niti sme da im se uskraćuje bilo šta, ali oni koji su se ogrešili o druge samo zato što su bili drugačijhih političkih stavova, trebali bi da odgovaraju.

- Šta poručujete vašim biračima a šta biračima SNS ?

Ljudi koji su glasali za SNS trebali bi da upitaju sami sebe - da li je ovo vredelo ? Ako je glasao jednom za SNS i bio naivan, pa i drugi put naivan, pa ako i treći put isto učini onda nešto nije u redu. Imamo Srbiju u kojoj su urušene institucije, imamo Srbiju koja je narušila mnoga međudržavna prijateljstva, imamo Srbiju u kojoj je luksuz da je obrazovanje forma u kojoj se vlast hvali da imamo mnoge zaposlene a pri tome ne govore da ti isti rade za državnu bezbednost. Ova vlast nas je posvađala sa našim okruženjem, dele nas na one ko je glasao za njh, za SNS, i na one koji to nisu. Ne treba da upadamo u tu zamku da nastavljamo sa podelama koje su oni započeli. Moramo gledati u budućnost i vratiti veru u život.

     Ž.B. "Bezcenzure.info"

Protest zemljoradnika u opštini Srbobran –  biti ili ne biti, pitanje je sad

U organizaciji neformalne grupe građana 15.02. je, na parkingu kod supermarketa IDEA, tačno u podne simbolično počeo prijavljen protest poljoprivrednika opštine Srbobran, koji je trajao do 14 časova. Protestna vožnja ulicama, u kojoj je učestvovalo pedesetak traktora, krenula je u 12:30h, a završila u parku ispred zgrade Opštine Srbobran, gde su pročitani zahtevi ratara, usaglašeni sa kolegama iz Zrenjanina i Šapca:

1. Da gorivo za poljoprivrednike bude bez akcize.
2. Da subvencije po hektaru budu 200 eura.
3. Da se cena mineralnog đubriva smanji na nivo prosečne cene u zemljama okruženja (članicama CEFTA).
4. Da se zaostale i nove subvencije isplate u roku od 45 do 60 dana.
5. Da se ograniči uvoz smrznutog mesa iz EU pomoću svih dozvoljenih vancarinskih, inspekcijskih i drugih mera države.
6. Da se reguliše nekontrolisan uvoz mleka u prahu.

Zahteve su pismenim putem 17.02. podneli Skupštini opštine Srbobran, predsedniku Opštine i članu Opštinskog veća zaduženom za poljoprivredu. Od lokalne samouprave zahtevaju da preduzme mere za realizaciju protesnih zahteva, koje su u njenoj nadležnosti, kao i da od Vlade Republike Srbije traži njihovo ispunjenje. U međuvremenu, zahtevaju da se iz tekuće budžetske rezerve, kao i preraspodelom budžetskih sredstava, HITNO, u roku od 7 dana, finansijski ili naturalno pomogne svim zemljoradnicima na teritoriji opštine Srbobran. Traže da im se u roku od 48 sati, koji danas ističe, pismenim putem dostavi odgovor. Najavljuju da će, ukoliko nadležno ministarstvo i lokalna vlast ne ispune njihove zahteve i ne obezbede im uslove da mogu makar da prežive od svog rada, biti prinuđeni da omasove i radikalizuju svoj opravdani protest. Ratari iz Radičevića i okolnih opština su izrazili nameru da im se pridruže, kao i kolege iz opštine, ohrabrene uspehom prvog protesta, ali i brojni solidarni sugrađani. 

Zoran Janković, zemljoradnik iz Srbobrana, poput svojih kolega širom zemlje, kao glavni razlog za protest paora ističe katastrofalno stanje u poljoprivredi: „Cene dizela su astronomske, više ne postoji D2 koji je uvek bio jeftiniji, cene veštačkog đubriva  su  u odnosu na prošlu godinu skočile do 350%, subvencije po hektaru danas su 4.000 dinara, a za vreme „žutih lopova” su iznosile 12.000 dinara. Po današnjim cenama mali proizvođač, koji nema kombajn, mora da uloži od 600 do 700 eura po katastarskom jutru, a ako uzme zemlju u zakup još dodatnih 250 do 300 eura, pa da očekuje rod od 700 do 900 eura u prosečnoj godini. Bukvalno radimo na sopstvenoj propasti, a ja imam tri posla samo da prehranim sebe i svoju porodicu”

Janković ima kritičke zamerke i na diskriminatoran odnos otuđene lokalne samouprave prema zemljoradnicima u opštini Srbobran koji nisu bliski vladajućoj stranci „Svima nam je poznato da se lokalna samouprava ne pita ništa i da probleme opštine Srbobran samovoljno rešava jedan čovek, partijski namesnik SNS-a. Dok, s druge strane imamo primer Požarevca u kome gradska vlast subvencioniše mineralno đubrivo celom Braničevskom okrugu. Znači, ako postoji demokratska odgovornost  funkcionera prema građanima, onda lokalna samouprava može i mora da nam svima ravnopravno pomogne.”

Činjenicu da je u Vojvodini 70 odsto portala u službi propagande vlasti, koju je nedavno otkrilo istraživanje VOICE-a, potvrdio je i ovaj protest, jer ga nijedan lokalni medij, izdašno finansiran iz opštinskog budžeta, nije ispratio. Kuriozum je i da opština Srbobran, iako obuhvata najkvalitetnije obradivo zemljište, koje se prostire na 24.582,129 ha, nema člana opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu.

Nesumnjivo, višedecenijski vođena štetočinska agrarna politika (uništavanja domaćih fabrika i prilagođavanja tržišta za stranu robu i uvoznike), kao i partokratsko upravljanje javnim resursima, stiže na naplatu najslabijim članovima u ekonomskom lancu proizvodnje i egzistencije. Odgovor na pitanje da li ovako mora biti, umnogome zavisi i od nas koji zajedno treba da branimo svoje pravo na opstanak i ljudsko dostojanstvo.  

        Petar Drapšin

Loša agrarna politika Ministarstva poljoprivrede bila je povod da dana 15.02.2022. godine sa početkom u 12h. srbobranski zemljoradnici izađu na ulice, u protestnu vožnju traktorima, kako bi na taj način iskazali svoje nezadovoljstvo. Posle Požarevca i Srbobran se pridružio istim zahtevima koje su uputili zemljoradnici Zrenjanina i Šapca. Srbobranci su mišljenja da su građani drugog reda s obzirom da je grad Požarevac pod pritiskom protesta, subvencionisao mineralno djubrivo za ceo Braničevski okrug. Ako se stvari mogu menjati od slučaja do slučaja onda je ova država nekom majka, a nekom maćeha. "Da li za nas u Vojvodini važe ista pravila kao i u Braničevu", pitaju se Srbobranci. Nakon protestne vožnje traktorima po ulicama našeg mesta nezadovoljni poljoprivrednici su svoje zahteve saopštili na Trgu slobode, ispred zgrade opštine Srbobran, a zahtevi su sledeće sadržine :

- Da gorivo za poljoprivrednike bude bez akcize

- Da subvencije po hektaru budu 200 eura

- Smanjenje cene mineralnog đubriva

- Da se zaostale i nove subvencije isplate u roku od 45 - 60 dana

- Da se zabrani uvoz smrznutog mesa iz EU

- Da se reguliše nekontrolisan uvoz mleka u prahu 

Rok za izpunjenje ovih zahteva je 18. februar tekuće godine, a ako do ispunjenja zahteva ne dođe poljoprivrednici iz Srbobrana obećavaju proteste širih razmera. Na protestnom skupu je učestvovalo oko dvesta zemljoradnika sa preko pedeset radnih mašina. Kako je sve to u Srbobranu izgledalo pogledajte u sledećim fotografijama...

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Proizvodnja nadristručnjaka i njihovo zapošljavanje nije zaobišlo ni Srbobran. Tvrdnje koje dovode u sumnju verodostojnost diploma postavljenih i izabranih lica od strane SNS u opštinskoj upravi Srbobran, kao i u ustanovama kojima je osnivač SO Srbobran, postaju tačne. "Bezcenzure.info" ima nameru da se sa takvim sumnjama kao i tvrdnjama u narednom periodu više pozabavi. Od prvog dana vlasti Srpske Napredne Stranke u našem malom mestu pojavili su se vrlo sporni, a pošto ih lično poznajemo čak i smešni novokonponovani akademski građani koji su zauzeli vrlo odgovorna radna mesta u našoj opštini. Svojim nakaradnim i neobrazovanim radom, hoštaplerstvom, načinili su ogromnu štetu građanima naše opštine. Posledice takvog rada sagledaćemo tek onda kada takvim stučnjacima ugledamo leđa a potom i sumiramo rezultate njihovih prevara i adekvatno ih nagradimo.

Pored kupljenih i falsifikovanih diploma postoje i plagijat "radovi". "Plagijat, to jeste i onda kada autor, prepisujući, zameni sinonimom poneku reč, kada u neki prepisani paragraf ugradi i po koju svoju rečenicu. Rad ostaje plagijat i ako naznači izvor iz koga je prepisao, a da pritom svaku preuzetu deonicu nije jasno označio na propisan način". Pod sumnjom PLAGIJATA, a po informaciji insajdera, prvi ko se na tu temu ističe je direktorka dečijeg vrtića "Radost" Srbobran. Da ovaj slučaj koji je za sada pod sumnjom plagijata a odnosi se na dečiji vrtić "Radost" nije usamljen potvrdićemo vam u narednom periodu sa prezentacijom i ostalih sumnjivo stečenih diploma pojedinaca koji su oličenje vlasti srbobranskog SNS. "Bezcenzure.info" je u tom pravcu preduzeo određene korake i o svemu što saznamo uredno ćemo vas obaveštavati. 

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Da li postoji veza između paora i "ruže vetrova"? Da postoji.. i to ona Don Kihotova protiv vetrenjača. Odvajkada su ovim prostorima šibali vetrovi ali da će partijska oligarhija u taj kovitlac gurnuti poljoprivrednike opštine Srbobran, tome se malo ko nadao. Obnovljivi izvori energije su sve zastupljeniji u svetu pa je realizacija takvih projekata stigla i do nas. Rukovodstvo opštine Srbobran je rešilo da do  obnovljivih izvora energije dođe preko leđa zemljoradnika. Ideja su vetroparkovi. Zašto ? Zašto se rukovodstvo opštine rešilo za vetroparkove kada postoje i drugi obnovljivi izvori energije. Da li je normalno da najplodniju zemlju Evrope "zatrpamo" sa vetroparkom ili je prirodnije da smo se usmerili na drugi izvor energije poput Sunca, biomase koje imamo na pretek ili termo voda koje su kod nas davno otkrivene u potezu "Elan - staklena bašta" i samo čekaju svoju eksploataciju. Mnogi smatraju da plodnu oranicu treba sačuvati za nesmetan rad našim vrednim paorima, a "vetrenjače" prepustiti onima koji imaju daleko devastiranija zemljišta koja su čak i više vetrovitija od našeg područja. 

Kako postoje studije o opravdanosti korišćenja energije vetra (vetroparkovi) tako postoje i studije o njihovoj štetnosti. Takvi elaborati govore da se vetroparkovi obično nalaze u blizini staništa velikog broja ptica ili na njihovim preletnim putevima. Najugroženije su velike ptice i ptice grabljivice poput orlova, sokolova, roda koji nemaju prirodnog neprijatelja. Dalje se kaže: "Ništa se u prirodi ne okreće brzinom kojom se okreću propeleri vetroturbina. To ide i do 250 kilometara na čas i divlje životinje, pre svega ptice, nemaju mehanizam odbrane protiv toga". Gubitkom samo jedne populacije životinja na nekom staništu posledice na takav ekosistem su nesagledive. Vetroelektrane imaju još jedan negativan uticaj, a to je buka koju vetropark može da stvara i koja svakako loše utiče na raspoloženje ljudi i životinja.  Iz svih tih razloga potražili smo mišljenje od običnog, malog paora čija je dedovina na neki način došla na udar interesa velikih moćnika a sve pod nazivom "modernizacije" i izgovorom zbog "zdravog života". Ovim povodom smo razgovarali sa poljoprivrednikom iz Srbobrana koji je zbog lične bezbednosti insistirao da ostane anoniman (ime poznato redakciji), evo šta smo zabeležili :

- " Ja sam četvrta generacija paora koja obrađuje istu zemlju koju su i moji preci radili. Ja ću svoju zemlju braniti svim i svačim. Ja ne znam šta će meni ta vetrenjača doneti, da li ona šteti zdravlju ili ne, ali znam da će mi zemlja biti ubogaljena njihovim gaženjem, prevrtanjem žute zemlje, izgradnjom nekih njihovih puteva okolo. Svi se mi paori trudimo da ukrupnimo svoje posede, da nemamo bandera na njivi, i sad dođe neko pametan da kaže - mi ćemo sada kod vas postaviti vetrenjaču. Pa jel to sad lepo ? Pa on kad stavi samo temelj na moju parcelu to ima da zauzme po jutra, šta će meni tu roditi. Idem ja po kafanama i pričamo mi tako po koješta. Ljudi su neobavešteni, malo ko ima pojma o tome. Ne znam šta će biti ali znam da se nećemo dati. Gledaćemo još malo hoćel naša opština nas nešto po tom pitanju zaštititi, ako neće biće cirkusa". 

Kratku izjavu smo dobili i od prvog čoveka srbobranske opozicije gospodina Branka Gajin, koji je ne mali broj puta zastupao inerese poljoprivrednika naše opštine. Tako se sećamo primera da je sa pozicije predsednika opštine gospodin Gajin uspeo da Srbobranu povrati zemlju od opštine Bečej u visini od 1244. hektara, koja je nekad i bila u vlasništvu opštine Srbobran.

- " Bilo kakva reč kritike na ovu temu biće dočekana od ove vlasti kao nešto protiv opšteg napredka, kao izraz zatucanosti. Oni su NAPREDNI, jelte, a mi smo u srednjem veku. Stvarnost je ipak drugačija. Danas su u svetu dva glavna ekonomska resursa proizvodnja hrane i energije. To će biti u budućnosti izraženo još više. Mi ovde u Srbobranu nepotrebno suprotstavljamo ta dva resursa jedan protiv drugog, što je potpuna ludost. Nije nikakva urbana legenda da Srbobran leži na najboljem poljoprivrednom zemljištu u državi. Nadalje, srbobranski atar ne obiluje stalnim i snažnim vetrovima kakvi su u Banatu. Jedna ozbiljna studija ekonomske isplativosti na nivou Vojvodine pokazala bi da je mnogo ekonomičnije i efikasnije graditi vetroparkove u Banatu gde je najveći broj vetrovitih dana u godini i gde je zemljište šeste klase. Zato mislim da bi u ovom slučaju Vlada Vojvodine morala biti angažovanija. Ako se nešto pitaju. Ili, šta mislite, da pitate o ovome Brnabićku i njenog brata ?

Ono što sigurno znam je da će ovim biti ugrožen mali i srednji poljoprivrednik koji bi trebali biti predmet posebne brige jer su u nestajanju. Inače, ovo naprednjačko neozbiljno i "ad hok" odlučivanje, bez izrade zakonom predviđenih studija, karakteriše njihovu vladavinu na svim nivoima. Meni ovaj projekat liči na socijalističku pomorandžu iz mađarskog kultnog filma "Svedok" kada su komunistički rukovodioci odlučili da u Mađarskoj uzgajaju pomorandže". 

Do odgovora kakvo je obrazloženje vlasti na ovu temu i šta odgovorni u opštini misle o ovom "Bezcenzure.info" nije mogao da dođe iz njima znanih razloga. Pratimo dalji razvoj ove situacije.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"