U svetu srpske politike, gde je Vučićeva moć postavljena gotovo kao konstanta, retko ko od njegovih saradnika biva prepoznat kao ključni šraf mašinerije SNS-a na čijem čelu (formalno ili neformalno, sasvim je svejedno) Vučić stoji. Jedan od retkih koji je imao (i još uvek ima) status koji se graniči sa nezamenjivošću jeste Darko Glišić. Predsednik Izvršnog odbora SNS-a, čovek iz senke, „vojni operativac“ stranačke discipline, osoba čije se ime retko pojavljuje na izbornim listama, ali u čijim se rukama nalazi više sudbina nego u rukama poslanika u čitavoj Narodnoj skupštini.

Vest da je Darko Glišić doživeo moždani udar uživo, tokom gostovanja na TV Pink, ne može se posmatrati samo kroz prizmu lične tragedije ili zdravstvenog problema pojedinca. To jeste pre svega ljudski trenutak, ali u sistemu kakav je SNS, koji funkcioniše po matrici centralizovane kontrole, lojalnosti i unutrašnje represije, iznenadna fizička onesposobljenost tako važnog činioca proizvodi seizmičke talase.

Glišić nije običan partijski funkcioner. On je lice „nevidljivog“ aparata, osoba koja ne izlazi prečesto pred kamere, ali kada to čini, govori sa uverenjem i stavom vojnog zapovednika. Njegov rečnik, neretko grub, ciničan i otvoreno agresivan, izraz je stranačke doktrine koja ne trpi slabost. Kada se unutar vlasti pojavi ministar koji iskače iz redova, poput Radeta Baste, Glišić je taj koji ga naziva „NATO ološem"; kada je potrebno, on je taj koji napada umetnike i glumce, govori im da idu da „glume negde drugde" ako im se ne sviđa režim, a kada Ćaci Pavlović, student „koji želi da uči“, treba da bude promovisan, Glišić bez stida laže da je Ćaci dobio desetku na usmenom ispitu iz statistike, kod „glavnog profesora blokadera“, iako se taj ispit polaže onlajn! Ali takav ton, koliko god šokantan bio za širu javnost, unutar SNS-a je signal sile i lojalnosti, a za Vučića – garancija reda.

Zašto je Glišić više od stranačkog funkcionera? On je najvažniji operativac stranke, njen neformalni arhitekta iz senke. Od 2016. godine vodi Izvršni odbor i nadgleda ključne aspekte funkcionisanja SNS-a: kadriranje, lokalne odbore i unutarstranačku disciplinu. On je čovek koji zna sve – i o svima. Čovek koga se mnogi u stranci boje čak i više nego Vučića. Njegova uloga je da radi ono što lider ne može ili ne sme da radi javno: da disciplinuje, čisti, preti, sklapa nevidljive dogovore i sklanja one koji postanu neupotrebljivi.

Zato pitanje koje danas mora da se postavi nije samo da li će Glišić uspeti da se izbori sa zdravstvenim problemom, već da li će ikada više biti funkcionalno sposoban da obavlja ono što je obavljao. Moždani udar je jedna od najopasnijih formi „telesnog bunta“. Čak i uz najbolju medicinu, takav udarac na moždane funkcije neretko ostavlja posledice po motoriku, govor i kognitivne funkcije. U njegovom slučaju, svaka senka slabosti postaje politički signal, jer njegova moć nije bila institucionalna, već operativna. A operativna moć zahteva potpunu kontrolu.

Šta se dešava ako se ta moć sruši?
SNS tada gubi ono što analitičari ne vide u istraživanjima javnog mnjenja – unutrašnju koheziju kroz strah i disciplinu. Vučić ostaje bez svog glavnog „vojnika“. Može li neko drugi zauzeti njegovo mesto? Teoretski, može. Da li će biti isto toliko efikasan? Teško. Glišić je duže od decenije gradio mrežu na lokalnom nivou. Bio je centralna figura u tzv. nevidljivom kadriranju, veza između lokalnih moćnika i vrha. On je znao koga da pomeri, koga da pritisne, a koga da zaštiti, i to bez puno formalnosti. U njegovoj vertikali nije bilo demokratije – bilo je lojalnosti i straha.

U kontekstu aktuelnih unutrašnjih i spoljnopolitičkih pritisaka na Vučića, ovakav gubitak predstavljao bi veliki potres. Može li SNS da funkcioniše bez Glišića? Naravno. Ali ne na isti način. Moraće da pronađe novo lice straha, novu figuru od autoriteta, a takvi se ne stvaraju preko noći. Neko može formalno preuzeti njegovu funkciju, ali takav ne dolazi s mrežom ličnih poznanstava i lojalnih kadrova, koju je Glišić godinama gradio. On poznaje stranačku strukturu do u tančine: zna ko su lokalni lideri, čije su ambicije problem, ko koga sabotira, ko ima kapacitet, a ko „mora da leti“. Njegovo prisustvo garantovalo je Vučiću stabilnost na lokalnom nivou. Ko god da pokuša da ga nasledi, moraće da izgradi novi sistem lojalnosti, a to iziskuje vreme koje politički aparat nema u uslovima kontinuiranih kriza.

Osim toga, javna slika SNS-a će se neminovno promeniti. Vučićeva reakcija, koliko god emotivna bila, otvara pitanje da li će pokušati da ljudsku dimenziju ovog slučaja pretvori u politički kapital. Da li će pokušati da iskoristi ovaj trenutak kako bi projektovao SNS kao zajednicu koja brine, koja štiti, koja neguje svoje kadrove, i da li će mu takav pokušaj nešto doneti?

Ipak, realnija projekcija govori o nečemu drugom – o početku fragmentacije. Kada padne stub iz senke, pojavljuju se pukotine koje su do juče bile „zakrpljene“ njegovim autoritetom. Partijski aparat koji je Vučić gradio, zapravo je održavao Glišić. I to vrlo precizno, godinama. Neki će pokušati da preuzmu njegovu ulogu, drugi će verovatno iskoristiti prazan prostor da se oslobode straha. Možda će se javiti i unutrašnja opozicija – ne prema Vučiću, nego prema načinu funkcionisanja koji je Glišić personifikovao.

Ovaj trenutak, koliko god bio vezan za zdravlje jednog čoveka, u političkom kontekstu označava početak transformacije. Da li će SNS iz nje izaći jači i reorganizovan (što je malo verovatno), ili ranjiv i fragmentiran, zavisi od brzine kojom će Vučić uspeti da pronađe novog Glišića. A takvi, kao što znamo, ne rastu svaki dan.

Zato, ukoliko se ispostavi da Darko Glišić više ne može da obavlja svoju dosadašnju funkciju, to neće biti samo zdravstvena drama. Biće to operativni zemljotres za vladajuću stranku. U autoritarnim režimima koji se oslanjaju na lojalne pojedince a ne na institucije, to je uvek ozbiljan udarac. Glišićevo mesto se može formalno popuniti, ali njegovo poverenje kod Vučića, njegova operativna moć i njegova reputacija unutar partije – to se ne nasleđuje. To se gradi godinama straha i bezuslovne lojalnosti. A moždani udar, po svojoj prirodi, nije banalna bolest. To je oštećenje moždanog tkiva, posledica začepljenja ili pucanja krvnog suda, koje može trajno uticati na govor, pokret, kognitivne sposobnosti. Kod ljudi čija je funkcija delikatna, zahtevna, i oslonjena na potpunu kontrolu nad sobom i nad drugima – to nije samo bolest. To je kraj političkog kapaciteta.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Nakon uspešno položene mature, u Ćacilendu je počela sa radom i Letnja škola za Ćacije! S obzirom na to da se radi o kursu koji ima vrlo specifičan kurikulum, za predavače su odabrani najistaknutiji maturanti najboljeg odeljenja iz generacije 2025: Drug Pišta, Drug Slina, Plagijatorka, Drvoseča, Zumbula, Tetka Đana i Globus, pojačani Ojedenim Lofasom i Petrolom. Kako smo imali prilike da se u to uverimo na predavanjima koja smo posetili, sa sigurnošću možemo reći da će ova Škola izazvati pravu revoluciju u obrazovanju! A evo i kako nastava u Ćacilendu izgleda:

Drvoseča, kao čovek koji je odrastao u šumi, predavač je na predmetu pod nazivom “tarzanske veštine”. U okviru ovog predmeta on podučava polaznike kako razapeti šator na drvetu, zatim kako uspešno, uz ispuštanje krika skakati sa grane na granu, i kako paliti vatru kamen o kamen, ili drvce o drvce – naročito kada je u pitanju kradeno drvo. Prvu lekciju je završio rečenicom: „Upamtite, krađa šume može biti veoma profitabilna, ali samo ako ste vešti u tome da ne ostavite tragove, o čemu ćemo više govoriti na narednom času.“

Svoj doprinos paljenju logorskih vatri i kamperskim veštinama i aktivnostima dao je i Drug Pišta, u okviru kursa “seksualni oportunizam”. Na svojim predavanjima, već na prvom času on je želeo da se posveti praktičnom učenju – došao je na ideju da bi bilo korisno demonstrirati kako se pali vatra telo o telo, pa je odabrao i polaznicu kojoj će prvoj pokušati da prenese znanje. Međutim, njegove ambicije su brzo zaustavljene kad je Đula upala u šator i odlučila da „oslobodi“ sve prisutne od tog eksperimenta. Pišta je ipak ostao veran svom konceptu, pa je preporučio Ćacijima da sami pokušaju da upale vatru na taj način, odredivši parove za svaki šator, uz dodatak da će lično obići sve šatore i proveriti da li je zadatak uspešno obavljen.

Izuzetno zanimljiv čas održala je i Zumbula, koja je isprva bila razočarana kada je saznala da reč kurikulum ne znači to što je ona misilila, ali se brzo oraspoložila kada joj je rečeno da će njen predmet biti „jahanje pastuva”. Prva nastavna jedinica u okviru njenog kursa bila je praktična nastava – kako pod dejstvom alkohola osedlati i uzjahati pastuva za 30 sekundi: „Morate da budete brzi, efikasni i bez srama! Kada naiđete na dobrog pastuva nemojte previše razmišljati – odmah naskačite!” objašnjavala je Zumbula, dok je demonstirala nesvakidašnju veštinu naskakivanja kojom je krotila čak I najneukrotivije pastuve.

U međuvremenu, Plagijatorka je predavala možda i najvredniju veštinu u obrazovanju: kako prepisivati radove na svim obrazovnim nivoima. Krenula je od osnovnih škola i kontrolnih zadataka, pa sve do magistarskih teza i doktorskih disertacija. „Bitno je samo da uvek imate alat za pretragu i dobru mrežu. Ko ne prepisuje, taj ne napreduje“, rekla je ona, dodajući da je predmet „plagijarizam kao nacionalni sport“ najvažniji kurs u Letnjoj školi.

Nastavnik Ojedeni Lofas koji predaje “kurs zavođenja”, održao je prvi čas koristeći jedinstvene tehnike „nemuštog jezika i govora tela”. Ovaj stručnjak za međuljudske odnose, pravi je majstor kada je u pitanju zavođenje – ali ne samo žena, već i koza i ovaca, u šta je uspešno uveo sve polaznike kursa. Naime, Ojedeni Lofas je uz vrhunske tehnike zavođenja nemuštim jezikom i govorom tela, s pravom stekao reputaciju najvećeg stručnjaka za međuljudsku interakciju u ruralnim sredinama. Tokom njegovog predavanja, polaznici su mogli da se upoznaju sa specifičnim metodama koje je primenio na kozi i ovci (naravno, sve u duhu farmerske romantike). Ojedeni Lofas je, kako to samo on ume, demonstrirao na delu kako zavesti kozu u tri jednostavna koraka, objašnjavajući važnost neverbalne komunikacije, dvosmislenih pogleda i dopadljivog meketanja. Pored toga, naučio je sve prisutne kako da se ponašaju u „kriznim situacijama“ kada je potrebno da suptilno pridobijete poverenje i, uslovno rečeno, srce životinje. Na kraju, njegov rad je sve oduševio, pa je čak i Drvoseča komentarisao kako je Ojedeni Lofas uspeo da pobudi veće poverenje u kozi nego što je on ikada uspeo u svojoj vlastitoj šumi, sa svojim urođenim instinktima za preživljavanje. Lofas je, naravno, sve to postigao uz minimalne fizičke napore i maksimalnu upotrebu svojih emocionalnih i verbalnih resursa, pokazavši da je, kao vrstan zavodnik, u stanju da ubedi i najtvrdoglavije biće da ga smatra prijateljem. Njegova sposobnost da bude harizmatičan i dopadljiv, bez obzira da li je u pitanju koza, ovca ili žena, bila je zaista impresivna. Dakle, svi su otišli sa njegovog predavanja sa jasnom porukom: „Zavođenje nije samo veština za ljude, već i veština koja se može usavršiti na svim bićima sa četiri noge – sve dok znaš kako da komuniciraš i održavaš kontakt očima”.

Globus, pak, nije mnogo filozofirao. Njegov kurs je jednostavan: kako ispeći ukradenu ovcu na ukradenom ražnju, koristeći ukradene cepanice. „Kada želite da znate kako da se uštedi, a i da se zaradi dobro, morate znati kako da uzmete, a ne ostavite tragove! Ovo je prava formula za preživljavanje, a ukus ovce je zaista neprevaziđen kada je pripremljena u prirodnoj atmosferi, uz ukradene cepanice. Prava gastronomija!“ – objašnjavao je Globus, uveravajući sve da je njegov metod besprekorno efikasan.

Drug Petrol, koji je, što da ne kažemo, poznat u regionu po svom zanatu, drži predavanja o tome kako se „crevom izvlači gorivo iz traktora, kamiona, automobila, i svih drugih vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje“. „Samo se dobro pripremite, obezbedite dovoljno kanistera, odgovarajuće crevo i... ništa nije teško kad ste pravi majstor!“ – bio je njegov moto, dok su svi polaznici hvatali beleške. Ko zna, možda će baš Petrolovi saveti postati zvanični vodič za buduće generacije uspešnih trgovaca naftnim derivatima!

Tetka Đana, kao najistaknutiji ekspert za biznis na najvišem nivou, predaje predmet pod nazivom „kako starim zanatom isisati milione iz državnih fondova“: „Samo pazite da sve izgleda kao da ste to radili iz ljubavi prema tradiciji i umetnosti, a zapravo... dobro znate šta ste uradili! To vam je, dragi moji, sintetička ekonomija. Nikad ne zaboravite – za svaki fond po jedan projekat. To je suština nakurnjačenja!“ – bila je njena mudrost koja će, uvereni smo, postati osnovni kurs za buduće tajkune u Ćacilendu.

Naravno, jedan od najumnijih i najistaknutijih predavača u Ćacilendu bio je Drug Slina. I njegov kurs je vrlo koristan i praktičan – „kako bez kičme stajati uspravno“! Kako je to sam rekao: „Prava moć dolazi iz savijanja, ne iz držanja.“ Međutim, na njegovom predavanju nije moglo da se ne primeti da je drug Slina duboko potresen – naročito kada je govorio o „izboru pravih uzora“. Ipak, u skladu sa temom svog maturskog rada koja se bavila Edipovim kompleksom, on je kao uspešan naučni radnik, uspeo da izvuče korist iz emocionalnih teškoća: „Ništa nije moćnije od toga da se nikada ne oslobodiš majčine zaštite, a da svakog novog lidera doživiš kao konkurenciju – ali iz pozicije vernog poltrona, naravno!“ Njegova filozofija je jednostavna: poltronstvo i beskičmenjaštvo nisu samo alati za preživljavanje, već i "kreativne strategije" za uspinjanje na društvenoj lestvici. Tokom obuke o tome kako biti "nevidljiv", drug Slina je naglasio da Edipov kompleks zapravo nije ništa drugo nego sposobnost da se neprestano traži odobravanje od "majke stranke" i da se prepoznaju svi znakovi autoriteta u svakom pokretu – i to u onim trenucima kada je najvažnije "ne biti viđen, niti primetan", već biti uvek u „zlatnom okruženju“ vođstva.

Da kurikulum Letnje škole bude potpun, potrudila se i fraulein Živka koja, kao gost predavač tj. predavačica (s naglaskom na davačica), u ovoj obrazovnoj ustanovi drži specijalističke seminare pod nazivom „Donjetrbušna sfinkterska manipulacija“, gde svojim stručnim pristupom i bogatim iskustvom uči prisutne o tome kako manipulisati svakim aspektom ženskog tela u cilju ostvarivanja dugoročnih ciljeva. Njena prva lekcija je bila predmet divljenja, jer je uspela da uklopi duboku teoriju sa praktičnom primenom – svaki njen pokret bio je nastavak kursa „kako opstati u svakom društvu“, sa naglaskom na sticanje intimnog poverenja – bez ikakvih skrupula.

Osim predavača, na Letnjoj školi bilo je i polaznika koji su bili članovi najuspešnijeg odeljenja prve generacije maturanata Ćacilenda. Jedan od najrevnosnijih polaznika kursa „kako koristiti pribor za jelo” je Razvezani Pupak, koji je prepun utisaka: „Ovaj kurs će mi zaista mnogo značiti, a najviše me je obradovalo otkriće da se kukuruz može oljuštiti, i da se u stvari jede kuvan ili pečen, a ne sirov! To me je, uz lekciju o tome kako krasti kukuruz a da te ne uhvate, koju sam naučio na času kod Drvoseče, zaista oduševilo!”

Za sve učesnike, posle završetka Letnje škole u Ćacilendu, biće organizovana i Olimpijada Ćacija, takmičenje koje uključuje razne discipline. Mladi diplomci Letnje škole Ćacilenda takmičiće se u oblastima plagiranja radova, vođenja politike i ekonomije, vaginalne manipulacije i seksualnog oportunizma, izvlačenja goriva crevom, brže krađe i boljeg šverca, nameštanja tendera i nepotizma, kao i drugih oblasti od izuzetnog društvenog značaja. Olimpijada Ćacija biće pravi test za sve one koji su uspeli da usavrše svoje veštine i dokažu da su spremni da preuzmu kontrolu i postanu pravi lideri. Za kulturno-umetnički program na otvaranju Olimpijade biće zadužena Tetka Đana, a za zvaničnu maskotu izabran je nakurnjačić Slinko. Naravno, jedna od takmičarskih disciplina biće i brza proizvodnja nakurnjaka, jer je poznato da nijedna Olimpijada, a pogotovo ne tako značajna kao što je Olimpijada Ćacija, ne može da prođe bez specijalnih umetničkih postignuća.

Sve u svemu, zahvaljujući kvalitetnim predavačima, Ćacilend ubrzano postaje najvažniji centar neformalnog, a uskoro i formalnog obrazovanja, u kojem se uče svi oni trikovi koji će Ćacijima pomoći da prežive i postanu najjači akteri u političkom i ekonomskom životu. A posle svega, jasno je: najvažnija stvar koju će tamo naučiti je – kako uzeti sve, a ništa ne dati zauzvrat!

   Dopisnik iz Ćacilenda

Književniku, pesniku, tekstopiscu i glumcu Stefanu Simiću juče je otkazan nastup, nekoliko sati pre početka. Naime juče u 20 časova u prostoru salaša "Na tri vode" u Turiji, ovaj umetnik je trebao predstaviti svoj kabare građanima naše opštine. Ponavljam "trebao je" ali ga je vlasnik objekta lokala Na tri vode pozvao telefonom i otkazao mu korišćenje ovog prostora iz razloga, kako navodi umetnik, "neko je pozvao vlasnika lokala". foto: Facebook ss_stefansimic

Ova informacija je došla do nas i redakcija "Bezcenzure.info" je otišla na lokaciju "lepog parka", na brzinu improvizovanog ali predivnog ambijenta za održavanje kulturnih dešavanja ove vrste. Predstava se održala u ambijentu ne baš planiranom i "malo" nesvakidašnjem za Stefana Simića, ali svakako izazovnom kako za umetnika tako i za prisutne goste. Uz sveće i pesničko nadahnuće nakon 90 minuta predstave uspeli smo na kratko porazgovarati sa našim gostom.

- Gospodine Simiću kako biste se vi predstavili srbobranskoj publici, onima koji na vašoj večerašnjoj predstavi nisu bili ?

Stefan Simić je književnik a pre svega čovek, ali kao sociolog i književnik se trudim da kao humanista večeras neka pitanja otvorim. Imam potrebu da razbijem mrak i da dovedemo ljude do slobode kako emocijonalne tako i ljudske.

- Vi ste pisac, pesnik, glumac a mi smo večeras prisustvovali vašem kabareu koji to nije smeo biti. Šta se zapravo desilo ? 

Tako je, bavim se izvedbom svojih tekstova ali je to izgleda neko prepoznao kao opštu opasnost. Ljudi koji su uključeni u organizaciju ovog događaja dobili su informaciju od vlasnika tog ugostiteljskog objekta da moja predstava ovde ne može da se omogući i da se iz tog razloga otkazuje. Na pitanje naše "a zbog čega"? Odgovor je glasio - pa jel vi znate ko je ON ? Ja nisam politički obojen ja sam čovek koji ima svoje mišljenje tako da me je to kao čoveka zabolelo. Nije meni žao mene, meni je žao tih ljudi koji su došli iz Zrenjanina, B. Palanke, Vrbasa i ostalih gradova koji su ostali uskraćeni za jedno lepo veče. Smatram da je ovo velika sramota i ljudi koji poštuju čoveka ovo će sigurno da zapamte tim ljudima koji su doveli do ove sramote. Naknadno sam saznao da je pre mog otkazivanja kabarea isti čovek nedavno otkazao gostoprimstvo i nekim drugim ljudima, pa se tu navodi i gostovanje muzičke grupe Beogradski Sindikat. Umetnost ne može da se spreči, to je jedno izražavanje slobode duha i moji gosti su večeras prisustvovali jednoj humanoj priči sa željom da se slavi to ljudsko. Mi večeras jesmo bili u mraku ali su u svakom slučaju oni izgubili a mi smo pobedili zato što smo osvetlili dušu. 

- Čime ste vi zaslužili ovu netrpeljivost od strane ljudi "iz telefona"?

Oni zapravo i ne znaju ko sam ja. Partija na vlasti je zapravo tako i organizovana da svakog ko nije sa njima vide ga kao potencijalnu opasnost, što je ponavljam velika sramota i meni je opet - žao njih. Oni su na gubitku a ja nastavljam dalje. U skorije vreme očekuju me nastupi u Puli, Rijeci, u gradovima sa većim scenama dok je domaćin nesuđenog lokala zbog mog nenastupanja večeras sigurno igubio jedan vid dobre reklame. Ovo što se meni desilo u vašoj sredini, ističem, nema veze sa građanima ove sredine. Žao mi je samo što prisutnim gostima nisam mogao pružiti kompletan ugođaj jer ja sam večeras bio u mraku, nisam moga da čitam neke tekstove a pola ljudi čak nije mogao da me vidi. Na kraju još jednom naglašavam da sramota pripada ljudima koji o svemu odlučuju. 

"Bezcenzure.info" se zahvaljuje gospodinu Simiću na razgovoru, a nama ostaje da živimo sa sramotama koje su nam ti tamo neki što o svemu odlučuju do sada priredili. Ostaje nam da se zapitamo šta je sledeće ? Možda javno spaljivanje knjiga ili izdavanje posebnih dozvola za dnevna - noćna kretanja. Ovo nam sve više liči na uslove života pod kojima je mali Milan morao učiniti ono ... nakon čega je došlo "Lajte kere Jakobsfelda".

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Još kada su se pre više od 60 godina prvi doseljenici iz Kurtalića pojavili u našem malom mestu, počelo je stvaranje dubokih kulturnih veza i saradnja dve opštine. Od tada do danas, pojedini stanovnici poreklom iz Kurtalića, u skladu sa svojim mentalitetom, obrazovanjem i ljudskim kvalitetima, postali su dominantni i zauzeli su vodeće položaje u našoj sredini. Iako su u našem mestu pustili duboko korenje i zakorovili ga koliko god su mogli, svoje poreklo nisu zaboravili. Upravo zato, delegacija mesnog komiteta ovih dana je boravila u poseti Kurtalićima gde je sklopljen sporazum o bratimljenju dve opštine. Delegaciju je predvodio drug Slina, a uz njega su stajali svi naši najistaknutiji stručnjaci i domaći eksperti koji, gle čuda, vuku korene upravo iz Kurtalića. I da, dobro ste pretpostavili, ponovo je to bio onaj najposebniji sastav: Globus, Drvoseča, Tetka Đana, Ojedeni Lofas, Zumbula, fraulein Živka, i, naravno, Razvezani Pupak. Ali tu nije bio kraj! U ovoj diplomatskoj delegaciji svoje mesto su našli i Zavlačići, bračni par poreklom iz Kurtalića – supružnici koji su u svojoj bračnoj zajednici uspeli da pokažu kako je moguće u jednoj porodici pomiriti dve grane vlasti – izvršnu i zakonodavnu.

Prilikom posete Kurtalićima, Drug Slina je podvukao kako će „bratimljenje dve opštine biti duboko ukorenjeno na svim nivoima, ne samo kulturnim, nego i ekonomskim, uključujući tu razvijanje turističkih potencijala, na obostranu korist“: „Danas je za mene veoma radostan dan, jer smo konačno uspeli da ozvaničimo bratske veze naša dva mesta. Istaknuti pojedinci i članovi stranke, funkcioneri iz našeg mesta, koji su poreklom iz Kurtalića, su našu opštinu mnogo zadužili – nema kome nisu ostali dužni!“ istakao je drug Slina, izrazivši pritom nadanje da će građani umeti pravilno da se odnose prema onima koji su ih debelo zadužili.

Poreklom iz Kurtalića je i Drvoseča, koji će biti zadužen za saradnju kada su u pitanju šumski resursi dve opštine, oblast za koju je vrlo stručan, budući da je odrastao u šumi i da je donedavno visio na grani plašeći prolaznike – dok nije sišao sa drveta i seo u fotelju. Drvoseča, poznat po svom iskustvu u ilegalnim šumarskim poslovima, objasnio je da mu je namera da na krađi drveta stvori ozbiljnu ekonomsku saradnju dva mesta – često se kaže da ekonomski odnosi zavise od vremena, resursa i iskustva, a Drvoseča zaista ima iskustva na sve strane.

Kada je ekonomska saradnja u pitanju, naravno da je tu i Globus koji nije poreklom iz Kurtalića, ali ima bogato iskustvo u trgovini – švercovao je krave i svinje izlivenim Tamišom još pre 20 godina! Njegovo učešće bilo je jednostavno – „potvrda poslovnih veza“ u oblasti međugranične trgovine govedima i svinjama. Dok su drugi članovi delegacije uživali u kulturnim i društvenim aspektima posete, Globus je bio tamo da bi osigurao da, ako se već ništa drugo ne postigne, barem bude dogovorena razmena krava i svinja – najbolji primerci buše i pramenke iz Kurtalića doći će u našu sredinu, dok će na drugoj strani završiti mangulice i resavke (ne misli se na funkcionerku poznatu pod nadimkom Resavka, već na rasu svinje). Kako je Globus istakao: „Šverc je najbolji most između dve sredine, sve drugo je samo filozofija“.

Jedan od najupečatljivijih članova naše delegacije, bez sumnje, bio je Ojedeni Lofas. Poreklom iz Kurtalića, sa mentalitetom dinarskog planinara, Lofas je oličenje ruralnog zavodnika koji je, prosto rečeno, tu da pokupi sve što se ponudi. Ovaj stručnjak za međuljudske odnose, iako možda nije naročito sofisticiran kada je diplomatija u pitanju, jedini je znao kako da uspostavi pouzdane kontakte sa svima – ili barem sa svim ženama koje je sreo – uz odgovarajući obrazac komunikacije. Ojedeni Lofas je, doduše, zajedno sa Drvosečom pomalo preterao u diplomatskim aktivnostima pa su i neke ovce na kurtalićkim pašnjacima stradale, ali je u duhu bratskog susreta naše delegacije sa rukovodstvom opštine Kurtalići, ovaj incident prevaziđen i ostavljen po strani.

Uloga ambasadorke kulture u ovoj delegaciji pripala je naravno (kome bi drugom?) Tetka Đani. S obzirom na to da je poreklom iz tih krajeva, vrlo dobro je znala kako u Kurtalićima stvari funkcionišu i imala je, bez sumnje, specifičan pristup. Najinteresantnije u njenoj kulturnoj ponudi bilo je, očekivano, rukotvorenje nakurnjaka, odnosno nakurnjačenje. „Nakurnjačenje nije samo običan zanat” istakla je Tetka Đana „već most između ljudi, tradicije i umetnosti“. Ona je, uz pomoć Zumbule i fraulein Živke, redom po Kurtalićima uzimala mere, a zatim sama narukotvorila čitav set nakurnjaka koje je ponosno poklonila domaćinima, što su svi iz naše delegacije pozdravili, smatrajući to vrhunskim doprinosom kulturnoj razmeni. Njene napore je naročito pozdravio drug Slina, istakavši kako je svaki nakurnjak bio simbol – „simfonija ljudskih odnosa, dinarskog mentaliteta i ravničarske kreativnosti”.

Za kraj posete, kako to obično biva u ovako prijateljskim susretima, razmenjena su obećanja o jačanju turističkih potencijala i međusobnoj saradnji. Kurtalići, s ponosom pokazujući svoje šume i pećine iz kojih su potekli pojedini naši lokalni funkcioneri, nadaju se da će postati destinacija za ljubitelje prirode, dok će naše malo mesto – kako je to precizno formulisao drug Slina – svojim razrušenim hotelom privući turiste koji traže autentično, gotovo postapokaliptično iskustvo: „Kada završimo s bratimljenjem, Kurtalići će postati centar avanturističkog turizma, a naše malo mesto će, s ponosom, postati vaša prva destinacija za banjski turizam – i to onaj pravi! Zagađena reka je, naravno, neophodan uslov za terapeutske procedure, a lokalna samouprava nastaviće da ulaže napore i značajna sredstva da naši vodotokovi i dalje ostanu među najprljavijima u regionu“, izjavio je Slina, ukazujući na reku koja više liči na kanalizaciju nego na izvor zdravlja: „I, naravno, šumski proizvodi iz Kurtalića biće dostupni u svim našim restoranima, a naša reka može postati pravi magnet za one koji žele da testiraju svoje zdravlje i otkriju tajne izuzetno revitalizujućeg zagađenja“, dodao je Slina sa svojim karakterističnim osmehom, pozivajući Kurtalićane da posete svoje bratsko mesto.

Na kraju, sve je jasno – Kurtalići imaju prirodu, a mi imamo najzagađeniju reku i nepostojeći banjski turizam, pa ako ništa drugo, barem će to biti spoj lepog i korisnog – još je samo potrebno obezbediti hrabre duše koje žele da se oprobaju u „ekološkom turizmu”.

P.S. U trenutku dok smo završavali ovaj izveštaj u našu redakciju stigla je vest iz Afrike. Sve lokalne samouprave moraju da prate strategiju ekonomskog razvoja koja je zacrtana na državnom nivou pa tako i prihvat buduće radne snage iz bratske nam države Gane. Stim u vezi mišljenja smo da po pitanju brzine sprovođenja ove strategije zauzimamo vodeće mesto. Drug Pišta, zadužen za međunarodnu saradnju, otkrio je novo pleme na istoku ovog kontinenta, i već najavljuje sklapanje sporazuma o interkontinentalnoj saradnji i otvaranju odmarališta u Africi. U sklopu ovog sporazuma biće i dolazak nekoliko stotina afričkih radnika u naše malo mesto, čemu se posebno obradovala Tetka Đana, najavivši da će za ovu priliku plasirati na tržište XXXL model nakurnjaka.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Prva generacija maturanata u Ćacilendu uspešno je završila polaganje mature! Za naše čitaoce ekskluzivno objavljujemo tablo najuspešnijeg odeljenja maturanata Ćacilenda, kao i teme njihovih maturskih radova. Ovo odeljenje ističe se po najgorem vladanju, ali i po tome što niko od maturanata nije imao nijedan izostanak iz Ćacilenda!

Maturski radovi:

Drug Pišta (sociologija): Partijska funkcija u službi seksualnog oportunizma

Drug Slina (psihologija): Emocionalne teškoće usled nerazrešenog Edipovog kompleksa

Razvezani Pupak (sociologija): Slugeranjstvo kao strategija preživljavanja i socijalnog snalaženja

Tetka Đana (praktičan rad): Izrada nakurnjaka metodom klot-frket

Drvoseča iz Aleje velikana (psihologija): Analno-zgrtački karakter endemskog korova

Leglabi (sociologija): Klizanje kao metoda uspona na društvenoj lestvici

Globus (matematika): Kako švercovanjem krava rešiti Arhimedov problem stoke

Umočana (praktičan rad): Demonstriranje uticaja alkohola na urinarnu inkontinenciju

Lemi (sociologija): Poltronstvo i nemoral kao sredstva za napredovanje u karijeri

Plagijatorka (sociologija): Plagijarizam, sadizam i pseća odanost u službi partije

   Dopisnik iz Ćacilenda

Nakon Vidovdana, ništa u Srbiji više nije isto. Studenti su građanima “dali zeleno svetlo” za građansku neposlušnost, posle čega je talas narodnog nezadovoljstva zapljusnuo ulice srpskih gradova i sela – stotine raskrsnica, ulica, puteva i mostova blokirane su svakog dana širom zemlje, pa je tako preksinoć organizovana blokada mosta i u Srbobranu. Za raziku od Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova, blokada u Srbobranu je protekla mirno. Međutim, iste večeri, akademik Jovan Šetrajčić izneo je šokantnu tvrdnju da je uvučen u prostorije SNS-a i tamo prebijen. Budući da je atmosfera u celoj zemlji dovedena do usijanja, ovakva informacija neminovno je izazvala veliki revolt kod građana koji su potom napustili blokadu mosta i stali ispred kancelarije naprednjaka, tražeći pravdu, odgovornost i – istinu. Ali istina, kao i obično u ovoj zemlji, dolazi sporo ili nikada. Prvobitna verzija akademika Šetrajčića koju je i saopštio građanima glasila je: prolazio je pored prostorija SNS, uvučen je unutra i pretučen. Rekao je da ne zna ko su ljudi koji su ga tukli, ali je pretpostavio da je razlog batinanja to što je imao bedž sa krvavom rukom i pištaljku. Jasna simbolika građanskog protesta, jasna poruka koja očito u nečijim glavama zaslužuje batine. Onda, dan kasnije – preokret! Akademik priznaje da je on prvi udario šamar jednom pripadniku SNS-a ispred prostorija te stranke ali u samoodbrani. Pojavio se i snimak koji to potvrđuje, a koji možete videti na ovom linku (https://nsuzivo.rs/srbija/video-pogledajte-sta-se-zapravo-desilo-u-srbobranu-jovan-setrajcic-udara-aktivistu-sns/).

Ono što se ne vidi na snimku jeste – šta se dešavalo nakon toga. Prema rečima profesora Šetrajčića, nakon tog udarca, grupa muškaraca ga je uvukla u kancelariju SNS-a i tukla ga pesnicama i nogama. Dakle, tačno je, akademik je udario prvi. Ali ipak – to nije, niti može biti opravdanje za ono što je, prema tvrdnji Šetrajčića, usledilo! U bilo kom demokratskom društvu, tako nešto bilo bi nezamislivo. Ali u Srbobranu, uvlačenje građana u prostorije vladajuće stranke i njihovo prebijanje – ima istoriju. Više puta su ljudi fizički napadani ispred, ili unutar prostorija SNS-a, pa ovo što se dogodilo nije izolovani incident – to je obrazac. Taj obrazac se nikada ne završava na fizičkom nasilju. On se nastavlja ćutanjem institucija, prebacivanjem odgovornosti i – targetiranjem onih koji su se usudili da govore. Kada SNS govori o “provokacijama”, “nasilju” i “uzimanju talaca”, građani Srbobrana se sete svih onih koji su ćutke trpeli prebijanja i pretnje. Kada SNS insistira na “zakonu“, građani se sete koliko je zakona pregaženo dok su batine padale iza zaključanih vrata njihove stranačke kancelarije kao i prostorija JKP "Graditelj". U ovako zatrovanoj društvenoj klimi, gde jedna varnica može da izazove požar, najzrelije su odgovorili Samoinicijativna grupa mladih Srbobran i Udruženje poljoprivrednika opštine Srbobran. Uradili su ono što bi svi savesni građani trebalo uvek da rade – reagovali su brzo, ali odgovorno. Na osnovu dostupnih informacija o napadu, dobijenih od samog akademika koji je svoje tvrdnje izneo javno na licu mesta, a sutradan i u sredstvima javnog informisanja, organizovali su protest. Ali, kada su se pojavile nove činjenice – nisu ih ignorisali. U svom saopštenju, priznali su da se tok događaja menja, ali nisu odustali od osnovnog principa: nikakvo prebijanje starijeg čoveka – ni bilo koga drugog – nije normalno, ni zakonito. I u pravu su. Upravo zato, ova mladost ima snagu i zaslužuje podršku – jer se kreće u pravcu istine, koliko god ona bila neprijatna. Sada se postavlja pitanje: ko mora da odgovara? Akademik Jovan Šetrajčić – mora da snosi odgovornost za fizički napad. Niko, pa ni on, nema pravo da udara druge. Pripadnici SNS-a, ako su ga potom prebijali – moraju da odgovaraju za organizovani napad, jer nikakav šamar ne opravdava grupno nasilje u zatvorenoj prostoriji. Policija i tužilaštvo – moraju da reaguju. Službenici koji ignorišu ovakve incidente su direktni saučesnici. Ako svi akteri ne budu procesuirani, još jednom će se potvrditi ono čemu smo svedoci već 13 godina – nasilje se isplati, ako si član vladajuće stranke. Ovaj incident nije samo lokalna stvar. On je ogledalo cele Srbije. U jednoj rečenici: šamar jednog čoveka ne sme da bude povod za pesnicu režima! A pesnica režima je Srbobrancima dobro poznata – nalazi se iza zatvorenih vrata kancelarije SNS-a.

   Ž.B."Bezcenzure.info"

U subotu, 28. juna, Beograd je ponovo osetio naboj koji smo dugo čekali – na Trgu Slavija, u 18.00, na poziv studenata okupili su se građani – pripadnici svih društvenih slojeva. Skup “Vidimo se na Vidovdan” privukao je stotine hiljada! Prema proceni Arhiva javnih skupova bilo je 140.000 prisutnih, ali naša procena i situacija koju smo videli na terenu govore da je bilo mnogo više od toga, u svakom slučaju ne manje od 200.000 građana! Čak i da je tačna brojka od 140.000 kako navodi Arhiv, ovaj broj u jeku godišnjih odmora doskora je jednostavno bio – nezamisliv. I upravo to čini ovaj protest prelomnim.

U 19 časova održano je simboličnih 16 minuta tišine – pomen posvećen žrtvama pada nadstrešnice, novembra 2024. u Novom Sadu. Tišina se razlila ne samo Slavijom, već celim Beogradom, kao odjek neugaslog bola, ali i kao signal – jasno je: ovo nije više “samo studentski protest”. Skup je formalno završen u 21.20, kada su studenti “dali zeleno svetlo” prisutnima – i to je bila prekretnica. Rečeno je: “Od sada ovo nije samo naš, ovo je vaš pokret”! I stvarno jeste – ulice su bile ispunjene profesorima, poljoprivrednicima,lekarima, radnicima, građanima svih uzrasta – pokret je izašao iz studentskih okvira i zahvatio celu naciju! 
Nakon završetka zvaničnog dela, situacija se zaoštrila: bačen je suzavac, topovski udari, štitovi su poleteli, barem 30 ljudi je privedeno, a šest policajaca povređeno. Ulica kralja Aleksandra, Nemanjina, Resavska – kad je policija videla snagu naroda, reagovala je silom. No, i pored represije – narod ne pokazuje da popušta.

Šta možemo zaključiti iz viđenog? Ovo nije bio samo protest – ovo je uspeh. Energija je bila na nivou kao i 15. marta i kao svih prethodnih 8 meseci. Iz početnog studentskog okupljanja izrodio se novi narodni pokret, pokret koji poznaje pravo značenje reči kao što su "patriotizam" “lična odgovornost”, “etičnost vlasti” i “poštovanje Ustava”.
Taman je Vučić hteo da napravi svoj “narodni pokret”, ali umesto volje i energije, dobio je grupu ćacijevaca – gladnu, nesrećnu i poniženu, koja se na "književnoj večeri" tuče oko smokija i naliva hektolitrima alkohola. Tuga, čemer, jad. Sa druge strane: narodni pokret su pokrenuli studenti, a narodni talas se obrušio na vlast. Kalendarski gledano: Vučić i Vlada Srbije imaju mandat do 2027. – ali narod traži vanredne izbore odmah! Pritisak raste, a jedini pravilan izlaz za režim je – proveriti narodnu volju na izborima, a ne prebijati narod policijskim kordonima i plaćenim batinašima.

Nakon prospavane noći, slobodno možemo reći da protest bio toliko uspešan, do tačke da postaje neizdrživo ignorisati volju naroda! Motivacija je ogromna, energija ne jenjava – a ovo je tek početak. Polako ali sigurno, rađa se zaista ozbiljan, široko utemeljen pokret koji zna svoj cilj – smeniti nelegitimnu vlast i uspostaviti vladavinu prava i zakona, uz strogo poštovanje Ustava.Studenti su juče, na Vidovdan 2025, dali čvrstu i jasnu poruku: ovu zemlju će voditi časni i pošteni ljudi, a narod stoji uz njih. A dok se režim trudi da građanima stavi brnjicu policijskom torturom, narod bez straha ustaje i sve glasnije traži – pravo na izbore!

 P.S. Što se tiče srbobranskih Ćacija — njih, nažalost (ili na sreću), nismo uočili. Ovog puta nismo ni zalazili u Ćacilend, pa smo ostali uskraćeni za to iskustvo. Međutim, iz pouzdanih izvora saznajemo da je znamenita porodica iz Srbobrana imala ozbiljno većanje oko toga ko će ih najdostojnije predstavljati na "književnoj večeri" u Ćacilendu. Nakon višesatne rasprave, Avon dama je lično presudila da tu čast ponese naslednik loze – jer je u Ćacilendu bio uvek kada je to bilo potrebno!

Ostali Ćaciji bili su u nešto manje svečanom izdanju — većina pijana ili polupijana! Jedan je zatečen kako leži izvrnut s praznom flašom u ruci, dok su se drugi junački borili za poslednji smoki iz kesice koju je neko otvorio još pre mitinga. Bio je to, ukratko, još jedan poraz dostojanstva u režiji spontane podrške.  

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Školski odbor Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ na sednici održanoj u petak glasao je po žalbi koju je punomoćnik profesorica Slavice Filipović, Vesne Vrekić i Mirjane Mihajlov, podneo na rešenje o otkazima koje je profesoricama uručila direktorka Jasmina Crveni.(Jasmina Crveni)

Iz dokumenta u koji je naš portal imao uvid, saznajemo da je od osam prisutnih članova na sednici Školskog odbora pet glasalo protiv, jedan član bio uzdržan, a dva člana glasala za usvajanje žalbe na rešenje direktorke. Kako nezvanično saznajemo, danas su u školu stigle i pojedinačne žalbe sve tri profesorke, po kojima će se Školski odbor ponovo izjašnjavati, odnosno glasati. S obzirom na ishod glasanja po žalbi pravnog zastupnika profesorki, nema izgleda da će odluka na sledećem glasanju Školskog odbora biti drugačija. Budući da predsednik opštine, Radivoj Debeljački, iz Sutomora poručuje da će se opština truditi da deci obezbedi najbolje profesore, moramo da se zapitamo: na koji način lokalna samouprava misli to da učini? Teranjem najuglednijih i najboljih, a pritom i deficitarnih kadrova? Gašenjem gimnazijskog odeljenja? Na primeru dešavanja u Gimnaziji i stručnoj školi vidi se pogubnost stranačkog upliva u prosvetu. Dovoljno je pogledati sastav Školskog odbora, prebrojati koliko članova stranke je u tom organu, uz stranačku direktorku škole i veliki broj zaposlenih u toj ustanovi koji su takođe članovi stranke, pa se može izvesti zaključak da se o sudbini profesorica i ključnim pitanjima u srbobranskoj prosveti odlučuje u opštinskom odboru SNS-a! Prema našim saznanjima, najmanje četiri člana Školskog odbora Gimnazije i stručne škole su ujedno i članovi stranke, a jedna od njih je i predsednica tog tela – zaposlena u školi. Prave razmere katastrofalnog stanja u prosveti još bolje ćemo shvatiti ako znamo da je u stranci uvek neki koordinator poput Kruževića nekada, koji nije iz Srbobrana ali koji naređuje lokalnim članovima stranke šta i kako da rade. Pored članstva u stranci, moramo se zapitati i da li su svi članovi Školskog odbora stručni i kompetentni da upravljaju školom i donose tako važne odluke kao što je odluka o otkazu za profesorice. Zakon ne predviđa minimum stručne spreme da bi neko bio član Školskog odbora, što je, po našem mišljenju, takođe loše, jer za tako važnu funkciju izvestan stepen obrazovanja bi ipak morao biti neophodan. Na osnovu svega rečenog, jasno je da sistem mora da se menja i da ovako više ne može, ne samo kada je prosveta u pitanju. Bezcenzure.info nastaviće i dalje da prati situaciju u srbobranskoj Gimnaziji i stručnoj školi. U narednim danima bavićemo se analizom stručnosti stranačkih članova Školskog odbora – ima tu vrlo zanimljivih biografija.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

Ispred Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu u petak u 17 časova održan je protest u znak podrške profesorkama Slavici Filipović, Vesni Vrekić i Mirjani Mihajlov, kojima je školska direktorka Jasmina Crveni uručila rešenja o otkazu. Profesorke su na ta rešenja uložile žalbe, a dok je u zgradi Školski odbor zasedao povodom žalbi otpuštenih profesorki, ispred škole se okupio veliki broj građana kako bi poručio: „Ne damo profesorke!” Podršku profesoricama pružile su koleginice iz škole i prosvetari iz Bečeja, Temerina, Novog Sada, Beograda, Kraljeva, Vrbasa, Kule, Crvenke, kao i srbobranski poljoprivrednici koji su uz Samoinicijativnu grupu mladih Srbobran i organizovali ovaj skup. Podršku su pružili i univerzitetski profesori, ukazujući na širi značaj ovog slučaja za obrazovni sistem u Srbiji.

Skup je vodila maturantkinja škole Dragana Jojkić, koja je u emotivnom govoru istakla ljudske i stručne kvalitete otpuštenih profesorki, poručivši im da nisu same. Nakon nje, okupljenima su se obratili profesor Ivan Pivnički iz Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada, kao i univerzitetska profesorka Jelena Kleut, a prisutnima se obratio i Siniša Avramov, profesor koji je suspendovan zbog obustave nastave u Tehničkoj školi u Bečeju. Jedna od otpuštenih profesorica, Slavica Filipović, takođe se obratila prisutnima zahvalivši se svima koji su njoj i koleginicama pružili podršku, poručivši da bi ponovo uradila isto.

Nakon obraćanja, prisutni su uz buku pištaljki i traktorskih sirena čekali da saznaju odluku Školskog odbora. Međutim, uprkos glasanju koje je održano (nije nam poznato da li je bilo javno ili tajno), zvanična odluka nije saopštena, već je rečeno da će biti objavljena na oglasnoj tabli škole – u ponedeljak!   Ovakav potez izazvao je negodovanje, a članovi Školskog odbora – oni koji su imenovani od strane lokalne samouprave – izašli su iz škole na sporedni izlaz, pokušavajući da izbegnu direktan susret s građanima. Okupljeni su ih dočekali zvižducima i povicima, prateći ih do susedne ulice, što možete videti na snimku na našem jutjub kanalu (otvorite ovaj link https://youtube.com/shorts/1ZxIYgIPj34?feature=share). Pojedini članovi odbora izašli su na glavna vrata, ali su i oni dočekani zvižducima, što možete videti na ovom linku (https://youtube.com/shorts/z3P4b6y104E?feature=share). Niko od članova školskog odbora nije želeo da daje izjave, pozivajući se na zakonske odredbe o tajnosti postupka. Direktorka škole Jasmina Crveni nije izašla pred građane, te su joj okupljeni pevali: „Izađi, Jasmina” i „Izađi, Maco”, pesme koje su joj učenici pevali na prethodnim protestima ispred škole.

Dok se u Srbobranu sve ovo dešava, predsednik opštine Srbobran Radivoj Debeljački boravi sa učenicima, dobitnicima Vukove diplome, u Sutomoru, odakle daje izjave o važnosti obrazovanja i trudu opštine da učenicima obezbedi „najbolje profesore” i „kvalitetnu nastavu”.FOTO: fejsbuk Radivoj Debeljački

Takva izjava, u trenucima dok njegova stranačka koleginica Jasmina Crveni otpušta profesorke Gimnazije i stručne škole, bez bilo kakvih komentara na dešavanja u jedinoj srednjoj školi u opštini, može se oceniti kao krajnje licemerna, imajući u vidu da su profesorke koje su dobile otkaz višedecenijski prosvetni radnici, uključujući dve matematičarke (Mirjana Mihajlov i Vesna Vrekić) – struku koja je trenutno deficitarna širom Srbije! Očekuje se da škola u ponedeljak zvanično objavi odluku Školskog odbora, čime će biti poznato da li se profesorke vraćaju na posao – ili će pravdu tražiti na sudu. Sudeći po ponašanju članova Školskog odbora nakon sednice, ishod glasanja se može naslutiti. U svakom slučaju, ogromna šteta je već napravljena, a posledice će se tek videti.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"

 U petak, 20. juna u 17 časova, održaće se sednica Školskog odbora Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“, na kojoj će biti doneta konačna odluka o otkazima za tri profesorice ove vaspitno-obrazovne ustanove. Istog dana, sa početkom u 16.30 časova, ispred škole će biti održan skup podrške profesorkama, a univerzitetski profesori i mnogobrojni prosvetni radnici iz svih krajeva Vojvodine najavili su svoj dolazak kako bi pružili podršku koleginicama. Podsetimo, kompletnu javnost u Srbiji nedavno je uzburkala i prenerazila odluka direktorice srbobranske Gimnazije, Jasmine Crveni, da profesoricama Mirjani Mihajlov, Vesni Vrekić i Slavici Filipović koje su već duže od dve decenije u stalnom radnom odnosu u ovoj školi, uruči rešenja o otkazima. Na ovo rešenje, profesorice su uputile žalbu Školskom odboru Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“, budući da je to telo upravljački organ škole. Pre nego što se osvrnemo na to koliko je ovakva odluka direktorke Crveni pogubna po jedinu srednju školu u opštini Srbobran, objasnićemo ukratko koja je uloga Školskog odbora i koje su nadležnosti tog organa. Po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Školski odbor je organ upravljanja u školi, što znači da je po hijerarhiji ovaj organ iznad direktora, i da između ostalih nadležnosti, nadzire rad direktora škole i odlučuje po žalbi na rešenje koje donosi direktor. Školski odbor nije posmatrački organ koji je tu da konstatuje odluku direktora kao nešto definitivno i neopozivo, već naprotiv! Uloga tog organa je da kontroliše rad direktora škole, da ispita ispravnost odluka koje direktor donosi, kao i njihovu utemeljenost u zakonu, a zatim da u skladu sa zakonom reaguje. Školski odbor je, dakle, nadređen direktoru škole! Direktor škole nema pravo da predlaže članove tog organa, niti da naređuje članovima Školskog odbora usvajanje bilo kakvog rešenja, već za svoj rad odgovara i podnosi izveštaj članovima tog tela. U Gimnaziji i stručnoj školi „Svetozar Miletić“, Školski odbor sastoji se od devet članova od kojih su tri predstavnici lokalne samouprave (Biljana Reljić, Milosava Aleksić, Nataša Stefanjuk), tri su predstavnici Nastavničkog veća (Jelena Crnković, Milan Đorđević, Aleksandra Paunović – predsednica ŠO), a tri su predstavnici Saveta roditelja (Biljana Jakovljević, Željko Plazačić, Nada Dunđerski). Ovih devet ljudi odlučiće da li će profesorke Mihajlov, Filipović i Vrekić, dobiti otkaz. Veoma je važno da članovi Školskog odbora znaju šta je njihova uloga u školi, i koje su nadležnosti organa čiji su članovi. Bez obzira na rešenje koje je direktorica Crveni donela, a koje je, prema našem mišljenju, protivzakonito, odgovornost je na članovima Školskog odbora – važno je da oni to znaju i da budu svesni toga! Isto tako, važno je da članovi Školskog odbora znaju da je sednica koju su zakazali da bi odlučili po žalbi profesorica, zakazana u suprotnosti sa zakonom, jer je zakazana pre nego što su žalbe uopšte stigle u školu. Dakle, članovi upravljačkog organa škole moraju biti svesni svoje odgovornosti i posledica svog postupanja. Zašto je odluka direktorice pogubna, zašto je ne treba prihvatiti i kakve će posledice po školu imati takva odluka? Pre svega, nije moralno i nije ljudski ostaviti tri žene bez sredstava za život. Istovremeno, nije normalno odreći se na takav način tri izuzetno kvalitetne profesorice sa ogromnim pedagoškim iskustvom i dvodecenijskim stažom, naročito u ovom vremenu u kojem vlada deficit stručnih kadrova u prosveti, a pogotovo matematičara koji se danas maltene svećom traže. Time se ne samo gubi na kvalitetu nastave, već i škola gubi na ugledu koji je decenijama mukotrpno građen, a koji je poslednjih godina prilično narušen. Ovu, nekada izuzetno uglednu i prestižnu Gimnaziju, poslednjih godina zaobilaze učenici koji žele gimnazijsko obrazovanje. Roditelji malih Srbobranaca, ne žaleći novac za putne troškove, svoju decu sve češće upisuju u novosadske gimnazije, nemajući poverenja u kvalitet obrazovnog procesa koji se odvija u srbobranskoj Gimnaziji. Prošle godine, prvi razred gimnazijskog odeljenja upisalo je samo 11 učenika, pa postoji velika bojazan da u nastupajućem upisnom roku, po prvi put u istoriji neće biti upisano dovoljno učenika da se u Gimnaziji i stručnoj školi „Svetozar Miletić“ formira odeljenje gimnazijalaca! Simptomatično je da trend opadanja broja gimnazijalaca koincidira sa dolaskom SNS-a na vlast u Srbobranu, i da se naročito ispoljava za mandata Radivoja Debeljačkog kao predsednika opštine, i Jasmine Crveni kao direktorke škole. Crveni je inače po struci nastavnica fizičkog vaspitanja i na mesto direktora došla je iz Bečeja, suprotno volji glasova kolektiva u srbobranskoj Gimnaziji, u kojoj nikada pre toga nije radila. Otpuštanje tri profesorice koje je dovelo ovu školu u žižu javnosti, ali u negativnom kontekstu, samo će doprineti bržem kraju Gimnazije u Srbobranu, od koje će, ako se ovakav trend nastavi, na kraju ostati samo ime Svetozara Miletića i turistički i frizersko-pedikirski obrazovni profili. Zato je veoma važno da Srbobranci sutra u 16.30 časova u što većem broju dođu na plato ispred svoje Gimnazije i stručne škole, i pruže podršku ne samo otpuštenim profesoricama, već i pravu na kvalitetno obrazovanje svoje dece!

   Ž.B. "Bezcenzure.info"