Proteklih dana putem društvenih mreža upućen je javni poziv za sve poljoprivrednike i građane naše opštine da dana 18.02.2025.godine u 19 časova prisustvuju osnivačkoj Skupštini Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran - UPOS. Sastanak se održao u Velikoj sali opštine Srbobran sa početkom u 19 časova i ono što se primetilo jeste da je skupštinska sala bila mala kako bi prihvatila sve zainteresovane. Ovo Udruženje je zamišljeno kao nevladino i neprofitno, i ono bi zastupalo interese poljoprivrednika pred organima države i njenim institucijama. Osnivačka Skupština je po svemu sudeći odlično organizovana od strane inicijativnog odbora koje je brojalo dvatesetak poljoprivrednika opštine Srbobran, a koji su u toku sednice imenovali i radno predsedništvo u čijem su sastavu bili zemljoradnici : Slavko Dunđerski, Dragan Kurjački i Siniša Šeguljev, dok je za predsedavajućeg ovog puta izabran Dejan Radovanović. (predsedavajući Dejan Radovanović)

Na predlog radnog prerdsedništva predložen je sledeći dnevni red koji je jednoglasno usvojen:

1. Izbor radnog predsedništva

2. Odluka o usvajanju statuta Udruženja i uslovnom nazivu Udruženja

3. Izbor predsedavajućeg skupštine

4. Izbor predsednika udruženja

5. Izbor sekretara udruženja

6. Imenovanje zastupnika i potpisnika u udruženju kao i način potpisivanja u depo kartonima poslovne banke

7. Izbor 10 članova upravnog odbora

8. Izbor 3 člana i 1 zamenika disciplinske komisije

9. Izbor 3 člana i 1 zamenika nadzornog odbora

10. Odluka o visini članarine za 2025.godinu

11. Razno

Pristupilo se raspravi po tačkama dnevnog reda i odluke koje su donesene prenosimo vam uz pomoć i zahvalnost sekretara udruženja "UPOS" gospodina Dragana Kurjačkog.

Kao što smo već istakli nakon izbora radnog predsedništva i predsedavajućeg izborne Skupštine, usvojen je Statut Udruženja. Na predlog predsednika Skupštine a od strane svih prisutnih za predsednika Udruženja je izabran Petar Radić, dok je za sekretara izabran Dragan Kurjački. Za članove Upravnog odbora udruženja izabrani su:

Milan Debeljački (Nadalj)

Miodrag Andrić (Nadalj)

Miodrag Trifunović (Turija)

Jovan Tatić (Turija)

Siniša Šeguljev (Srbobran)

Slavko Dunđerski (Srbobran)

Lazar Paroški (Srbobran)

Dragan Belić (Srbobran)

Ferenc Fišteš (Srbobran)

Erika Kusli (Srbobran)

Za članove i zam. člana disciplinske komisije izabrani su Dejan Gajinović, Saša Atanackov, Miroslav Simin i Atila Fodor, dok su za članove nadzornog odbora izabrani Saša Pivnički, Svetislav Preradov, Borislav Jocić i Igor Pivnički. Ono što je ukrasilo proceduralnu formalnost konstitutivne Skupštine jeste i prisustvo Dragoslava Nastića, člana Samoinicijativne grupe mladih iz Srbobrana, koji se u ime organizacije mladih zahvalio poljoprivrednicima opštine Srbobran što su uzeli učešće u studentskim protestima i tako podržali mlade i studente u njihovim zahtevima upućenim Vladi Republike Srbije. Konstitutivna sednica udruženja UPOS je završena uz vidno zadovoljstvo svih prisutnih a nama je ostalo da im poželimo srećan rad.

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Završena je i treća protestna šetnja kroz Srbobran na kojoj se ponovo tražila odgovornost za pogibiju 15 ljudi. U organizaciji studenata đaci, studenti, poljoprivrednici, građani... Svi su danas po treći put stali u istu kolonu u znak protesta na muk odgovornih. Podsećanja radi u Srbiji kao i u Srbobranu se podiglo, i staro i mlado, da izraze svoj očaj zbog neispunjenja zahteva studenata, a u vezi korupcije koja je rezultirala padom nastrešnice u Novom Sadu. Zahtevi studenata su više od tri meseca jasno izraženi a vlast se svo to vreme pravi gluva, i ćuti. Studentski zahtevi su :

- Objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.

- Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima.

- Podnošenje kriv. prijave od strane MUP-a nadležnom tužilaštvu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore.

- Momentalna potvrda identiteta gore navedenih lica.

- Povećanje izdvajanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto.

Dragana Jojkić maturantkinja Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" Srbobran, je pre početka svog obraćanja saopštila prisutnima da se planirana ruta za šetnju koja je bila najavljena u pravcu Vašarišta odlaže iz bezbednosnih razloga, i da će se ova šetnja održati starim planom šetnje. Protestna kolona je i ovog puta posle petnaestominutne ćutnje krenula iz srbobranskog parka istom maršutom kao i ranije. Straha od vlasti više nema. Pretnje i ucene su bile SNS-u jedina poluga vlasti a danas smo svedoci kako su se građani tih strahova oslobodili. Oduševljenje građana na koje je kolona usput nailazila bilo je primetno na svakom koraku. Evo kako je to zabeleženo iz našeg ugla...                 

    Ž.B. "Bezcenzure.info"

Ne kaže se džabe da funkcija podiže libido. Moć je najveći afrodizijak. Otkad je postao baja u partiji, postao je i pravi lokalni Ištvan Fekete „Pišta“ – kao navedeni filmski junak, i on "oprema" koju stigne. Raspolućen između ljubavi prema ženama i ljubavi prema partiji, a ne mogavši da odluči šta mu je od ta dva preče, moderni drug Pišta došao je do solomonskog rešenja– švaleraće se sa ženama iz partije! Uvek uredno začešljan i doteran, mali rastom (ali tehničar), slatkorečivi Pišta lako je objasnio partijskim funkcionerkama da se ljubav prema partiji najbolje dokazuje u krevetu! Sve je krenulo glatko za druga Pištu. Partijske drugarice bile su više nego voljne da se povinuju partijskoj direktivi. Sad je trebalo izvršiti odabir funkcionerki koje će tu direktivu najbolje ispuniti. Najbolje mesto za selekciju bile su partijske ekskurzije za Pirot, Vranje, Niš, Leskovac i mnoga druga mesta. Pun autobus funkcionerki i aktivistkinja, a Pišta, vođa puta, šepuri se kao paun! Kako je koju ošacovao, tako ju je smestio u šarage, jer zna se – najbolja zabava u autobusu je uvek u šaragama. Tako su padale redom, nijedna mu se nije izmakla. Prva je fasovala Zumbula. Žena na položaju, razuzdana, a sklona egzibicionizmu – drug Pišta prosto nije mogao da odoli njenim čarima. Posle Zumbule, na red je došla Borka, ne tako visoko rangirana u partijskoj hijerarhiji, ali visoka rastom i dugonoga. Svakako, primamljiva za Pištu i uvek orna da ispuni zadatak koji partija stavi pred nju. Posle Borke, redom su padale , Živka, Mirka, Stanka, Ceca i Veca, a čak ni tetka Đani nije oprostio – kad joj je bilo teško, i njoj je pružio ruku spasa. Naposletku pade i Đula, gospođetina, i to preko Zumbule. Treba napomenuti da se glas o Pištinim sposobnostima proneo do inostranstva, pa se tako drugarica Živka čak vratila iz pečalbe, učlanila se u partiju i postala ugledna funkcionerka, samo zbog njega. I njoj se Pišta našao pri ruci. Ipak, veliki problem, ne za druga Pištu nego za partiju, predstavljalo je to što su drugarice iz šaraga udate. Tako, zahvaljujući aktivnostima živahnog druga Pište, počeše redom da pucaju brakovi, kako članica tako i partijskih funkcionerki (zli jezici kažu preko 40 brakova u zadnje dve godine). Opet je prva fasovala Zumbula – prvo je pukao njen brak. Ne mari, snašla se ona brzo, a tu je i drug Pišta, spreman da je povremeno uteši (kada drugi zanemoćaju). Od svih drugarica na visokom položaju koje su prošle njegov tretman, Đula mu je nekako najbliža srcu. Jedino nju vodi za ručicu – ostale samo odrađuje. Zahvaljujući sportskim dostignućima druga Pište, takav oblik ponašanja u partiji poprimio je razmere epidemije, pa se sada više ne zna ni ko koga, ni ko sa kim... Zbog toga se predlaže međuopštinska čak i regionalna saradnja, kako bi se rasteretili lokalni alfa mužjaci koji su na izmaku snaga. Čitajući sve ovo moglo bi se pogrešno zaključiti da je drug Pišta perjanica partijskog seksa. Međutim tu su i drug Šumar zadužen za nacionalnu ravnopravnost u tim i takvim odnosima. Akcenat se mora staviti i na druga Skeledžiju. Njemu je što se partijskog seksa tiče svejedno, zadužen je za suzbijanje starosne diskriminacije unutar partijskih redova, kao politikin zabavnik uključuje članstvo od 18 - 118 godina. One članice koje su bliže gornjoj granici koju je Skeledžija zacrtao svoju apatičnost prema "zabranjenoj temi" mogu nadoknaditi konspirativnim radom odnosno iscrtavanjem seksualnih simbola po neprijateljskim položajima. I imaju ljudi pravo. Zašto bi samo Pišti bilo lepo? Osim rasturanja brakova, to je dovelo i do osipanja članstva i toliko velikih razmirica u mesnom komitetu, da sada pola članova partije ne govore jedni sa drugima. Sokakom se šapuće da su se nedavno, zbog Živke gastarbajterke, Fića Golja i Deda Triša čak pohvatali za gušu! Borka je opet, od Ljubičice koja se bavi vradžbinama u vidu zanata (to joj je bila preporuka da je prime u partiju), tražila da pomoću crne magije privoli muža da joj se vrati. Vragolastog druga Pištu, međutim, sve to nimalo ne pogađa. Naime, nedavno mu je sinula još jedna genijalna ideja: organizovao je noćna dežurstva u partijskim prostorijama! Pod izgovorom da neprijatelji žele da oštete ili provale u partijske prostorije, naredio je da svake večeri po jedna funkcionerka i jedan funkcioner, zajedno provedu noć u partijskoj centrali. Ređaju se tako drugarice funkcionerke i drugovi funkcioneri jedni na drugima, u mraku iza svojih zamaskiranih stranačkih prozora kao da polažu ispit zrelosti dok vragolasti Pišta pravi raspored. I tako, zbog malih noćnih akrobacija uglednih drugova i drugarica pucaju brakovi, još više trpi partija. Dok „čuvaju“ prostorije od imaginarnih neprijatelja, ne shvataju da im je seks odavno postao partijski neprijatelj broj 1!

    Drug Zdravko

Priča se da su u poslednjih nekoliko dana dežurni lekari zabeležili mnogo veći broj poziva nego inače. Određene istaknute osobe na položajima, žalile su se na ubrzano disanje, zujanje u ušima, lupanje srca i nesanicu, a neki i na urinarnu inkontinenciju. Priča se i da su te zdravstvene tegobe jednim delom izazvane tekstovima koji su objavljeni na pojedinim portalima, ali su mnogo više posledica vremenske prognoze. Predviđaju se velike padavine, a njima kabanice poderane i kišobrani bušni, pa će da poliva sa svih strana. A mislili su da će večno biti sunčano i vedro! Ko bi se nadao da će dani radosti tako brzo proći? Govori se sokakom da su zbog toga i apotekari ovih dana na velikim mukama. Kako se priča, ne mogu da se odbrane od tih istaknutih osoba koje već danima dolaze da ištu lekove za smirenje. Siroti apotekari jedva su im objasnili da se ti lekovi nikome ne daju bez recepta, pa čak ni istaknutim osobama. Ali hajde vi sad objasnite jedinki za čijom fizionomijom vape frenolozi, koja nema završenu ni srednju školu a kupila je diplomu fakulteta pa sad kupuje i doktorat, da je moguće da kupi doktorsku titulu, a da lek bez recepta ne može da kupi! Ili objasnite personi da, ako je funkcioner partije na vlasti, to ipak ne znači da može da prepiše sama sebi recepte za lekove. Nedovoljno pametni i nedovoljno sposobni da se pošteno odškoluju, ali dovoljno glupi i dovoljno sposobni za svaku vrstu prevare da bi se domogli položaja za koje sada strepe, “majmuni su ušli u tenak” i napravili katastrofu! Treba ih razumeti, nije im lako. Navikli da za njih zakoni ne važe, da mogu da kupe sve, od diplome do firmirane odeće, teško se nose sa klimatskim promenama. Ima jedan primer koji donekle oslikava ono što će ih tek snaći, tj. kako to izgleda kada se sjaše s konja na magarca. Jedan čovek, VKV majstor, bio je šef radionice u jednom velikom kombinatu. Maltretirao je one kojima je bio nadređen, pa je zbog represije prema kolegama prebačen na radno mesto perača mašinskog parka. Nesrećnika je to toliko pogodilo da se razboleo od depresije. Godinu i po dana je dva puta nedeljno išao na seanse kod psihijatra, ali se barem izlečio. Za prethodno pomenute meteoropate, da im je IQ makar malo veći od broja cipela, navedeni slučaj mogao je da posluži kao nauk da se časkom stigne od represije do depresije. Njihovo lečenje, međutim, neće ići ni približno lako. Bolest od koje boluju “majmuni koji su ušli u tenak”, još uvek nije uvedena u šifrarnik F dijagnoza. I nema tih apoteka, lekova, ni psihijatara, koji im mogu pomoći. Ni Sigmund Frojd im ne bi pomogao. Umesto što beg od realnosti traže u alkoholu i lekovima za smirenje (a možda i u praškastoj materiji, ko zna?), za njih bi najbolje bilo da počnu polako da štirkaju prugasta odela. Pored onih sa lažnim diplomama, ima i onih koji su svoje diplome stekli pošteno. No, to ih ne sprečava da svojim ponašanjem kaljaju kako svoj lični, tako i ugled profesija kojima se bave, kao i ustanova kojima rukovode. Jedna od takvih je i osoba koja je, pored toga što je zaposlila osobu sa srednjom školom na radno mesto za koje je potreban završen fakultet, protivzakonito prvo pokušala da otpusti, a zatim pretnjama i prisilom da iznudi otkaze stručnih i poštenih kadrova. Za pomenutu osobu se priča da noći provodi čuvajući prostorije koje se nalaze, gle čuda, tik pored apoteke. Priča se da je taj zadatak prvo ponuđen jednom pulinu, ali je pulin to sa gnušanjem odbio – bilo mu je ispod časti. Za razliku od pomenute, pulin drži do sebe. U prostorije o kojima je reč, ni psi lutalice više ne žele da zalaze. Još samo poneki “lojalista”, a i njih je sve manje.

     Zertirner

„Kuća gori, temelji se ljuljaju, sve se ruši, a gospoda krenula na piknik!“ – ovom čuvenom replikom koju Bata Živojinović, u ulozi četničkog oficira, izgovara u još čuvenijoj seriji „Otpisani“, moglo bi se opisati stanje u redovima srbobranskih naprednjaka ovih dana. Nesvesni da su upravo to –OTPISANI, da je kraj sve bliže, iako karakterno slični pacovima (a pojedinci i po fizionomiji), još uvek ne napuštaju brod koji tone. Ne zato što su hrabri, ili verni svom kerovođi (naprotiv, pojedinci imaju sve osobine pasa, izuzev vernosti), nego zato što im intelekt nikada nije bio jača strana – ne mogu da shvate da se nalaze na Titaniku. Oni malo (ali samo malo) pametniji, još uvek pokušavaju da uskoče u čamac za spasavanje, pa sada pokušavaju da se operu od svojih nepočinstava, time što na društvenim mrežama objavljuju poruke podrške studentskim protestima. Kasno, džaba ste „krečili“ svoje fejsbuk zidove, prljavština izbija ispod –svi ste ZAPISANI. No, da se vratimo na one prve, koji su svakako brojniji. Zaneseni mišlju da će žurka večno trajati, u očajničkom pokušaju da sačuvaju pozicije na kojima se nalaze i da se spasu od krivičnog gonjenja, pojačavaju represiju. U ustanovama koje su zaposeli pa gazduju njima kao da im je to tata ostavio, prete otkazima slobodnomislećim i čestitim ljudima. Oni koji su se najviše uprljali, u tome posebno (na)prednjače. Naročito se u tome ističe osoba za koju postoji više nego osnovana sumnja da je plagirala diplomski rad – ne tvrdim da jeste, ali to će nadležne institucije u oslobođenoj Srbiji uskoro utvrditi – kako bi došla na čelo ustanove na kojoj se nalazi. O kakvoj se osobi radi, lako je zaključiti na osnovu njenog rada, ne samo diplomskog, nego celokupnog dosadašnjeg rada u ustanovi kojom vedri i oblači. Nakon otkaza koje je bez milosti uručila majkama maloletne dece, te čoveku koji je u ustanovi kojom ta osoba rukovodi radio duže od dve decenije, sada otkazima preti zaposlenima čija deca podržavaju studentske proteste. Pomenuta osoba ne štedi ni svoje stranačke kolege, da ne kažem saučesnike, od kojih mnogi jedva čekaju da joj vide leđa jer ih redovno postrojava i riba kako su nedovoljno poslušni. Neki od tih koji su pomenutoj osobi redovno na tapetu, počeli su da popuštaju. Tako je, na primer, jednoj osobi koju je stranka dovela na čelo (nekada) ugledne i vrlo značajne ustanove, osim živaca, počela da popušta i bešika. Da li zbog starih navika kojih se teško rešiti, ili zbog straha što dolazi vreme svođenja računa, tek, pomenuta osoba, poznata i po lascivnom nadimku (nomen est omen, rekli bi stari Latini), pronađena je jednom prilikom kako spava na podu toaleta jednog ugostiteljskog objekta – mrtva pijana i umočana. Jedna druga osoba, čiji je posao da kontroliše rad osoba poput one poznate po lascivnom nadimku, poznata je po istom takvom oblačenju i slobodnom ponašanju. Veći problem, međutim, od lascivnog oblačenja i ponašanja te osobe, predstavlja činjenica da se ona nalazi na radnom mest na koje je postavljena u suprotnosti sa zakonom, i da svoj položaj koristi da preti i maltretira zaposlene u ustanovama koje „nadzire“. No, svemu dođe kraj, pa i naprednjačkom piru. Stotine hiljada slobodnomislećih građana marširaju Srbijom, a ustao je i slobodni Srbobran! Miševi koji idu po kućama srbobranskih domaćina, prete im i ucenjuju, isti oni koji krišom snimaju hrabre Srbobrance i njihovu decu, uhode opozicione aktiviste po selu, ili naglas vređaju ljude koji u tišini daju pomen žrtvama pada nadstrešnice, uskoro će da potraže rupe u koje će pokušati da se sakriju. Neće im uspeti. Ima i onih koji će potrčati mami pod skute, ne bi im bio prvi put da to čine. To su one krupne zverke kojima, čim neko podvikne na njih da su nesposobni, okice zasuze, a uši im se zacrvene. Onda mama (od milošte zvana Avon dama) mora da reaguje, da reši stvar. Majčinska ljubav je čudo, ali ne može zaštititi od sprovođenja zakona. Oslobođenje je počelo, nazad više nema, pravda će doći po svoje! Žurka je gotova, uskoro dolazi konobar da naplati ceh! Vi znate šta ste imali, i koliko treba da platite. Mnogo ste ljudi ojadili, mnogima uzeli hleb iz usta, mnogima se zamerili... Moram vam priznati da seirim! Pošto pretpostavljam da ne razumete šta to znači, prevešću vam: uživam dok vas gledam kako se batrgate i valjate u sopstvenom blatu. Nemci bi to nazvali "schadenfreude". Siguran sam da znate da nisam jedini. Kako god, zaslužili ste!

    Živan Negrišorac

U organizaciji drugog protestnog skupa, juče su u Srbobranu učestvovali studenti i poljoprivrednici iz naše opštine dok su im podšku dali preko hiljadu nezadovoljnih građana, što je zasigurno najveći skup u novijoj istoriji našeg mesta. Stariji naši sugrađani se nisu stideli da kažu da je po brojnosti prisutnih ovaj skup prevazišao i na daleko čuvenu srbobransku slavu Petrovdan. Udruženim snagama studenti i paori su upriličili sjajan defile ulicama Srbobrana sa kojeg je poručeno da su studenti, naša deca, budućnost ove zemlje i da ćemo ih u svakom slučaju podržati do ispunjenja svih njihovih zahteva. Studentkinja Teodora Momčilović posle uvodnog govora pozvala je sve prisutne na petnaestominutnu ćutnju u znak odavanja počasti za sve nastradale pod novosadskom nadstrešnicom, a potom se krenulo u protestnu šetnju. Srbobranski park je bio mali da bi primio sve one koji su želeli da prisustvuju ovoj komemoraciji tako da se protestna kolona formirala delom iz parka a drugim delom iz sporednih ulica oko Trga slobode. Moglo se primetiti da je ovaj skup od strane studenata bio vrhunski organizovan a podrška poljoprivrednika je bila savršeno koordinisana. Kako je sve to izgledalo pokušaćemo da vam dočaramo putem fotografija koje smo tom prilikom zabeležili...                     

     Ž.B. "Bezcenzure.info"

Podsećanja radi, pre nekoliko dana studenti su napravili performans tokom Svetosavske akademije u Matici srpskoj i prekinuli svečanost na način da su pokušali da odrecituju pesmu "Sričem pesmu" (objavljena u časopisu Polja, 1981.god.) i to onu istu koju je napisao predsednik Matice srpske prof. Dragan Stanić. Studenti su tom prilikom putem fizičkog obezbedjenja bili odstranjeni sa Svetosavske svečanosti uz salvu kritike od strane autora pesme i domaćina skupa prof. Stanića. Autorski tekst predsednika Matice srpske u vidu otvorenog pisma studentima u blokadi, a koji je izazvao burnu reakciju gradjanskog dela javnosti možete pročitati ovde...Otvoreno pismo studentima

Mislim da je neophodno napomenuti da je cenjeni profesor Stanić, predsednik Matice srpske, koji se danas ogradjuje od studenata "buntovnika", pod pesničkim imenom Ivan Negrišorac dobio Lenkin prsten 2019. godine. Gospodin Stanić je bio veliki prijatelj sa pokojnim Milanom Dundjerskim, čak su i zajedno došli na ideju o pokretanju LENKINOG PRSTENA. Pitam vas profesore šta mislite na kojoj bi strani danas bio Milan i šta bi vam odgovorio na ovo pismo ? Zbog neizdrža koji ste u meni izazvali osećam potrebu da vam se obratim u vidu reakcije na vaše otvoreno pismo.

Reakcija na pismo predsednika Matice srpske :
Poštovani profesore,
Uvaženi predsedniče Matice srpske, cenjeni pesniče, Vi koji po mom mišljenju sada podržavate politiku manjinske Srbije, (i sve to dok se nalazite na čelu jedne od najuglednijih srpskih institucija),
Sa mnogo više gorčine i više nelagode nego što ste je Vi osećali dok ste se obraćali bivšim i sadašnjim studentima Filozofskog fakulteta, pročitao sam Vaše pismo.
Kažete, najteže Vam pada da ih oslovite sa „poštovani/e“, a da ne osetite nelagodu u želucu.
Da li Vam teško pada kada studentkinje bivaju gažene i prebijane? Da li zbog toga osećate nelagodu u želucu? Pitanja su retorska, ne morate na njih odgovarati. Sa istom rafiniranošću sa kojom ste, kažete, na svojim predavanjima razgovarali o lirskoj supstanci poezije, spremni ste da razgovarate i o doživljajima koji su studente pokrenuli na sve ono što poslednjih meseci čine – ton Vašeg obraćanja navodi na suprotan zaključak. Pišete o tome kako ste, kao student, putovali Evropom i Afrikom. Da, Vi ste u mladosti putovali da biste upoznali druge kulture i narode. Patetiku kojom opisujete svoj pesnički asketizam neću komentarisati, samo ću Vas obavestiti da hiljade svršenih ili aktivnih studenata svake godine napusti ovu zemlju, jer u njoj ne može da ostvari ni najosnovnija prava. Rekli ste da u Vama nema nikakvih identiteskih sukoba, pa se pitam: da li to iz Vas govori Ivan Negrišorac ili Dragan Stanić? Šta bi mladi pesnik Negrišorac rekao na uvrede kojima prof. dr Dragan Stanić optužuje studente da su okupirali fakultet i počinili nasilje nad tom ustanovom i njenim profesorima? Pitali ste studente: da li ste spremni da se vratite normalnom životu i predavanjima? Pa da Vas pitam: šta je za Vas „normalan život“? Ako je normalno da nam bezakonici (čiju stranu držite) gaze i prebijaju decu po ulicama, da niko ne odgovara za smrt 15 ljudi pod nadstrešnicom i da institucije u ovoj zemlji ne funkcionišu – odgovor svakog čestitog pojedinca na Vaše pitanje bio bi „ne“! Pitali ste studente da li se stide ili ponose, pa ste ih pozvali na čestiti čin autorefleksije, kako bi doneli pravu odluku i spasili dušu svoju. Studenti su to već učinili. Pravu odluku su doneli u pravom trenutku, i od nje ne odustaju. U tome imaju podršku svakog poštenog i moralnog čoveka u Srbiji. Ukoliko ste i Vi još uvek sposobni da obavite čestiti čin autorefleksije, bićete u stanju da samom sebi odgovorite na pitanje: stidite li se što danas niste uz studente?
Uveren da bi Ivan Negrišorac danas bio na pravoj strani, nadam se da će i prof. dr Dragan Stanić imati dovoljno intelektualnog poštenja da stane uz svoje kolege i studente.

    "Bezcenzure.info"

Miran protestni skup je i danas održan od strane gradjana Srbobrana kao vid podrške profesorima i djacima srbobranske gimnazije. Petnaestominutnom tišinom odat je pomen nastradalima u Novom Sadu, a potom se prisutnima obratila profesorka ove škole Slavica Filipović, koja se zahvalila prisutnima na ukazanoj podršci i hrabrom činu koji su iskazali svojim dolaskom.Kao što je i bilo i očekivano, odziv na skup je bio izuzetno dobar i iz toga razloga najavljena je protestna šetnja za nedelju 02.02.2025. Današnji skup su upotpunili i poljoprivrednici iz Srbobrana koji su dovezli traktor ispred gimnazije na kom je pisala poruka podrške prosvetarima. Gradjani i paori Srbobrana, okupiće se u 17 časova u parku u Srbobranu.Kako je današnji protestni skup izgledao u pravom prolećnom danu možete videti na fotografijama koje smo dobili od učesnika protesta kojima se ovim putem "Bezcenzure.info" zahvaljuje.  

       T.M. "Bezcenzure.info"

Srbobran je i ove nedelje pokazao da je "budan"!. U organizaciji učenika i profesora Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" Srbobran, dana 24.01.2025. godine održan je miran protestni skup ispred srbobranske gimnazije. U prepodnevnim časovima, na platou ispred škole, okupili su se gradjani, njih oko trista, kako bi pružili podršku, ovog puta profesorima i djacima. Medju njima su bili roditelji, deca, ali i bivši učenici srbobranske gimnazije. Nakon što je odzvonilo školsko zvono za odmor, skupu su se pridružili djaci i profesori ove škole. Usledio je petnaestominutni pomen žrtvama novosadske nadstrešnice. Gradjani su sa sobom poneli razne transparente. Prisutni su i na ovom skupu poručili da je ovo vanstranački skup i da je ovo skup podrške, kako profesorima i učenicima gimnazije, tako i studentima širom Srbije. Moglo se čuti da je medju srbobrancima prisutna ogromna energija za nastavak dalje, što znači da će se nesumnjivo nastaviti sa mirnim uličnim protestima do ispunjenja svih studentskih zahteva.

     T.M. "Bezcenzure.info"

U 11.30 časova na prostoru parka u Srbobranu, danas 18.januara održan je protestni skup u organizaciji srbobranskih srednjoškolaca i studenata pod naslovom "Srbobran se budi". Protest se u mnogo čemu razlikovao od svi dosadašnjih. Ovaj protest su vodila naša deca. Oni su pričali, recitovali, kritikovali a mi stariji slušali. Centralni deo parka je bio obeležen transparentima koji su najavljivali teme koje su ovih dana uznemirile celokupnu javnost Srbije, a to je korupcija, kriminal, kršenje ustava, podmitljivo pravosudje... Prisutne je pozdravila studentkinja novinarstva i žurnalistike Teodora Momčilović koja je kao organizator protestnog okupljanja pročitala saopštenje profesorke srpskog jezika i književnosti Slavice Filipović. Tekst saopštenja u vidu ličnog stava naše profesorke objavili smo u prethodnom tekstu našeg portala "Bezcenzure.info" pod naslovom "Dok ima sumraka biće i svanuća", od 17.01.2025.godine. Kao neko ko je preuzeo inicijativu same današnje organizacije, Teodora ocenjuje današnji skup kao veoma uspešan. " Pored toga što sam ponosna na sebe ponosna sam na svakog pojedinca koji je danas uzeo učešće na ovom dogadjaju i ovom prilikom želim svima da se zahvalim. Planovi za naredni period postoje ali ovom prilikom ne bih o tome da izlazim u javnost dok za to ne dodje vreme. Želim da istaknem da je skup zamišljen kao strogo gradjanski, studentski, djački i trudićemo se da tako i ostane. Pomoć je naravno pristizala sa raznih strana ali organizacija i samo učešće govornika mora biti vanstranačko. Ističem da podržavomo sve djačke i studentske proteste širom Srbije i želimo da im pružimo svaku pomoć u meri u kojoj to možemo. Ističem da je uspostavljena bliska saradnja sa studentima iz okruženja: Vrbasa, Bečeja, Novog Sada i Beograda, od kojih sam dobila ogromnu pomoć i podršku za ovaj skup. Zahvalila bih se i našim starijim sugradjanima koji su ovom prilikom osetili potrebu da svojim prisustvom podrže naše aktivnosti. Mi ćemo u svojim namerama istrajati zato što smo ovde što to želimo, a ne zato što moramo ". ( Teodora Momčilović i Mihajlo Mrkšić )

Drugi govornik na protestnom skupu je bio Mihajlo Mrkšić, učenik Gimnazije i stručne škole "Svetozar Miletić" iz Srbobrana. Mihajlo je poručio : " Danas su se okupili mladi, srednjoškolci, studenti, ljudi željni promena na bolje, da kažu "NE" sistemu koji nas gazi i tlači, radi sopstvene koristi. Stariji nam govore kako živimo u zemlji u kojoj se poštuju zakoni, u kojoj se obrazovanje vrednuje i podstiče, u kojoj se naporan trud i rad ceni. Medjutim, zakoni se poštuju, samo u situacijama kada nekom "od gore" to godi. Obrazovanje se ceni samo ako je u pitanju privatni fakultet nečijeg prijatelja, kuma, brata. Rad i trud se cene samo ako je neko uporan u ugnjetavanju, diskriminaciji i nasilju. Imajući ovo u vidu, da li možemo da se čudimo kada vidimo porast nasilja u školama, ginekološko - akušerskim ustanovama, na ulici... Koliko još nadstrešnica treba da padne da bi se našli odgovorni za ovakve tragedije ? Ovaj nedostatak odgovornosti i tragedija nisu nesrećan slučaj, oni su prikaz same vlasti i sistema. Mi zajednički možemo menjati svet. Kada se udružimo, mi smo sila koja razbija zidove nepravde i gradi put ka boljoj budućnosti. Verujem u pravdu, istinu i dostojanstvo. Zajedno smo snaga koja menja stvari. Ovo je naša borba, i zajedno ćemo pobediti ".

U nastavku protesta Mihajlo je pročitao stihove pesme koje je napisao prosvetni radnik iz Srbobrana...

 U srcu mladih danas plamen sja

pravde, znanja i obrazovanja.

Jednakost traže, da budu svoji.

Bez stida i srama u tišini

srušiće zidove nepravde ove,

podržati nastavnike koji i danas uz njih stoje.

Naučismo ih pravda šta je, kako je teško buntovan biti,

kako se država rečima brani i kako sloboda zna da boli.

                *

Sve manje ih boli kada su svoji,

Kada im misli slobodno teku

Kad smeju reći ono što žele

ono što znaju i ono što hoće.

               *

Dok oni traže istinu skrivenu

Nastavnik mudro sa njima stoji

Korak po korak istina se radja

Nastavnici i učenici - večiti buntovnici.

               *

ZAJEDNO HODE, SUDBINU KROJE

NASTAVNIK I UČENIK - ZA PRAVDU SE BORE.

Nakon pročitanih stihova održan je petnaestominutni pomen tragično nastradalima u Novom Sadu a potom se krenulo u protestnu šetnju ulicama Srbobrana.

        Ž.B. "Bezcenzure.info"