Navikli smo da od ćacija, naročito onih srbobranskih, možemo svašta da očekujemo. Ali i u toj disciplini bezobrazluka, bahatosti i potpunog odsustva osećaja za javni interes, Radivoj Debeljački uspeva da pomeri granice. Njegov poslednji ispad nije samo politički gaf – to je otvorena poruka građanima šta on misli o funkciji koju obavlja i o ljudima koje bi, makar formalno, trebalo da predstavlja.

Predsednik opštine Srbobran razgovara sa građanima. Zvuči normalno, zar ne? Osim što taj razgovor ne organizuje u prostorijama opštine, institucije svih građana, već u prostorijama Srpske napredne stranke! Dakle, ako si građanin – izvoli u stranku. Ako imaš problem – prvo kroči pod stranački krov! Time Debeljački ne ponižava samo one koji su došli da razgovaraju sa njim, već i samu ideju da opština pripada svima, a ne partijskoj centrali.

Posebno je cinično što se sve to dešava u prostorijama stranke koje su u javnosti u Srbobranu simbol mračnih priča, teških optužbi i sumnji, uključujući i javno iznošene navode o fizičkom nasilju nad građanima, o čemu je javno govorio i akademik Šetrajčić. I baš tu, predsednik opštine, predsednik svih građana, odlučuje da “prima narod”! Slika i prilika sistema u kojem je stranka iznad institucija, a funkcija iznad dostojanstva građana.

Šta je sledeće što možemo da očekujemo od Radivoja Debeljačkog? Ako sudimo po njegovim sopstvenim objavama na društvenim mrežama, odgovor se sam nameće. Redovni posetilac Ćacilenda, samoproglašeni ćaci, ponosni nosilac narandžastog komunalnog prsluka, fotografisan kao da je na smeni čistača pokretnih klozeta, a ne na političkom performansu, čovek koji se tim slikama hvali kao da je u pitanju životni uspeh – danas vodi opštinu. foto:Facebook Radivoj Debeljački 

Sutra, ko zna – možda poželi da ceo Srbobran pretvori u jedan veliki Ćacilend, a građane u statistе, poslušne i bez pitanja.

Biografija Radivoja Debeljačkog dodatno pojašnjava ovu sliku. Osim što u svojoj, više nego skromnoj biografiji, navodi da je bio dopisnik tabloidnih novina Blic, Debeljački nema ni jedan jedini dan radnog staža van politike. Prvo radno mesto – funkcija. Jedino iskustvo – stranačko. Za njega bez stranke ne postoji ništa, niti je ikada postojao svet izvan partijskih kancelarija. Znanja, i kompetencija za vođenje opštine nema, ali ima partijsku knjižicu, iskazanu vernost kućnog ljubimca prema stranačkom koordinatoru i spremnost da institucije pretvori u stranačke ispostave. Zato i ne čudi što se ponaša kao vlasnik opštine, a ne kao njen privremeni upravnik u ime građana.

Da za Radivoja Debeljačkog zaista ništa nije sveto, pokazalo se na najogoljeniji mogući način u slučaju otpuštanja profesorki Slavice Filipović, Mirjane Mihajlov i Vesne Vrekić. Dok su ljudi očekivali makar trunku ljudskosti, makar tiho zalaganje ili javnu reč protiv nepravde, Debeljački je izabrao ćutanje. Velika sramota, s obzirom na to da su roditelji Vesne Vrekić i Debeljačkog u kumovskim odnosima. Dakle, ni kumstvo, jedna od najsvetijih institucija u srpskom narodu, za njega ne znači apsolutno ništa. Kumstvo koje se vekovima poštuje više od mnogih zakona, Debeljački je pogazio bez treptaja, jer je stranka iznad svega – iznad obraza, iznad časti, iznad ljudi. Kada čovek bez problema pogazi kumstvo, onda je svako pitanje o njegovoj bahatosti i bezobzirnosti suvišno. Od takvog čoveka se ne očekuje da poštuje građane, institucije ili profesiju. On poštuje samo naredbu koordinatora.

Zato i ne čudi što se ponaša kao vlasnik opštine, a ne kao njen privremeni upravnik u ime građana. Ali dobra vest je da nijedna bahatost ne traje večno. Vreme promena, jasno je kao dan, neumitno dolazi. A kada dođe, Debeljački će, hvala Bogu, imati priliku da se oproba u poštenom poslu. Onom koji zaista zna da radi. Narandžasti prsluk mu, ruku na srce, lepo stoji. JKP „Graditelj“ u Srbobranu uvek ima potrebe za vrednim radnicima koji skupljaju smeće i čiste za drugima. Iskustva već ima – Ćacilend mu nije nepoznat teren.

Svakako, građane više neće moći da ponižava dovodeći ih u stranačke prostorije i glumeći lokalnog šerifa. Funkcije su prolazne, ali sramota ostaje. Radivoj Debeljački je, nažalost po Srbobran, odlučio da ostavi dubok trag upravo u toj kategoriji.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"