Da li postoji veza između paora i "ruže vetrova"? Da postoji.. i to ona Don Kihotova protiv vetrenjača. Odvajkada su ovim prostorima šibali vetrovi ali da će partijska oligarhija u taj kovitlac gurnuti poljoprivrednike opštine Srbobran, tome se malo ko nadao. Obnovljivi izvori energije su sve zastupljeniji u svetu pa je realizacija takvih projekata stigla i do nas. Rukovodstvo opštine Srbobran je rešilo da do obnovljivih izvora energije dođe preko leđa zemljoradnika. Ideja su vetroparkovi. Zašto ?
Zašto se rukovodstvo opštine rešilo za vetroparkove kada postoje i drugi obnovljivi izvori energije. Da li je normalno da najplodniju zemlju Evrope "zatrpamo" sa vetroparkom ili je prirodnije da smo se usmerili na drugi izvor energije poput Sunca, biomase koje imamo na pretek ili termo voda koje su kod nas davno otkrivene u potezu "Elan - staklena bašta" i samo čekaju svoju eksploataciju. Mnogi smatraju da plodnu oranicu treba sačuvati za nesmetan rad našim vrednim paorima, a "vetrenjače" prepustiti onima koji imaju daleko devastiranija zemljišta koja su čak i više vetrovitija od našeg područja.
Kako postoje studije o opravdanosti korišćenja energije vetra (vetroparkovi) tako postoje i studije o njihovoj štetnosti. Takvi elaborati govore da se vetroparkovi obično nalaze u blizini staništa velikog broja ptica ili na njihovim preletnim putevima. Najugroženije su velike ptice i ptice grabljivice poput orlova, sokolova, roda koji nemaju prirodnog neprijatelja. Dalje se kaže: "Ništa se u prirodi ne okreće brzinom kojom se okreću propeleri vetroturbina. To ide i do 250 kilometara na čas i divlje životinje, pre svega ptice, nemaju mehanizam odbrane protiv toga". Gubitkom samo jedne populacije životinja na nekom staništu posledice na takav ekosistem su nesagledive. Vetroelektrane imaju još jedan negativan uticaj, a to je buka koju vetropark može da stvara i koja svakako loše utiče na raspoloženje ljudi i životinja. 
Iz svih tih razloga potražili smo mišljenje od običnog, malog paora čija je dedovina na neki način došla na udar interesa velikih moćnika a sve pod nazivom "modernizacije" i izgovorom zbog "zdravog života". Ovim povodom smo razgovarali sa poljoprivrednikom iz Srbobrana koji je zbog lične bezbednosti insistirao da ostane anoniman (ime poznato redakciji), evo šta smo zabeležili :
- " Ja sam četvrta generacija paora koja obrađuje istu zemlju koju su i moji preci radili. Ja ću svoju zemlju braniti svim i svačim. Ja ne znam šta će meni ta vetrenjača doneti, da li ona šteti zdravlju ili ne, ali znam da će mi zemlja biti ubogaljena njihovim gaženjem, prevrtanjem žute zemlje, izgradnjom nekih njihovih puteva okolo. Svi se mi paori trudimo da ukrupnimo svoje posede, da nemamo bandera na njivi, i sad dođe neko pametan da kaže - mi ćemo sada kod vas postaviti vetrenjaču. Pa jel to sad lepo ? Pa on kad stavi samo temelj na moju parcelu to ima da zauzme po jutra, šta će meni tu roditi. 
Idem ja po kafanama i pričamo mi tako po koješta. Ljudi su neobavešteni, malo ko ima pojma o tome. Ne znam šta će biti ali znam da se nećemo dati. Gledaćemo još malo hoćel naša opština nas nešto po tom pitanju zaštititi, ako neće biće cirkusa".
Kratku izjavu smo dobili i od prvog čoveka srbobranske opozicije gospodina Branka Gajin, koji je ne mali broj puta zastupao inerese poljoprivrednika naše opštine. Tako se sećamo primera da je sa pozicije predsednika opštine gospodin Gajin uspeo da Srbobranu povrati zemlju od opštine Bečej u visini od 1244. hektara, koja je nekad i bila u vlasništvu opštine Srbobran.
- " Bilo kakva reč kritike na ovu temu biće dočekana od ove vlasti kao nešto protiv opšteg napredka, kao izraz zatucanosti. Oni su NAPREDNI, jelte, a mi smo u srednjem veku. Stvarnost je ipak drugačija. Danas su u svetu dva glavna ekonomska resursa proizvodnja hrane i energije. To će biti u budućnosti izraženo još više. Mi ovde u Srbobranu nepotrebno suprotstavljamo ta dva resursa jedan protiv drugog, što je potpuna ludost. Nije nikakva urbana legenda da Srbobran leži na najboljem poljoprivrednom zemljištu u državi.
Nadalje, srbobranski atar ne obiluje stalnim i snažnim vetrovima kakvi su u Banatu. Jedna ozbiljna studija ekonomske isplativosti na nivou Vojvodine pokazala bi da je mnogo ekonomičnije i efikasnije graditi vetroparkove u Banatu gde je najveći broj vetrovitih dana u godini i gde je zemljište šeste klase. Zato mislim da bi u ovom slučaju Vlada Vojvodine morala biti angažovanija. Ako se nešto pitaju. Ili, šta mislite, da pitate o ovome Brnabićku i njenog brata ?
Ono što sigurno znam je da će ovim biti ugrožen mali i srednji poljoprivrednik koji bi trebali biti predmet posebne brige jer su u nestajanju. Inače, ovo naprednjačko neozbiljno i "ad hok" odlučivanje, bez izrade zakonom predviđenih studija, karakteriše njihovu vladavinu na svim nivoima. Meni ovaj projekat liči na socijalističku pomorandžu iz mađarskog kultnog filma "Svedok" kada su komunistički rukovodioci odlučili da u Mađarskoj uzgajaju pomorandže".
Do odgovora kakvo je obrazloženje vlasti na ovu temu i šta odgovorni u opštini misle o ovom "Bezcenzure.info" nije mogao da dođe iz njima znanih razloga. Pratimo dalji razvoj ove situacije.
Ž.B. "Bezcenzure.info"