Na molbu našeg čitaoca objavljujemo kratak utisak sa groblja, kao i fotografije koje je naš Srbobranac tom prilikom zabeležio...                                                                                                                                                                              U poznim sam godinama. Priznajem, delom iz nemarnosti, a sve pod izgovorom "nema se vremena", reših da obiđem svoje koji počivaju na pravoslavnom grublju u Srbobranu. Posle onog što sam na groblju video, na svu sreću - pronašao sam ih. Ono što me je zaprepastilo ili bolje rečeno uplašilo, jeste odnos i ophođenje "Graditelja" prema našim ne tako davnim precima. Toliki nemar, sa ogromnom količinom bezosećajnosti u meni je izazvao sramotu koja je obuzela i samu tugu. Osećam potrebu da svoj utisak podelim sa vama, jer sam ubeđen da se ovako nešto retko gde može videti...

  Zašto spomenici naših predaka moraju izgledati ovako sablasno, završavati bačeno u šipražja po obodu groblja ? Evo baš ovako...

    Zar se starim spomenicima i sa spomenicima koji nemaju svoje potomke koji bi iste održavali, ne može naći neko kulturnije rešenje ? Groblje je ogledalo kulture jednog mesta. Složićemo se da je Srbobran mesto sa bogatom istorijskom tradicijom i siguran sam da ovako nešto nije zaslužio.

To što se nema obzira prema mrtvima, ali nema se ni prema živima ? Zar se mora po smeću koračati ...

Moj utisak je OVAKO NIKAD NIJE BILO ! 

       "Bezcenzure.info"