Petar Drapsin :    POSTANITE UZBUNJIVAČI!!!

Početkom ovog meseca navršilo se tri godine od  početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača. Na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Glasna Pištaljka: Uzbunjivači i novinari protiv korupcijeˮ, u organizaciji antikorupcijskog portala Pištaljka, učestvovao je i Predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tom prilikom u Svečanoj Sali Srpske akademije nauka i umetnosti izjavio da je korupcija teška bolest, veliko zlo i prava pošast savremenog doba i da su nam uzbunjivači preko potrebni, jer oni ne narušavaju, već štite sistem. Prema njegovim rečima, koje su preneli najznačajniji domaći i inostrani mediji: „najveća čast koju sami sebi možemo da učinimo je da kažemo ko je nepravdu počinio. To je najveća usluga koju možemo da učinimo društvu. Društvo koje hoće pravdu to mora da prepozna. Cilj koji smo zajedno postavili, a to je pravda u društvu, biće ostvaren kada uspemo da procesuiramo sve koji su umešani u korupciju, kao i one na koje su uzbunjivači ukazali. Mislim da je pravda nešto što je našem društvu najpotrebnije.ˮ

U članu dva navedenog Zakona o zaštiti uzbunjivača izrazu uzbunjivanje se daje sledeće značenje: „otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmeraˮ, dok se uzbunjivač određuje kao „fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvuˮ.

Iako je Predsednik Srbije na pomenutoj konferenciji izneo samoreklamersku tvrdnju da smo po pitanju primene Zakona o zaštiti uzbunjivača među najboljima u regionu, većini građana je jasno da su on i njegova familija, posredstvom partije, medija i kriminogenih struktura, koncentrisali i sebi podredili svu moć i vlast u zemlji i da korupcija, svaćena kao zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist, svoj glavni izvor ima u njima. Prema tome, potencijalni uzbunjivači su uglavnom svesni da od režimskog predstavljanja u javnosti Zakona o zaštiti uzbunjivača kao savezništva građana i države u borbi protiv korupcije realno nema ništa, kao ni od tvrdnje da će država prvi put u potunosti moći da stane iza onoga ko trpi posledice jer brani javni interes i jer se drznuo da upre prstom i kaže - ovo je krivično delo i ja o tome neću da ćutim.

Mnogi naši sugrađani, zaposleni u državnom sektoru, svedoci su svakodnevnih koruptivnih radnji u vidu partijskog privatizovanja i bahatog pljačkanja imovine javnih ustanova i preduzeća od strane politički postavljenih, moralno pokvarenih i nestručnih rukovodilaca i kadrova Srpske napredne stranke, direktno podređenih višim instancama vlasti i njihovim poslovnim, privatnim interesima. Međutim, suočeni sa činjenicom da se Zakon o zaštiti uzbunjivača ne može efikasno primenjivati u praksi u uslovima nepostojanja istinski nezavisnih državnih institucija, nadležnih za njegovo sprovođenje, oni nevoljno, zbog straha od gubitka posla, pristaju da trpe mobing i kršenja svojih ljudskih i radnih prava, postaju saučesnici u nezakonitim delima, svesni da učinjene štete, dugoročno gledano, vode uništenju ustanova u kojima rade, egzistencije njihovih porodica i naselja u kojima žive.

Stoga, logično se postavljaju sledeća ključna pitanja: Da li i u ovakvoj, naizgled beznadežnoj, situaciji postoji mogućnost da se smisleno i efikasno suprotstavimo organizovanom kriminalu vladajuće Srpske napredne stranke, koja je prisvojila državu i njene institucije, a u javnim ustanovama i društvu sprovodi svoju mafijašku samovolju? Kako je uopšte moguće i na koje načine sačuvati lični moral i ljudsko dostojanstvo, a da ne postanemo žrtve odmazde od strane onih moćnika, koji nas primoravaju da budemo saučesnici u njihovim zločinima i u vlastitoj propasti?

Ne smemo nikad smetnuti s uma da su legitimni nosioci vlasti, nasuprot državi, nestalna i promenljiva pojava, tj. da je Srbije bilo i da će je biti i posle naprednjačke tiranije, a da je osnovni zadatak uzbunjivača, propisan zakonom, da prikupljaju dokaze o nezakonitim delima svojih nadređenih i njihovih bliskih saradnika, uzurpatora javnih ustanova i preduzeća. Zbog razumljive nemogućnosti ostvarivanja bezbednog i efikasnog unutrašnjeg (rukovodiocima u okviru organizacije) i spoljašnjeg (odgovornim državnim organima) uzbunjivanja, preostaje nam, kao jedini način, informisanje i uzbunjivanje javnosti naše opštine putem nezavisnih elektronskih medija i usmenim putem.

Stoga, potrudite se da pridobijete poverenje vaših korumpiranih nadređenih i njihovih agilnih pomagača, pretvarajte se da ste na njihovoj strani, da ih podržavate, da ste im prijatelji i sakupljajte informacije koje ćete saopštavati bliskim osobama i tako ih širiti među sugrađanima, jer je to najbolji način da im se na budućim lokalnim izborima, na čiju pomisao se tresu od straha, maksimalno uništi šansa za legalan uspeh. Prikupljajte materijalne dokaze o njihovim kriminalnim radnjama (slikajte mobilnim telefonima dokumenta, snimajte razgovore itd.) i dostavite ih anonimno našem sajtu, opozicionim elektronskim medijima i civilnim udruženjima, kao i sugrađanima za koje pouzdano znate da su iskreni protivnici režima. Takođe, delite tekstove sa našeg sajta i objave pojedinih kritičara vlasti na društvenim mrežama na svojim profilima, ili tajno u poruke svojih prijatelja, širite istinu i nemojte se bojati njihovih pretnji, ucena, zastrašivanja i siledžija, jer batina ima dva kraja, a još nijedna vlast nije uspela da pobedi svoj narod.

POSTANITE UZBUNJIVAČI – SPAŠAVAJTE SEBE, SVOJA RADNA MESTA, PORODICE I DRŽAVU OD KRIMINALNE BANDE NA VLASTI!!!