Kako se približava ovogodišnja dodela književne nagrade „Lenkin prsten“, zakazana za 28. novembar, tako, prema saznanjima našeg portala, rastu i organizacione glavobolje u Domu kulture Srbobran. Izgleda da je ove godine lakše pronaći najlepšu ljubavnu pesmu nego one koji će na sceni oživeti njene čuvene junake. Naime, kako saznajemo od izvora iz opštinske uprave Srbobran, upućenog u organizaciju manifestacije, dugogodišnji saradnik Doma kulture, pesnik Goran Blagojević, koji je godinama u kostimu Laze Kostića kazivao svoje i stihove velikog pesnika, ove godine, bar za sada, odbija saradnju sa ovom ustanovom.

Ali tu, izgleda, nije kraj mukama organizatora. Prema informacijama našeg izvora, Dom kulture ima poteškoća i da pronađe osobu koja bi tumačila lik Lenke Dunđerski. Tako su, bar za sada, Laza i Lenka ostali bez svojih scenskih dvojnika.

Nevolje, međutim, ne dolaze same.

Prema tvrdnjama istog izvora, za voditelja ovogodišnje svečanosti razmatran je Goran Eror, poznato televizijsko lice Radio-televizije Vojvodine. Međutim, navodno se u izbor voditelja umešala i opštinska vlast. Naš izvor tvrdi da je predsednik opštine intervenisao kod direktorke Doma kulture Julkice Popović, protiveći se Erorovom angažovanju uz obrazloženje da je reč o „blokaderu“. Podsetimo, Goran Eror je 26. oktobra, u programu Radio-televizije Vojvodine, pročitao izvinjenje gledaocima zbog ranijeg izveštavanja javnog servisa. Da li je upravo to bio razlog da Eror postane nepoželjan i na srbobranskoj kulturnoj sceni, za sada ostaje na nivou tvrdnje našeg izvora.

Ipak, redakcija portala „Bezcenzure.info“ ima predlog koji bi mogao da reši sve ove organizacione nedoumice.

Pre svega, smatramo da Dom kulture ne bi trebalo da troši dragoceno vreme na potragu za osobom koja će tumačiti lik Lenke Dunđerski. Rešenje se, po našem skromnom mišljenju, nalazi upravo na čelu ove ustanove.

Naime, direktorka Julkica Popović svojom otmenom pojavom, gospodskim manirima i gotovo plemićkim držanjem neodoljivo podseća na dame iz uglednih vojvođanskih porodica s kraja devetnaestog veka. Njena prirodna elegancija i dostojanstveno držanje, uvereni smo, došli bi do punog izražaja u raskošnoj haljini kakvu je mogla nositi Lenka Dunđerski.

Uostalom, imajući u vidu da je direktorka svojim predanim radom, organizacionim sposobnostima i nesvakidašnjim osećajem za kulturu uzdigla „Lenkin prsten“ na sasvim novi nivo, bilo bi gotovo nepravedno da joj se ne pruži prilika da i lično zablista u ulozi glavne junakinje ove manifestacije. Posebno valja istaći i direktorkino umeće u organizovanju svečanosti koje slede nakon zvaničnog dela „Lenkinog prstena“. Jer, nije mala stvar uspešno prirediti književno veče, ali je još veće umeće pobrinuti se da se svečana atmosfera nastavi i za kafanskom trpezom. U tom pogledu, Julkica Popović, po svemu sudeći, podjednako dobro poznaje i zahteve kulturnog programa i tajne dobrog veselja. Uostalom, poezija hrani dušu, ali valja misliti i na sve ono što dolazi posle poslednjeg stiha.

A ko bi bio dostojan partner jednoj takvoj Lenki?

Naravno, niko drugi do nekadašnji direktor Doma kulture, Dejan Korceba! Reč je o čoveku koji se već dokazao kao izuzetan organizator „Lenkinog prstena“, a svoju posvećenost manifestaciji svojevremeno je demonstrirao i paradirajući ulicama Novog Sada i Beograda u ulozi Laze Kostića, promovišući srbobransku svetkovinu ljubavne poezije. Kada je već tako uspešno oživljavao lik velikog pesnika, zašto mu ne pružiti priliku da to učini ponovo?

Zamislite samo taj veličanstveni prizor: Julkica, u raskošnoj haljini Lenke Dunđerski, i Dejan, u kostimu Laze Kostića, pod ruku šetaju Srbobranom, a možda ponovo i Novim Sadom i Beogradom, pozivajući građane na svečanu dodelu „Lenkinog prstena“. Bila bi to nesumnjivo originalna promocija, ali i dirljiv primer kontinuiteta u radu jedne ustanove kulture. Sadašnja i bivša direktorska veličina, ujedinjene u službi poezije, ljubavi i kulturne tradicije!

A kada smo već rešili pitanje Laze i Lenke, ostaje još samo da pronađemo voditelje.

I tu redakcija ima predlog. Za voditeljski par predlažemo Savku Lazić, dugogodišnju radnicu Doma kulture, koja je dobro upoznata sa radom ustanove i tradicijom „Lenkinog prstena“, i Miloša Brankova, poznatijeg kao Pinda, inače romskog kneza.

Savka bi svojim iskustvom i poznavanjem ustanove obezbedila neophodnu svečanost, dok bi Pinda svojom pojavom upotpunio ovaj nesvakidašnji voditeljski dvojac. Uostalom, kada već imamo Lenku plemićkog držanja i jednog dokazanog Lazu, sasvim je prikladno da svečanost upotpuni i jedan knez.

Tako bi „Lenkin prsten“ dobio ono što mu, sudeći prema trenutnim organizacionim nedoumicama, najviše nedostaje: Lazu, Lenku i voditelje.

A što je najvažnije, sve bi ostalo u krugu dobro poznatih lica, čime bi se smanjili i trosškovi organizacije. Redakcija je, eto, dala svoj skromni doprinos očuvanju kulturne tradicije Srbobrana. Pronašli smo Lazu, pronašli Lenku, obezbedili voditeljski par, a za kafansko veselje znamo da ne moramo da brinemo. Još samo da Dom kulture organizuje dodelu nagrade!

   Ž.B. "Bezcenzure.info"