Osnovni sud u Vrbasu poništio je kao nezakonita rešenja o otkazima ugovora o radu trima profesorkama Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu – Slavici Filipović, Vesni Vrekić i Mirjani Mihajlov. Poništeno je i rešenje Školskog odbora kojim su potvrđene odluke direktorke Jasmine Crveni. Advokat profesorki Dejan Mudrinić za naš portal otkriva zbog čega je sud doneo takvu odluku i ukazuje na moguće ozbiljne finansijske posledice po školu, kao i na zakonsku odgovornost direktorke.

Osnovni sud u Vrbasu doneo je 7. oktobra 2026. godine prvostepenu presudu u predmetu P1. 184/2025, kojom su kao nezakonita poništena rešenja o otkazima ugovora o radu trima profesorkama Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu. Presudom su poništena rešenja o otkazima Vesni Vrekić, Mirjani Mihajlov i Slavici Filipović, doneta 7. jula 2025. godine, kao i rešenje Školskog odbora broj 517/2025 od istog datuma.

Reč je o prvostepenoj, delimičnoj presudi, protiv koje stranke imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Novom Sadu u roku od 15 dana od prijema. O preostalom delu tužbenih zahteva i troškovima parničnog postupka sud će odlučiti naknadno. Iako presuda još nije pravnosnažna, njen značaj je veliki.

Tri profesorke ostale su bez posla nakon disciplinskog postupka koji je, prema obrazloženju sudske odluke koje nam je preneo njihov advokat, sproveden uz ozbiljne propuste.

A sada se nameće pitanje koje prevazilazi ovaj radni spor: ko je odgovoran za nezakonite odluke i ko će snositi njihove posledice?

Advokat profesorki: Disciplinski postupak nije sproveden u skladu sa zakonom

Advokat Dejan Mudrinić, koji je zastupao profesorke u sudskom postupku, odgovarajući na pitanja portala „Bezcenzure. info“, detaljno je objasnio razloge zbog kojih je sud poništio otkaze.

Prema njegovim rečima, prvostepeni sud zaključio je da disciplinski postupak nije sproveden u skladu sa zakonom, jer tokom njegovog vođenja nisu utvrđene činjenice neophodne za donošenje zakonite odluke. Kako navodi Mudrinić, nije utvrđivan karakter navodno izvršenih povreda radne obaveze, njihova težina i posledice, ponašanje zaposlenih pre i nakon spornih događaja, niti eventualne olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Posebno je značajno što profesorke nisu potpuno obustavile rad, već samo deo svojih radnih aktivnosti.

Mudrinić ističe da se prestanak radnog odnosa kao najteža disciplinska mera mora primenjivati restriktivno, odnosno kada ne postoje druge, blaže mere koje bi se mogle primeniti. Drugim rečima, sud je zaključio da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za izricanje najteže disciplinske mere na način na koji je to škola učinila. Međutim, posebno važan deo advokatovog odgovora odnosi se na pitanje štetnih posledica po učenike.

Prema Mudrinićevim rečima, sud je zaključio da štete po učenike nije bilo.

Nastavno gradivo je sažeto, učenici su ocenjeni, a ocene zaključene, čime su profesorke sprečile nastupanje štetnih posledica po đake. To je izuzetno značajno imajući u vidu da su otkazi obrazlagani teškim povredama radnih obaveza.

- Imajući u vidu da se prestanak radnog odnosa, kao mera, izriče restriktivno, kada ne postoje druge blaže mere koje se mogu primeniti, sud je posredno zaključio da nije bilo mesta primeni mere prestanka radnog odnosa u ovom slučaju, posebno ne po osnovu sprovedenog disciplinskog postupka u kome je izostalo utvrđivanje odlučnih činjenica za donošenje zakonite odluke. Posebno je važan zaključak suda da štete po same učenike nije faktički ni bilo, da je gradivo sažeto, učenici ocenjeni i ocene zaključene, čime su zaposlene sprečile nastupanje štetnih posledica po učenike- ističe Mudrinić.

Još zanimljivije jeste ono što advokat prenosi o sudskoj oceni motiva profesorki. Prema njegovom prikazu obrazloženja, sud je ocenio da njihovo postupanje nije bilo motivisano namerom da nanesu štetu učenicima ili društvu.

- Suština obrazloženja presude je zaključak suda da postupanje zaposlenih, odnosno sama privremena obustava nastave, nije izvršena zbog loših i po učenike i samo društvo štetnih namera zaposlenih, već upravo suprotno da su se zaposlene svojim postupanjem za vreme privremene obustave nastave borile i radile na tome da se svim učesnicima u obrazovno vaspitnom procesu obezbede poštovanje ljudskih prava, uvažavanje ljudskog dostojanstva, obrazovanje i vaspitanje u demokratski uređenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti, posvećenost osnovnim moralnim vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, poštenja i odgovornosti. Ovakav zaključak suda ukazuje na to da je u postupanju zaposlenih sud praktično prihvatio naše navode da je ponašanje i postupanje zaposlenih bilo u skladu sa članovima 7 i 8, kao osnovnim načelima, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – ističe Mudrinić

Njegovo objašnjenje otvara pitanje koje rukovodstvo škole više ne bi smelo da izbegava:

Kako je moguće da tri iskusne profesorke ostanu bez posla na osnovu disciplinskog postupka u kojem nisu utvrđene ni sve odlučne činjenice za izricanje otkaza?

Šta su pred sudom govorili članovi Školskog odbora?

Portal „Bezcenzure. info“ prethodno je objavio tri opširna izveštaja sa javnih ročišta pred Osnovnim sudom u Vrbasu, na kojima su svedočili Aleksandra Paunović, Milan Đorđević i Željko Plazačić, članovi Školskog odbora koji je odlučivao o žalbama otpuštenih profesorki.

Njihova svedočenja sada dobijaju dodatni značaj, budući da je sud poništio i odluku tog organa.

Aleksandra Paunović: Članovi nisu bili dovoljno stručni

Predsednica Školskog odbora Aleksandra Paunović izjavila je pred sudom da članovi tog tela nisu bili dovoljno stručni da samostalno ocene pravnu valjanost rešenja o otkazima. Prema njenom iskazu, članovi su dobili dokumentaciju, razmatrali je i doneli odluku većinom glasova. Istovremeno je potvrdila da su imali mogućnost da zatraže dodatno stručno pravno mišljenje, ali da tu mogućnost nisu iskoristili. Dakle, predsednica organa koji je odlučivao o žalbama na otkaze priznala je da njegovi članovi nisu imali dovoljno pravnog znanja da samostalno ocene zakonitost tih odluka.

Upravo zato se danas nameće pitanje da li je Školski odbor preduzeo sve što je bilo potrebno kako bi zaštitio prava zaposlenih i obezbedio zakonito odlučivanje.

Milan Đorđević: Bio uzdržan prilikom glasanja

Profesor filozofije i građanskog vaspitanja Milan Đorđević, tadašnji član Školskog odbora, izjavio je pred sudom da je prilikom glasanja o žalbama profesorki bio uzdržan. Govoreći o njihovim razlozima za obustavu nastave, naveo je da su tvrdnje o fizičkoj nebezbednosti škole bile, prema njegovoj oceni, neosnovane, između ostalog zato što su profesorke nastavile da dolaze u školu i koriste stepenište. Istovremeno je potvrdio da je bio upoznat sa činjenicom da se punomoćnik profesorki pozivao na stručni izveštaj o bezbednosti stepeništa. Đorđević je govorio i o nedostatku pravnih kompetencija potrebnih za odlučivanje o žalbama. Zanimljivo je i njegovo svedočenje da je i sam jedan dan učestvovao u obustavi nastave, dok nije znao da li su protiv drugih nastavnika koji su učestvovali u obustavi pokretani disciplinski postupci.

Ta okolnost otvara pitanje kriterijuma na osnovu kojih je rukovodstvo škole odlučivalo o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih.

Željko Plazačić: Pravnik objasnio da ne možemo da utičemo na odluku direktorke

Treći svedok, Željko Plazačić, predstavnik roditelja u Školskom odboru, izjavio je da je školski pravnik članovima tog tela objasnio da ne mogu da menjaju odluku direktorke, već da treba da provere zakonitost postupka njenog donošenja. Prema njegovim rečima, pravnik im je elektronskom poštom dostavio dokumentaciju i objasnio nadležnosti Školskog odbora.

Međutim, član 168 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno predviđa da organ upravljanja, kada utvrdi određene nepravilnosti u prvostepenom postupku, može da poništi rešenje i predmet vrati direktoru na ponovno odlučivanje. Otuda se postavlja pitanje da li su članovi Školskog odbora pravilno razumeli svoja zakonska ovlašćenja. Posebno imajući u vidu da je sud kasnije poništio upravo odluku kojom su žalbe profesorki odbijene.

Dok iskusne profesorke dobijaju otkaze, učenici ostaju bez matematike

U januaru ove godine portal „Becenzure.info“ objavio je istraživački tekst „Propast srbobranske prosvete“, u kojem smo ukazali na probleme u organizaciji nastave matematike u dve osnovne škole u Srbobranu. Prema tadašnjim informacijama naših izvora, veliki broj učenika duže od mesec dana nije imao redovnu nastavu matematike nakon što je nastavnica koja je predavala u obe škole otišla na bolovanje, a odgovarajuća zamena nije bila obezbeđena. Istovremeno, svega nekoliko meseci ranije, iz srbobranske Gimnazije otpuštene su dve profesorke matematike sa višedecenijskim radnim iskustvom, kao i profesorka srpskog jezika i književnosti. Danas imamo prvostepenu presudu kojom su ti otkazi poništeni kao nezakoniti.

Upravo zato, javnosti ima pravo da postavi pitanje o odgovornosti za kadrovske odluke u obrazovanju, posebno kada se, u okviru iste opštine, istovremeno pojavljuju problemi sa obezbeđivanjem stručnih nastavnika i otkazi iskusnim prosvetnim radnicima.

Koliko obrazovni sistem može sebi da priušti gubitak iskusnih nastavnika, naročito ako se kasnije pokaže da su odluke o njihovom otpuštanju bile nezakonite?

Ko će platiti cenu nezakonitih otkaza?

Jedno od najvažnijih pitanja koje se otvara nakon prvostepene presude odnosi se na njene moguće finansijske posledice.

Na naše pitanje da li bi direktorka škole mogla da snosi zakonske posledice, advokat Dejan Mudrinić upozorava da bi pravnosnažni poništaj otkaza mogao dovesti do značajnih obaveza škole po osnovu izgubljenih zarada, zateznih kamata, naknade štete i troškova sudskog postupka.

- Što se tiče pitanja u vezi odgovornosti direktora škole za ovakav ishod sudskog postupka i sam postupak otkazivanja ugovora o radu zaposlenima, moram da istaknem da se o ovome može govoriti nakon pravnosnažnosti ove presude, ukoliko ista bude potvrđena. Naime, ukoliko dođe do pravnosnažnog poništaja rešenja o otkazima ugovora o radu to će neminovno značiti i značajnu štetu koja će nastupiti po školu usled isplate svih izgubljenih zarada koje pripadaju zaposlenima od momenta otkazivanja ugovora o radu pa zaključno sa danom pravnosnažnosti presude kojim se otkazi poništeni, sve uvećano za dospelu zateznu kamatu, naknadu štete zbog nezakonitog otkaza kao i troškove sudskog postupka. Ukoliko se dokaže da je svojim nezakonitim postupanjem direktor naneo štetu svom poslodavcu – školi, škola bi mogla tražiti naknadu štete od strane direktorke ukoliko je šteta nastala iz namere ili grube nepažnje. Takođe, u normalnim okolnostima, bi bilo očekivano da Ministar prosvete u ovom slučaju, a u sled svih napred navedenih okolnosti, razreši direktora ove funkcije zbog nezakonitog postupanja i narušavanja ugleda škole kao institucije. Naravno, o napred navedenom diskreciono odlučuje Ministar prosvete. Postojala bi mogućnost i da Školski odbor odlučuje o zakonitosti rada direktora u ovom slučaju ( ne o samom disciplinskom postupku jer je o tome već odlučeno ) te da isti utvrdi da li je došlo do povrede radne obaveze direktora škole. Mislim da navedeno nije realno očekivati od trenutnog Ministra u tehničkom mandatu pa ćemo morati da sačekamo stav i dalje korake novog Ministra prosvete po ovom pitanju i ne samo za ove zaposlene već i za sve zaposlene kojima su iz navedenih razloga otkazani ugovori o radu - kaže on.

Ko će taj teret snositi?

Prema članu 187 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za plate i određena druga primanja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, kao i za izvršenje sudskih presuda u radnim sporovima koji se odnose na ta primanja. S druge strane, član 189 istog zakona propisuje finansiranje određenih rashoda iz budžeta lokalne samouprave, uključujući izvršenje sudskih presuda koje se odnose na rashode iz njene nadležnosti. Zbog toga je neophodno utvrditi koji će eventualni troškovi pasti na republički budžet, a koji bi mogli teretiti budžet Opštine Srbobran.

Građani Srbobrana imaju pravo da znaju da li će i koliki deo računa za nezakonite odluke škole biti plaćen iz opštinskog budžeta.

A i kada se plaćanje vrši iz republičkog budžeta, reč je o javnim sredstvima koja se prikupljaju od poreskih obveznika, među kojima su i građani Srbobrana. Postavlja se zato sasvim opravdano pitanje: zbog čega bi eventualna finansijska šteta ostala isključivo na teretu javnih sredstava ako zakon predviđa i mogućnost utvrđivanja lične odgovornosti?

Može li direktorka Jasmina Crveni biti razrešena?

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u članu 128 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Prema stavu 7, tački 15, zakon predviđa razrešenje direktora ako je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, ako je ta odluka pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete. Dakle, zakon izričito prepoznaje situaciju u kojoj nezakonita odluka doneta u disciplinskom postupku može dovesti do razrešenja direktora. To, međutim, nije automatska posledica prvostepene presude. Za primenu ove odredbe moraju biti ispunjeni svi propisani uslovi, uključujući utvrđivanje namere ili krajnje nepažnje. Isti član zakona predviđa odgovornost direktora za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi. Važno je istaći da zakon, kada se utvrde propisani razlozi za razrešenje, predviđa donošenje odgovarajućeg rešenja od strane ministra prosvete.

Zbog svega navedenog postavlja se pitanje: hoće li Ministarstvo prosvete ispitati da li su u slučaju Jasmine Crveni ispunjeni zakonski uslovi za razrešenje, ukoliko sudska odluka postane pravnosnažna i škola bude obavezana na naknadu štete?

I još jedno: hoće li se uopšte ispitivati mogućnost lične odgovornosti za finansijske posledice nezakonitih otkaza?

Šta je sa školskim stepeništem?

Sudska presuda o otkazima nije jedini razlog zbog kojeg se poslednjih meseci postavljaju ozbiljna pitanja o postupanju rukovodstva Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“.

Portal „Bezcenzure.info“ u tekstovima „Pukom srećom izbegnuta nesreća?“ i „Afera stepenište: Posao za policiju?“ objavio je dokumentaciju koja se odnosi na stanje ulaznog stepeništa škole i postupanje nadležnih nakon upozorenja o njegovoj bezbednosti. Podsetimo, preduzeće „KRUG“ iz Kule izvršilo je 18. marta 2025. godine stručni pregled konstrukcije školskog objekta.

U izveštaju su konstatovana ozbiljna oštećenja armiranobetonskih nosača ulaznog stepeništa, uključujući oštećenja zaštitnog sloja betona i koroziju armature. Stručnjaci su preporučili sanaciju i ojačanje konstrukcije, zabranu korišćenja stepeništa do završetka neophodnih radova, kao i njegovo fizičko obezbeđivanje. Škola je izveštaj primila 27. marta 2025. godine.

Ipak, prema dokumentaciji koju je naša redakcija objavila, stepenište je nastavljeno da se koristi, dok je građevinska inspekcija tek rešenjem od 25. jula 2025. godine naložila odgovarajuće mere i zabranu korišćenja. Gotovo četiri meseca prošla su od prijema stručnog upozorenja do inspekcijskog rešenja.

To je okolnost koja zahteva objašnjenje. Posebno su ostala otvorena pitanja o keramičarskim radovima izvedenim tokom 2024. godine, izboru izvođača, načinu ugovaranja, finansiranju, tehničkoj dokumentaciji i stručnom nadzoru. Radove je na internet platformi Daibau kao svoju referencu predstavljao preduzetnik Mladen Šmugović. Nakon objavljivanja našeg prvog istraživačkog teksta, pomenuta referenca postala je nedostupna. Redakcija poseduje sačuvane snimke ekrana, dok je kompanija Daibau potvrdila da korisnici mogu samostalno upravljati svojim referencama. Razlog uklanjanja konkretne objave još uvek nije utvrđen.

Ostaje, međutim, mnogo važnije pitanje: ko je u školi bio odgovoran za bezbednost konstrukcije, ugovaranje radova i postupanje nakon prijema stručnog upozorenja?

I ovde je relevantan član 128 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Među razlozima za razrešenje direktora zakon navodi i utvrđeno nesprovođenje mera za bezbednost i zaštitu dece i učenika, kao i nepostupanje po preporici, nalogu ili meri nadležnog organa, pod zakonom propisanim uslovima. Zato je od velike važnosti da nadležni organi ispitaju sve okolnosti.

Direktorka optuživala naš portal za iznošenje neproverenih informacija

Prema svedočenju jednog od zaposlenih koji je prisustvovao sednici Nastavničkog veća održanoj 5. novembra 2026. godine, direktorka Jasmina Crveni istakla je da je članica SNS-a i da niko zbog toga nije imao problema. Govorila je i o navodnoj hajci protiv nje na društvenim mrežama i iznošenju neistina, kleveta, uvreda i neproverenih informacija. Tom prilikom posebno je pomenula portal „Bezcenzure.info“.

Prema istom izvoru, direktorka je tvrdila da svoj posao obavlja savesno, odgovorno i u skladu sa zakonom. Navodno je istakla i da ne želi da podnese ostavku, ali da bi o tome razmišljala ukoliko bi zaposleni to zatražili ili bi se pokazalo da posao ne obavlja u skladu sa zakonom. Te izjave otvaraju sasvim konkretna pitanja.

Koje su to informacije objavljene na našem portalu bile neproverene?

Da li je neproveren stručni izveštaj preduzeća „KRUG“?

Da li je neprovereno rešenje građevinske inspekcije?

Da li su neproverena svedočenja članova Školskog odbora data pred Osnovnim sudom u Vrbasu?

Da li je neproverena prvostepena presuda kojom su tri otkaza poništena kao nezakonita?

Da li je neprovereno da se izvođač radova na stepeništu Mlade Šmugović reklamirao na platformi Daibau, navodeći upravo školsko stepenište kao referencu i da je ta referenca uklonjena nakon našeg pisanja?

Zato očekujemo da direktorka, ukoliko smatra da smo objavili netačne informacije, jasno navede koje su to informacije i na osnovu kojih dokaza ih osporava. Isto tako, podsećamo i da je redakcija „Bezcenzure.info“ ranije upućivala pitanja Jasmini Crveni, ali odgovore nismo dobili.

Transparentnost se ne dokazuje optužbama na račun novinara, već spremnošću da se na konkretna pitanja odgovori konkretnim činjenicama.

Hoće li Jasmina Crveni ponovo sazvati Nastavničko veće?

Imajući u vidu njene izjave sa sednice od 5. novembra, redakcija „Bezcenzure.info“ javno poziva Jasminu Crveni da ponovo sazove Nastavničko veće. Ovoga puta tema ne bi trebalo da budu novinari, već odgovornost rukovodstva škole. Neka zaposlenima objasni zašto je Osnovni sud u Vrbasu poništio sva tri rešenja o otkazima. Neka objasni koje su činjenice utvrđivane tokom disciplinskog postupka, kako su ocenjivane navodne povrede radnih obaveza i na osnovu čega je zaključeno da je otkaz neophodna mera. Neka objasni i moguće finansijske posledice po školu, kao i to da li su razmatrani eventualni propusti u vođenju disciplinskog postupka.

Neka odgovori i na pitanja o postupanju nakon prijema stručnog izveštaja o nebezbednosti školskog stepeništa. I, konačno, neka pred zaposlenima precizira koje su informacije našeg portala bile neproverene.

Ako je pred Nastavničkim većem govorila o zakonitosti sopstvenog rada, sasvim je opravdano očekivati da pred istim tim nastavnicima objasni i sudsku odluku kojom su rešenja o otkazima poništena kao nezakonita.

Za takvo objašnjenje nije potrebna nikakva novinarska polemika. Potrebne su činjenice, dokumenta i spremnost da se na pitanja odgovori.

Javna funkcija podrazumeva i javnu odgovornost

Jasmina Crveni, koja dolazi iz Bečeja, rukovodi javnom obrazovnom ustanovom u Srbobranu. Njeno mesto stanovanja nije od značaja za ocenu zakonitosti njenog postupanja. Ali jeste važno da građani Srbobrana znaju da odluke donete u javnoj ustanovi mogu imati finansijske posledice po javne budžete, uključujući, pod zakonom propisanim uslovima, i budžet njihove opštine. Sada imamo prvostepenu sudsku presudu kojom su poništeni otkazi trima profesorkama. Imamo i objašnjenje njihovog advokata o propustima u disciplinskom postupku. Imamo svedočenja članova Školskog odbora koja otvaraju pitanja o načinu odlučivanja. Imamo ranije objavljenu dokumentaciju o ozbiljnim oštećenjima školskog stepeništa i postupanju nakon stručnog upozorenja. I imamo pitanja o odgovornosti rukovodstva na koja javnost još očekuje odgovore.

Koliko je još sudskih odluka, stručnih izveštaja i upozorenja potrebno da se pitanje odgovornosti u ovoj školi počne ozbiljno razmatrati?

Redakcija „Bezcenzure. info“ smatra da prvostepena presuda o nezakonitim otkazima, zajedno sa ranije dokumentovanim problemima u vezi sa školskim stepeništem, predstavlja ozbiljan povod da se preispita odgovornost rukovodstva Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“.

Zbog svega navedenog, ponavljamo javni poziv direktorki Jasmini Crveni da podnese ostavku.

Istovremeno pozivamo Ministarstvo prosvete i nadležne pokrajinske organe da, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, ispitaju sve okolnosti koje bi mogle biti relevantne za primenu člana 128 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ostavka nije zamena za sudsku odluku, niti za utvrđivanje eventualne pravne odgovornosti. Ona je čin preuzimanja rukovodne odgovornosti.

Škola nije ničija privatna, a ni stranačka ustanova. Njeni učenici, zaposleni i građani imaju pravo na zakonito postupanje, bezbedno okruženje i odgovorno upravljanje javnim sredstvima. Odgovornost ne može prestati onog trenutka kada posledice pogrešnih odluka počnu da plaćaju poreski obveznici.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"