Dok na zvaničnom sajtu Predškolske ustanove „Radost“ u Srbobranu nedostaju planovi javnih nabavki za period od 2020. do 2024. godine, ranije istraživanje našeg portala o spornom specijalističkom radu direktorke Biljane Bajić dobija novu dimenziju. Ime vaspitačice čiji je rad bio predmet tog istraživanja pojavilo se u nedavno objavljenoj bazi stranačkih internet naloga, a redakcija je dobila i informacije o njenom zaposlenju na neodređeno vreme i premeštaju u drugi objekat ustanove. Slučaj otvara niz pitanja na koja bi javnost trebalo da dobije odgovore.

Predškolska ustanova „Radost“ u Srbobranu, kojom rukovodi Biljana Bajić, ponovo se nalazi u središtu interesovanja javnosti. Ovoga puta povod nisu samo ranije otvorene sumnje u vezi sa stručnim radom direktorke, već i pitanja transparentnosti javnih nabavki, kadrovske politike i eventualnog stranačkog delovanja u ustanovi. Reč je o ustanovi koja obavlja delatnost od posebnog javnog značaja i koristi javna sredstva za svoje funkcionisanje. Upravo zato javnost ima pravo da zna kako se tim novcem raspolaže, ko donosi kadrovske odluke i na osnovu kojih kriterijuma. Međutim, informacije do kojih smo došli, kao i dokumentacija dostupna na internet prezentaciji ustanove, otvaraju više pitanja nego što pružaju odgovora.

Pet godina bez planova javnih nabavki na zvaničnom sajtu 

Pregledom rubrike „Javne nabavke“ na zvaničnoj internet stranici PU „Radost“ uočava se neobičan prekid u objavljivanju dokumentacije. Dok su za 2019. godinu dostupni dokumenti o postupcima javnih nabavki, nakon njih slede planovi javnih nabavki za 2025. i 2026. godinu.

Šta se dogodilo sa periodom između?

Za pet uzastopnih godina, od 2020. do 2024, u pomenutoj rubrici nisu navedeni planovi javnih nabavki niti dokumentacija o njihovom sprovođenju. Pritom, nije reč o ustanovi koja je u međuvremenu prestala da radi. Vrtići su funkcionisali, deca su boravila u njima, obezbeđivani su obroci, a ustanova je morala da podmiruje svoje redovne potrebe. Zbog čega dokumentacija za čitav petogodišnji period nije dostupna u odgovarajućoj rubrici zvaničnog sajta?

Član 88. Zakona o javnim nabavkama propisuje obavezu objavljivanja godišnjeg plana javnih nabavki i njegovih izmena na Portalu javnih nabavki i internet stranici naručioca, u roku od deset dana od donošenja.

Zbog toga pitamo rukovodstvo ustanove: da li su planovi javnih nabavki za svaku od navedenih godina doneti? Kada su usvajani, gde su objavljeni i zašto nisu dostupni na zvaničnoj stranici ustanove? Koje su nabavke sprovođene, kolika je bila njihova vrednost i ko su bili dobavljači? Najzad, ko je u ustanovi bio zadužen za pripremu, sprovođenje i objavljivanje dokumentacije o javnim nabavkama? Odgovore na ova pitanja moguće je dati dokumentima. A upravo dokumenti treba da budu osnov transparentnog rada svake javne ustanove.

Biljana Bajić: Od predsednice Upravnog odbora do direktorke

Posebno je zanimljivo da je Biljana Bajić, pre dolaska na mesto direktorke PU „Radost“, obavljala funkciju predsednice Upravnog odbora ustanove u vreme kada je njena rođena sestra bila opštinski prosfetni inspektor. To potvrđuje i dokument dostupan na zvaničnom sajtu vrtića – odluka o donošenju Pravilnika o radu, broj 273/2018, od 4. juna 2018. godine, koju je Bajićeva potpisala kao predsednica Upravnog odbora. Dakle, direktorka je bila uključena u rad organa upravljanja ustanove znatno pre nego što je preuzela njeno rukovođenje.

Sam pravilnik iz 2018. godine uređuje, između ostalog, postupke zasnivanja radnog odnosa, izbora kandidata i odlučivanja o pravima zaposlenih. Zato se nameće pitanje kako su kadrovske odluke donošene nakon njenog dolaska na mesto direktorke, koji su propisi i opšti akti tada primenjivani i da li su kriterijumi bili jednaki za sve zaposlene? U materijalu dostavljenom našoj redakciji izneti su i navodi o ranijim smenama, disciplinskim postupcima, otkazima i kasnijim zapošljavanjima u ovoj ustanovi. Njihovi politički motivi nisu dokazani, ali zakonitost tih postupaka i kriterijumi prema kojima su donošene odluke jesu pitanja od javnog interesa. Među kadrovskim odlukama koje zaslužuju posebno razjašnjenje nalazi se i prekid radnog odnosa koji je dobio nekadašnji sekretar ustanove Zoran Grujić (prvi koji je otpušten za mandata B. Bajić), a kojem je prethodio disciplinski postupak. Pod kojim okolnostima je taj postupak pokrenut i sproveden, koji su bili razlozi za otkaz i da li su pritom u potpunosti poštovane zakonske procedure?

Sporni specijalistički rad: Četiri godine bez jasnog epiloga

Podsećamo da je portal „Bez cenzure info“ još 3. februara 2022. godine, tekstom “Sumnjive diplome u rukama vlasti”, najavio istraživanje spornih diploma i stručnih radova pojedinih lokalnih funkcionera. Nakon višemesečnog prikupljanja dokumentacije, 4. jula iste godine objavili smo tekst “Resavskom školom do plate direktora”, u kojem smo uporedili stručni rad Bojane Jokić iz 2014. godine sa kasnijim specijalističkim radom Biljane Bajić. Do rada direktorke došli smo posredstvom Poverenika za informacije od javnog značaja, nakon prethodnih obraćanja nadležnoj visokoškolskoj ustanovi u Kikindi.

Poređenje je pokazalo brojne podudarnosti, a posebno su pažnju privukli rezultati istraživanja u kojima je učestvovalo 50 dece iz predškolskih objekata u Nadalju i Srbobranu. U radovima nastalim u razmaku od dve godine pojavljuju se identični rezultati istraživanja, iako se sastav dece u međuvremenu menjao. Oba rada objavljena su kao prilozi uz naš raniji tekst, kako bi čitaoci mogli sami da ih uporede.

Međutim, uprkos ozbiljnim pitanjima koja je ovo poređenje otvorilo, javnosti ni posle više od četiri godine nije poznat konačan ishod postupka pred nadležnim etičkim organima. Prema dosadašnjim informacijama redakcije, postupak je pokrenut, ali nemamo zvaničnu odluku dokle se sa postupkom stuglo. Zato ponovo pitamo: u kojoj fazi se postupak nalazi, da li je doneta odluka i, ukoliko nije, šta sprečava njegovo okončanje?

Postoji li uopšte prihvatljivo objašnjenje za to da slučaj koji se odnosi na akademski integritet direktorke jedne obrazovne ustanove toliko dugo ostane bez jasnog epiloga?

Bojana Jokić: Ugovor na neodređeno, premeštaj i pitanja koja traže odgovore

Upravo u ovom delu priče ponovo se pojavljuje ime Bojane Jokić, čiji je rad naš portal uporedio sa kasnijim radom direktorke Biljane Bajić. Prema informacijama kojima raspolaže redakcija, Jokićeva je dobila ugovor o radu na neodređeno vreme, kao i premeštaj u drugi objekat Predškolske ustanove „Radost“, udaljen svega stotinak metara od njene porodične kuće. Kako su te odluke donete u konkretnom slučaju? Kada je Bojana Jokić dobila ugovor na neodređeno vreme? Da li je prethodno sproveden konkurs i ko je odlučivao o izboru kandidata? Kada je premeštena u drugi objekat, na čiji predlog i uz kakvo obrazloženje? Da li su i drugi zaposleni imali mogućnost premeštaja pod sličnim uslovima?

Ova pitanja dobijaju dodatni značaj imajući u vidu još dve okolnosti: ranije istraživanje našeg portala o podudarnostima između radova Jokićeve i Bajićeve, kao i činjenicu da se ime Bojane Jokić pojavilo u nedavno objavljenoj bazi stranačkih internet naloga. U materijalu dostavljenom redakciji izneta je pretpostavka da su pojedine kadrovske pogodnosti u ustanovi mogle predstavljati nagradu za stranačko angažovanje. Da li su odluke o zaposlenju i premeštaju Bojane Jokić bile zasnovane isključivo na profesionalnim kriterijumima ili postoji nešto što bi ih moglo povezati sa njenim eventualnim stranačkim aktivnostima? Može li se utvrditi povezanost tih odluka sa ranije otvorenim pitanjem korišćenja njenog stručnog rada u radu direktorke? Na sva ova pitanja javnost zaslužuje konkretne odgovore!

Zaposleni iz vrtića u objavljenoj bazi stranačkih internet naloga

Naš portal je 30. oktobra 2026. godine objavio istraživački tekst „Srbobranski botovi: ko će odgovarati?“, zasnovan na podacima sa platforme Progress.rs, objavljenim posredstvom sajta „Očisti net“. Prema toj bazi, za opštinu Srbobran navedeno je 67 osoba sa ukupno 88 korisničkih naloga. Među njima su i osobe zaposlene u PU „Radost“: Bojana Jokić, Verica Filipović, Tatjana Miković, Aleksandra Tutorov, Tatjana Debeljački i Emil Pivnički. U prethodnom istraživanju objavili smo i snimak ekrana dela baze sa njihovim imenima.

Podaci objavljeni u toj bazi ukazuju na postojanje organizovanog sistema stranačkih internet aktivnosti. Ovde se otvara pitanje koje više nije moguće svesti samo na politička opredeljenja pojedinaca. Da li su zaposleni u predškolskoj ustanovi, ako su zaista učestvovali u organizovanim stranačkim internet aktivnostima, to činili isključivo van radnog vremena? Da li su za te potrebe korišćeni službeni računari, internet mreža ili drugi resursi ustanove? Da li je rukovodstvo za takve aktivnosti znalo i da li je ikada proveravalo eventualne prijave? Poseban povod za ova pitanja predstavlja i istraživanje nedeljnika „Vreme“ od 17. oktobra 2026. godine, prema kojem se 1.241 korisnik platforme Progress.rs prijavljivao preko računarskih mreža 231 javne institucije u Srbiji. Prema tom istraživanju, čak 94 odsto analiziranih prijava preko mreža državne uprave zabeleženo je između 7 i 16 časova.

Zakon zabranjuje stranačko delovanje u ustanovi

Član 113. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja izričito zabranjuje stranačko organizovanje i delovanje u obrazovnim ustanovama, kao i korišćenje njihovog prostora u te svrhe. Član 191. istog zakona predviđa novčanu kaznu od 100.000 do 1.000.000 dinara za ustanovu koja dozvoli takvo postupanje, dok je za direktora, odnosno odgovorno lice, propisana kazna od 25.000 do 100.000 dinara.

Ove zakonske odredbe ne znače da zaposleni nemaju pravo na političko opredeljenje, članstvo u stranci ili učešće u javnom životu, ali jasno razdvajaju privatni politički angažman od stranačkog delovanja unutar obrazovne ustanove. Zbog toga pitanje eventualnih stranačkih aktivnosti zaposlenih ne može biti odvojeno od pitanja odgovornosti rukovodstva za zakonit rad ustanove.

Ko će dati odgovore?

Javne nabavke, kadrovske odluke, ranije otvoreno pitanje akademskog integriteta direktorke i nova saznanja o imenima zaposlenih u bazi organizovanih stranačkih aktivnosti predstavljaju različite teme. Iako nijedna od njih sama po sebi ne dokazuje nezakonitost ostalih, njihovo istovremeno postojanje budi sumnju da su međusobno povezane. Stoga svaka od ti tema zahteva konkretan odgovor.

Od rukovodstva PU „Radost“ očekuje se da objasni zbog čega na zvaničnom sajtu nema planova javnih nabavki za period od 2020. do 2024. godine, da pruži relevantne informacije o sprovedenim postupcima i obrazloži kriterijume na osnovu kojih su donošene kadrovske odluke. Od nadležne visokoškolske ustanove očekuje se da razjasni epilog postupka u vezi sa specijalističkim radom Biljane Bajić, a od organa nadležnih za nadzor nad zakonitošću rada obrazovnih ustanova očekuje se da provere navode o stranačkom delovanju u ustanovi.

Za roditelje čija deca borave u vrtićima, kao i za zaposlene koji savesno obavljaju svoj posao, važno je da ustanova funkcioniše zakonito i da se odluke donose prema jasnim i jednakim kriterijumima.

Transparentnost u javnoj ustanovi nije usluga koju rukovodstvo čini građanima, to je obaveza. Tamo gde se troši javni novac, raspolaže radnim mestima i odlučuje o radu ustanove kojoj su poverena deca, pitanja ne bi smela da ostanu bez odgovora samo zato što su neprijatna.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"