Nakon što smo u prethodna dva teksta detaljno izvestili o svedočenjima Aleksandre Paunović, predsednice Školskog odbora, i Milana Đorđevića, profesora filozofije i građanskog vaspitanja, nastavljamo sa izveštavanjem o sudskom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Vrbasu vodi po tužbama profesorki Slavice Filipović, Vesne Vrekić i Mirjane Mihajlov protiv Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu. Ovoga puta donosimo detaljan izveštaj o svedočenju Željka Plazačića, policijskog službenika iz Srbobrana, koji je u vreme odlučivanja o žalbama otpuštenih profesorki bio član Školskog odbora Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“, kao jedan od predstavnika roditelja. Podsetimo, Školski odbor čini devet članova, od kojih su po tri predstavnici roditelja, lokalne samouprave i zaposlenih u školi. Plazačić je svedočio na ročištu održanom 7. oktobra 2026. godine pred Osnovnim sudom u Vrbasu, nakon saslušanja Aleksandre Paunović i Milana Đorđevića.

Školski pravnik objasnio nadležnosti Školskog odbora

Na početku svedočenja, sudija je zatražila od Željka Plazačića da objasni o čemu se raspravljalo na sednici Školskog odbora povodom žalbi koje su otpuštene profesorke podnele na odluke direktorke škole o otkazima ugovora o radu. Takođe ga je upitala kakva je odluka tom prilikom doneta i da li je Školski odbor odlučio većinom glasova ili jednoglasno.

Plazačić je odgovorio da se na sednici Školskog odbora raspravljalo o tome da li je direktorka škole odluku o otkazima donela u skladu sa zakonom. Prema njegovim rečima, članovi Školskog odbora nisu mogli da utiču na promenu direktorkine odluke, već su samo odlučivali o tome da li je postupak njenog donošenja sproveden u skladu sa zakonom. Sudija je potom upitala Plazačića da li je članovima Školskog odbora bilo objašnjeno da je njihova nadležnost ograničena na proveru zakonitosti postupka donošenja direktorkine odluke o otkazima, odnosno da oni nemaju mogućnost da utiču na promenu te odluke. Na to pitanje Plazačić je odgovorio potvrdno.

Na pitanje ko im je dao takvo objašnjenje, Plazačić je odgovorio da je to učinio pravnik škole, koji im je putem elektronske pošte dostavio i celokupnu dokumentaciju koja se odnosila na otkaze tužiljama.

Sudija je potom ponovo upitala Plazačića da li se seća o čemu se raspravljalo na sednici Školskog odbora. Svedok je odgovorio da se seća da se raspravljalo o otkazima profesorkama, odnosno o tome da li je odluka direktorke škole doneta u skladu sa zakonom. Naveo je i da je, nakon uvida u dostavljenu dokumentaciju, imao nekoliko pitanja za advokata tužilja, koja mu je postavio tokom sednice Školskog odbora i na koja je dobio adekvatne odgovore.

Dvoje učenika prisustvovalo sednici Školskog odbora

Na sudijino pitanje da li se seća ko je sve prisustvovao sednici Školskog odbora na kojoj se odlučivalo o žalbama otpuštenih profesorki, Plazačić je odgovorio da su sednici prisustvovali sekretar škole, predstavnik sindikata, direktorka škole i članovi Školskog odbora. Naveo je i da su bila prisutna dva učenika, čijih imena nije mogao da se seti. Kada je reč o tužiljama, Plazačić je naveo da je, koliko se seća, sednici prisustvovala samo Vesna Vrekić, uz advokata tužilja.

Odluka o žalbama doneta većinom glasova

Sudija je potom upitala Plazačića da li su se članovi Školskog odbora tokom sednice o nečemu izjašnjavali, dogovarali ili raspravljali. Svedok je odgovorio da je tokom postupka odlučivanja o žalbama profesorki želeo da bude objektivan, zbog čega je na sednici postavio nekoliko pitanja advokatu tužilja, kako bi na osnovu dobijenih odgovora mogao da donese odluku. Naveo je i da je predsednicu sindikata upitao da li je škola u štrajku, na šta je, prema njegovim rečima, dobio odgovor da škola nije u štrajku. Sudija je potom upitala Plazačića da li se seća šta je još razmatrano na sednici Školskog odbora, kakvi su bili stavovi ostalih članova i na koji način je doneta odluka o žalbama profesorki.

Plazačić je odgovorio da ne može da se seti koliko je članova glasalo za donošenje odluke, ali da misli da je jedino Milan Đorđević, koji je takođe svedočio pred sudom, bio uzdržan. Objasnio je da su članovi Školskog odbora glasali podizanjem ruku, izjašnjavajući se ko je za, a ko protiv, i da je odluka doneta većinom glasova.

Šta su o istoj sednici izjavila tri člana Školskog odbora?

Svedočenja Aleksandre Paunović, Milana Đorđevića i Željka Plazačića, koji su 7. oktobra saslušani pred Osnovnim sudom u Vrbasu, pružila su priliku da se uporede njihovi iskazi. Iako su sva tri svedoka govorila o istom postupku odlučivanja, njihovi odgovori na pojedina pitanja su se razlikovali, naročito kada je reč o pravnim objašnjenjima koja su članovi odbora dobili i prisustvu učenika.

Različita sećanja na pravna objašnjenja

Jedno od značajnijih pitanja tokom sva tri svedočenja odnosilo se na pravnu stručnost članova Školskog odbora i pomoć koju su imali prilikom odlučivanja o žalbama profesorki. Aleksandra Paunović, tadašnja predsednica Školskog odbora, izjavila je da članovi ovog tela nisu bili dovoljno stručni da sa pravne strane ispitaju i ocene valjanost rešenja o otkazima. Potvrdila je da su imali mogućnost da zatraže stručno pravno mišljenje, ali da takva mogućnost nije iskorišćena, budući da su sednici prisustvovali pravnik škole i advokat tužilja.

Milan Đorđević takođe je istakao da nije dovoljno stručan za odlučivanje o složenim pravnim pitanjima, zbog čega je prilikom glasanja bio uzdržan. Na pitanje da li su članovi odbora dobili stručno pravno tumačenje, odgovorio je da se ne seća da li im je školski pravnik pružio takvo objašnjenje, dodajući da ga, zbog nedostatka pravnih znanja, svakako ne bi razumeo.

Za razliku od njega, Željko Plazačić izričito je potvrdio da je članovima Školskog odbora školski pravnik objasnio da je njihova nadležnost ograničena na proveru zakonitosti postupka donošenja direktorkine odluke, odnosno da, prema tom objašnjenju, nisu mogli da utiču na njenu promenu. Tako je Plazačić, za razliku od Đorđevića, mogao da navede konkretno objašnjenje.

Plazačić se seća prisustva učenika, Paunović i Đorđević ne

Još jedna razlika odnosi se na prisustvo predstavnika učenika sednici Školskog odbora.

Aleksandra Paunović izjavila je da je moguće da su predstavnici Učeničkog parlamenta prisustvovali sednici, ali da se toga ne seća. Milan Đorđević takođe nije mogao da se seti da li su predstavnici učenika bili prisutni, što je obrazložio stresom kojem su, prema njegovim rečima, članovi Školskog odbora bili izloženi zbog bučnog protesta ispred škole i pritiska tokom sednice. Đorđević nije mogao sa sigirnošću da odgovori ni da li je lično postavljao pitanja predstavnicima Učeničkog parlamenta o bezbednosti učenika i kvalitetu nastave. Naveo je da postoji mogućnost da jeste, ali da bi morao da pogleda zapisnik sa sednice kako bi to mogao da potvrdi. S druge strane, Željko Plazačić naveo je da su sednici prisustvovala dva učenika, iako nije mogao da se seti njihovih imena. Dakle, dok Paunović i Đorđević nisu mogli da potvrde prisustvo predstavnika učenika, Plazačić je jasno rekao da se seća dvoje učenika na sednici.

Saglasni jedino o načinu glasanja

Kada je reč o donošenju odluke, svedočenja su u velikoj meri saglasna.

Aleksandra Paunović potvrdila je da odluka nije doneta jednoglasno, Milan Đorđević izjavio je da je većina članova glasala za odbijanje žalbi i da je on bio uzdržan, dok je Željko Plazačić naveo da je odluka doneta većinom glasova, podizanjem ruku. Plazačić nije mogao da se seti tačnog broja glasova, ali je naveo da misli da je jedino Đorđević bio uzdržan, što je u skladu sa Đorđevićevim iskazom o sopstvenom glasanju.

Svedočenja Aleksandre Paunović, Milana Đorđevića i Željka Plazačića, dakle, poklapaju se kada je reč o tome da odluka Školskog odbora nije doneta jednoglasno, nego većinom glasova. Međutim, kada je reč o drugim važnim okolnostima iste sednice, njihovi iskazi se razlikuju. Dok Paunović i Đorđević nisu mogli da se sete pojedinih detalja, Plazačić je o njima govorio konkretno i određeno. Potvrdio je da je školski pravnik članovima odbora objasnio njihove nadležnosti i naveo da su sednici prisustvovala dva učenika, što prethodna dva svedoka nisu mogla da potvrde.

Ostaje otvoreno pitanje zbog čega se troje članova istog Školskog odbora, koji su prisustvovali istoj sednici i odlučivali o istim žalbama, ne sećaju jednako važnih okolnosti pod kojima je odluka doneta.

Da li su članovi Školskog odbora znali svoje nadležnosti?

Posebnu pažnju zaslužuje deo svedočenja Željka Plazačića u kojem je naveo da je članovima Školskog odbora pravnik škole objasnio da nemaju mogućnost da utiču na promenu odluke direktorke o otkazima profesorkama, već da mogu samo da provere da li je postupak sproveden u skladu sa zakonom.

Međutim, član 119. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da Školski odbor, kao organ upravljanja ustanovom, odlučuje po žalbama na rešenja direktora.

Još je značajniji član 168. istog zakona, kojim je propisano da organ upravljanja može da poništi prvostepeno rešenje direktora i vrati predmet na ponovni postupak ukoliko utvrdi da su odlčujuće činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da su povređena pravila postupka ili da je izreka rešenja nejasna ili protivrečna njegovom obrazloženju.

Drugim rečima, Školski odbor nije telo koje samo konstatuje da li je direktorka sprovela određenu proceduru. Zakon mu daje ovlašćenje da, kada postoje propisani razlozi, poništi njenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Zbog toga se postavlja ozbiljno pitanje: kakvo je pravno objašnjenje članovima Školskog odbora zaista dato i da li su, prilikom odlučivanja o žalbama tri profesorke, bili upoznati sa svojim zakonskim ovlašćenjima?

Posebno zabrinjava činjenica da je tadašnja predsednica Školskog odbora Aleksandra Paunović pred sudom izjavila da članovi nisu bili dovoljno stručni da ocene pravnu valjanost rešenja o otkazima, dok je Milan Đorđević naveo da ni eventualno stručno pravno tumačenje ne bi razumeo. Ako članovi Školskog odbora nisu bili pravilno upoznati sa svojim zakonskim ovlašćenjima, postavlja se pitanje: na osnovu kakvog razumevanja svojih nadležnosti su odlučivali o žalbama tri otpuštene profesorke?

   Ž.B. "Bezcenzure.info"