Pred Osnovnim sudom u Vrbasu nastavljeno je suđenje po tužbama tri profesorke Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu, koje su prošle godine dobile otkaze nakon obustave nastave. Predsednica Školskog odbora Aleksandra Paunović govorila je o načinu na koji je ovo telo odlučivalo o žalbama profesorki, pravnoj stručnosti njegovih članova, bezbednosti školskog stepeništa, ali i atmosferi u školi tokom obustave nastave. Posebnu pažnju privukli su njeni odgovori na pitanja advokata tužilja o tome da li su članovi Školskog odbora bili dovoljno stručni da samostalno ocene pravnu valjanost rešenja o otkazima.

Pred Osnovnim sudom u Vrbasu nastavljen je postupak po tužbama Slavice Filipović, Vesne Vrekić i Mirjane Mihajlov protiv Gimnazije i stručne škole „Svetozar Miletić“ u Srbobranu, povodom otkaza ugovora o radu koje im je uručila direktorka škole Jasmina Crveni. Na ročištu je završeno saslušanje svedoka, a među njima je bila i Aleksandra Paunović, predsednica Školskog odbora koji je prethodno razmatrao žalbe profesorki na odluke o prestanku radnog odnosa.

Podsetimo, profesorke su obustavile nastavu tokom proleća 2025. godine, a direktorkа škole donela je rešenja o otkazima nakon sprovedenog disciplinskog postupka. Kao razlog za prestanak radnog odnosa u rešenjima je navedena teža povreda radne obaveze. Školski odbor je potom razmatrao žalbe na ove odluke, ali otkazi nisu poništeni.

Kako je Školski odbor odlučivao o otkazima?
Svedočeći o okolnostima pod kojima je Školski odbor razmatrao žalbe otpuštenih profesorki, Aleksandra Paunović navela je da su članovi ovog tela elektronskom poštom dobili potrebnu dokumentaciju, kako od tužilja, tako i od direktorke škole.

Prema njenim rečima, članovi Školskog odbora bili su obavešteni o pokrenutom disciplinskom postupku i imali su mogućnost da se upoznaju sa dostavljenim materijalima pre odlučivanja. Paunovićeva je objasnila da su članovi pregledali dokumentaciju, konstatovali stanje kakvo jeste i doneli odluku. Istakla je da je, prema njenoj oceni, procedura disciplinskog postupka bila ispoštovana.

Međutim, odgovarajući na pitanja advokata tužilja o utvrđivanju pravnog osnova za otkaze, Paunovićeva je navela da članovi Školskog odbora nisu dovoljno stručni da sa pravne strane ispitaju i ocene valjanost rešenja o otkazima, niti da o tome odluče. Objasnila je da Školski odbor čine ljudi različitih profesionalnih profila, odnosno predstavnici zaposlenih, roditelja i lokalne samouprave, i istakla da članovi ovog tela nisu stručni za odlučivanje o pravnoj valjanosti otkaza.

Na posebno pitanje advokata tužilja da li su prilikom odlučivanja o žalbama razmatrali formalnu ispravnost rešenja o otkazima, Paunovićeva je odgovorila da članovi Školskog odbora nisu dovoljno stručni da zaključe da li su ta rešenja sa formalne strane bila ispravna. Istovremeno je potvrdila da su članovi imali mogućnost da zatraže stručno mišljenje pravnika, ali da tu mogućnost nisu iskoristili, budući da su sednicama prisustvovali advokat tužilja i pravnik škole.

Imali mogućnost da konsultuju pravnika, ali je nisu iskoristili

Tokom svedočenja otvoreno je i pitanje da li su članovi Školskog odbora prilikom utvrđivanja pravnog osnova za odlučivanje imali stručnu pomoć, odnosno da li su konsultovali pravnika ili neko drugo stručno lice.

Paunovićeva je objasnila da je takva mogućnost postojala. Prema njenom iskazu, članovi Školskog odbora mogli su, prilikom samostalnog razmatranja predmeta, da zatraže stručno pravno mišljenje kako bi razjasnili pitanja koja im eventualno nisu bila jasna. Ipak, niko nije bio posebno angažovan za davanje takvog mišljenja. Kao razlog navela je činjenicu da su sednicama na kojima su razmatrane žalbe već prisustvovali advokat tužilja i pravnik škole.

Tako su, prema njenom svedočenju, članovi Školskog odbora doneli odluku nakon razmatranja dostavljene dokumentacije i diskusije, bez dodatnog angažovanja pravnog stručnjaka koji bi im posebno dao mišljenje o spornim pravnim pitanjima.

Odluka nije doneta jednoglasno

Govoreći o samom postupku odlučivanja, predsednica Školskog odbora potvrdila je da odluka nije bila jednoglasna. Na pitanje advokata da li je među članovima bilo različitih mišljenja i da li su razmatrani razlozi zbog kojih su se pojedini članovi opredeljivali za određeni način glasanja, Paunovićeva je objasnila da je diskusije bilo pre donošenja odluke.

Prema njenim rečima, svi prisutni članovi imali su mogućnost da iznesu svoje stavove, učestvuju u raspravi i daju mišljenje o predmetu odlučivanja. Međutim, nakon glasanja nije se ulazilo u pojedinačna obrazloženja zbog čega je neko glasao za odluku, protiv nje ili ostao uzdržan.

Šta je predsednica Školskog odbora znala o bezbednosti stepeništa?
Značajan deo ispitivanja bio je posvećen školskom stepeništu, čiju su bezbednost profesorke dovodile u pitanje. Paunovićeva je, govoreći o korišćenju stepeništa, navela da su same profesorke redovno boravile na njemu i da su, zajedno sa ostalima, upravo na tom mestu održavale pomene stradalima. Istakla je da se ne seća da je stepenište bilo zatvarano kao nebezbedno.

Na pitanje advokata tužilja da li je stepenište bilo ograđeno nakon što je građevinska firma izradila izveštaj o njegovoj bezbednosti, Paunovićeva je odgovorila da se ne seća da li je bilo ograđeno. Takođe nije mogla da navede naziv firme koja je izradila izveštaj, a izjavila je da nije upoznata sa tim da li je u dokumentu postojala preporuka da se stepenište ogradi ili da se zabrani njegova upotreba. Advokat tužilja interesovao se i da li joj je, kao predsednici Školskog odbora, poznato da li je građevinska inspekcija kontrolisala predmetno stepenište i da li je nakon eventualne kontrole donela određene mere ili zaključke. Paunovićeva je odgovorila da joj nije poznato da li je takve kontrole bilo, niti da li su donete odgovarajuće mere ili zaključci.

Atmosfera u školi: majice sa krvavim rukama, parole i štrajkački odbor

Govoreći o ponašanju profesorki i atmosferi u školi tokom obustave nastave, Paunovićeva je iznela niz ocena o njihovim aktivnostima. Prema njenom svedočenju, tri profesorke dolazile su u školu u majicama sa simbolima krvavih ruku i drugim obeležjima, a u zbornici su izrađivale i različite parole. Paunovićeva je takvo organizovanje i delovanje opisala kao svojevrsno formiranje štrajkačkog odbora u zbornici. Navela je da su zbog tih aktivnosti pojedine kolege izbegavale boravak u zbornici.

Istovremeno je istakla da se, prema njenom viđenju, u školi tokom obustave nastave nije osećala nikakva tenzija i da je škola normalno funkcionisala. Naglasila je da profesorkama niko nije upućivao uvrede, pogrdne reči ili neprijatne komentare, niti ih je, prema njenom saznanju, neko uznemiravao zbog obustave nastave. Sličnu ocenu iznela je i kada je govorila o drugim zaposlenima koji su učestvovali u odavanju pošte stradalima, navodeći da ni njima niko nije prigovarao zbog takvog postupanja.

Učenici su nesmetano izlazili na pomen u 11.52

Poseban deo iskaza Paunovićeva je posvetila učešću učenika u svakodnevnom odavanju pošte stradalima. Navela je da su učenici izlazili na pomen u 11.52 i da, prema njenim rečima, zbog toga nisu imali problema u školi. Profesori su ih, kako je objasnila, puštali nekoliko minuta ranije sa časova kako bi mogli da učestvuju u odavanju pošte, a tolerisana su im i eventualna zakašnjenja po povratku na nastavu. Prema njenom svedočenju, učenicima takva kašnjenja nisu evidentirana kao izostanci.

Kao primer odnosa prema zaposlenima koji su učestvovali u pomenima navela je i jednu koleginicu iz kancelarije, koja je takođe izlazila da oda poštu stradalima. Istakla je da toj koleginici niko nije prigovarao zbog učešća u pomenima i da zbog toga nije imala neprijatnosti. Paunovićeva je i u ovom delu svedočenja ponovila da se u školi, prema njenom viđenju, nije osećala atmosfera sukoba ili pritiska prema zaposlenima koji su izlazili na pomene.

Zašto su vrata škole tokom pomеnа bila zaključavana?

Tokom ispitivanja advokat tužilja postavio je pitanje da li su ulazna vrata škole u periodu obustave nastave bila zaključavana.

Paunovićeva je potvrdila da su vrata u jednom periodu zaista bila zaključavana, i to u vreme kada su održavani pomeni stradalima. Kao razlog navela je dolaske nepoznatih lica koja su se u vreme tih okupljanja pojavljivala ispred škole, zvonila na vrata i ulazila u školsku zgradu. Prema njenim rečima, pojedina lica ostavljala su sendviče na ulaznim vratima škole i na vratima direktorke, dok su na gelenderima školskog stepeništa ostavljane različite poruke i obeležja.

Paunovićeva je navela da su se takve aktivnosti događale u vreme održavanja pomеnа, kada su se ljudi okupljali ispred školske zgrade i na stepeništu. Međutim, istakla je da ne zna identitet osoba koje su ostavljale sendviče i poruke. Zaključavanje ulaznih vrata u jednom periodu objasnila je upravo namerom da se spreče ulasci nepoznatih lica u školu i ponavljanje takvih događaja.

Advokat tužilja otvorio je i pitanje eventualnog fotografisanja učenika koji su se okupljali ispred školske zgrade radi odavanja pošte stradalima. Paunovićeva je upitana da li joj je poznato da su pojedina lica iz škole fotografisala decu tokom tih okupljanja. Odgovorila je da nema takva saznanja.

Nije mogla da se seti prisustva predstavnika Učeničkog parlamenta

Jedno od poslednjih pitanja advokata tužilja odnosilo se na prisustvo predstavnika Učeničkog parlamenta sednicama Školskog odbora na kojima su razmatrane žalbe otpuštenih profesorki. Paunovićeva je upitana da li su predstavnici učenika bili prisutni na tim sednicama. Odgovorila je da je moguće da su prisustvovali, ali da se toga ne seća.

Svedočenje Aleksandre Paunović bilo je jedno od tri svedočenja saslušana na ročištu pred Osnovnim sudom u Vrbasu. Pored nje, iskaze su dali i profesor filozofije i građanskog vaspitanja Milan Đorđević i Željko Plazačić, član Školskog odbora.

Na ovom ročištu završeno je saslušanje svedoka, dok se sudski postupak po tužbama tri profesorke nastavlja u skladu sa daljim odlukama suda.

U narednom tekstu portal Bez cenzure info donosi detaljan izveštaj o svedočenju Milana Đorđevića, profesora filozofije i građanskog vaspitanja u Gimnaziji i stručnoj školi „Svetozar Miletić“ u Srbobranu, dok će u trećem nastavku biti predstavljeno svedočenje Željka Plazačića.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"