Slavica Filipović i Mario Reljanović u Srbobranu predstavili program Studentske liste

Na tribini Studentske liste održanoj u Srbobranu govorili su profesorka srpskog jezika i književnosti Slavica Filipović, Srbobrancima dobro poznata kao dugogodišnja profesorica u Gimnaziji „Svetozar Miletić“, i Mario Reljanović, doktor pravnih nauka i stručnjak za radno i socijalno pravo, kandidati na studentskoj listi za predstojeće parlamentarne izbore.

Tokom večeri govorilo se o stanju u prosveti, partijskom zapošljavanju, položaju zaposlenih u javnom sektoru, izboru direktora škola, lustraciji, odgovornosti za nezakonitosti, spornim diplomama, ali i o tome na koji način vratiti poverenje građana u institucije.

Tribina je započeta podsećanjem da je izborna kampanja već ušla u svoju drugu polovinu, a centralno pitanje večeri bilo je kako vratiti kvalitet i poverenje u obrazovni sistem.

Filipović: „Moj slučaj nije izolovan“

Slavica Filipović predstavila se podsećanjem da je 24 godine radila u Gimnaziji i stručnoj školi u Srbobranu, podsetivši i da je zajedno sa koleginicama Mirjanom Mihajlov i Vesnom Vrekić ostala bez posla zbog sedmonedeljne obustave nastave u znak podrške studentskim zahtevima. Govoreći o periodu nakon otkaza, Filipović je posebno istakla solidarnost prosvetnih radnika i ljudi koji su im pružali podršku. Navela je da njen slučaj nije izolovan i da su, prema njenim rečima, slične posledice trpeli brojni prosvetni radnici, naročito oni zaposleni na određeno vreme, kao i zaposleni u kulturi i na univerzitetima koji su javno iznosili svoje stavove. Filipović smatra da je jedan od najvećih problema u sistemu upravo stavljanje političke pripadnosti ispred stručnosti.

„Moramo ponovo da stavimo stručnost iznad politike” — poručila je ona.

Posebno je istakla i značaj lokalnih slobodnih medija, pomenuvši naš portal „Bezcenzure.info“ kao medij koji im je, kako je rekla, pružao podršku od samog početka.

Reljanović: „Radno mesto ne sme da bude sredstvo političke ucene”

Mario Reljanović govorio je o položaju zaposlenih u javnim preduzećima, državnoj upravi i drugim delovima javnog sektora. On je ocenio da veliki broj ljudi radi u nesigurnim oblicima zaposlenja i da se takvi radnici, upravo zbog nesigurnosti svog statusa, mogu naći pod političkim pritiskom. Problem je, prema njegovim rečima, moguće rešavati kroz depolitizaciju javnih ustanova i preduzeća, transparentne konkurse za direktore i jasno definisanu proceduru njihovog izbora. Reljanović je naglasio da javnost mora da zna ko sedi u konkursnim komisijama, ko su kandidati, koje uslove ispunjavaju, na osnovu čega su rangirani i zbog čega je određeni kandidat izabran. Kao posebno problematičan naveo je veliki broj vršilaca dužnosti direktora koji se, prema njegovim rečima, godinama drže u privremenom statusu i samim tim ostaju zavisni od političke volje. Najavio je i da bi, u slučaju promene vlasti, trebalo preispitati otkaze koji su tokom prethodnih godina, prema njegovoj oceni, bili politički motivisani.

Lustracija, krivična odgovornost i oduzimanje imovine

Jedna od tačaka programa odnosi se i na lustraciju. Reljanović je objasnio da lustracija, prema programu koji predstavlja, ne bi značila osvetu niti automatsko kažnjavanje, već ograničavanje mogućnosti obavljanja javnih funkcija ljudima za koje bi se utvrdilo da su, obavljajući javne funkcije, naročito teško kršili zakone i ljudska prava. Naglasio je da lustraciju treba razlikovati od krivičnih postupaka. Kako je rekao, oduzimanje imovine moglo bi da bude posledica isključivo sudskog postupka u kojem bi bilo utvrđeno da je ona pribavljena izvršenjem krivičnog dela. Reljanović se osvrnuo i na tvrdnje o mogućim masovnim otpuštanjima nakon promene vlasti. Pozivajući se na stavove svojih kolega, rekao je da cilj ne bi bio otpuštanje, već da ljudi koji su potrebni državi, a trenutno rade preko privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, agencija, omladinskih zadruga i drugih nesigurnih oblika rada, dobiju stabilniji radni status. 

Filipović: „Nastavniku mora da se vrati dostojanstvo”

Veliki deo tribine bio je posvećen prosveti. Filipović je rekla da je detaljno proučila program studentske liste za obrazovanje, navodeći da je reč o dokumentu od oko 130 stranica. Prema njenim rečima, suština tog programa nije u „revolucionarnim novinama“, već u vraćanju nekih principa koji su nekada bili podrazumevani. Na prvom mestu izdvojila je vraćanje dostojanstva nastavničkoj profesiji, bolji materijalni položaj zaposlenih u prosveti i značajno smanjenje administracije. Istakla je da su nastavnici danas opterećeni velikim brojem formulara, evidencija i administrativnih obaveza koje im oduzimaju vreme potrebno za pripremu kvalitetne nastave. Kritikovala je i preobimne nastavne planove i programe, kao i nedovoljnu povezanost između predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja.

„Naša deca su deca 21. veka. Informaciju mogu da pronađu jednim klikom. Škola mora da im ostavi prostor da razmišljaju, razgovaraju, analiziraju i razvijaju svoj stav” poručila je Filipović. Naglasila je da se znanje ne sme svesti na prostu reprodukciju i učenje napamet, već da cilj obrazovanja mora biti razvoj kritičkog mišljenja.

Bezbednost dece, inkluzija i stručna podrška

Filipović se osvrnula i na bezbednost učenika u školama. Govoreći o različitim oblicima nasilja, navela je da deca moraju biti zaštićena od fizičkog, psihološkog, socijalnog i verbalnog nasilja, a otvorila je i pitanje seksualnog obrazovanja kao jednog od mogućih načina da deca nauče da prepoznaju granice i zaštite sebe. Posebno je istakla potrebu za kvalitetnijim stručnim usavršavanjem nastavnika.

„Nije poenta da skupljamo bodove na seminarima. Poenta je da na seminarima učimo ono što nam zaista treba u praksi” rekla je Filipović.

Govoreći o inkluziji, istakla je da nastavnici moraju biti dodatno obučeni za rad sa decom kojoj je potrebna posebna podrška, ali i sa posebno talentovanim učenicima.

Prema njenim rečima, škole bi morale da imaju manja odeljenja, više pedagoga i psihologa, kao i dovoljan broj pedagoških asistenata. Govoreći o finansiranju predloženih mera u prosveti, ona je navela da bi se deo potrebnih sredstava mogao obezbediti oduzimanjem novca od onih za koje se utvrdi da su ga nezakonito stekli. 

Kako bi se birali direktori škola

U delu namenjenom pitanjima publike otvoreno je i pitanje kako zaštititi nastavnike od pretnji otkazima i samovolje direktora.

Filipović je objasnila da je ideja da direktori više ne zavise od političke volje, već da izbor bude transparentan i zasnovan na stručnosti. Kandidat za direktora morao bi da ima odgovarajuće iskustvo i da predstavi program razvoja konkretne škole. U proces izbora, prema njenim rečima, trebalo bi da budu uključeni nastavničko veće, savet roditelja, učenički parlament i drugi školski organi, dok bi Ministarstvo prosvete kontrolisalo zakonitost procesa, ali ne bi direktno postavljalo direktore. Pomenuta je i mogućnost uvođenja posebnih stipendija za studente koji bi se opredelili za nastavničke smerove, naročito u deficitarnim oblastima.

Posle otkaza u Srbobranu, Mirjana Mihajlov ostala bez posla i u Vrbasu

Tokom diskusije obratila se i bivša profesorka Srbobranske gimnazije Mirjana Mihajlov.

Ona je govorila o svom iskustvu nakon gubitka posla u Srbobranu.

Navela je da je potom počela da radi u Gimnaziji „Žarko Zrenjanin” u Vrbasu, na određeno vreme, ali da je 31. avgusta saznala da joj ugovor neće biti produžen i da je njena norma protivzakonito dodeljena drugim nastavnicima, pa čak i onim nestručnima. Mihajlov je rekla da joj je do penzije ostalo još tri i po godine i da se zbog svog statusa ponovo obraćala inspekciji. Opisala je i neprijatnosti koje je, prema sopstvenim rečima, doživljavala u novoj sredini, uključujući i pitanje direktorke Diane Jakić “zbog čega je uopšte došla da radi u tu školu”.

U emotivnom obraćanju rekla je da joj je teško pao i sam prolazak pored škole u Srbobranu u kojoj je godinama radila.

Uprkos svemu, poručila je da je to nije slomilo i da se nada da će se vratiti u svoju školu, makar na nekoliko meseci.

Pitanja o tajnim dosijeima, poreklu imovine i spornim diplomama

Jedan od prisutnih na tribine otvorio je pitanje koliko duboko u prošlost bi trebalo ići prilikom provere porekla imovine, otvaranja tajnih dosijea i utvrđivanja odgovornosti.

Mario Reljanović je rekao da, prema njegovom pravnom tumačenju, ne postoji prepreka da se sa dokumenata skine oznaka tajnosti ukoliko po svojoj prirodi više ne predstavljaju tajnu ili ukoliko je oznaka korišćena da bi se prikrilo kršenje zakona ili ljudskih prava.

Naveo je da bi se na taj način moglo ići i do devedesetih godina, pa i do perioda SFRJ.

Istovremeno je naglasio da su mogućnosti krivičnog gonjenja ograničene rokovima zastarelosti i da to zavisi od težine konkretnog krivičnog dela.

Poseban deo odgovora odnosio se na sporne i lažne diplome.

Reljanović je rekao da problem mora biti sagledan i iz ugla obrazovnog sistema i iz krivično-pravnog ugla. Ukoliko bi se pokazalo da neka obrazovna ustanova sistemski izdaje diplome protivno zakonu, smatra da bi trebalo preispitati njen status i akreditaciju, dok bi eventualno organizovano izdavanje falsifikovanih diploma zahtevalo angažovanje policije i tužilaštva.

„Kako možete da odbijete te mlade ljude?“

Pred završetak tribine Reljanović je govorio i o sopstvenom ulasku u politiku.

Rekao je da ranije nikada nije imao želju da se aktivno bavi politikom, iako se kroz svoj stručni rad bavio pitanjima zapošljavanja, socijalne i drugih javnih politika. Kako je rekao, odluku je promenio kada su se pojavili studenti sa energijom i idejama koje su ga ubedile da im se priključi. 

„Kako možete da odbijete te mlade ljude? Jednostavno, to nikada nije bila opcija” rekao je Reljanović.

Dodao je da kandidaturu ne doživljava kao lični uspeh, već kao deo zajedničkog rada i zajedničke odgovornosti. U završnici svog izlaganja pozvao je građane da 25. oktobra podrže listu čiji je kandidat.

Slavica Filipović je u završnici svog obraćanja naglasila da kandidaturu ne doživljava kao ličnu zaslugu, već kao veliku odgovornost.

„Ispred mene stoji sva ona prosveta koja ima kičmu” poručila je, ističući da upravo zbog ljudi iz prosvete koji su prethodnih godina javno iskazivali svoje stavove oseća dodatnu obavezu u svemu što sledi.

Šeguljev pozvao građane da se uključe

Na samom kraju obratio se i poljoprivrednik Siniša Šeguljev.

On je pozvao građane Srbobrana da se uključe i pomognu studentima u izbornom procesu, bilo kao posmatrači, kontrolori, članovi mobilnih timova ili kroz neki drugi vid podrške. Poručio je da je svaka pomoć dobrodošla i da je, prema njegovim rečima, potrebno angažovanje i u periodu do izbora i na sam izborni dan.

Nakon završetka tribine, „Bez cenzure info“ je kratko razgovarao sa Slavicom Filipović.

Pitali smo je da li, nakon 24 godine provedene u prosveti i ulaska u politiku, sebe vidi u skupštinskom odboru koji se bavi prosvetom. Filipović nije odbacila tu mogućnost, dodavši da svemu što radi pristupa posvećeno i sistematično, pa će tako biti i kada bude obavljala poslaničku funkciju.

Na pitanje da li je imala veću tremu kada je prvi put stala za profesorsku katedru ili sada, kao kandidatkinja za narodnu poslanicu, odgovorila je da su u pitanju različite vrste treme:

„Trema je uvek prisutna na početku, ali nestaje kada shvatite da ste okruženi prijateljima i ljudima koji vam pružaju podršku”.

Za kraj smo je pitali i da li je jednog dana moguć njen povratak u Srbobransku gimnaziju.

Odgovorila je kratko:

„Sve je moguće – sa nekim novim direktorima.“

   Ž.B. "Bezcenzure.info"