Na redovnoj izbornoj Skupštini Nezavisnog udruženja novinara Srbije, održanoj 26. septembra u Češkom domu u Beogradu, izabrano je novo rukovodstvo udruženja, dok je nakon izbornog dela održano medijsko slušanje posvećeno stanju i mogućoj reformi Radio-televizije Srbije. Skupštini je prisustvovao i urednik portala Bezcenzure.info Željko Bogojević, kao član Skupštine NUNS-a.

Članovi NUNS-a tajnim glasanjem izabrali su novi sastav Izvršnog i Nadzornog odbora, kao i Suda časti, čiji će mandat trajati naredne četiri godine. Na sednici su predstavljeni rezultati rada udruženja, govorilo se o bezbednosti i profesionalnim pravima novinara, kao i o prioritetima NUNS-a u narednom periodu.

Ipak, za širu javnost jedan od najzanimljivijih delova skupa usledio je nakon izbornog dela, kada je održano medijsko slušanje o stanju i reformi RTS-a. Pred novinarima, medijskim radnicima i stručnjacima predstavljena su iskustva ljudi koji rade ili su bili angažovani na javnom servisu, ali i predlozi za institucionalne, uređivačke i finansijske promene koje bi išle znatno dalje od proste smene ljudi na rukovodećim pozicijama.

Autor i voditelj Radio Beograda Miša Stojiljković govorio je o cenzuri sa kojom se, prema njegovim rečima, suočavaju zaposleni u javnom servisu. Naveo je da je i sam šest meseci bio kažnjen, uz pretnju gubitkom posla, kao i da se novinari koji žele da rade u skladu sa pravilima profesije sklanjaju u drugi plan.

Reditelj Ivan Pecikoza, član grupe zaposlenih i angažovanih na RTS-u „Naš pRoTeSt“, govorio je o sopstvenom iskustvu nakon uključivanja u ovu grupu. Kako je naveo, posle osam godina rada po autorskim ugovorima njegovoj urednici je rečeno da treba da završi započete projekte, nakon čega više neće postojati potreba za njegovim angažovanjem.

Posebnu pažnju privukla je rasprava o tome kako bi RTS uopšte trebalo menjati. Profesor u penziji Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski upozorio je da se promena javnog servisa ne može svesti na političku odluku i smenu ljudi nakon eventualnih političkih promena.

„Iluzija je da se nešto može promeniti već prvog dana nakon političkih promena. Sve mora da bude urađeno u skladu sa zakonom, a ne po volji onoga ko ima moć“, rekao je Veljanovski. On je govorio i o finansiranju javnog servisa, načinu izbora njegovih organa i odnosu RTS-a prema građanima, uz stav da bi javni medijski servis trebalo da bude kohezioni i integrativni faktor u društvu.

Najkonkretniji model promena predstavio je Dragan Kremer, govoreći o „Mapi restrukturiranja javnog medijskog servisa“, radnom dokumentu koji je izradila CRTA.

Suština predstavljenog modela nije samo smena ljudi, već praktično potpuno novo ustrojstvo RTS-a. Kremer je naveo da je potrebno napraviti novu sistematizaciju radnih mesta i uspostaviti nove produkcijske modele, što bi, prema tom predlogu, značilo i znatno manji broj radnih mesta i drugačiju strukturu zaposlenih. Nakon toga bi bili raspisani transparentni, detaljno uređeni i profesionalno sprovedeni konkursi.

Kremer je, međutim, naglasio da reorganizacija ne bi mogla da se završi samo kadrovskim promenama. Prema njegovom izlaganju, bilo bi potrebno drugačije zakonski urediti i status, finansiranje i način upravljanja RTS-om, dok bi u novi sistem trebalo da uđe i veći broj novih, školovanih i dokazanih medijskih profesionalaca. Njegova ocena je da se suštinska promena javnog servisa ne može napraviti samo sa istim kadrovskim i organizacionim modelom.

„Ne radi se, dakle, samo o tome da jedne ljude zamene drugi u nepromenjenom sistemu, jer to neće doneti dobre rezultate“, rekao je Kremer. Prema njegovom obrazloženju, dosadašnje radno mesto ne bi automatski značilo i mesto u novom sistemu. Na konkurse bi mogli da se prijave i ljudi koji već rade na RTS-u, ali bi se nova kadrovska struktura formirala prema potrebama nove sistematizacije. Drugim rečima, logika „zašto bih ponovo konkurisao za svoje radno mesto“ u takvom modelu ne bi važila, jer bi se najpre iznova definisalo koja radna mesta uopšte postoje i kakva je struktura javnom servisu potrebna.

Kremer je tokom izlaganja otvorio i pitanje pravne odgovornosti za eventualne nepravilnosti i kršenja zakona u RTS-u. Kako je objasnio, time se ne bi bavili ljudi zaduženi za restrukturiranje javnog servisa, već bi nadležni organi, nezavisno od samog procesa reforme, mogli da vode krivične i prekršajne postupke za eventualna kršenja zakona. Ukoliko bi u takvim postupcima bilo utvrđeno izvršenje krivičnih dela za koja zakon predviđa kaznu zatvora, to bi značilo da bi pojedinci mogli da se suoče i sa takvim posledicama. Kremerova poruka bila je da reforma RTS-a i eventualno utvrđivanje individualne pravne odgovornosti moraju biti dva odvojena procesa i da „svako treba da radi svoj posao“.

Još radikalniji deo predloga odnosi se na sam program RTS-a. Kremer je ocenio da bi, kada pripreme za reorganizaciju budu završene, redovan program javnog servisa trebalo privremeno obustaviti, ukoliko bude potrebno i uz donošenje posebnog zakona. Obrazloženje je da građani teško mogu da steknu utisak da je reč o ozbiljnom resetu ukoliko program nastavi da funkcioniše kao da se ništa nije dogodilo. Tokom tog prelaznog perioda emitovali bi se kulturni i drugi sadržaji iz oblasti u kojima je, prema Kremerovoj oceni, RTS bio uspešniji nego u informativnom programu, dok bi se informativni program Radio-televizije Vojvodine reemitovao kao rezervno rešenje. Transformacija RTV-a usledila bi nakon završetka reforme RTS-a. Na ekranu bi građanima bilo objašnjeno zbog čega se redovan program ne emituje i šta se u tom trenutku menja. Nakon takvog „reseta“ program se ne bi odmah vratio u punom obimu, već bi se, prema predstavljenoj ideji, uvodio postepeno, segment po segment.

Promene bi trebalo da zahvate i odnos javnog servisa prema publici. Tokom izlaganja govorilo se o potrebi da program bude više usmeren ka mlađoj, radno sposobnoj, obrazovanoj i društveno aktivnoj populaciji, kao i o većem uključivanju građana kroz javne rasprave, konsultacije i drugačiju komunikaciju sa publikom.

Na medijskom slušanju predstavljene su i preporuke sa ranije održane Građanske skupštine. Pravnica i istraživačica NUNS-a Marija Babić navela je da građani nisu zadovoljni načinom na koji RTS komunicira sa njima i da očekuju odgovore kada se obraćaju javnom servisu. Prema njenim rečima, izraženo je i nepoverenje u RTS, zahtev za promenama programske šeme i modernizacijom, dok su mladi učesnici naveli da se uopšte ne informišu preko RTS-a. Kao posebno važna tema izdvojena je i odgovornost u javnom servisu. Babić je navela da građani smatraju da je potrebno pokrenuti postupke protiv ljudi koji su donosili sporne odluke.

Medijsko slušanje u Češkom domu tako je otvorilo pitanje budućnosti RTS-a mnogo šire od uobičajene priče o promeni direktora ili urednika. Predlozi koji su se mogli čuti idu od promene načina upravljanja i finansiranja, preko potpuno nove sistematizacije i konkursa za radna mesta, do privremene obustave redovnog programa i postepenog stvaranja praktično novog javnog servisa. Ako bi takav model ikada bio primenjen, „reset RTS-a“ zaista bi značio upravo ono što mu i ime govori – gašenje postojećeg modela i novi početak.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"