Dok se čitava politička kasta u Srbiji polako grupiše i sprema za izbore za koje niko ne zna kada će biti raspisani, svedoci smo nezapamćenog rasta licemerja opozicionih stranaka na javnoj sceni.

Dragan Đilas i proevropska ”ekipa”, iako svesni da nemaju realnu podršku naroda, po svaku cenu jure u novu izbornu trku. Dok im se odbori bukvalno raspadaju – što najbolje pokazuje najsvežiji primer iz Bačke Topole, gde je ceo opštinski odbor SSP-a napustio stranku jer je vrh partije odbio da bezuslovno podrži studente i odlučio se za trule koalicione kalkulacije – ”salonski lideri” ne odustaju.

Jasno je da se, usled nedostatka podrške i ozbiljne organizacione snage na terenu, otvara pitanje da li će bez logističke pomoći režima uopšte moći da skupe potpise za izbore. Na jednim od ranijih lokalnih izbora tako nečemu smo bili i svedoci, kako su neke opzicione stranke prešle cenzus upravo uz pomoć "dobrih drugara" iz vlasti. Režimu, po starom oprobanom receptu, upravo takva opozicija najviše odgovara: dovoljno slaba da ne ugrozi vlast, a dovoljno prisutna da obezbedi privid demokratije i poželjne partnere u parlamentu.

Nije bolja situacija ni na takozvanoj ”desnici”, gde ordinira Miloš Jovanović, niti kod Mikija Aleksića, Parandilovića, doktora Milića i ostalih koji se navodno okupljaju pod opozicionim barjakom. Istina je ogoljena i prosta: niko od njih ne deluje kao da zaista računa na rušenje režima, niti kao da ga interesuje promena sistema. Mnogo više liči na borbu za sopstveni deo političkog kolača – procente iznad cenzusa, sigurnu skupštinsku fotelju i novac iz budžeta koji ide uz parlamentarni status.

Ovakva opozicija u praksi ide naruku režimu, jer joj postojeće stanje očigledno ostavlja dovoljno prostora za političko preživljavanje. Zato nam i jeste ovako kako nam je.

Upravo u tom svetlu treba posmatrati i tribinu u Srbobranu, održanu u organizaciji i prostorijama Novog DSS-a, koja je najavljivana kao razgovor na temu ”autentične desnice”. Iza kulisa ovog skupa, međutim, nazire se reciklaža starih kadrova i politička predstava u režiji ljudi koji su vlast SNS na lokalu već pomagali. (Dragoljub Banković)

Banković kao domaćin: može li se protiv sistema boriti onaj ko je SNS-u otvorio vrata opštine?

Domaćin skupa bio je Dragoljub Banković, predsednik opštinskog odbora Novog DSS-a u Srbobranu. Danas se Banković javnosti predstavlja kao opozicioni političar i protivnik aktuelne vlasti. Međutim, njegova ranija uloga u lokalnoj politici ne može se izbrisati jednostavnom promenom političkog dresa.

Srbobranska javnost ne sme da zaboravi: Odbornica iz stranke Dragoljuba Bankovića je 2015. godine, iz tadašnje vladajuće skupštinske većine, prešla u odbornički klub Srpske napredne stranke uz njegovu saglasnost. Tim potezom otvoren je put za prekompovanje lokalne vlasti i dolazak SNS-a na vlast u Srbobranu, sa koje do danas nisu sišli. Ovo preletanje nije ostalo nezapaženo. Nekako, zli jezici kažu, baš tih dana, Banković je učvstio svoj status u JKP "Graditelj", a supruga dotičnog dobila radno mesto u jednoj osnovnoj školi u Srbobranu.

To nije nevažan detalj iz političke biografije. Naprotiv, to je suštinsko pitanje političke odgovornosti. Ako je neko učestvovao u procesu koji je SNS-u omogućio preuzimanje vlasti na lokalu, legitimno je pitati sa kojim kredibilitetom danas nastupa kao autentična opoziciona alternativa tom istom sistemu.

Ovde se ne radi o privatnom odnosu, niti o ličnom animozitetu. Radi se o javnoj političkoj odgovornosti. Građani imaju pravo da znaju ko im danas govori o promenama, naročito ako je taj isti čovek ranije učestvovao u političkim aranžmanima koji su doveli do učvršćivanja naprednjačke vlasti u opštini.

Posebno je sporno to što se Banković pojavljivao i na studentskim protestima u Srbobranu. Naravno, svako ima pravo da podrži građanski ili studentski bunt. Ali javnost ima isto tako pravo da postavi pitanje: da li je reč o iskrenoj podršci mladima ili o pokušaju da se energija protesta politički preuzme i uklopi u stranačke interese?

To pitanje nije zlonamerno. Ono je nužno. Jer iskustvo nas uči da se lokalni politički akteri često najbrže pojavljuju u prvim redovima onda kada osete da se u društvu stvara nova snaga. Upravo zato je važno razlikovati stvarnu podršku od političkog pozicioniranja.
Miloš Jovanović i granice ”opozicione” politike

Na tribini je govorio i Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS-a. On se na nacionalnoj sceni predstavlja kao jedan od lidera opozicione desnice. Ipak, njegovo političko delovanje već duže vreme izaziva ozbiljne sumnje kod dela javnosti koji očekuje odlučniji raskid sa sistemom, a ne samo njegovo drugačije ideološko pakovanje.

Jovanović je u više navrata o studentskim protestima govorio na način koji je ostavljao utisak distance prema njihovoj samostalnosti i snazi. Dok studenti u javnosti nastupaju kao autentičan glas društvenog nezadovoljstva, deo stranačke opozicije očigledno pokušava da tu energiju prevede u izborne procente, mandate i pregovaračke pozicije.

U tome je suština problema. Nije dovoljno govoriti protiv vlasti. Nije dovoljno održavati tribine, obilaziti opštine i ponavljati reči o promenama. Pravo pitanje je da li neko svojim političkim delovanjem zaista ugrožava sistem ili u njemu pronalazi udobno mesto za sopstveni opstanak.

”Srbobranska” tribina bez Srbobranaca

O tome koliki legitimitet i stvarnu podršku Novi DSS i Banković imaju na terenu, najbolje govori struktura prisutnih na samoj tribini. Prema saznanjima našeg portala, u sali je bilo najmanje građana Srbobrana, dok je značajan deo publike stigao u svojevrsnom ”putujućem karavanu” zajedno sa Jovanovićem – ljudima sa strane, dovedenim da popune ionako malu salu i stvore kakav-takav privid masovnosti za društvene mreže.

Da sve bude još zanimljivije, među prisutnima su bili i ljudi koji nisu iz Srbobrana, a koji su ranijih godina bili prepoznatljivi aktivisti Srpske napredne stranke u svojim sredinama – od stranačkih štandova do terenskih kampanja.

Naravno, svako ima pravo da promeni politički stav i da prisustvuje skupu bilo koje političke organizacije. Ali kada se skup najavljuje kao tribina na temu ”autentične desnice”, a u publici se pojavljuju ljudi sa strane, uključujući i doskorašnje aktiviste Srpske napredne stranke, onda se sasvim legitimno postavlja pitanje: da li je reč o stvarnoj lokalnoj podršci ili o pokušaju stvaranja privida masovnosti za potrebe stranačke promocije?

Srbobran je mala sredina. Građani dobro znaju ko je iz mesta, ko dolazi sa strane, ko je ranije bio deo kojih političkih aktivnosti i ko se pod kojim okolnostima pojavljuje na političkim skupovima. Zato se lokalnoj javnosti teško može prodati rog za sveću.

Nije problem jedinstvo opozicije, nego lažno predstavljanje

Nakon ovakvih tekstova najčešće usledi poznata optužba: da se ”razbija jedinstvo opozicije”. To je zamena teza.

Danas je linija podele u Srbiji mnogo jasnija nego što to stranački kalkulanti žele da priznaju: onaj ko danas nije uz studente, ma kako se zvao, ma kojoj stranci pripadao – taj je uz Vučića! Mi ovim tekstom ne rušimo jedinstvo, već isterujemo na čistac i ogoljavamo sve one koji su deo takozvane “saradljive” opozicije. Oni su se razbili sami, i to onog trenutka kada su interese građana podredili sopstvenim foteljama, odborničkim mandatima, platama i bezbednim radnim mestima u sistemu koji navodno žele da promene.

Režim se ne menja sa ljudima koji su ga uvodili na vlast, niti sa salonskim liderima kojima status kvo savršeno odgovara. Dokle god na sceni figuriraju oni koje javnost prepoznaje kao dekoraciju režima, presvučeni naprednjaci i večiti stranački kalkulanti, stvarna promena u Srbiji i u Srbobranu biće nemoguća. Vreme je da se maske skinu, a politički konvertiti pošalju tamo gde im je mesto – na smetlište političke istorije.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"