Obrazovni sistem u Srbiji već godinama trpi ozbiljne posledice stranačkog zapošljavanja i političkih pritisaka, ali primeri koji poslednjih meseci izlaze na videlo u Srbobranu pokazuju da se granice pomeraju – sve do onih najmlađih. Prema informacijama do kojih je došla redakcija, u jednom od vrtića na teritoriji opštine Srbobran dogodio se slučaj koji otvara ozbiljna pitanja o političkoj kontroli, strahu i autocenzuri u predškolskim ustanovama.

Prema saznanjima redakcije iz više neimenovanih izvora upućenih u dešavanja u predškolskim ustanovama u opštini Srbobran, tokom obeležavanja Dečije nedelje pre nekoliko meseci došlo je do događaja koji otvara ozbiljna pitanja o granicama političkog uticaja u obrazovanju – i to na samom njegovom početku.

Tokom posete jednog nastavnika srpskog jezika i književnosti, u jednom od vrtića u srbobranskoj opštini, naši najmlađi su učestvovali u uobičajenoj kreativnoj aktivnosti: ostavljanju otisaka dlanova na papiru – što je uobičajena praksa u radu sa decom tog uzrasta, kroz koju se mališani na jednostavan i njima blizak način upoznaju sa bojama i izražavanjem kroz igru. Problem je, međutim, nastao zbog toga što je vaspitačica (prema našim izvorima članica SNS-a) deci ponudila samo jednu boju – crvenu. Upravo taj detalj postao je povod za lanac reakcija koje su usledile.

Strah od simbola koji deca ne poznaju

Dečiji rad, koji je nastavnik (takođe član SNS-a, prema navodima našeg izvora) poneo sa sobom u školu kao primer saradnje ustanova tokom Dečije nedelje, izazvao je burnu reakciju rukovodstva škole. Prema tvrdnjama više izvora, rad je protumačen kao politički simbol, nakon čega je kontaktirana direktorka predškolske ustanove i pokrenuta interna istraga. Iako se ubrzo ispostavilo da su deca te nedelje bila upoznavana isključivo sa crvenom bojom, te da je to jedini razlog njenog korišćenja, rad je, prema navodima sagovornika redakcije, doveden u vezu sa sloganom studentskih protesta „Ruke su vam krvave“. Slučaj je potom, kako tvrde izvori, razmatran i unutar stranačkih struktura, što je dovelo do dodatnog pritiska na zaposlene u vrtiću.

Deci zabranjene boje, a odraslima razum

Ishod tog pritiska bio je, prema navodima izvora, višestruk. Vaspitačica je bila primorana da ode u školu po dečiji rad i donese ga nazad u vrtić, kako bi deca „dopunila“ sliku otiscima u drugim bojama, čime bi se uklonila svaka mogućnost političke interpretacije.

Od tog trenutka u vrtićima je, kako tvrdi naš izvor iz opštinskog odbora SNS-a, na snazi „usmena zabrana” korišćenja crvene boje u likovnim aktivnostima, kao i sama tehnika ostavljanja otisaka dlanova. Pedagoška praksa zamenjena je preventivnom autocenzurom. Odluka nije praćena pisanim obrazloženjem, niti pedagoškom osnovom, već je, kako navode sagovornici, doneta u stranačkom kontekstu – iz „opreza“.

Važno je istaći da se ime vrtića, kao ni identitet zaposlenih, ne navode kako bi se zaštitili izvori. Takođe, redakcija podseća da je o direktorki predškolske ustanove već ranije pisano na našem portalu, uključujući i navode o sumnjama u plagijat njenog diplomskog rada, povodom čega je nadležnim institucijama podnet i zvaničan zahtev za proveru. Taj postupak je, prema dostupnim informacijama, i dalje u toku.

Stranka kao vaspitna ustanova?

Kada se u jednoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi zabrani boja, ne zato što je pedagoški neprimerena, već zato što se odrasli plaše sopstvenih političkih senki, tada to više nije pitanje obrazovanja – već društvene patologije. Ako sistem nema snage da zaštiti vaspitačicu, nastavnika ili dete od apsurdnih optužbi i pritisaka, onda roditelji moraju sebi postaviti jednostavno pitanje: ko zapravo vaspitava našu decu – struka ili stranka? Jer kada politika u prljavim cipelama uđe u vrtić, trag koji ostavlja daleko je dublji od otiska dečije šake na papiru.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"