Poslednja sednica Skupštine opštine Srbobran ogolila je jednu neprijatnu istinu: deo onih koji su se predstavljali kao žestoka opozicija više ni ne glumi otpor. Oni ga otvoreno zamenjuju — saradnjom.

Za izbor Slobodana Subića, kandidata SNS-a za člana Opštinskog veća zaduženog za obrazovanje i brigu o deci, pored odbornika vladajuće većine, glasali su Zoran Janković - Đemba, nosilac liste „Oslobodimo Srbobran“, i Radoslav Glavardanov, odbornik iste grupe. Dva od četiri odbornika — dakle polovina odborničke grupe — direktno su podržala vlast!

Ovo nije tehnički detalj. Ovo je politička činjenica. Treba napomenuti da je tokom rasprave o izboru Subića za člana Opštinskog veća, šef odborničke grupe Oslobodimo Srbobran, Aleksandar Jojkić, izašao za govornicu i rekao da će njegova grupacija glasati protiv ovog izbora, ali se ispostavilo da ne misle svi opozicioni odbornici isto.

Nakon njega, za govornicu je izašao Janković koji je najavio svoj glas podrške Subiću, a tako pozvao i ostale da učine isto — i time zapečatio skandal! Nije govorio o programu, obrazovanju i deci, javnom interesu ili odgovornosti. Njegovo obrazloženje stalo je u dve reči: „dugogodišnje drugarstvo“ sa Slobodanom Subićem. „Ta-ta-ta-ti-ra!”, rekao bi Branko Kockica da je kojim slučajem odbornik u srbobranskoj skupštini.

To je suština cele priče.
Ne politika — nego drugarstvo.
Ne interes građana — nego privatni odnos.
Ne otpor — nego dogovor.

Posebno je važno primetiti još jednu stvar: to „dugogodišnje drugarstvo“ očigledno važi samo u jednom smeru. Jer od Slobodana Subića, kao odbornika vlasti i člana SNS-a, nikada nismo videli ni minimum javnog zalaganja da naprednjački funkcioneri i aktivisti prestanu da pljuju, napadaju i targetiraju ljude koji mirno odaju poštu žrtvama pada nadstrešnice. Među tim ljudima bio je i njegov „drug“ Janković. Tišina. Nula reakcija. Nula solidarnosti. Drugarstvo, dakle, važi kad treba uzeti funkciju. Ne važi kad treba braniti ljude.

I to je čovek za koga deo „opozicije“ diže ruku.

Podsetimo se šta su ti isti „opozicionari“ ne tako davno govorili:

Osmog septembra, „Oslobodimo Srbobran“ saopštava da do daljeg bojkotuje rad Skupštine zbog „državnog terora“, „policijske brutalnosti“ i „suspenzije Ustava“, uz poruku da neće biti „dekor sistemu koji ruši institucije“.
Devetnaestog oktobra najavljuju bojkot svečane sednice, a vlast nazivaju „novim okupatorima institucija“, optužujući je za ucene, pritiske i širenje straha.

A onda, bez ikakvog objašnjenja građanima, bez povlačenja ijedne reči, bez stida — u istim tim institucijama glasaju za čoveka te iste vlasti! I to ne zbog javnog interesa, nego zbog „dugogodišnjeg drugarstva“.

To više nije kontradikcija. To je političko licemerje u čistom obliku. To je svesna politička prevara!

Kada polovina odborničke grupe koja se predstavlja kao opozicija glasa isto kao vlast, to nije „pluralizam mišljenja“. To je kolaboracija. Kada se podrška pravi na osnovu privatnih odnosa, a ne vrednosti, to nije politika — to je privatizacija institucija. Na osnovu onoga što je rekao za skupštinskom govornicom, očigledno je sada, Zoran Janković Đemba posmatra odbornički mandat kao svoje privatno vlasništvo, gazeći poverenje koje su mu dali oni koji su glasali za njega i pred kojima bi morao da polaže račune. A građani Srbobrana nisu glasali za „drugarstva“ — glasali su za otpor represiji, za političare koji ne menjaju principe čim se nađu u skupštinskoj sali i zato Zoran Janković i Radoslav Glavardanov moraju podneti ostavke.

Zato je ovo više od jednog glasanja.
Ovo je poruka da se „otpor“ može uključivati i isključivati po potrebi.
Da su saopštenja za Fejsbuk, protesti za kamere, a odluke — za prijatelje.

I tu prestaje svaka priča o oslobođenju.  Postavlja se pitane da li smo mi kao društvo uopšte i spremni za lustraciju zbog takvog "drugarstva", jer vlast koja preti i daje otkaze zbog podrške studentima ne pada od "dugogodišnjih drugarstava".
Ona se njima — održava!

   Ž.B. "Bezcenzure.info"