Režim zataškava, policija prebija, tabloidi linčuju — a studenti, uprkos svemu, odbijaju da se povuku. Ilija Jocić, jedan od glasova generacije koja je digla Srbiju na noge, učesnik je 5 velikih protestnih marševa. Sa svojim kolegama prvi put je pešačio od Bora do Niša, krajem februara ove godine. Usledilo je zatim pešačenje od Novog Sada do Beograda, od Novog Sada do Loznice, od Novog Sada do Subotice, a onda i od Beograda do Novog Sada. U razgovoru za naš portal, on otvoreno proziva vlast zbog sistemske nekažnjivosti i brutalnog obračuna sa mladima koji se usuđuju da traže pravdu. Dok vlast pokušava da uguši proteste zastrašivanjem i fabrikovanjem neprijatelja, Jocić poručuje da se studentski pokret širi, da Srbobran i drugi gradovi postaju žarišta otpora i da studenti neće podržati nikoga ko je ikada služio SNS mašineriji.  „Ne mogu sve da nas uhapse“, kaže on — i najavljuje da borba tek ulazi u novu fazu.

 - Ilija, odmah na početku – šta je navelo jednog mladog čoveka od 20 godina, brucoša na Filozofskom fakultetu, da uđe u priču političke borbe? Šta je to što je probudilo revolt i pokrenulo tebe i tvoje kolege da se već godinu dana borite kroz studentski pokret?

Mene je pokrenula, pre svega, tragedija – zločin, kako drugačije to nazvati – koji se desio u mom rodnom gradu. To je pad nadstrešnice u Novom Sadu, koji je odneo 16 života. To je 16 mojih sugrađana. Moj grad je postao mesto koje više ne mogu da prepoznam. Vlast je odmah krenula da briše tragove, da zataškava. Govoreći odmah da nadstrešnica nikada nije rekonstruisana, samo da niko ne bi snosio odgovornost za smrt tih 16 ljudi. To je mene lično pokrenulo. Bio sam aktivan i ranije, nakon izborne krađe na lokalnim izborima u Novom Sadu, ali pad nadstrešnice je prelio čašu.

 - Kako ocenjuješ vašu borbu tokom protekle godine? Posle svih protesta, okupljanja i aktivnosti studenata u blokadi, nijedan zahtev nije ispunjen i izbori još nisu raspisani. Da li i dalje imate isti elan, ili ste razočarani? Ako jeste – čime?

 Nismo razočarani. Nema vremena za razočaranje. Naši zahtevi su od starta bili jasni i njihovo ispunjenje je moglo da se sprovede odmah. Ali videli smo da je čovek na vlasti hteo da napravi budale od nas i da narodu predstavi da su zahtevi ispunjeni, iako nisu. Smenio je samo dva svoja bliska saradnika – tadašnjeg premijera Miloša Vučevića koji mu je bio desna ruka, i gradonačelnika Milana Đurića. Mi smo tražili krivičnu odgovornost. To nije ispunjeno. Da ne govorim o dokumentaciji o rekonstrukciji Železničke stanice, o napadu na studente FDU-a, o brutalnom prebijanju Ilije Kostića, čoveka od 74 godine koji je izgubio testis zbog policijske brutalnosti – i ti policajci nisu procesuirani. Ima tu još mnogo toga. Kada smo videli da od ispunjenja tih zahteva neće biti ništa, prešli smo na jedini preostali zahtev – raspisivanje parlamentarnih izbora. Nadamo se da će vrlo brzo biti raspisani. A vidimo i da vlast, kada je pri kraju, poseže za jedinim sredstvom koje ima – policijskom brutalnošću. To je ono čime pokušava da se održi. Videli smo to i pre nedelju–dve u Novom Sadu.

 - Ti si član plenuma, je l’ tako? Kako funkcioniše plenum, i kako izgleda organizovanje na lokalu – konkretno u Srbobranu?

 Da, svaki student je član plenuma. Ne postoje vođe, kako mnogi misle. Sve što je objavljeno na društvenim mrežama – to je ono što je zvanično. Nikakvih tajnih signala nema. Što se tiče unutrašnjih postupaka, u to sada ne mogu da ulazim. Kao član Samoinicijativne grupe mladih Srbobran, upoznat sam sa radom lokalne organizacije. Imamo sastanke, dogovaramo se, ali nisam ovlašćen da pričam o detaljima. Mogu da kažem ovo: u Srbobranu je organizacija dovedena na veoma visok nivo. Uvek može bolje, ali svaki protest, svaka akcija i svaki govor bili su organizovani odlično. Tu su i naši prijatelji poljoprivrednici – Udruženje poljoprivrednika opštine Srbobran – koji nam uvek uskoče u pomoć. Njima dugujemo veliku zahvalnost.

- U ovom trenutku, verovatno postoji neki opšti stav studentskih organizacija kada govorimo o republičkim izborima, a posle njih i o lokalnim. Republička lista – o kojoj mnogi žele da saznaju ko je na njoj, a ko nije – drži se u strogoj tajnosti, što je i razumljivo. Poznato je da ste vrlo jasni po pitanju toga da niko ko je bio saradnik ove vlasti, ranije ili skorije, neće dobiti podršku studentske liste – ni na republičkim, ni na lokalnim izborima.

Što se tiče republičkog nivoa i zahteva za raspisivanje parlamentarnih izbora – ne želimo nikakve političare niti bilo koga ko je bio u bilo kakvoj vezi sa vladajućom strankom. Znamo kakve je zločine počinila vladajuća stranka tokom ovih 13 godina, mogu slobodno reći – diktature. Znamo kako se ova vlast ophodila prema nama studentima, prema generaciji koja je dovoljno hrabra da sutra podigne zemlju na viši nivo. Zato biramo isključivo ljude koji žele da budu na listi i koji nisu povezani sa režimom. To je ono što mogu da kažem o toj situaciji.

- Kako gledate na funkcionere i predstavnike opozicije koji su sarađivali sa SNS-om, a sada bi želeli da učestvuju na nekim budućim lokalnim izborima?

Što se lokalnih izbora tiče, tu će se sve morati detaljno isprocesuirati: ko, šta i kako. Do sada je stav jasan – nećemo učestvovati na lokalnim listama. Videli smo kako prorežimski tabloidi targetiraju studente, čak i onda kada ih lažno povežu sa nekakvim organizacijama. Ne želimo da se ponovo nađemo u situaciji da dobijamo etikete i napade. Imamo roditelje koji brinu za nas, i to je razumljivo. Bitna je naša bezbednost. Ne želimo da prolazimo kroz lepljenje etiketa „evo ga ovaj“, „vidi ga kakav je“. Postoje ljudi koji će želeti da budu na lokalnim listama, i mi ne želimo da sebe izlažemo nepotrebnom pritisku.

 - Da li će vam u budućnosti biti potrebna saradnja sa nekim od postojećih lokalnih aktera ili opozicionih grupa?

Verujem da će neka saradnja biti potrebna – i sa starijim aktivistima, i sa ljudima koji imaju iskustvo, i sa organizacijama. Što se tiče političkih partija, o tome ne mogu mnogo da vam kažem, mogu da kažem samo da nam Udruženje poljoprivrednika opštine Srbobran pruža punu podršku, posebno po pitanju izbora. Kada smo izneli zahtev za izbore, oni su nas odmah podržali. To nam daje dodatnu snagu i sigurnost.

- Koji su vam planovi za naredni period? Da li će se uskoro dešavati protesti, blokade ili neke druge akcije?

Jedino što mogu da kažem je: ako ste bili uz nas do sada, verujem da ćete biti i dalje.

 - Teodora Momčilović je još jedna studentkinja koja je veoma aktivna, naročito u Srbobranu. Kakvo je tvoje mišljenje o njoj?

Teodora je moja verna saborkinja, verna drugarica, koja je podigla opštinu Srbobran – ne samo kao studentkinja, već kao ličnost. Studira žurnalistiku na Filozofskom fakultetu, kod profesorke Kleut, koja je sada targetirana, Senat joj nije odobrio izbor u zvanje redovne profesorke na Filozofskom fakultetu, što je velika sramota i politički revanšizam. Teodora ima odličnu osnovu da bude sjajna novinarka u budućnosti. Sve reči pohvale za nju. Ali ne samo za nju – želim da pomenem i Draganu Jojkić koja je takođe verna saborkinja i verna drugarica, koja je prošla kroz nešto što niko ne bi smeo da doživi, pogotovo ne tako mlada osoba. To nikome ne bih poželeo.

- Tvoja poruka čitaocima našeg portala?

Želim da pozovem ljude da se što više priključuju aktivnostima – bilo u Novom Sadu, bilo u Srbobranu. Što više ljudi da izađe na ulice. Ne mogu sve da nas uhapse, niti svakome da zalepe etiketu. Idemo do kraja!

   Ž.B. "Bezcenzure.info"