U Srbiji više nije pitanje da li će se dogoditi promena vlasti, već kada. Vučićeva era se bliži kraju, a sa njom i sistem koji je zarobio institucije, pretvorio ih u instrument stranke i obesmislio svaki zakon i svaku moralnu normu. U skladu sa tim, studentski plenumi trenutno su u procesu izrade dokumenta o lustraciji, koja bi trebalo kao uragan da očisti sav mulj koji se nataložio u svim sferama društva. Srbobran, kao i mnoge druge opštine, godinama je bio ogledalo tog sistema: mesto u kojem stranka nije bila samo politički akter, već filter kroz koji se odlučivalo o svemu – o radnom mestu, o karijeri, o budućnosti porodica. Zato uragan lustracije, koji najavljuju studenti po promeni vlasti, mora doći kao moralna i politička nužnost. To je odgovor na pitanje kako povratiti poverenje građana u institucije i kako ponovo izgraditi zajednicu u kojoj zakon znači više od partijskog pečata. Šta uopšte znači lustracija? Stručno gledano, lustracija je pravni i politički mehanizam kojim se, nakon promene vlasti, iz javnog života uklanjaju lica koja su zloupotrebljavala položaj ili bila deo represivnog ili korumpiranog sistema. Reč potiče iz latinskog lustratio, što je označavalo obred pročišćenja, a u savremenom političkom jeziku znači: pročišćenje institucija i društva. Lustracija nije isto što i krivična odgovornost: ona čak ne mora da dokaže krivično delo, već političku i moralnu nepodobnost da neko i dalje odlučuje o životima građana. Istorijski gledano, primenjivana je u istočnoj Evropi posle pada komunizma, kada su bivši saradnici tajnih službi i kompromitovani partijski funkcioneri sklanjani sa javnih funkcija. Njena svrha je jasna – zaštita demokratije, vraćanje poverenja u institucije i uspostavljanje pravila da javni poslovi više nikada ne smeju biti utočište za zloupotrebe i partijsku lojalnost. Ukratko, lustracija je institucionalni reset društva.
Ko će se prvi naći na udaru lustracije? U prvom planu lustracije moraće da se nađu funkcioneri. Oni koji su godinama, svesno i sistematski, koristili položaje da grade mrežu poslušnika. Oni koji su javne resurse pretvarali u privatne kase, koji su zapošljavali podobne, a ponižavali i izbacivali one koji nisu spremni na stranačku poslušnost. Bilo je onih koji su donosili odluke ne da unaprede zajednicu, već da nagrade svoje bliske i kazne neistomišljenike. Onima koji su smeli da se suprotstave stranci zatvarana su vrata zapošljavanja, uskraćivane su im mogućnosti da učestvuju u javnim projektima, premeštani su na manje plaćena mesta ili ih prosto nigde nije bilo. Funkcioneri su godinama koristili položaj za stranačke poslove – umesto da rešavaju probleme građana, oni su obilazili mesne odbore, pravili spiskove glasova, slali poruke lojalnosti predsedniku i pritiskali nepodobne. Bilo je i onih koji su aktivno učestvovali u kupovini glasova, u manipulisanju biračima, u pretvaranju izbora u farsu. Za sve njih lustracija će značiti kraj privilegija i suočavanje sa posledicama.
Ali uragan lustracije neće stati samo na vrhu. Po dubini, obuhvatiće i one koji su možda formalno imali manje funkcije, ali su svojim delima jednako kvarili sistem. To su oni koji su pristajali da za partiju popunjavaju liste podrške, da botuju na internetu, da glume birače, da vrše kupovinu glasova. To su oni koji su sedeli u komisijama i odborima, zatvarali oči pred nepravilnostima, podizali ruku da glasaju za nezakonite odluke i potpisivali ih. Oni koji su šefovima donosili informacije o kolegama, koji su ucene i pritiske sprovodili u delo na terenu – oni koju su radno vreme, umesto na poslu, provodili za stranačkim štandom ili obilazeći birače i podmićujući ih jeftinim paketima namirnica. Sitne ribe su možda male, ali njihov broj i njihova uloga učinili su da partijski sistem funkcioniše kao podmazana mašina. I oni će morati da snose odgovornost – jer nema ozbiljne promene bez odgovornosti na svim nivoima. Lustracija u Srbobranu moraće da obuhvati širok spektar zloupotreba, jer su one postale svakodnevica: nezakonita zapošljavanja i imenovanja, otimačina radnih mesta, stranačke aktivnosti u radno vreme, kupovina i krađa glasova, onemogućavanje zapošljavanja nepodobnih, favorizovanje podobnih i kazna za neistomišljenike. Javne nabavke, projekti i budžeti – sve se krojilo prema partijskim interesima. Sve ovo mora biti zabeleženo, analizirano i procesuirano. Spisak lustracije već postoji – vođen je precizno i obuhvata sve zloupotrebe koje su se godinama gurale pod tepih. Za razliku od prošlih pokušaja da se stvari promene polovično, studentski uragan ne prašta. On ne zaobilazi, ne zaboravlja, ne ostavlja prostor za “dogovor”. On čupa korov iz korena i razbija mreže privilegija koje su ugušile normalan život u Srbiji, i u Srbobranu. Građani moraju da znaju: lustracija nije osveta, ona je pravda. Nije uništenje, ona je obnova. To je čin koji vraća poverenje u institucije i jasno pokazuje da nema više zaštićenih i nedodirljivih. Kada uragan prođe, Srbobran mora postati drugačiji. Javne funkcije moraju ponovo značiti stručnost i zakonitost. Zapošljavanje mora da zavisi od kvalifikacija i rada, a ne od partijskih knjižica. Javne odluke moraju da se donose u interesu zajednice, a ne u interesu partije. Oni koji su godinama mislili da su iznad zakona moraće shvatiti da je njihovo vreme prošlo. Sitne ribe i velike ribe, funkcioneri i aparatčici, svi moraju osetiti silinu lustracije. Srbobran će posle toga imati priliku da ponovo izgradi poverenje, da pokaže da može biti mesto u kojem zakon i pravda imaju prednost nad partijom i moći. Uragan lustracije dolazi. Spisak je već tu. Vreme privilegija i zloupotreba se završava. Uskoro, Srbobran će ući u novo doba – doba pravde, odgovornosti i obnove.
Portal Bezcenzure.info nastao je upravo iz potrebe da se zabeleže bezakonje, zloupotrebe i sva nepočinstva koja su u prethodnim godinama postala pravilo, a ne izuzetak. O svemu tome smo pisali i sve smo arhivirali kako ništa ne bi bilo zaboravljeno. Zato i izlazimo sa ovim predlogom lustracije, a građane pozivamo da nam se slobodno jave i informišu nas o slučajevima zloupotreba, kao i imena onih za koje smatraju da zaslužuju da budu deo ovog procesa. Svi predloženi kandidati su podkrepljeni sa bogatom dokumentacijom i smatramo da bi objavljivanje iste zauzelo previše prostora u ovom tekstu. Kompletna dokumentacija i dokazni materijal za obrazloženje naših predloga za lustraciju biće dostavljena u najkraćem roku studentskoj bazi podataka. Ovo je naš predlog onih ljudi koji bi trebalo da prvi u Srbobranu budu lustrirani:
1. Radivoj Debeljački
2. Radivoj Paroški
3. Todor Šimpraga
4. Miloš Jovanović
5. Julija Popić
6. Biljana Bajić
7. Jasmina Crveni
8. Ljiljana Belić
9. Smilja Sekulić
10. dr Ilija Gazepov
11. Milena Alargić
12. Milica Zarić
13. Vladimir Šarčev
14. Mihajlo Reljić
15. Neško Čestić
16. Željko Popić
17. Aleksandar Ristić
18. Vlastimir Kladar
19. Ružica Milić
20. Sonja Stojnović
21. Savka Lazić
22. Dejan Korceba
23. Dina Ćorić
24. Bojana Nićin
25. Milosava Aleksić
26. Aleksandra Paunović
27. Željko Plazačić
28. Ljiljana Plazačić
29. Milica Karan
30. Milena Karan
31. Slađana Kovačević
32. Branka Stanaćev
33. Emil Pivnički
34. Ina Kosanić
35. Vidosava Sjekloća
36. Andreja Popović
37. Julkica Popović
38. Dušan Popović
39. Miroslav Reljić
40. Slobodan Subić
41. Slavoljub Tešanović
42. Marina Žikić
43. Milan Gluščević
44. Tatjana Debeljački
45. Jovan Andrić
46. Dejan Andrić
47. Nina Vulić
48. Olivera Savićević
49. Lidija Petrović
50. Vesna Popić
51. Tatjana Miković
52. Melita Molnar
53. Nemanja Matić
54. Biljana Andrić
55. Radinka Nićin
56. Ružica Mićić
57. Jelena Popović
58. Jelena Konatar
59. Mirjana Vujić
60. Dragana Nikić
61. Mirjana Šobot Pavkov
62. Marina Čalenić
63. Marina Pulai
64. Marija Komaromi
65. Nataša Nikolić
66. Nataša Zekić
67. Ljubica Alargić
68. Jelena Mačković
69. Daca Rafajlović
70. Verica Piroški
71. Mirjana Vujić
72. Sandra Janjanin
73. Suzana Živković
74. Slavica Ćosić
75. Saška Piontek
76. Dragana Nikić
77. Dragana Radović
78. Sanja Todorović
79. Emilija Milosavljević

   Ž.B. "Bezcenzure.info"