Milena Karan, rođena Klipić 1975. godine u Sisku, svojevremeno je postala najpoznatija prevarantkinja u Hrvatskoj. Kao vlasnica i direktorka firme Klipić trgovina d.o.o. iz Velike Gorice, u periodu od samo 47 dana poslovanja 2001. godine, оva „kraljica prevare“, kako su je nazvali mediji, uspela je da prevari 21 firmu. Prema policijskim izveštajima i medijskim pisanjima, model prevara bio je jednostavan: Karan je naručivala robu – od lekova i hrane do računara i klima-uređaja – koristeći validnu dokumentaciju o solventnosti, iako je znala da firma nema sredstva da isplati dugove. Kada su poverioci pokušali da naplate robu, nailazili su na prazne kancelarije i ispražnjena skladišta. Ukupna šteta iznosila je više od 850.000 kuna (oko 120.000 evra), a neki mediji su procenjivali i blizu 330.000 evra. Među oštećenim kompanijama nalaze se i poznate koprivničke firme kao što su Belupo, Ligo i Bilokalnik-drvo (Jutarnji.hr / Espreso, Kurir).

Zbog prevara, Županijski sud u Velikoj Gorici izdao je 2002. godine poternicu, a Milena je u odsustvu nepravosnažno osuđena na 18 meseci zatvora.

Umesto da se pojavi pred sudom, pobegla je u Srbiju, gde je dobila državljanstvo i 2009. godine promenila prezime u Karan. Te iste godine registrovala je firmu SZTR i komision „Koala“ u Srbobranu. Danas, Milena Karan je zaposlena u Opštinskom javnom pravobranilaštvu u Srbobranu – instituciji koja bi po prirodi posla trebalo da brani pravni integritet opštine. Ironično, jedna od najtraženijih begunica Hrvatske sada radi u sistemu koji bi trebalo da simbolizuje zakon i pravdu. Ovde se postavlja logično pitanje: da li bi osoba koja je predmet međunarodnog krivičnog gonjenja smela da bude zaposlena u instituciji čiji zadatak je zastupanje interesa države i opštine?

Na sajtu MUP-a Hrvatske i danas stoji međunarodna poternica za Milenom Karan, pod optužbom za „prijevaru u gospodarskom poslovanju“. Na listi najtraženijih kriminalaca MUP-a Hrvatske Milena Karan je jedina žena. U društvu sa braćom Mamić, Miroslavom Kutlom i drugim „teškašima“ kriminalnih afera, ona figurira kao lice koje se „već 20 godina uspešno skriva u Srbiji“ (Gorica.info). Zbog činjenice da poseduje srpsko državljanstvo, hrvatske vlasti nisu mogle da traže njeno izručenje. Umesto toga, Županijski sud u Varaždinu 2010. godine ustupio je slučaj Srbiji (Regionalni tjednik). Međutim, prema dostupnim podacima, u Srbiji do danas nije pokrenut nijedan postupak protiv Milene Karan. Uprkos krivičnim presudama u Hrvatskoj i međunarodnoj poternici, ona je nastavila da živi bez ikakvih posledica: „Predmet je ustupljen Srbiji, ali se nikada nije čulo da je proces nastavljen“ piše portal Velika Gorica info (izvor). Slučaj Milene Karan otvara ozbiljna pitanja: Zašto Srbija nije postupila po ustupljenom predmetu iz Hrvatske? Kako je moguće da osoba sa međunarodnom poternicom radi u opštinskom pravobranilaštvu? Ko pruža političku zaštitu Mileni Karan?

S obzirom na to da je Milena Karan poznata kao aktivista srbobranskog odbora SNS-a, te da se i njeno ime našlo na spisku botova ove stranke, objavljenom 2023. godine, to otvara sumnju da politički angažman i stranačka povezanost stoje iza očiglednog nedostatka reakcije srpskog pravosuđa.

Milena Karan nije samo priča o prevarama iz prošlosti. Ona je simbol današnje Srbije – države u kojoj je moguće da begunica sa međunarodne poternice radi u javnoj instituciji i politički deluje bez posledica. Sve dok institucije ćute, ostaje otvoreno pitanje: ko štiti Milenu Karan?

U narednim danima, redakcija portala bezcenzure.info uputiće zvanične zahteve za pristup informacijama od javnog značaja ka:

1. Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu

2. Republičkom javnom tužilaštvu

3. Ministarstvu pravde Republike Srbije

Cilj je da se dobije zvaničan odgovor: da li je Srbija preuzela slučaj, da li je postupak ikada pokrenut i zbog čega Milena Karan i dalje uživa imunitet od pravde.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"