Studentski protesti širom Srbije nastavljaju se nesmanjenom žestinom. Beograd, Valjevo, Vršac, Požarevac, i tako dalje – 32 grada „pumpalo“ je istovremeno, a broj građana na ulicama srpskih gradova i opština u jučerašnjem danu premašio je milion! Desetine hiljada ljudi izašlo je i na ulice Novog Sada, a centralni skup bio je na raskrsnici kod Futoške pijace, odakle se nakon obraćanja govornika novosadskim studentima i okupljenim građanima, krenulo u šetnju do Železničke stanice. Okupljanje na raskrsnici Futoške ulice i Bulevara oslobođenja počelo je u 18 časova, nakon čega je održana tribina sa pravnicima koja je trajala do 19 časova. Usledili su govori zborova Novog Sada, a potom se prisutnima obratila profesorka srpskog jezika i književnosti Slavica Filipović, koja je 4 dana ranije, uz profesorice Vesnu Vrekić i Mirjanu Mihajlov, dobila otkaz u Gimnaziji i stručnoj školi „Svetozar Miletić“ zbog toga što je obustavila nastavu u znak podrške studentima i kolegama prosvetnim radnicima. Na poziv studenata, profesorica Filipović obratila se prisutnima u svoje ime i u ime svojih koleginica Mirjane Mihajlov i Vesne Vrekić. Obraćajući se ispred nekoliko desetina hiljada građana u Novom Sadu, ova „prosvetna ratnica“, kako su nju i profesorke Mirjanu i Vesnu nazvali njihovi bivši i sadašnji učenici, održala je govor za pamćenje koji je ostavio najjači utisak na sve prisutne na jučerašnjem događaju u Novom Sadu:

- Moje koleginice Vesna Vrekić, Mirjana Mihajlov i ja smo jedine prosvetne radnice u državi Srbiji koje su zbog podrške studentima dobile otkaze. Tri profesorke koje rade više od dve decenije. Tri porodice su ostale bez sredstava za egzistenciju. Plašim se da se na ovome neće završiti. Glupava bahatost i osionost stranački postavljenih direktora, pretežno neradnika i neznalica, čast izuzecima, nema granice. Gimnazija u kojoj nas tri radimo nalazi se u Srbobranu. Ja živim u Novom Sadu, ali pakao života, uslovljenosti i ucenjenosti u malim sredinama je nezamisliva. Obustavile smo nastavu na sedam nedelja. Posle šeste nedelje je usledilo pokretanje disciplinskog postupka od strane direktorke Jasmine Crveni, koja će u svom radu jedino po ovome ostati poznata.Ostala je gluva na naše objašnjenje da je situacija u zemlji nebezbedna, da zemlja svakodnevno već 6 meseci ključa, da je Ministarstvo skratilo prvo polugodište zbog ugrožene bezbednosti a nikada nije donelo odluku da je ta ugrožena bezbednost prestala. Čekamo odluku ŠO koja je konačna, ali ne gajimo nadu da će biti drugačija. Nas tri smo jedine bile glasne kada su u našu školu stranački doveli direktorku koja nije deo našeg kolektiva i koja je došla iz Bečeja. Upozoravale smo da je pogubno da se stranka meša u rad vaspitno-obrazovne institucije. I to nas je koštalo. Radnog mesta, ne i obraza. Samo smešak, nerad, i četiri godine posle, bez licence za direktora, sa većinom glasova kolektiva i ŠO, ponovo je izabrana na isto mesto. Ovo više nije pitanje stranačke opredeljenosti. Ovo je pitanje ljudskosti. Ta osoba nikada u normalnoj zemlji ne bi mogla da bude na rukovodećoj funkciji. Ali čak i takvoj, ne bih nikada poželela da dobije otkaz. Moja škola se napunila čudnim kreaturama sa privatnim fakultetima, bez licence, bez pedagoških, psiholoških i metodičkih znanja. Moja škola od nekadašnja tri gimnazijska odeljenja prvog razreda, broji jedno odeljenje prvog razreda gimnazije sa 11 učenika – rekla je između ostalog profesorka Filipović, dodavši da se plaši da je ovo samo „početak osvete prema prosvetnim radnicima“ – A ako im prođu otkazi sa nas tri, šta će biti sa ostatkom Srbije koja je obustavila nastavu? Da li su kolege sigurne da neće biti sankcionisane? Jako se plašim da je ovo je samo početak osvete. Jer ovoj vlasti ne trebaju pametni i obrazovani. Njima trebaju isključivo beskičmeni poslušnici. I baš zbog toga što su oni prevladali na rukovodećim mestima, nismo stali 3.maja. A svi smo morali da stanemo. Bar je prosveta morala da stane. A nije – istakla je ona, poručivši građanima „da će nam biti bolje kada i mi budemo bolji“:

– Kako je govorio patrijarh Pavle: ,,Kada budemo bolji, biće nam bolje“. Duboko verujem u to. Građani Srbije, izborite se za izbore! I pod ovakvim uslovima oni su nam neophodni. Jer nazad nema.

Svoje obraćanje profesorka srbobranske Gimnazije i stručne škole završila je snažnom porukom onima koji su je i pozvali da govori u svoje ime i u ime svojih koleginica, studentima novosadskih fakulteta.

– Mladi ljudi, uz vas su svi kičmenjaci zemlje Srbije. Naša omiljena reč nije više duhoklonuće već studentoljublje, što bi rekao legendarni Peca Popović. Jer deco moja, ovo jeste zemlja za vas. Mora biti jer ste zaslužni potomci svojih slavnih predaka. – što su prisutni pozdravili gromkim aplauzom.
Nakon obraćanja profesorke Filipović, usledio je nastup studentskog hora a potom i uniformni govor za sve gradove koji je istovremeno održan u 32 grada u Srbiji. Posle govora usledila je šetnja Bulevarom oslobođenja do Železničke stanice, gde je nakon obraćanja novosadskih studenata održan šesnaestominutni pomen žrtvama pada nadstrešnice, nakon čega je protest okončan.

   Ž.B. "Bezcenzure.info"