U psihologiji postoji više različitih definicija inteligencije. Jedna od njih kaže da inteligencija podrazumeva sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i ideja, odnosno apstraktno mišljenje, te mogućnost brzog i lakog učenja i savladavanja zadatih problema. Savremeni kognitivno-razvojno teoretičari zastupaju interakcionistički pristup, koji kaže da su razvoj inteligencije i ljudsko ponašanje određeni biološkim predispozicijama i okolinom u kojoj se čovek razvija. Tu se posebno ističu dve škole mišljenja: Teorija kognitivnog razvoja, Žana Pijažea, i socio-kulturalni model koji je zastupao sovjetski psiholog Lav Vigotski. Za Pijažea, inteligencija je vid prilagođavanja organizma okolini, dok je po Vigotskom socio-kulturalni model ono što određuje ideal koji čovek želi da dostigne na intelektualnom i fizičkom planu ličnosti. Tako na primer pojedine žene teže da dostignu standard lepote ženske osobe koju smatraju idealnom. Junakinja ove priče savršeno se uklapa u oba koncepta. Iako skromnih intelektualnih sposobnosti, u skladu sa Pijažeovom teorijom uspešno se prilagođava okolini, nepogrešivo prepoznajući tajming preletanja i prišlepavanja vladajućim strukturama. Po socio-kulturalnom modelu Vigotskog, takođe je dostigla vrhunac, odnosno stepen intelektualnog razvoja i fizičke lepote koju vidi kao ideal. Njen ideal je Mica Trofrtaljka, pa je u skladu sa stepenom sličnosti sa ovom počivšom estradnom “umetnicom” dobila i nadimak – Tetka Đana. Prepredena i lukava, savršeno se uklapa i u definiciju lukavstva po kojoj je lukavstvo “inteligencija neinteligentnih” i “pamet podlih”. Tetka Đana je oko i uho partije – sve čuje, sve vidi, i sve referiše partijskim rukovodiocima. Specijalnost joj je potkazivanje nadređenih u firmi u kojoj je zaposlena. Iako nisko rangirana u sistematizaciji radnih mesta, Tetka Đana je konstanta – sve se menja, sve prolazi, samo ona ostaje. Ako joj se upravitelj iz nekog razloga ne svidi, ili ne daj Bože zameri, završio je karijeru. Nema toga ko mu može sačuvati položaj. Ih, koliko ih je samo ispratila iz preduzeća! Zahvaljujući takvim sposobnostima, izgradila je dobru poziciju u mesnom komitetu gde se naprimala svega, a između ostalog i novaca. Milionske sume dosad su izdvojene za njeno rukotvorstvo i podelu nakurnjaka, koji su njena uža specijalnost kada je rad zgloba šake u pitanju – što dodatno opravdava nadimak koji nosi. “Šut’ bolan, erotika!“, rekla bi na to njena imenjakinja iz filma „Lepa sela lepo gore“. Kada je erotika u pitanju Tetka Đana ne bira mnogo, pa se u tom smislu vodi stihovima Mice Trofrtaljke „ Nema loših, sve se troši, i labavi ume da zabavi“. Sposobnost dražesnih prstiju nedavno je pokazala i u Ćacilendu gde je, pošto je malo zahladnelo ovih dana, brzinski po meri i to na licu mesta mustrovala nakurnjake za sve ćacije – „greota da se momci nahlade“, kako je rekla. Ipak, nije sve tako bajno ni u Ćacilendu. Meteorolozi predviđaju klimatske promene koje neće pogodovati populaciji ćacija, pa će i  "nakurnjačenje" prestati da donosi profit. Za Tetka Đanu, međutim, nema zime. Smeši joj se blistava glumačka karijera, u novom filmu Srđana Dragojevića.

Čarls Spirman