Aleksandar Vučić doživeo je još jedan veliki fijasko, ovog puta u Nišu. Nakon što je u Majamiju obrukao Srbiju, obilazeći poput Srećka Šojića oko privatnog imanja američkog predsednika Donalda Trampa u pokušaju da se nekako umuva unutra, te nakon diplomatskog šamaranja koje je doživeo u Moskvi, diktator Srbije doživeo je još jedan debakl. Umesto najavljenog „najvećeg skupa u istoriji Srbije“, na kraju je jedva 8000 ljudi skupljeno s koca i konopca iz svih krajeva Srbije i dovedeno u Niš kako bi Vučić nahranio svoj ego, umirio sopstveni strah i zavarao samog sebe da još uvek ima podršku. U toru sa ostalim ćacijima na Trgu kralja Milana zatvoreni su bili i Srbobranci, ali se njima nećemo previše baviti jer se prisustvo srbobranskih ćacija na ovom skupu podrazumevalo i ne predstavlja nikakvu novost. Očajnički pokušaj „peglanja“ rejtinga i pokušaj promocije tzv. Pokreta za narod i državu, i to u gradu u kojem je podrška SNS-u sa svim satelitima i koalicionim partnerima pala na ispod 30%, završio se bolnim neuspehom po diktatora. Dok je Vučić sa bine pretio profesorima univerziteta da neće dobiti ni dinara „sve i da preplivaju Atlantik“, i galamio da ga ne interesuju studentski zahtevi, iz publike se čuo žamor ljudi potpuno nezainteresovanih za ono što je njihov predsednik govorio. Bezvoljni, pokisli, i gladni ćaciji ograđeni u tor, bili su prava slika Vučićevog rejtinga i podrške koju ima, odnosno nema. Diktatorov rejting je u strmoglavom padu, entuzijazam kod naprednjaka odavno ne postoji i to više nikakvi skupovi, ni medijski spinovi svih režimskih glasila ne mogu da sakriju. Proređena masa koja mlako ili uopšte ne reaguje na Vučićeve izlive besa i poruke studentima da nisu nadležni, da neće dobiti ispunjenje nikakvih zahteva pa ni zahtev za raspisivanjem izbora – u Nišu se videlo sve. Izmučeni i nesrećni, mahom sredovečni ljudi i penzioneri, samo su čekali priliku da odu sa skupa, gledajući pritom da sa sobom ponesu paket vode ili sokova koji su deljeni, pa su zbrisali samo 30 sekundi nakon njegovog govora.

Vučićev tantrum samo je potvrdio pucanje po svim šavovima i njegov strah od izbora jer zna da ni pod svojim uslovima, uz sve manipulacije i štelovanje, čak ni na pokradenim izborima ne može pobediti studente! U isto vreme kada i skup ćacija, samo 200 metara dalje, niški studenti su organizovali protestnu šetnju i protest pod nazivom „Izbori(mo) se”. Kolone građana koje su se kretale iz dva pravca — jedna od Apelacionog suda, druga sa „Delte“ spojile su se na Trgu kralja Aleksandra, gde je održan daleko brojniji skup od onog na Trgu kralja Milana, u šta smo se na licu mesta uverili, posetivši oba skupa.  Za razliku od Vučićevog skupa na kojem je bilo mnogo manje Nišlija nego ljudi dovedenih iz drugih mesta, prisutni na studentskom skupu su bili samo građani Niša. Skup je počeo dodelom medalja studentima koji su trčali maraton do Brisela, a studenti su potom još jednom zatražili raspisivanje izbora: „Prestanite da pravite ćacilende po Srbiji, raspišite izbore i vratite mandat narodu ove zemlje. Ne stičemo utisak da ste sigurni u podršku naroda. Utisak je da ste kukavica i da podršku nemate. Ako ne raspišete izbore, biće jasno da se ne bojite opozicije već sopstvenog naroda“ poručio je student Mašinskog fakulteta u Nišu Dimitrije Prokopović, a potom je sa razglasa, kao poruka predsedniku puštena pesma „Kukavica“. Skup je završen nakon šesnaestominutnog pomena za nastradale u Novom Sadu, tokom kojeg su sa Trga kralja Milana dopirali zvižduci kojima su ćaciji pokušavali da ometaju pomen žrtvama pada nadstrešnice, pokazavši još jednom koliko su bezdušni. Posle svega viđenog, i posle Vučićevog psihičkog meltdown-a na skupu, jasno je da kraj naprednjačkog režima veoma blizu. Protestne akcije studenata i građana širom Srbije toliko su masovne i česte da ih je teško ispratiti (čak i bezcenzure.info ima problema da sve postigne, i pored velike mreže saradnika širom zemlje), a podrška režimu svakodnevno opada. Ono što predstavlja veliku opasnost je to što i pored toga što je njegova vlast izgubila legitimitet i podršku naroda, Vučić još uvek ne pokazuje spremnost da raspiše izbore. Umesto toga pojačava represiju, i sada se već otvoreno ponaša po klasičnom obrascu diktatora, u skladu sa Ciceronovom rečenicom „kako se imperija bliži svom kraju, njeni zakoni postaju sve luđi”. Ipak, ne treba se plašiti. Nikada nijedan diktator u istoriji nije uspeo da pobedi mladost, pa neće ni ovaj. Sloboda je blizu!

  Za "Bezcenzure.info" iz Niša T.K.