Prošlo je 6 meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tragedija u kojoj je život izgubilo 16 ljudi pokrenula je talas masovnih protesta koje su širom zemlje započeli mladi ljudi, studenti srpskih fakulteta. U Srbobranu je počelo polako, sa mnogo straha. Malobrojni građani stajali su na Trgu slobode svakog petka u 11.52, dajući pomen žrtvama stradalim pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Onda su se uključili mladi – poveli proteste koji su jedan za drugim postajali sve masovniji, a neki kažu i najmasovniji skupovi u istoriji Srbobrana. Jedna od inicijatorki protesta u Srbobranu je Teodora Momčilović, studentkinja prve godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sa svojim saborcima iz neformalne Samoinicijativne grupe mladih Srbobran, Teodora je pokrenula prve proteste u našem mestu, želeći da „probudi Srbobrance“. Ubrzo su se pridružili poljoprivrednici, članovi Udruženja poljoprivrednika opštine Srbobran, koji od tada pružaju bezrezevnu podršku i blisko sarađuju sa mladima u organizaciji protesta. Želeći da napravimo malu rekapitulaciju dešavanja u Srbobranu, porazgovarali smo sa Teodorom o svemu što se u našem mestu događalo poslednjih meseci.

- Prvi protest na koji je Samoinicijativna grupa mladih Srbobran pozvala svoje sugrađane održan je pre oko 4 meseca, pod sloganom „Srbobran se budi“. Od tada se mnogo toga desilo, kako u zemlji, tako i u našem mestu. Da li možemo da kažemo da se Srbobran u međuvremenu „probudio“?

Ono što mogu da primetim posle nekoliko meseci duge borbe svakako jeste da se Srbobran probudio, ali i cela Srbija je. Sam cilj, da ustajanjem mladih probudimo sve građane, je bio uspešan. Verujemo da su naši sugrađani prosto prepoznali nameru i borbu za bolje sutra svih nas.

- Fakulteti su blokirani još u decembru, nijedan ispitni rok u ovoj školskoj godini nije održan, pa je sad već izvesno da je tekuća akademska godina izgubljena za sve studente. Kako ti, kao studentkinja prve godine fakulteta, sagledavaš ovu situaciju i žrtvu koju vi studenti, ali i vaše porodice podnosite?

S obzirom na to da sam fakultet tek upisala, verujem da nisam mogla da iskusim čari svega što studiranje nosi, ali sam sasvim sigurna da kao brucoškinja sasvim svesno žrtvujem prvu, možda i najbitniju godinu svojih studija, jer tad nekako shvatiš da li je to što si upisao za tebe, ili nije. Rečeno je mnogo puta, ali ponoviću i ja sada – mi studenti ćemo stići sve da nadoknadimo, a nečiji životi se nikada neće nadoknaditi i to je ono što nas drži. Verujem da nekoliko propuštenih ispitnih rokova donose promenu svesti, bolje društvo, i konačno odnose talog zla, nataložen godinama unazad.

- Čini se da je situacija u zemlji učinila da ti i tvoja generacija preko noći odrastete. Organizacija protesta koji su pomogli da se Srbobran oslobodi straha, pešačenje do Beograda... mnogo toga si uradila za kratko vreme, a tek ti je 19 godina. Kako se osećaš kada se osvrneš na sve što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci?

Upravo tako, osećam se dosta zrelije. Upoznavši ljude oko sebe na drugi način, pa i život kao takav, nesumnjivo znam da se trenutno oblikuju najbitniji delovi moje ličnosti. Bez lažne skromnosti, na svoju devetnaestogodišnju, žensku smelost sam i te kako ponosna, ali složićemo se, ništa to ne bi bilo tako bez bezuslovne podrške moje porodice i mojih sugrađana. Pređoh i 120 kilometara peške, za mene lično tokom cele borbe, to je najveće iskustvo. Neke stvari doživiš samo jednom u životu, a ove istorijske malo ko. Beograde, hvala ti na tome!

- Samoinicijativna grupa mladih redovno organizuje skupove podrške za profesorice naše Gimnazije protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak jer su obustavile nastavu i stale uz studente. Isto su učinile njihove kolege širom zemlje, ali je broj disciplinskih postupaka koji je pokrenut veoma mali. U celoj Vojvodini, jedine profesorke protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak i ekspresno zakazano saslušanje su Slavica Filipović, Mirjana Mihajlov i Vesna Vrekić iz srbobranske Gimnazije. Kakvo je tvoje iskustvo sa pomenutim profesorkama, i kako ti se sada čini škola u čijim klupama si i ti donedavno sedela?

Kao bivša učenica srbobranske Gimnazije, kao učenica Slavice, Mirjane i Vesne, mogu reći da je ovaj bunt koji imam u sebi delom i njihova zasluga. Zaista nismo učili samo suvoparno gradivo. Vrlo dobro zna profesorka Mira kako mi je išlo gradivo iz matematike. Učile su nas o životu, o ljudskosti, o svemu šta je čovek van profesionalnih okvira, o tuzi i brizi, pa tako i o načinu prepoznavanja dobrog. Rekla bih da na mene jesu uticale, pa tako, eto me u prvim redovima podrške njima, prosvetnim ratnicama. Našoj podršci svakako nije kraj, i neće biti sve dok disciplinski postupci ne budu povučeni! Ovom prilikom pozivam svoje sugrađane da se opet probude i shvate da neko mnogo žrtvuje za dobro svih nas. Pratite društvene mreže i vidimo se ispred naše Gimnazije vrlo uskoro!

- Studenti su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Najavili su da se oni neće kandidovati, ali da će učestvovati u sastavljanju liste i da će svoju podršku dati kandidatima koji imaju njihovo poverenje. Da li ti imaš ambicija da se baviš politikom ili kandiduješ na nekoj listi, u slučaju lokalnih izbora u Srbobranu?

Iskrena da budem, ambiciju i želju za tako nešto trenutno nemam. Možda se nešto promeni, ali ipak ne bih da otkrivam sve svoje buduće planove.

- Za kraj ovog intervjua, šta bi poručila Srbobrancima?

Srbobranci moji, rekoh vam da se setite svega! Borba jeste duga i iscrpljujuća, ali je vredna, vredna zbog svake suze i kapi krvi. Svi smo delimično svojim delovanjem stavili sebi metu na čelo, ali uvek imajte u vidu – kada smo zajedno, ne mogu nam ništa. Izuzetno sam ponosna na sve vas i drago mi je što smo zajedno koračali srbobranskim ulicama – ispisasmo srbobransku istoriju, opravdasmo naše ime! Vidimo se na ulici, nema spavanja!

   "Bezcenzure.info"