Pod sloganom „Ne damo Srbiju“, veliki broj pristalica SNS-a (skoro deset hiljada, po našoj proceni) okupio se u Beogradu kako bi, po njihovim rečima, „pružili podršku predsedniku“. Ko predsednika napada, zašto mu je podrška potrebna, kome to „ne daju“ Srbiju i da li neko uopšte pokušava da je
otme, nikome nije jasno – valjda ni okupljenim „nedavačima“. Skup je održan ispred čuvenog Ćacilenda koji je za ovu priliku proširen, sa nameštenim belim šatorima u kojima se nalazila hrana i piće koje je deljeno prisutnima na skupu. Roštilj se dimio na sve strane, a pojedini mediji navode da je došlo i do požara, te komešanja oko štandova gde su deljene pljeskavice. Uz Cakanu, Karleušu, i Baju Malog Knindžu koji je bio najveća zvezda na ovom događaju ( ali samo zato što je Zmaj od Šipova bio sprečen da dođe), sve je više ličilo na šabački vašar nego na politički skup – falila je samo Maca Diskrecija da ugođaj bude potpun. Naravno, ne treba zaboraviti ni nastup Garavog sokaka, budući da se ime benda savršeno uklapa u simboliku skupa čiji su posetioci bili garavi od dima i ćumura, a oni neoprezniji nagaravili su se i od mašinske masti kojom je ograda Ćacilenda namazana. Podršku predsedniku pružili su i „nedavači“ i „nedavačice“ (mada je takvih veoma malo) Srbije iz opštinskog rukovodstva, zatim zaposleni u opštini i lokalno članstvo SNS-a. Neki od njih ponosno su istakli da su pripadnici populacije koja sebe naziva „ćacijima“.  
Na skupu je bilo i onih promućurnijih, visprenijih i školovanih, koji su se nedavno na fejsbuku čak javno hvalili svojim diplomama, (toliko da su izazvali polemiku ispod objave) tvrdeći da nisu ćaciji.foto:Facebook Radivoj Debeljačkifoto:Facebook Radivoj Debeljačkifoto:screenshot facebookfoto:screenshot facebookfoto:screenshot facebook
Budući da su školovani i promućurni, pretpostavljamo da su izračunali da je na ovakav skup najisplativije ići porodično – em prilika da se skupe poeni za pokazanu lojalnost stranci, em se obiđe Ćacilend, pa još dobiješ i besplatan ručak (stomak mera). Radost na licima osoba na fotografiji najbolje govori o zadovoljstvu koje im je izlet priuštio.foto:Facebook Radivoj Debeljački
Osim zadovoljstva predsednika i njegove porodice, na ovoj fotografiji primetili smo i da predsednik Opštine, Radivoj Debeljački, na sebi ima narandžasti prsluk. To nas je navelo da se zapitamo: koju ulogu, ili dužnost, je predsednik Opštine Srbobran obavljao na skupu „Ne damo Srbiju“ ? Ovakve prsluke na javnim skupovima najčešće nose redari ili higijeničari, pa se postavlja logično pitanje da li je predsednik naše opštine možda bio redar ili higijeničar na skupu, budući da je prsluk narandžast i bojom podseća na uniformu radnika gradske čistoće. Pošto je dužnost redara da čuva red i mir na skupu, a dužnost higijeničara da skuplja smeće i po potrebi prazni pokretne toalete i održava ih čistim, smatraćemo za veliki propust organizatora skupa ako su (ponavljamo, ako su!) jednom predsedniku opštine i budućem doktoru nauka (!) dali da obavlja takve dužnosti! Ne zato što sumnjamo da on te dužnosti ne bi obavljao vrlo savesno i odgovorno, niti što mislimo da bi mu palo teško to da radi (naprotiv, sudeći po fotografijama suprotnog smo mišljenja), nego što jednostavno nije red da predsednik jedne opštine sa slavnom istorijom, kakva je Srbobran, skuplja otpatke i održava čistoću mobilnih klozeta, ili se brine o bezbednosti ćacija! Još jedan primer nepoštovanja koje je organizator skupa pokazao prema Srbobranu vidi se iz fotografije na kojoj se, pretpostavljamo, nalazi zamenik predsednika Opštine Srbobran, Vladimir Šarčev, snimljen kako se gura sa ostalim učesnicima skupa da bi siroma došao do pljeskavice! Umesto da je za Srbobrance obezbeđen VIP šator, kakav i dolikuje onima koji su toliko učinili za stranku, oni im dali fluorescentne prsluke i pustili ih da se laktaju i guraju sa običnim narodom kako ne bi ostali gladni. Sramota za organizatore skupa, zaista! U Srbobranu se barem zna red – opštinski funkcioneri jedu prvi, za narod ako šta ostane. Tako je nedavno, kada je Pasuljijadom na Gedanki obeležen Dan Roma – jedan Radivoj kuvao, a drugi Radivoj, uz direktorku Doma kulture, prvi je jeo pasulj. 
Ali da se vratimo na skup u Beogradu. Vraćajući se sa radnog zadatka, vozeći prema izlazu iz Beograda, reporter našeg portala ugledao je dva Srbobranca kako stopiraju, na delu puta kod Geneksove zgrade. Iznenađen kada ih je ugledao, naravno da je odmah zaustavio auto i povezao ih. Srbobranci, presrećni što vide svog sugrađanina, ispričali su muku koja ih je snašla i zašto su se uopšte tu našli. Zamolivši da ostanu anonimni, oni su reporteru bezcenzure.info ispričali da su za Srbobran pošli autobusom kojim su i došli, ali da dalje od Geneksove kule nisu izdržali. Prema njihovim rečima, posle toliko pojedenih pljeskavica, kobasica, bureka, popijenih limenki piva i žestokih alkoholnih pića, u autobusu je toliko smrdelo da nisu mogli da izdrže.   

- Sve, sve, brate mili, i luk, i pivo i rakija, ali kada je iz šaraga zasmrdelo kao da se nekome razvezao pupak, ja sam povikao „majstore, koči“! Terajte se i vi i vaš autobus i vaši skupovi, prosta vam bila i dnevnica i pljeskavice! –rekao je jedan od sagovornika našeg reportera, na šta se njegov saputnik (i sapatnik) nadovezao:
- Ja nisam ni bio na skupu! Prvo su nas u dolasku prevarili jer su nam dali jedan sendvič umesto dva, koliko su obećali, a i dnevnice su bile manje nego što je dogovoreno – rekao je on i dodao – Hajde to još i nekako, ali da mi je neko pričao da ću i batine dobiti, ne bih mu verovao! A evo šta je bilo. Kada smo stigli u Beograd, parkirali smo se kod zgrade bivšeg SIV-a, na Novom Beogradu. Nas petoro-šestoro odlučili smo da ne idemo na skup i da ostanemo u autobusu. Čekajući da se ostali vrate i da krenemo nazad, od duga vremena popili smo koje pivo više nego što treba, pa nam se pritužilo. Kako u blizini nije bilo kafića, otišli smo na dečije igralište da se olakšamo. Bilo je tu i dece i roditelja, ali šta ćeš, muka ne bira! Bolje i to nego u gaće. Kad, taman što smo obavili posao, zaleti se jedan razbesneli otac i poče da nas lema. Valjda je čekao da se olakšamo, da ga ne zapišamo
dok nas bije. Izlemao nas dasa kao volove u kupusu! Ovaj jedan, što je bio pijan još u Srbobranu kad smo krenuli, onesvestio se od prvog udarca. Jedva smo ga povratili! Da li je neki kik bokser, karatista, ko će znati, ali deran ćuti i bije! E, tu sam reko, daleko vam lepa kuća i vama i stranci, ja odoh peške! S vama više nikad u istom autobusu. Nema te dnevnice za koju bih opet išao!

Na kraju, skup se može okarakterisati kao potpuni debakl, s obzirom na to koliko je broj posetilaca bio manji od najavljivanog i očekivanog. Hektolitri popijenog alkohola i ko zna koliko pojedenih pljeskavica usred Vaskršnjeg posta, dok sebe proglašavaju kao najveće Srbe a sve druge za izdajnike, postoji li gore i tužnije lice naše zemlje? Zato moramo uputiti i kritiku zameniku predsednika opštine, koji je inače uvek bio pristojan, što se usred najstrožeg posta gurao da uzme pljeskavicu. Osim ako pljeskavica nije bila riblja – u tom slučaju se izvinjavamo.

    Ž.B. "Bezcenzure.info"