Posmatrano kroz istoriju, svaki veliki diktator bio je okružen poslušnicima i poltronima koji su bespogovorno slušali sve što im se naredi, klimajući potvrdno glavom na svaku, pa i najluđu ideju diktatora. Isti slučaj je i sa malim diktatorima koji su umislili da jesu, ili bi želeli da budu veliki, makar u svojoj sredini. I veliki i mali diktatori, po pravilu se okružuju poltronima i klimoglavcima koji su gluplji od njih. Više je razloga za to. Čak i ako je glup, u poređenju sa klimoglavcem diktator će izgledati kao pametan i sposoban. Klimoglavac nikada neće pitati zašto, već šta treba da uradi, da bi udovoljio ruci koja ga hrani. Za razliku od psa, poltron nikada takvu ruku neće ujesti. Ipak, ne treba se zavaravati da je u pitanju vernost – radi se o simbiozi. Ova pojava se u biologiji objašnjava kao zajedničko življenje dva organizma koji žive u zajednici radi obostrane koristi. Takav oblik zajednice naziva se normalnom simbiozom. Za razliku od biologije, termin simbioze u psihologiji odnosi se na odnos koji nije zdrav – kada su dve osobe sposobne za samostalan život, a formirale su simbiotski odnos, tada govorimo o patološkoj simbiozi. Upravo takav je i odnos između diktatora i klimoglavca, to jest, u ovom konkretnom slučaju, odnos plemenskog poglavice i njegovog zamenika poznatijeg pod imenom Razvezani Pupak. Jedan bez drugog ne mogu. Simbiotski odnos ova dva organizma uspostavljen je još u detinjstvu, a Razvezani Pupak uvek je igrao ulogu klimoglavca. Neinteligentan i nesposoban za bilo kakav ozbiljan rad, netalentovan za sport ali dovoljno savitljiv da poljubi gde treba, odabrao je slugeranjstvo kao strategiju preživljavanja i socijalnog snalaženja. Svestan svoje nesposobnosti, zadovoljio se ulogom potrčka. I poglavici je odgovarao takav odnos. Nesiguran u sebe, od malih nogu vapeći za potvrdom sopstvene veličine, uvek je pored sebe imao Razvezanog Pupka, spremnog da klimne glavom i potvrdi mu da je najbolji i najpametniji na svetu, a po potrebi da istrpi i poglavicin histerični ispad. Dakle, poglavicin nedostatak samopouzdanja i želja za samopotvrđivanjem, glavni su razlozi zašto je Razvezanog Pupka uvek držao pored sebe, i zašto ga je izabrao za svog zamenika. Od njega mu ne preti nikakva opasnost: poglavica se, makar i neuspešno, bavio sportom, dok je Pupka lakše preskočiti nego zaobići; poglavica ima diplomu državnog fakulteta, Pupak je diplomirao na fakultetu „prekoputa pijace“, kako popularno nazivaju privatnu visokoobrazovnu ustanovu koju je završio ovaj zamenik plemenskog poglavice. U onome za šta on smatra da su mane Razvezanog Pupka, poglavica vidi svoje vrline. Pupak, koji je i inače nenametljiv, svoj položaj prihvata bez pogovora i ne protivreči poglavici ni u čemu. Mada, kako je nedavno bio na stručnom usavršavanju, boraveći jedan period u Ćacilendu među studentima koji žele da uče,  nije isključeno da će i njegov apetit porasti, i da će poželeti da se uloge u ovom patološko - simbiotskom odnosu promene. Ipak, dok se to ne desi, nastaviće da se zadovoljava ostacima hrane sa poglavicinog stola – da se ne baci!

     Alfred Adler