U trenucima nemoći a u nedostatku argumenata ON odgovara sa "Pa šta... i ?" Nemoć vodi u očaj, očaj u nepromišljenost i postupke koji su teško razumljivi normalnom umu. Osećaj nemoći ima svoj uzrok, a kada zakažu institucije i kad čovek oseti da od njega svi okreću glavu i niko ne želi da se bavi njegovim problemom, nemoć rađa bespomoćnost i čovek pada u očaj. "Pa šta... i ?" Više od jedne decenije živimo živote koji su nam začinjeni sa osećajem nemoći. Svako onaj ko nije njemu pripadao to je osetio. Kada nam je prećeno ratovima i mobilizacijama, kada su nas smišljenim "igrama" pljačkali, kada su nam dokumente svake druge godine menjali, kada nas je pobednikom zvao a ratove gubio. Nemoćno smo svojim očima gledali kako zločinca ne osuđuju, kako izvršitelji sirotinju iz stana isteruju dok nam Tomu i premijerku u vile useljavaju, pa nesrećni rudari, Jovanjica, helikopter, Krušik, Savamala, falična dva minuta sa naplatne rampe, kupovina diploma, lažni doktorati, nemoćni smo dok u Pećincima decu disident roditelja u vrtiće ne primaju... A ON bi opet "pa šta...i ?" Nemoćni smo pred vojskom Velje Nevolje i prosvetnog moderatora Kristijana Golubovića, pred umotvorinama vojnog izumitelja i zadružnog direktora Željka Mitrovića, i stidljivog povratnika Milorada Komrakova. Bezbedonosni triling Vulin - Gašić - Stefanović (Hrkalovićku bi dodali samo ako joj je nanogica spala) čvrsto našu brigu brinu da se naša nemoć ne izrodi nadmoć.
Danas smo svedoci velike tragedije. U pitanju su naša deca koju posle svih gore navedenih nemoći želimo vaspitati, ali KAKO ? Svedoci smo da onaj koji baš sve zna na novinarsko pitanje na ovu temu danas odgovara ne sa "pa šta...i ", nego sa "Aaauuuu". Oni koji sada moraju da odgovaraju na mnoga pitanja pokušavaju da se vade kako su zatečeni. Nismo mi zatečeni ovom situacijom, nedam da smo zatečeni. Gospodo lično smatram da smo na ove tragične događaje čitavu jednu deceniju upozoravani. Danas, i u danima koji nam predstoje jedno pitanje dominira nad svim ostalim, a to je kako niko i ništa ne preduzima kada se primeti neobično ponašanje pojedinca koje odudara od ponašanja okoline, kako nam takvi ljudi ostanu ne primećeni ? Opet je odgovor u našoj nemoći. Poznajem jednog takvog doduše iz viđenja, koji sigurno duže od jedne decenije "nije u redu", mnogi to znamo i ništa ne preduzimamo. Pa zar nam treba izgovor ? Zatečeni smo kao ovi od malopre !? Pa nismo prijatelji dragi, mi bar nismo, samo smo malo ... Bolje da ovde stanem. Ono što sigurno sebi mogu da obećam a to je da mi više nikad u životu ne izleti "pa šta... i " - muka mi je !
Ž.B. "Bezcenzure.info"