"Ovaj sajt je rezultat sistema i vremena u kome živimo, kao i potrebe građana za informisanjem" - BEZ CENZURE

Biti ili ne biti, pitanje je sad

Biti ili ne biti, pitanje je sad

/ subota, 19 februar 2022 18:25

Protest zemljoradnika u opštini Srbobran –  biti ili ne biti, pitanje je sad

U organizaciji neformalne grupe građana 15.02. je, na parkingu kod supermarketa IDEA, tačno u podne simbolično počeo prijavljen protest poljoprivrednika opštine Srbobran, koji je trajao do 14 časova. Protestna vožnja ulicama, u kojoj je učestvovalo pedesetak traktora, krenula je u 12:30h, a završila u parku ispred zgrade Opštine Srbobran, gde su pročitani zahtevi ratara, usaglašeni sa kolegama iz Zrenjanina i Šapca:

  1. Da gorivo za poljoprivrednike bude bez akcize.
  2. Da subvencije po hektaru budu 200 eura.
  3. Da se cena mineralnog đubriva smanji na nivo prosečne cene u zemljama okruženja (članicama CEFTA).
  4. Da se zaostale i nove subvencije isplate u roku od 45 do 60 dana.
  5. Da se ograniči uvoz smrznutog mesa iz EU pomoću svih dozvoljenih vancarinskih, inspekcijskih i drugih mera države.
  6. Da se reguliše nekontrolisan uvoz mleka u prahu.

Zahteve su pismenim putem 17.02. podneli Skupštini opštine Srbobran, predsedniku Opštine i članu Opštinskog veća zaduženom za poljoprivredu. Od lokalne samouprave zahtevaju da preduzme mere za realizaciju protesnih zahteva, koje su u njenoj nadležnosti, kao i da od Vlade Republike Srbije traži njihovo ispunjenje. U međuvremenu, zahtevaju da se iz tekuće budžetske rezerve, kao i preraspodelom budžetskih sredstava, HITNO, u roku od 7 dana, finansijski ili naturalno pomogne svim zemljoradnicima na teritoriji opštine Srbobran. Traže da im se u roku od 48 sati, koji danas ističe, pismenim putem dostavi odgovor. Najavljuju da će, ukoliko nadležno ministarstvo i lokalna vlast ne ispune njihove zahteve i ne obezbede im uslove da mogu makar da prežive od svog rada, biti prinuđeni da omasove i radikalizuju svoj opravdani protest. Ratari iz Radičevića i okolnih opština su izrazili nameru da im se pridruže, kao i kolege iz opštine, ohrabrene uspehom prvog protesta, ali i brojni solidarni sugrađani. 

Zoran Janković, zemljoradnik iz Srbobrana, poput svojih kolega širom zemlje, kao glavni razlog za protest paora ističe katastrofalno stanje u poljoprivredi: „Cene dizela su astronomske, više ne postoji D2 koji je uvek bio jeftiniji, cene veštačkog đubriva  su  u odnosu na prošlu godinu skočile do 350%, subvencije po hektaru danas su 4.000 dinara, a za vreme „žutih lopova” su iznosile 12.000 dinara. Po današnjim cenama mali proizvođač, koji nema kombajn, mora da uloži od 600 do 700 eura po katastarskom jutru, a ako uzme zemlju u zakup još dodatnih 250 do 300 eura, pa da očekuje rod od 700 do 900 eura u prosečnoj godini. Bukvalno radimo na sopstvenoj propasti, a ja imam tri posla samo da prehranim sebe i svoju porodicu”

Janković ima kritičke zamerke i na diskriminatoran odnos otuđene lokalne samouprave prema zemljoradnicima u opštini Srbobran koji nisu bliski vladajućoj stranci „Svima nam je poznato da se lokalna samouprava ne pita ništa i da probleme opštine Srbobran samovoljno rešava jedan čovek, partijski namesnik SNS-a. Dok, s druge strane imamo primer Požarevca u kome gradska vlast subvencioniše mineralno đubrivo celom Braničevskom okrugu. Znači, ako postoji demokratska odgovornost  funkcionera prema građanima, onda lokalna samouprava može i mora da nam svima ravnopravno pomogne.”

Činjenicu da je u Vojvodini 70 odsto portala u službi propagande vlasti, koju je nedavno otkrilo istraživanje VOICE-a, potvrdio je i ovaj protest, jer ga nijedan lokalni medij, izdašno finansiran iz opštinskog budžeta, nije ispratio. Kuriozum je i da opština Srbobran, iako obuhvata najkvalitetnije obradivo zemljište, koje se prostire na 24.582,129 ha, nema člana opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu.

Nesumnjivo, višedecenijski vođena štetočinska agrarna politika (uništavanja domaćih fabrika i prilagođavanja tržišta za stranu robu i uvoznike), kao i partokratsko upravljanje javnim resursima, stiže na naplatu najslabijim članovima u ekonomskom lancu proizvodnje i egzistencije. Odgovor na pitanje da li ovako mora biti, umnogome zavisi i od nas koji zajedno treba da branimo svoje pravo na opstanak i ljudsko dostojanstvo.  

 

        Petar Drapšin

 

Please publish modules in offcanvas position.