Srbobran (Begluk), ulica 19. oktobra, dolazimo na poziv bračnog para Skuban - Stanišić, kako bi zabeležili problem koji je po mišljenju ove porodice teško rešiv, a ujedno ističu da je nesuglasica između njih i opštinskih funkcionera sa njihove strane ničim izazvana. Po definiciji posao lokalne samouprave jeste da se stara da život građana učini što lakšim i prihvatljivijim u sredini u kojoj ti isti građani žive, da bude njihov servis kao i da rešava urbanističke probleme meštana sa tog prostora. U priči ove porodice to nije slučaj. Ova porodica ima pritužbe na rad lokalne samouprave. Da bi saznali šta je problem, od koga problem potiče i da li postoji rešenje istog, razgovaramo sa porodicom Skuban - Stanišić, i evo šta smo zabeležili ...

U Srbobranu živim nepunih godinu dana i nekako sam za to vreme primetio da je u našem okruženju prisutan problem krpelja koji mogu da budu vrlo opasni kako po kućne ljubimce tako i po našu decu, a i odrasle. Dugogodišnji sam radnik preduzeća koje se bavi između ostalog i suzbijanjem krpelja, a kao neko ko je na rukovodećoj poziciji u takvoj firmi u dobroj meri sam upoznat, a i zabrinut na ovu temu, rekao nam je...Predrag Skuban

Odlučio sam da svoje zapažanje pokušam podići na jedan viši nivo, pokušao sam da skrenem pažnju javnosti na ozbiljnost situacije u kojoj se svi nalazimo i to na način da problem krpelja plasiram preko "Srbobranskog informatora". Podršku za takvu moju inicijativu sam dobio i od nekolicine veterinarskih ambulanti iz naše opštine. Ta moja aktivnost je istog momenta "zapala za oko" ljudima iz lokalne samouprave koji su se mojom inicijativom osetili na neki način ugroženi, a zbog čega - ne znam ! Smatram da mi namere nisu bile loše i iz tog ugla posmatranja nisam mogao da vidim kako postajem opasnost i pretnja za nečiju ličnu egzistenciju ili kakvu drugu bezbednost. Iz tog razloga sam prekinuo svaku aktivnost u tom pravcu da bih pokazao svoju dobronamernost prema novoj sredini u kojoj sam rešen da živim. Međutim, rešeni da se dalje bavimo isključivo sami - sobom, supruga i ja nailazimo ponovo na probleme za koje nam se kao prepreka za njihovo rešavanje pojavljuje opet lokalna samouprava.   

Kako se u narodu kaže da jedan problem nikada ne ide sam, to se desilo i nama. U želji da što konfornije uredimo naše životno okruženje, a i zbog nesrećnog slučaja koji se desio u to vreme ispred naše kuće gde je jedna starica zbog lošeg trotoara pala i polomila ruku, rešili smo da izbetoniramo i uredimo novu pešačku stazu. Priču o nastavku problema ove porodice sa opštinskom administracijom nastavlja supruga gospodina Skubana, gospođa Sandra Stanišić...

Isped naše kuće postoji izbetonirana pešačka staza koja je u izuzetno lošem stanju, lično smatram da lošije staze od naše nema u celom Srbobranu. Kada je period toplog vremena i kada su nam prozori od kuće koji gledaju na ulicu otvoreni, svakodnevno se čuju neprijatne reči koje izgovaraju prolaznici koji se kreću "našim" trotoarom...  Stim u vezi obraćala sam se svima koji su nešto predstavljali u našoj opštini. Obraćala sam se mnogim predsednicima opštine kao što su Neško Čestić i Radivoj Paroški. Odgovor do danas od njih dvojice nisam dobila, dok sam i lično otišla na sastanak kod dir.JKP "Graditelj" Miloša Jovanovića, koji mi je čak na neki način i obećao kada budu radili neku sličnu investiciju uradiće i to malo staze, i rekao je kako to za njega nije ništa. Kada sam posle pustih Jovanovićevih obečanja videla da on nije čovek od reči obratila sam se za pomoć i aktuelnom predsedniku opštine Radivoju Debeljačkom. Njemu sam putem SMS detaljno opisala celokupnu problematiku kao i lokaciju na kojoj se nalazi problematični trotoar, a poslala sam mu i fotografije kako bi i sam mogao da se uveri u opasnost kojima se izlažu slučajni prolaznici. Predsednik mi je odgovorio rečima "dvadeset godina imaš taj problem i mene si sad čekala da ga ja rešim". Kada sam videla da od opštinske vlasti pomoći nema odlučila sam da sama o svom trošku izbetoniram novu pešačku stazu. Ali nastaju novi problemi. Rečeno mi je da bez kojekakvih dozvola za gradnju i raznih potvrda ja u ovaj poduhvat ne smem da se upustim jer u tom slučaju činim prekršaj. Iskreno rečeno za silne potvrde, takse, dozvole za gradnju koje sigurno poskupljuju investiciju rušenja stare i izgradnju nove pešačke staze - ja novaca nemam.

Želim istaći da supruga i ja nismo članovi Srpske Napredne Stranke ali sam ubeđen da sam lično daleko više uradio za ovu partiju nego što je uradio za nju predsednik opštine Debeljački, ističe u nastavku razgovora gospodin Skuban i nastavlja... kao dugogodišnji radnik preduzeća sa kojim upravlja grad Novi Sad, i neko kog nije zaposlila SNS jer sam se zaposlio daleko pre njenog osnivanja, bio sam uključen u mnoge naprednjačke aktivnosti po okolnim opštinama u vreme lokalnih i svakih drugih izbora, tako da sam svedok mnogih aktivnosti koje su se obavljale po receptu SNS, za kraj ističe gospodin Skuban. 

Po obavljenom razgovoru napustili smo dom porodice Skuban - Stanišić i uputili smo se tragom opštinskih investicija koje bi mogli da podvedemo pod naš naziv "rekonstrukcija i izgradnja novih pešačkih staza". I zamislite ! Jedinu investiciju koju bi mi mogli izdvojiti i kao najveću, kapitalnu, u opštini Srbobran u poslednjem periodu vlasti SNS, je upravo IZGRADNJA NOVE PEŠAČKE STAZE U ULICI SVETOG SAVE U KOJOJ JE UPRAVO PORODIČNA KUĆA PREDSEDNIKA RADIVOJA DEBELJAČKOG. Ovaj trotoar po našoj slobodnoj proceni je urađen u dužini od oko 500 metara. Očigledno da je ova ulica dospela u prioritete investicionog ulaganja naše opštine.

Iz svega ovoga mogli bi zaključiti da je posed članske karte SNS ili pak "posed" funkcije iste te partije preporuka za novi trotoar. I ne makar kakav. Trotoar u dužini od oko 500 metara. Da li se budućnost porodice Skuban - Stanišić može podvesti pod onu Lanetovu (Šojićevu), doduše malo izvrnutu krilaticu, koja bi mogla da glasi : "Ne znam zašto smo sve ovo i pominjali... ali ako ne koristi... znači može da škodi".

       Ž.B."Bezcenzure.info"