Nabildovani "humanisti", vlastodržci, funkcioneri SNS. Oni za dušu sirotinje ne mare, ali romska - ciganska duša je nešto drugo. Romi nisu samo Cigani i Delije, oni su u najvećem procentu i korisnici socijalne pomoći... Zahvaljujući jednoj FB objavi, dobar deo žitelja opštine Srbobran pa i šire, saznao je za jednog takvog, našeg Roma. Roma koji je imao dušu. Objava ne upire prstom ni u koga ali na žalost, ukazuje na tešku sudbinu oko 400 porodica koje su "na brizi" Centra za socijalni rad Srbobran.Ako ste posetili ovogodišnju manifestaciju "Kobasicijada" u Turiji, morate da znate da po mišljenju mnogih ona više nije Turinska, već po prvi put nečija - opštinska. Turinci kažu naprednjačka. Objašnjenje sigurno leži u smeni dosadašnjeg predsednika organizacionog odbora ove manifestacije iz razloga što nije član SNS. Na njegovo mesto dolazi osoba koja je prihvatila opštinske uslove - da postane član SNS. U takvoj "vlasničkoj transformaciji" Kobasicijade, prelaskom iz nestranačkog statusa u stranački, primećene su ogromne razlike. Evo, prvi pogled vam se definitivno zaustavio na ogromnom belom šatoru u centru sela. Taj "čardak, ni na nebu ni na zemlji" je zauzimao odprilike 600 m2. Namenjen je predsedniku Paroškom i njegovoj dugoprstoj eliti. Koliko je koštao (misle oni) mi nećemo saznati. Saznaćemo to im obećavamo.

Da se vratimo na našeg Roma koji je "odleteo u nebo". Zvao se Todor Fan... Preminuo je od srčanog udara u svom krevetu, u jedinoj prostoriji u kući. Da im ne bi bilo hladno, Todor je sklepao furunu i postavio je na sredinu prostorije. Struju su im isključili još osamdesetih godina prošloga veka, pa bi jedna trepćuća dioda, noću dočaravala sijalicu, prikačena za akumulator. Kuća nema kupatilo, ni kuhinju, pravljena je od blata. Pod je zemljani... Sa pokojnim Todorom i ženom mu Jelenom, u ovoj kući prve korake su napravili sin Jovan, pokojna kćer Marija (preminula u 27. godini), kćer Ivana i unuka Sanja dete sa posebnim potrebama. 

Ironija je činjenica, da je ovu kuću u istom stanju, Todor Fan dobio na korišćenje, po ugovoru sa Centrom za socijalni rad Kula, Vrbas, Srbobran, pre 39. godina. Taj Centar je već 18. godina samostalan i isto toliko ga znamo kao Centar za socijalni rad Srbobran. Na čelu ove veoma važne institucije nalazi se Biserka Veselinović. Teško je poverovati da se 18 godina ne pronalazi način da se neuslovne kuće zamene uslovnima i da se tako bar delimično pomogne zdravstveno ugroženima. Kuća od blata, 50 kvadrata, po zakonu je prihvatljiva jer je svaki od 5 članova domaćinstva posedovao svoju kocku od 10 m2, što država smatra prihvatljivim, a ja kao laik smatram da toliki prostor sprečava pojavu kanibalizma među populacijom pogodnom za glasanje. U takvim prilikama saradnja gospođe Veselinović kao direktorke Centra za socijalni rad Srbobran i gospodina Vlastimira, direktora Doma zdravlja Srbobran je neophodna. lično im želim da budu još profesionalniji i saosećajniji prema svojim korisnicima usluga i sa tim u vezi propratićemo njihove aktivnosti sa nekoliko fotografija koje nesumnjivo govore o njihovoj posvećenosti... Sigurno bi pogrešili ako bi pomislili da su u rukama gospođe Veselinović spisi "kapilarnih glasova", lično sam ubeđen da su to predlozi mera za unapređenje položaja socijalno ugroženog stanovništva opštine Srbobran, kao i same porodice Fan. Takođe ne sumnjamo u hitnost dolaska i ličnu potrebu ( možda fiziološku) direktora Doma zdravlja Srbobran, Dr. Vlastimira, koji je morao svoje lično vozilo da parkira do samog stepeništa ustanove u kojoj radi, a ovim putem ga i obaveštavamo da je time napravio saobraćajni prekršaj koji se svakako kažnjava... U uviđajnost ovog gospodina ne sumnjamo i sigurni smo da bi u hitnom slučaju svoje vozilo pomerio da bi se ukazala hitna medicinska pomoć nekom od naših sugrađana. 

I na kraju vraćamo se na početak naše priče, na onaj beli šator u centru sela. U njega staje bar deset Todorovih kuća. Cena koštanja samo deset kvadrata ovog kraljevskog šatora bila bi dovoljana da Fanovi žive opušteno bar godinu dana, ili da im opština kupi drugu, za život, ljudsku, kuću u selu. Da su Todoru bar ranije ponudili otkup kuće u kojoj je stanovao, on bi je uz sezonske poslove koje je obavljao sigurno do danas preuredio i svojoj porodici omogućio bar pristojan život.

Sarkazam se krije u činjenici da Todorov siguran glas dovodio dobar deo romske populacije. Da romska populacija ima i autobuse, i nekakve sendviče. Da li sve više korisnika socijalne pomoći tu pomoć u izborima moraju i da "ODRADE" ? Todore, više nisi nikom ni za šta obavezan, čekao si smrt da bi bio slobodan. Poleteo si gore... igraj svoju čarlamu, igraj i ne staj ...

                            "Bezcenzure.info"